Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9439">Marina Raguš</a>

Marina Raguš

Srpska napredna stranka

Govori

Naravno, ne raspravlja se o amandmanu i zaista mi je drago što je resorno ministarstvo prihvatilo amandman mog kolege Vukovića, ali sam ja pokušavala bezuspešno da se javim na prethodnih nekoliko amandmana; niste me videli, pa koristim vreme kojim raspolaže moja poslanička grupa.
Ono što smo mislili da se predloži čl. 5, 6, 10. i 13, pokušaću, zbog javnosti, kao doprinos SRS-a poboljšanju ovog predloga zakona, da sublimiram. Predviđa se da se u članu 10, posle stava 2, doda novi stav, koji glasi – U nacionalnom parku ili drugom zaštićenom prirodnom dobru, čuvarska služba može da obavlja poslove ribočuvara u skladu s odredbama ovog zakona, uz obrazloženje da se na ovaj način vrše materijalne uštede, jer jedna služba, čuvarska služba "Ekološki rendžeri" obavlja kompletne poslove zaštite u nacionalnom parku ili drugom zaštićenom prirodnom dobru, a u skladu sa programima koji važe u njima, objedinjeno.
SRS je, takođe, podnela amandman na član 13. i tu smo predvideli da se u stavu 1, posle tačke 6), dodaje nova tačka 7), koja glasi – i druge poslove u skladu sa programom upravljanja ribarskim područjem, uz obrazloženje da ribočuvari, pored pobrojanih obaveza, imaju i druge, kao npr. da učestvuju u poribljavanju, zaštiti ekoloških principa na vodi, pomoći ribolovcima i ribarima u rekreativnom, sportskom, pa i privrednom ribolovu, a sve u skladu sa godišnjim i srednjoročnim programom upravljanja ribarskim područjem.
To je ovaj amandman koji je upravo postao sastavni deo zakona, ali smo smatrali da srpska javnost treba da zna da SRS, bez obzira na pisanje medija i opstrukciju, koju vodi s razlogom, koja će verovatno biti tema, ume da podnese smislene amandmane koji postanu sastavni deo zakona. Ovom prilikom, zahvaljujemo predstavnicima resornog ministarstva koji su, bez obzira na političku boju, usvojili ovakve amandmane. Hvala.
Ono što se predvidelo amandmanom na član 19. jeste da se posle stava 2. dodaje stav 3, koji glasi: "Ministarstvo bliže propisuje formu, sadržaj i obim finalnog izveštaja o korišćenju ribarskog područja za period koji mu je ugovorom o korišćenju dodeljen", uz obrazloženje – Ministarstvo će propisati formu, sadržaj, obim i bitne elemente za finalni izveštaj korisnika koji ga je, na osnovu ugovora o korišćenju ribarskog područja, dobio na vremenski period predviđen ugovorom.
Finalni izveštaj mora imati ekonomske, ekološke, edukativne i sve druge sadržaje koji će korisnika kvalifikovati ili diskvalifikovati na narednom konkursu na dodelu ribarskih područja i staviti ga na realnu procenu oko ispunjenja ugovornih obaveza prema Ministarstvu, što povlači prekršajne i krivične konsekvence za neispunjenje ugovora.
Rekla bih da je i ovaj amandman prihvaćen. To nismo čuli. Sada mi je zaista drago, šalim se, nisam zlurada, ali da unesemo malo i veselih tonova, što je srpska javnost čula da je i ovako dobar amandman, u interesu svih nas, usvojen, ali možda je ovo poruka za sve nas koji govorimo i učestvujemo u raspravi u pojedinostima u ovim vanrednim okolnostima. Mi bismo morali, ipak, da poštujemo proceduru stvaranja i rađanja jednog zakona, pa bi bilo vrlo uputno da se nadležni odbori sastave mnogo pre, a ne u toku rasprave u pojedinostima. Mi bi onda imali izveštaj Vlade o pojedinim amandmanima.
Ovo je, naravno, preporuka. Vi to sve najbolje znate. Zaista, nama je teško da učestvujemo u ovakvoj raspravi o ovakvom setu objedinjenih zakona i da dolazimo u situaciju da, recimo, nemamo stav Vlade, ili da se na brz i ekspeditivan način, skoro do nerazumevanja, prelaze određeni amandmani, tako da nam je teško i da pratimo koji je zakon na dnevnom redu. Mislim da bi to bilo u interesu svih nas, a predviđeno je Poslovnikom. Hvala.
Bez namere da vi i ja ulazimo u polemiku, ali redovno polemišemo bez ikakve negativne konotacije, vezano za unapređenje rada, ma koliko to bolno zvučalo, 3.300 amandmana jeste zaista veliki broj amandmana, ali pozadina svega je opštepoznata, to je nešto na šta opozicija ima pravo. Ne bih sada da ulazim u tu priču, zato što ovde ispred sebe imam kvalitetan materijal svih mojih kolega, koji želim da predstavim i kolegama i srpskoj javnosti.
Međutim, ovde se zaista postavlja pitanje šta je svrha ovakvog brzog načina rada? Razumem opciju za koju ste se vi opredelili, a narod glasao, u smislu bržeg ispunjavanja standarda koje je naložila EU, ali mislim da, na prvom mestu, te standarde moramo da ispunimo sebe radi, svoje države i naših građana radi. Stoga mi zaista nije jasno, možda imam problem s logikom, zašto brzina ide ispred, uslovno rečeno, kvaliteta, a vrlo često dolazimo u situaciju, ja nisam član Odbora za zaštitu životne sredine, nemam uvid u rad tog odbora, ali može da se desi, kao što mi se danas desilo, da saznam od gospodina ministra kakva je bila atmosfera na Odboru, a da ne mogu pravovremeno da reagujem, pošto sam, sticajem okolnosti, jedni poslanik prisutan ispred SRS-a.
Ovo govorim zato što komuniciram i s kolegama na ovu temu. Svima nama je u interesu što kvalitetniji rad, što kvalitetnija politička atmosfera, jer mislim da bismo tako svi mi imali koristi od toga, ne mi kao individue, već kao predstavnici volje nekih ljudi koji su uložili poverenje da ćemo dati sve od sebe da žive bolje. U tom kontekstu, mislim da je procedura jedno, ali ukoliko se ima ovo kao vrhunski, kategorički imperativ, onda bi možda trebalo razmisliti da neke rasprave treba duže da traju, a da budu kvalitetnije. Tako bismo, to je moje pojedinačno mišljenje, imali bolje zakonske predloge, koji će direktno uticati na život i sudbinu građana Srbije.
U članu 23, srpske javnosti radi, reč je o ribljim plodištima. Zaista bih želela da pročitam, kako bi bilo jasno šta smo želeli amandmanom da uradimo. Dakle: „Ministar određuje riblja plodišta na pojedinim delovima ribarskih područja, radi neometanog mresta riba. Korisnik može, programom upravljanja ribarskim područjem, odrediti pojedine delove ribarskog područja za riblja plodišta u određenom vremenskom periodu. U ribljim plodištima iz stava 1. ovog člana zabranjen je svaki vid ribolova, kao i bilo kakve druge aktivnosti koje ometaju mrest, razvoj i kretanje riba, osim ribolova u naučnoistraživačke svrhe.
Korisnik ribarskog područja na kome se nalaze riblja plodišta dužan je da ih vidno obeleži, istakne zabranu ribolova, zabranu kretanja bez ovlašćenja i zabranu bilo kakvog drugog uznemiravanja riba i da preduzme sve potrebne mere koje obezbeđuju nesmetan priliv i odliv vode iz plodišta i druge mere integralnog upravljanja ribarskim područjem koje obezbeđuju funkcionalni integritet ribljeg plodišta.“
U stavu 2, na kraju rečenice, briše se tačka i dodaje tekst: „ili trajno“. Samo da podsetim, stav 2. glasi: „Korisnik može programom upravljanja ribarskim područjem odrediti pojedine delove ribarskog područja za riblje plodište u određenom vremenskom periodu“.
Mi smo hteli da to bude trajno. Obrazloženje: Predviđena mera će na mnogim ribolovnim vodama trajno, u skladu sa naučnim, ali i iskustvenim saznanjima, omogućiti kontinuiranu zaštitu i, sledbeno tome, uvećanje ribljeg fonda na određenoj ribolovnoj vodi.
Iskreno, nije nam jasno zašto resorno ministarstvo nije usvojilo ovaj amandman. Ono na šta smo hteli da ukažemo, jeste integritet plodišta i zato smo mislili da ta vremenska odrednica bude trajna.
Nisam sigurna da li je kolega iz SRS-a, ali svejedno, član 2. jeste. Svakako, ne mogu da govorim o konkretnom amandmanu, ali klimanje glavom znači da jeste.
Zbog javnosti, želela bih da pročitam član 2. Predloga zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. U članu 3. stav 1, posle reči: "uklanjanje projekata", stavlja se zapeta i dodaju se reči: "odnosno postrojenja i opreme". U stavu 2, reči: "ili upotrebu", zamenjuju se rečima: "ili se koriste bez upotrebne dozvole". U stavu 3, posle reči: "vodoprivrede", dodaju se reči: "infrastrukture, metalurgije", a reči: "kao i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra", zamenjuju se rečima: "u skladu sa posebnim propisom kojim se utvrđuje lista projekata za koje se vrši procena uticaja".
Nadam se da će ovo javnosti biti jasno. Preskočila bih sledeći stav. Ono gde smo mi intervenisali našim amandmanom, odnosno kolega Aleksić, jeste da projekti iz st. 1. i 2. ovog člana mogu biti predmet procene uticaja ako je njihovo izvođenje, odnosno upotreba, u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja. S obzirom na to da pretpostavljamo da je…
Ne znam šta se dešava za stolom, ali mogu da nastavim.
Uglavnom, to je još jedan primer da bi ovaj rad trebalo da bude malo sporiji. Mi bismo bili uhodaniji i mislim da bi srpska javnost imala zaokruženu sliku o tome šta se predviđa ovim zakonima i na koji način mi amandiramo.
Dakle, u kontekstu člana 74. Ustava Republike Srbije, u kojem se, između ostalog, kaže – svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, s obzirom na to da zakon mora da bude vrlo precizan, da ne ostavlja prostor za slobodno sudijsko tumačenje, ono što smo mi hteli jeste da, umesto: "mogu biti predmet procene uticaja ako je njihovo izvođenje, odnosno upotreba u skladu sa propisima", reč: "mogu" zamenimo rečju: "moraju"; time bi bilo zaista jasno da tu nema prostora za ''može, a i ne mora''. Dakle, preciznosti radi, mi smo intervenisali da ovo u članu 2. bude obaveza. Hvala.
Ja mogu samo da se pridružim koleginici iz DSS-a i samo da dodam – ko preživi ovo, imaće o čemu da priča. Zaista je neverovatna brzina približavanja Evropskoj uniji.
Nadamo se da će ovako grupisan dnevni red i ovakva sistemska rešenja zakona o zaštiti životne sredine doprineti da živimo u čistijem okruženju, da naš grad izgleda desetostruko bolje, da naš imuni sistem bude otporan na najrazličitije promene. Nažalost, bojimo se da to neće biti tako.
Mi u ovom drugom setu zakona, konačno, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, imamo podosta toga da kažemo. Slažem se s prethodnim govornikom da su, najčešće, to informacije i podaci koji se dobijaju tako što su se građani javljali iz određenih mesta države Srbije, s određenih lokacija, prijavljujući određene nepravilnosti kada je reč o održivom razvoju životne sredine.
Šta je bio sledeći put? Mapa puta za nas poslanike je da se obratimo zvaničnim državnim institucijama, da potražimo zvanične podatke, s obzirom na to da je reč o vrlo osetljivoj oblasti, ali tu smo nailazili na probleme.
Recimo, ono što je nas interesovalo jeste – ekonomska vrednost štete prouzrokovane raznim dejstvima životnu sredinu.
Došli smo do saznanja da sve vreme pričamo o tokovima zagađivanja, a ne o fondu zagađenja, što je, takođe, zaprepašćujući podatak. Tu su predstavnici Ministarstva, pa će me, ako imaju neki drugi podatak, ispraviti, a na to utiče i to što je država slepa, recimo, za period agresije. Raspitivala sam se i ne znam kako je to moguće, s obzirom na to da je informacija koju SRS ima bila obrađena 2000. godine. Jedna takva se nalazi u Ministarstvu inostranih poslova, jer je bila od izuzetnog značaja i trebalo je da pokrene određene zvanične reakcije na upotrebu nedozvoljenih borbenih sredstava, kao što su hemijsko, biološko i radioaktivno oružje. Primera radi, na Hirošimu i Nagasaki je bačeno 740 grama osiromašenog uranijuma, a na SRJ 1,5 tona.
Do dana današnjeg, nekoliko puta smo, čak smo, vrlo verovatno, dosadili svim prisutnim, pokušavali da dobijemo zvanični podatak o tome da li je postojao zvaničan protest, apel, podnesak, koji bi trebalo da utvrdi odgovornost onih koji su delovali oružjem koje je zabranjeno svim mogućim konvencijama. Ministar je, dok je odgovarao danas na mnoga pitanja, koja je grupisao u nekoliko grupa, prenebregao odgovor na to pitanje, ali prvo pitanje je bilo – šta bi bilo koja država u svetu, u sličnoj situaciji, da se desi agresija na njenom delu teritorije, da druga država upotrebljava oružje za masovno uništenje, koje je na dugom štapu i u bliskoj i daljoj budućnosti apsolutno onesposobljava pokoljenja i pokoljenja generacija, populacije na tom delu teritorije, uradila?
Bojimo se, i to je stav SRS-a, da nikada nećemo dobiti, ili makar ne u ovom mandatu, odgovor na to pitanje, jer bi zvaničan odgovor značio i određenu zvaničnu reakciju, u smislu da članice NATO-a moraju da odgovaraju za potpunu derogaciju životne sredine.
Dalje smo se potrudili da konsultujemo određene izveštaje i analize stručnjaka, pa tako možemo da osporimo zvanično slepilo resornog ministarstva da je Ruska vojna akademija radila određena istraživanja o periodu o kojem je reč, a tiče se NATO agresije, da tu postoje konkretni podaci o broju preleta, naravno, i naša vojska je to radila, ali su radili i neki stručnjaci, u smislu procene ekonomske štete kada je reč o fondu zagađenja.
S obzirom na to da je bilo reči o nekoliko naslova koji su nam bili zanimljivi, utrošili smo silno vreme proučavajući knjigu Ala Gora, koja je za nas potpuno neprihvatljiva, i to moram da vam kažem, na prvom mestu, zbog toga što se u toj knjizi uopšte ne pominje period agresije i period udara i dejstvovanja krstarećim raketama - tomahavk, koje u proseku nose od 20 do 40 kilograma osiromašenog uranijuma, kao i dejstvo hemijskog i biološkog oružja i drugih vrsta oružja koja su bila oprobana na delu teritorije SRJ.
Šta smo uradili? Pokušali smo da uporedimo ono što ste prezentovali kao zvanične podatke vezane za investiranje i sanaciju samo tokova zagađenja, ali, nemamo sliku kakvo je zaista stanje životne sredine na teritoriji Srbije.
Danas smo pomenuli nekoliko akcidenata, zbog kojih smo stavili prst na čelo, da se desetine hiljada tona otpada nalazi u fabrikama koje ne rade, ne funkcionišu, ne postoje, da taj otpad predstavlja užasno veliku smetnju i potencijalnu opasnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi, da se dešava da su fabrike sagrađene u gusto naseljenim mestima, da se otpad odlaže na lokacijama koje su naseljene ljudima, što će reći da imamo predstavu kako bi to trebalo da izgleda u narednom periodu, u smislu strategijskog rešenja u ovim predlozima zakona, ali nemamo predstavu kako će da se sprovode planovi i aktivnosti, koliko će to da košta i ko će biti nosioci tih aktivnosti, s obzirom na to da znamo da su ljudski resursi ovde problematični.
Postoji intencija da se centralizuju sredstva, s obzirom na to da su, kako smo čuli tokom rasprave, lokalne samouprave zloupotrebile, nenamenski koristile sredstva predviđena za održivi razvoj životne sredine, a onda nam nije jasno kako ćete sa strategijskog plana delovati lokalno.
Bojimo se, na osnovu određenih primera, pričali smo o tome, da se ne ponavljam, kada je reč o Surdulici i Vlasini, na primer, da su prilikom promene vlasti obustavljeni vrlo značajni projekti, koji su se ticali oko 50 hiljada stanovnika. Dakle, reč je o životima ljudi, a ne o političkim poenima.
Možemo da variramo ovo i na sledeći način, da izrazimo sumnju da će danas-sutra bilo koja vlast koja se promeni na republičkom nivou selektivno da opredeljuje sredstva određenim lokalnim samoupravama. Uporednom analizom smo došli do zaključka da su određeni samoprioriteti i prioritetne lokacije koje predstavljaju crne tačke kada je reč o održivom razvoju životne sredine.
Možemo da razumemo to na sledeći način, da zaista nedostaju ogromna finansijska sredstva, kojima bi trebalo da životna sredina bude tretirana na način da svaki čovek živi životom dostojnim čoveka.
Poredili smo zvanične podatke i sve ono što su bili akcidenti, pa smo dobili nalaz inspektora, a tiče se stanja životne sredine u Pančevu 2008. godine, koji se nalazi na vašem sajtu. Na osnovu tog nalaza, da ne ponavljam sve ono što piše, što smo u prethodnom, odnosno prepodnevnom delu rasprave rekli, konstatuje se da je nivo zagađenja vazduha u Pančevu, ipak, zabrinjavajući.
Ima pomaka, političke korektnosti radi, jedna godina je bolja, druga lošija, ali problem ostaje.
Ono što nas je zanimalo, a mislim da većina ljudi može da shvati problem kontrole tokova zagađenja, pa i fondova zagađenja, nadam se da ćemo jednoga dana imati makar izveštaj koji će vrlo jasno da prikaže stanje životne sredine, jesu ekonomske kategorije, koliko to košta. Kada imamo ekonomsku kategoriju, onda na neki način možemo da razvijamo dalju sliku u kom vremenskom periodu bi trebalo da se sanira ono što jeste tok zagađenja na godišnjem nivou, da ne govorimo o projekciji koja bi trebalo da bude veća od pet, ili da traje negde do 10 godina.
To nismo dobili. Dobili smo rasute podatke, u smislu investiranja pojedinih fabrika koje jesu zagađivači i, otprilike, podatke koji bi trebalo da govore o određenim projektima, kreditiranju određenih finansijskih institucija i standardima Svetske banke, kao i mišljenje Svetske banke o određenim lokacijama i projektima, koliko su oni sprovodljivi i na koji način utiču na održiv razvoj životne sredine. Međutim, sve to na stranu, nemamo pretpostavku fonda zagađenja.
Ako sve vreme tretiramo, garantujem vam da na osnovu svih ovih podataka to može da se zaključi, samo tokove zagađenja, a ne fond zagađenosti vode, vazduha i zemljišta, onda ne govorimo i ne možemo da govorimo o održivom razvoju životne sredine, pa samim tim ne možemo da govorimo ni o zdravlju građana Srbije.
Nemamo podatke o tome kako izgleda fond zagađenosti države Srbije, iz prostog, ali bolnog, razloga, zbog kog se to prećutkuje, i nećemo čuti od ovog sastava izvršne vlasti, a to je period agresije, koji je na duže vreme, za nekoliko generacija, definitivno derogirao životnu sredinu na teritoriji Srbije. Stoga bih prisutne predstavnike Ministarstva molila da makar u nekom doglednom periodu dobijemo podatak efekata NATO agresije na stanje životne sredine, kao i finansijsku konstrukciju.
Šta to znači za fond zagađenja? Koliko para treba da se sanira ono što će mnoge generacije posle nas da trpe, a definitivno će značiti sve genetske promene s kojima se pokoljenja rađaju u državi Srbiji, urušavanjem imunog sistema, kao posledice korišćenja nedozvoljenog oružja? To će značiti da možemo da razmišljamo na sledeći način, kako da saniramo već bespovratno oštećenu životnu sredinu, a samim tim i zdravlje državljana Srbije. Hvala.
Ne mogu da pričam o konkretnom amandmanu, ali mislim da javnosti u Srbiji, kada ne postoji predstavljanje člana, nije baš najjasnije šta se želi amandmanom. Naš amandman imate s obrazloženjem. Nadam se da ću ono što želim dalje da govorim, u vremenu koje je predviđeno za Poslaničku grupu, koju, nažalost, samo ja predstavljam, učiniti na način dostojan ljudi koji su se potrudili da dobro odgovore raspravi o setu ekoloških zakona.
Ono na šta bih vas uputila, kao na izvanredan izbor vezan za korišćenje nedozvoljenog oružja, kao posledicu balkanskog rata 1999. godine, jeste izvanredna studija profesora Mališeva s Akademije vojnih nauka.
Nemam nameru da ponavljam studiju, koja je predstavljena tokom rasprave u načelu, ali, samo podsećanja radi, da shvatimo i da apelujemo na izvršnu vlast da preduzme konkretne korake, pravno znamo šta je činiti, ali u kontekstu užasnih ekoloških akcidenata i derogiranja života i životne sredine mnogih generacija na ovom delu teritorije, mislim da bi Ministarstvo za zaštitu životne sredine moralo da interveniše kod članica NATO alijanse.
Primera radi, kada bismo to poredili s eksplozijom u Hirošimi 1945. godine, tada je palo 740 grama radioaktivnog otpada, što je bilo dovoljno za onesposobljavanje tri pokoljenja ljudi koji su preživeli atomsku tragediju. Prilikom černobilske havarije, izbačeno je 63 kilograma radioaktivnog otpada, a tokom agresije na SRJ – jedna i po tona materijala koja je odlučila živote svih nas.
Posledice trpimo, onkološka odeljenja, razne klinike i bolnice su prepune ljudi, nažalost, s najtežim oboljenjima, najčešće sa smrtnim ishodom. Imunološke promene, takođe, trpi većina stanovništva. O tome smo govorili, ne želim da se ponavljam, ali rekla sam malopre, mi smo napravili uporednu analizu onoga što su zvanični podaci države i procene ekonomske vrednosti šteta po životnu sredinu Srbije, pa tako i daljih ulaganja, kada se ima ovaj ekonomski reper izraženih vrednosti šteta.
Studiju su radili Jensen i Pešić, 2004. godine, i dali su projekciju do 2013, odnosno 2012. godine. Za javnost u Srbiji je vrlo značajno da se zna da su u poglavlju posvećenom ekonomskim štetama po vazduh analizirane emisije gasova staklene bašte koje izazivaju globalne klimatske promene, acidifikacija emisijama sumpor-dioksida, azotnih oksida i amonijaka, nestanak troposferskog ozona, emisija praškastih materija. Ono što je za javnost najvažnije da kažemo, na godišnjem nivou, prema analizi ovih stručnjaka, emisija ugljen-dioksida prevazilazi cifru od 46 miliona tona. Vrednost štete koja nastaje tom prilikom je negde oko 456,9 milina evra. Kada je reč o sumpor-dioksidu, ukupna šteta na godišnjem nivou je 161.000 tona. Ukupna šteta izražena u milionima evra je 23,3 miliona evra.
Kada govorimo o vazduhu, ono što su Jensen i Pešić pronašli kao ekonomski parametar, prevazilazi 1.370.000.000 evra. To je procena ekonomske vrednosti štete po životnu sredinu, samo kada je reč o vazduhu. Kada je reč o vodi, procena štete bila bi ograničena na ispuštanje otpadnih voda iz industrije i domaćinstava, ispuštanje nutrijenata od strane stočarskih farmi, na preteranu eksploataciju podzemnih voda, naročito u Vojvodini. Dobijeni rezultati se kreću, opet ekonomski izraženo, od 180.000.000 do 575.000.000 evra godišnje. Ukoliko se u ovu cifru uključe teški metali u rekama, pre svega, u sedimentima, iznos štete se znatno povećava i kreće se od 640.000.000 evra do skoro 2.800.000.000 evra godišnje.
Ovako drastično povećanje ukupnih šteta ne nastaje samo kao posledica visokih jediničnih vrednosti za pojedinačne teške metale, ali u stručnu terminologiju ne bih dalje ulazila, jer ne znam koliko bi to bilo primereno za srpsku javnost, koja želi da zna kakvo je stanje životne sredine, pogotovo na godišnjem nivou, kada je reč o tokovima zagađenja, i koliko saniranje samo tokova zagađenja košta. Naravno, ono što bi, takođe, trebalo da bude odgovor na ovo što iznosimo kao konkretne podatke, jeste – ko će te novce da da? Odakle ta finansijska sredstva?
Idemo dalje. Što se tiče otpada i postupanja s njim, danas smo govorili o otpadu od nekoliko desetina hiljada tona u fabrikama koje ne funkcionišu više, a koliko vidimo, nemamo povratnu informaciju; oni koji su nadležni da reše problem otpada, nisu čak ni sankcionisani.
U Srbiji je stanje daleko od zadovoljavajućeg. Neadekvatno odlaganje komunalnog i opasnog otpada, uključujući i medicinski, stvara veliki pritisak na životnu sredinu. Taj pritisak se manifestuje, verovatno da će ovaj deo biti vrlo zanimljiv za srpsku javnost, kroz emisije metana iz đubrišta, izlivanje procednih voda iz neuslovnih deponija, leteći pepeo, kao posledicu spontanog paljenja otpada, zagađenje zemljišta i zauzimanje divljih deponija. Sve to stvara ukupne štete u iznosu od 100 do 275 miliona evra godišnje.
Da bi ta analiza šteta od ekonomske aktivnosti po životnu sredinu bila potpuna, a to je, inače, omiljeno upoređivanje u poslednjih nekoliko godina, dakle, uporediva sa sličnim analizama u zemljama EU, autori koje sam pomenula su uključili i buku, pre svega, u gradovima, saobraćaju i industrijskim pogonima.
Ekološki neprihvatljivom smatra se buka preko 50 decibela. Procenjeno je da štete variraju od 57.000.000 do 181.000.000 evra godišnje. Ove vrednosti bi se, sasvim sigurno, promenile ukoliko se, recimo, uključi i ono što je trend u zemljama EU, a to je uticaj buke na cene nekretnina u gradovima, tako da bi i cifre bile znatno više.
Za građane koji žive na teritoriji Vojvodine, vrlo je važan, a obrađen je ovom analizom, fenomen eolske erozije nastao neadekvatnim postupcima u zemljoradnji. Posledica erozije je da dolazi do gubitka humusnog sloja, što izaziva smanjenu plodnost zemljišta, pa onda gubitke prinosa i prihoda od poljoprivrede, i ovaj segment šteta procenjen je na oko 80.000.000 evra godišnje.
Da bi ova slika bila potpuna, neophodno je da se uključi i šteta od drugih vrsta erozije, recimo, u centralnoj Srbiji, te šteta od neadekvatne primene mineralnih đubriva i pesticida u poljoprivredi Srbije, ali ti podaci nam nisu dostupni.
Voleli bismo da imamo neki sumarni podatak koji bi dao adekvatnu sliku stanja životne sredine i koliko bi koštalo njeno saniranje. Sumirajući procenjene iznose, prema dostupnim podacima, ono što bi bilo ukupna vrednost šteta u periodu kada je rađena ova analiza, to je, dakle, od 861.000.000 do 2,5 miliona, odnosno 2,5 milijarde evra godišnje. Ukoliko se uključe štete od teških metala u rekama, ovaj raspon se kreće od 1,3 do 4,7 milijardi evra.
Dakle, ovo su podaci koji su dobijeni na osnovu podataka koji su bili dostupni dvojici autora, za koje, koliko sam analizom videla, važi da su polazna osnova za mnoge projekcije i procene. Ono što je, takođe, vrlo značajno, jeste da su na osnovu upravo ovih procena šteta, kao što vidite, u pitanju su milionski i višemilionski iznosi u evrima, autori dali nekoliko različitih scenarija, odnosno napravili su projekciju do 2013. i 2020. godine, koliko bi koštalo finansijsko intervenisanje za održivi razvoj životne sredine. Opet, reč je samo o tokovima zagađivanja, a ne o fondu zagađenja.
Da javnosti u Srbiji bude jasnije, to je sve ono što se godinama taložilo u vodi, vazduhu ili zemljištu, tako da su razmatrane nekolike varijante, po raznim stepenima razvoja, odnosno kretanja BDP-a, i, ako bi se pošlo od tog iznosa, procenjena je šteta od oko 2,5 milijarde evra, s različitim ekonomskim rastom, od niskog, izraženog u procentima, 1,80%, srednjeg – 4,73%, i visokog, što sumnjam da ćemo dostići, s obzirom na finansijsku krizu, koji prevazilazi 2,5 milijarde evra do 2013. godine.
Oni su, takođe, dali procenu potrebnih ulaganja u životnu sredinu u Srbiji, koja su vrlo značajna, recimo, kada se uporede podaci sa zvaničnim podacima koje ste vi predstavili u okviru izveštaja samo za 2008. godinu, pa ću to ostaviti za neki od sledećih članova predloženog zakona, ali mislim da će javnosti u Srbiji biti vrlo zanimljivo da uporedimo parametre o kojima je reč i da vidimo o kakvim vrednostima, zapravo, i stanju životne sredine, pričamo. Hvala.
Pre nego što iskoristim vreme predviđeno za moju poslaničku grupu, molila bih vas da mi samo kažete koliko vremena imam na raspolaganju kao ovlašćeni predstavnik i koliko vremena ukupno.
Hvala vam.
Pre nego što pređem na raspravu u pojedinostima i o ovom amandmanu, da kažem da je potpuno neprimereno ovo što smo imali prilike da čujemo. Iskreno, ne znam šta znači kvalifikacija amandmana koje bilo ko predlaže, na bilo koji način. Ovo je potpuno uvredljiv ton, koji se odnosi na predstavnike opozicije, koji su, očigledno, zainteresovani za poboljšanje životne sredine, pa pokušavaju da dobiju odgovore na konkretna pitanja, koje ne dobijaju. Onda se, zaista, postavlja pitanje, da li je gospodin ministar na tom poslaničkom klubu, s obzirom na to da pripada stranci kojoj vi pripadate?
Dobro, javnost u Srbiji treba da vidi ovu sliku, da se u medijima, u Srbiji, sprovodi brutalna kampanja koja se odnosi na opoziciju. Naše političko uverenje je da vi polako, ali sigurno, zaista uvodite diktaturu u Srbiji. Ono što je legitimno pravo opozicije, vi kvalifikujete na potpuno neprimeren način i ne bivate opomenuti za to. Da je to uradio srpski radikal, bio bi izbačen napolje. Toliko o dostojanstvu ovog parlamenta.
Ono što se SRS potrudila da pripremi, jesu neki konkretni ekonomski pokazatelji i procene štete na održivost životne sredine. To smo poredili sa zvaničnim podacima koje smo dobili od resornog ministarstva, u formi godišnjeg izveštaja Sektora za kontrolu i nadzor, ali samo godišnjeg izveštaja za 2008. godinu. Takođe, te podatke smo poredili sa izveštajem o radu na temu rešavanja problema crnih tačaka srpske ekologije, pa će srpska javnost moći da uporedi procene štete, koja iznosi preko četiri milijarde evra, tokova zagađenja, ne fonda zagađenosti države Srbije, i koliko, zapravo, država ima snage da odgovori na reformu sistema zaštite životne sredine.
Zaista će nas vrlo zanimati kako će izgledati planovi i aktivnosti u narednih nekoliko godina, ili u narednih pet godina, a o strategiji ćemo razmišljati kada budemo dobili odgovor na pitanje da li ste napravili analizu razornih dejstava tokom NATO agresije. Kada to budemo dobili, onda ćemo da razumemo da ste se ozbiljno pozabavili problemom održivog razvoja životne sredine i zdravljem državljana Srbije i okolnih zemalja.
Ono što su prethodne koleginice iznele kao značajan faktor, jeste i odnos države prema razvijanju svesti o zaštiti životne sredine. Mi od 2000. naovamo pokušavamo da razumemo koji su to pravci razvoja i koji su to pravci sistemskih promena za koje se 5. oktobra, odnosno septembra 1999. godine, glasalo. Nekako ne dobijamo jasnu poruku od strane izvršne vlasti, a to su stranke koje su gravitirale nekadašnjem DOS-u, uglavnom, sa par izuzetaka. Da je to tačno, svedoči vrlo česta vezanost za promenu vlasti, promena resornih ministarstava i pravaca razvoja.
S tim u vezi, izražavamo sumnju da će ovaj set ekonomskih zakona da uvede na pravi način nivo standarda zaštite životne sredine u državi Srbiji, samim tim, da ćemo biti prihvatljivi, recimo, za visoko razvijene zemlje EU. Prvo, zbog činjenice da smo vraćeni unazad nekoliko stotina godina samim dejstvovanjem hemijskim, biološkim i radioaktivnim oružjem na teritoriji nekadašnje SRJ, u stvari, na teritoriji Srbije.
Analiza do koje smo došli, eksperata koji, sasvim sigurno, ne pripadaju SRS-u, vama su prepoznatljiva imena kao što je prezime gospodina Pašića, napravljena je 2004. godine, s projekcijom ekonomskih pokazatelja štete nastale u tokovima zagađenja životne sredine. Procena je da bi to trebalo da iznosi negde oko četiri milijarde evra.
Ono što se može zaključiti na osnovu analize ovih stručnjaka, jeste da će najveći troškovi biti u sektoru energetike – oko 30%, zatim, upravljanju otpadom – oko 25%, vodama – 17%, transportu – oko 13%, industriji – 6% i poljoprivredi – oko 3%.
Kada je reč o troškovima vezanim za vazduh, reč je isključivo o troškovima koji nisu uključeni u troškove sektora energetike, saobraćaja i industrije. Ukoliko bismo i njih uključili, troškovi vezani za kvalitet vazduha u Srbiji bi iznosili oko 1,7 milijardi evra, ili oko 41,5%.
Takođe, značajne investicije se očekuju u domenu upravljanja otpadom, prosečno, oko 15 miliona evra godišnje. Ono što mi znamo, jeste da mnoge fabrike koje ne funkcionišu, iskreno, uopšte nam nije jasno kako ti ljudi nisu krivično odgovarali, drže otpad koji je opasan po zdravlje ljudi, samim tim, i po životnu sredinu. Vi možete taj otpad da skladištite i uništavate na određen način. Srbija, koliko je meni poznato, nema to postrojenje, što znači da Srbija mora da izvozi taj otpad izvan granica Srbije. Čini mi se da se, ukoliko sam dobro razumela podatke, takvo postrojenje očekuje tek 2015, ili 2011. godine, izgradnja tog postrojenja, što će reći da će do tada ukupna vrednost procene štete, ekonomska vrednost procene štete, sasvim sigurno da se umnožava, jer, koliko smo čuli, a to su zvanični podaci ljudi koji predstavljaju vaš resor, nema ni finansijskih sredstava, niti ljudi koji su obučeni da se bave ovim problemom.
Recimo, troškovi rekultivacije postojećih đubrišta počeće da se javljaju do 2009. godine, bila je prognoza ovih stručnjaka, u iznosu od najmanje 2,5 miliona evra godišnje. Operativni troškovi sistema za sakupljanje otpada će rasti do nivoa od oko 70 miliona evra godišnje krajem posmatranog perioda. Investicioni troškovi recikliranja predviđeni u drugoj etapi će iznositi, prosečno, oko 14 miliona evra godišnje, dok bi operativni troškovi porasli do nivoa od 15 miliona evra i tu se stabilizovali.
Što se tiče investicionih troškova, insineracije medicinskog i opasnog industrijskog otpada, predviđa se ukupno oko 40 miliona evra, dok bi troškovi tretmana i transporta opasnog otpada godišnje iznosili negde oko 17 miliona evra. Kada se izgrade svi neophodni kapaciteti, a mi znamo da to neće biti skoro, operativni troškovi postupanja s opasnim otpadom će narasti na oko 14 miliona godišnje, 2014. godine – projekcija na osnovu dostupnih podataka ovih stručnjaka.
Procenjuje se da će ukupni investicioni troškovi u energetici iznositi preko 800 miliona evra, od čega se oko 50 miliona odnosi na rafinerije, ostatak na elektrane, a o rafinerijama ću kasnije da pričam, u uporednoj analizi sa zvaničnim podacima koje nam je država dostavila. Tako ću se složiti s koleginicom iz DSS-a, Milicom Vojić-Marković, da mi i nemamo zvaničan, pouzdan podatak na osnovu kog možemo da operišemo i shvatimo kakvo je stanje životne sredine, samim tim, i kakav je uticaj na takav način devastirane sredine na zdravlje ljudi. Operativni troškovi će, prema proceni, narasti do nivoa od 100 miliona evra u 2014, pri čemu će oko 10% operativnih troškova snositi rafinerije, a ostalo elektrane. Dakle, da bi se postigao cilj neophodnosti tretmana 50% industrijskih otpadnih voda do 2014. godine, biće potrebno negde oko 10 miliona evra godišnje, u vidu novih investicija, dok bi operativni troškovi rasli do nivoa od 17,5 miliona evra u 2014. godini.
Pretpostavlja se da će se posle 2010. godine oko 2 miliona evra svake godine ulagati u raščišćavanje zona industrijskog zagađenja i neuslovnih industrijskih deponija. Takođe, uspostavljanje sistema za kontrolu hemikalija će zahtevati investicije od oko 9 miliona evra godišnje, pola iz javnog, a pola iz privatnog sektora. Operativni troškovi ovog sistema će od 2010. godine biti negde oko 5 miliona. Od toga, jedan milion će snositi javni sektor, a ostatak – poslovni i privatni sektor. Bar u najvećim preduzećima u Srbiji, to bi trebalo da košta oko 1,5 milion evra godišnje, dakle, prosečno, 50.000 evra po preduzeću.
Proširenje upotrebe bezolovnog benzina, vrlo zanimljiv podatak, koji nismo uspeli da dobijemo od predstavnika resora, izazvaće dodatne troškove, u visini od oko 5 miliona evra godišnje, pri pretpostavci porasta potrošnje goriva po stopi od 5%, dok će prelaz na dizel-gorivo s niskim sadržajem sumpora koštati između 15 i 18 miliona evra godišnje, pod pretpostavkom da će tempo porasta broja vozila biti negde oko 5% godišnje i da će se udeo polovnih vozila smanjiti na oko 50% do 2014. godine.
Treba očekivati da će troškovi novih vozila, po standardima EU, iznositi 36 miliona evra 2010. godine, da bi do 2014. godine narasli na 87 miliona evra. Uz to, treba dodati troškove rigorozne tehničke kontrole, koja uključuje kontrolu emisije u visini od početnih 10 miliona evra u posmatranom periodu, to je bilo 2007. godine, do 15 miliona evra 2014. godine.
Zahtev da se uvedu sistemi za prečišćavanje otpadnih voda iz gradova veličine preko 100.000 stanovnika će zahtevati negde oko 215 miliona evra dodatnih investicija, ili oko 45 miliona evra godišnje, počev od 2010. godine. Operativni troškovi ovih sistema će se stabilizovati na nivou od 25 miliona evra godišnje u 2014. godini. Očekuje se da do 2014. godine na kanalizacione sisteme bude povezano još oko milion ljudi, što će zahtevati negde oko 342 miliona evra dodatnih investicija, odnosno 75 miliona evra godišnje, počev od 2010. godine.
Takođe, očekuje se da će operativni troškovi kanalizacionih sistema narasti do 17 miliona krajem 2014. godine. U unapređenje sistema za vodosnabdevanje godišnje bi trebalo investirati po 10 miliona evra.
Predviđene investicije u popravku vodovodne mreže bi trebalo da iznose negde oko 2 miliona evra godišnje, a da bi slika izdataka za životnu sredinu bila potpuna, treba dodati ulaganja u redukovanje buke, u iznosu od 1 do 5 miliona evra godišnje, kao i investicije u sistem za deponovanje radioaktivnog otpada, u nivou od 50 miliona evra godišnje.
Priznaćete da su ovo vrlo značajni podaci, koji govore samo o intervenciji za tokove zagađivanja i saniranje onoga što u određenom periodu, ali, svakako, projektovanom na godišnjem nivou, nastane. Ovo su sve podaci koji ne tretiraju pravo stanje fondova zagađenja i kako izgleda, zapravo, životna sredina na teritoriji države Srbije, na koji način je tako devastirana životna sredina uzela danak, kada je reč o životu i zdravlju građana Srbije, koje ovog momenta to najviše i zanima.
Kasnije ću napraviti tu analizu s vašim zvaničnim podacima, koje ste vi dobili, pa ćemo videti koji su to reperi i koja odstupanja, zato što imam utisak da se ovde radi samo o intervenciji na trenutnim prioritetima, a mali ih je broj u odnosu na ono što je projekcija po oblastima zagađenja na osnovu ove analize. Hvala vam.
Volela bih, gospođo Đukić-Dejanović, da mi objasnite na koji način je kolega stručno i kvalifikovano obrazlagao amandman i po tom osnovu se javio. Ako nisam pogrešno protumačena, onda ne znam kako shvatiti sve ono što je izrekao u tih nekoliko sekundi.
Ono za šta mislim da je potpuno neprimereno, jeste da se na takav način meša u rad i opoziciono delovanje, odnosno političku akciju bilo koje stranke. Mislim da je to politički vrlo nekorektno, ali to govori o vama.
Moja koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman na ovaj predlog zakona o zaštiti životne sredine. Nažalost, ne mogu konkretno da govorim o tom amandmanu, ali mogu da privedem kraju upravo ovu analizu, koja je zaista značajna za sagledavanje stanja životne sredine i za to koliko košta saniranje tokova zagađenja.
Ono što se iznosi kao zaključak posle svega navedenog, a da bi slika bila potpunija, jeste da je projekat troškova negde oko četiri milijarde evra. Ukupni izdaci, kako investicioni, tako i operativni, za zaštitu životne sredine u periodu od deset godina, iznosiće negde oko četiri milijarde, tj. 545 evra po stanovniku Srbije. Iako, na prvi pogled, vrlo značajni, recimo, kada se uporede s procenjenim štetama po životnu sredinu od 115 do 334 evra po stanovniku godišnje, na taj način bi možda moglo da bude prihvatljivo, međutim, kada se radi o konkretnim oblastima, o kojima je ovde bilo reči, i o konkretnim analizama, koliko tokovi zagađenja koštaju, čini mi se da će država Srbija zaista imati problem da ove projekcije do 2014. godine isprati na kvalitetan način, a da pri tom iza sebe može da potpiše određeni razvoj životne sredine.
Ono što je, takođe, vrlo značajno da se sagleda, a tema je ovog predloga zakona, jeste i taj odnos ekonomskih aktivnosti i životne sredine u per kapita dimenziji, uz pretpostavku da se broj stanovnika Srbije neće drastično menjati u narednim decenijama, kao i pretpostavku da bi primena upravo ovih mera i standarda koje nalaže EU, kako bismo prišli toj velikoj visokorazvijenoj porodici, mogla dovesti do smanjenja šteta bar za 50%. Dakle, može se zaključiti da bi odnos koristi i troškova varirao od 1,1 do 3,1 posle prve decenije primene.
Sve ovo je napravljeno, upravo, da bi se prikazala realna slika stanja životne sredine, tokova zagađenja i koliko iznose finansijske intervencije, ne bi li se dala predikcija i eventualna projekcija, samim tim, napravilo neko usmerenje, ali mi smo pokušali da dobijemo analizu troškova efekata zagađenja životne sredine i nismo uspeli. Nadamo se da će u nekom narednom periodu, recimo, da se napravi takva analiza ne samo na godišnjem nivou.
Zanimljivi su podaci, moj kolega Dragan Stevanović je, takođe, uložio solidan broj amandmana na celokupan set ekoloških zakona, analize stanja po oblastima, pa se, recimo, u industriji ističe presija na životnu sredinu. U ukupnoj industrijskoj proizvodnji danas u Srbiji, ''prljava'' industrija učestvuje sa preko 50%. Najveći deo odnosi se na proizvodnju energije, koja se dominantno proizvodi iz fosilnih goriva, što predstavlja ozbiljnu presiju na sve aspekte životne sredine, dakle, i vazduh i zemlju i vodu.
Činjenica je da je brigu o sistemu upravljanja životnom sredinom, na prvom mestu, vodila Privredna komora, za koju vidimo da se, kao centralni sistem u tom smislu, pokušava da razgradi na nekoliko stotina privrednih komora. To činjenica koja bi trebalo da ukazuje na odnos države u smislu strategije održivog razvoja životne sredine.
Kada je industrija u pitanju, treba pomenuti oblast reciklaže. Ovde bi bilo značajno, da je gospodin ministar tu, da čujemo koliko se radilo na afirmaciji ove oblasti u periodu, recimo, kada se donosila ova strategija održivog razvoja životne sredine. Moram da pomenem ovde da je u nekim evropskim zemljama oblast reciklaže oblast broj jedan. U Srbiji ne možemo da se setimo da je postojao neki propagandni materijal koji bi trebalo da podigne svest o tome šta reciklaža donosi i šta ona znači za celokupnu životnu sredinu.
Kada je reč o poljoprivredi, iako bi Srbija trebalo da ekonomski razvoj temelji na razvoju poljoprivrede, čini se da je u našem slučaju, nažalost, sve u potpunoj suprotnosti s ovim. Srbija danas ne zna kolika je na godišnjem nivou upotreba veštačkog đubriva, odnosno kolika je upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Samim tim, ne postoji precizan podatak kakav je odnos, dakle, presija ovih sredstava na zemlju i vode, kako površinske, tako i podzemne.
Kada je reč o energetici, značajno je da Srbija danas više od 50% primarne energije proizvodi iz prljavih tehnologija, takođe, preradom fosfornih goriva. Istovremeno, za proteklih devet godina, posle demokratskih promena, ne sećamo se da se tu nešto konkretno uradilo, u smislu obezbeđenja nekih alternativnih izvora energije, koji ne bi donosili takvu presiju na životnu sredinu u ovoj oblasti, da ne govorimo o energetskoj efikasnosti.
Da je gospodin ministar tu, verovatno bismo čuli šta je konkretno za ovih devet godina, u smislu smanjenja presije na životnu sredinu, urađeno. Mi smo imali prilike da čujemo da se delovalo u slučaju konkretnih akcidenata i konkretnih zagađivača.
Takođe, ono što bi trebalo da bude pretpostavka, informacije u svetlu ovih sistemskih rešenja – šta se konkretno radilo, bez obzira na to što ste vi u resoru tek neko izvesno vreme, jer ste preuzeli odgovornost da donesete promene koje bi trebalo da znače održiv razvoj životne sredine u Srbiji? Pri tome, mi i dalje nemamo zvaničan podatak o fondu zagađenosti životne sredine u Srbiji, za koji mislim da bi bio dragocen. Samim tim, taj podatak ekonomske procene štete koja je nastala dao bi definitivno najobjektivniju moguću sliku stanja životne sredine i zdravlja građana Srbije. Hvala.
Hvala. Samo da se nadovežem na konstruktivnu primedbu kolege iz DSS-a. Toliko o kampanji koja se sprovodi, vezano za amandmane koje podnosi opozicija.
Kao što vidimo iz analize troškova, bilo bi ekspeditivnije da elektronskim putem šaljemo amandmane. Onda, vrlo verovatno, ne bi bilo ni priče koja bi bila na vrlo loš način utemeljena u medijima koji su režimski kontrolisani.
S druge strane, tužna je slika Parlamenta, ali je vrlo korisno za javnost u Srbiji, jer ovo je odnos vladajuće koalicije prema setu zakona, kako nam je predstavljeno. Mi se potpuno slažemo oko najznačajnijih zakona o zaštiti životne sredine, u nekom daljem kontekstu zakona koji će definitivno promeniti sliku zdravstvenog stanja, medicinsku sliku zdravlja građana Srbije. Javnost bi trebalo samo da upamti – to su ovi prazni redovi, koji govore, sami po sebi, dovoljno.
U vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS-a sam htela da govorim upravo o uporednoj analizi, kost analizi, odnosno analizi troškova koji su nastali zagađivanjem tokova životne sredine.
Ovaj izveštaj, godišnji izveštaj Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, dobili smo, nažalost, tek kada smo počeli da radimo na ovu temu. Stoga nam je bilo teško da u samom procesu rada iščitamo ovoliki broj strana i da napravimo uporednu analizu koja bi trebalo da da što objektivniju sliku.
Jedna od sugestija bi bila da sledeći put to bude blagovremeno, onda bi svima nama bilo lakše, jer smo imali 49 tačaka dnevnog reda. Sve je to trebalo obraditi na argumentovan način, pogotovo u vanrednim okolnostima, kada cela poslanička grupa spadne samo na jednog poslanika, koji bi trebalo da govori o raznim oblastima, o svakoj tački dnevnog reda.
Odeljenje Ministarstva za zaštitu životne sredine od zagađivanja pripremilo je nekoliko stranica izveštaja, koje su nama vrlo značajne. U izveštajnom periodu, kako kaže ovaj zvanični državni izveštaj, prioritet je bio rad na poboljšanju stanja na lokacijama najvećih zagađivača, koji u svom radu mogu u većoj meri ugroziti životnu sredinu, pa se tu pominje južna industrijska zona u Pančevu, RTB "Bor", "Ju-Es-Stil" iz Smedereva, termoelektrane itd. Za ove operatere su, dakle, bili izrađeni akcioni planovi čije je sprovođenje bilo kontrolisano od strane Ministarstva.
U oblasti zaštite voda od zagađivanja, od maja do kraja septembra, takođe je reč o 2008. godini, izvršen je intenzivni nadzor i nalagane mere i to je sastavni deo ovog izveštaja o kontroli zagađivača voda.
Zagađivači koji su pomenuti ovde su klanice, mlekare, hladnjače i drugi objekti. Posebno je istaknuta aktivnost na zagađivačima Velikog bačkog kanala, o kojima ćemo kasnije da pričamo, jer je u prethodnom sazivu bilo intervencija kada je reč o ovoj tački, a tiče se zaštite životne sredine.
Ono što je nama iz Poslaničkog kluba SRS-a bilo značajno za ovu uporednu analizu, kost analizu, koju smo izneli malopre, jeste sprovođenje akcionih planova, koji se nalaze, takođe, u ovom izveštaju. Dakle, formirane su bile radne grupe za Pančevo i Bor od strane ministra životne sredine i prostornog planiranja, u cilju poboljšanja stanja životne sredine. Za Pančevo se, na osnovu zaključka radne grupe, izrađuje dokument Generalni akcioni plan za Pančevo, sa projekcijom do 2020. godine.
Vrlo smo zainteresovani da vidimo kako izgleda ovaj dokument. Pretpostavljamo da je on još u fazi izrade, da nije gotov, tako da ne možemo da dobijemo finalni tekst, ali bismo voleli, na neki način, da učestvujemo u svemu ovome, s obzirom na to da dobar deo žitelja Pančeva, imamo poslanike koji su iz te oblasti i više meseci ukazuju na to, ima užasne probleme vezane za stanje životne sredine.
U RTB Boru je realizovan projekat sanacije jalovišta "Veliki krivelj", u vrednosti od dva miliona evra, i NIP-a i Fonda za zaštitu životne sredine Repbulike Srbije. Reč je o 2008. godini, kada je opozicija dobila prljavi medijski rat, skrećući pažnju i tražeći da se priča o efektima svetske finansijske krize na privredu i ekonomiju Srbije. Ono što je 2008. godine, verovatno, bila projekcija, 2009. godina je razočarala 2008, a garantujem vam da će 2010. i 2011. godina biti još gore kada su u pitanju budžetska sredstava, što će reći da ni NIP, ni Fond za zaštitu životne sredine neće imati sredstva koja su projektovana za saniranje ovih tačaka. Ovim projektom su sanirana tri jalovišta i kolektor. U toku je realizacija projekta u vrednosti od 1,1 milion evra, koji se finansira sredstvima NIP-a i Fonda za zaštitu životne sredine. Odobren je u cilju sanacije Topionice i Fabrike sumporne kiseline. Po završetku sanacije doći će do smanjenja koncentracija sumpor-dioksida u Boru za oko 20%. Šta je do sada urađeno i na koji način mislite da sanirate onaj deo koji je na duže staze degradiran, pa samim tim skoro neupotrebljiv, da ne govorimo o zdravlju stanovnika Bora?
Mora se pomenuti da je 2006. godine NIS doneo plan mera i aktivnosti za zaštitu životne sredine u NIS "Petrol", Rafinerija nafte Pančevo, koji je sadržao mere i aktivnosti i investiciona ulaganja u zaštitu životne sredine za 2006. i za naredne tri godine. Pitamo vas – šta je bilo do 2006. godine?
Nadležno ministarstvo je dalo načelnu saglasnost na sadržaj i obim Nacionalnog plana. Rafinerija nafte je do sada realizovala sledeće projekte, ali to je od 2006. godine do danas: revitalizovano je postrojenje za rekoperaciju gasova sa baklje, uloženo je 2,700 miliona evra; rekonstruisano je autopunilište za utovar odozgo i povezivanje sa sistemom za povraćaj para i gasova – četiri miliona evra; rekonstrukcija železničkog punilišta za utovar odozgo za povraćaj para i gasova – 2 miliona 700 hiljada evra; rekonstruisani su rezervoari, s ugradnjom aluminijumskih plivajućih membrana i zamenjeni krovovi na ukupno 83 rezervoara – tu je uloženo 45 miliona evra; startovano je modularno postrojenje za neutralizaciju istrošene lužine, uloženo je dva miliona evra; ugrađeni su analizatori za kontinualni monitoring emisija, tu je uloženo milion i po evra; revitalizovano je postrojenje sulfulana i pušteno u rad, dva miliona 200 hiljada evra; zamenjeni su katalizatori na postrojenju "Klaus" i poboljšano sagorevanje otpadnih gasova – 180 hiljada evra; rekonsturisan je i zamenjen vrh baklje – 800 hiljada evra; saniran je cevovod otpadnih voda prema "Petrohemiji", u iznosu od dva miliona evra; izvršena rekonstrukcija sistema za odvajanje uljne faze na separatoru i bistriku – milion evra, kao i projekti čija je realizacija u toku a koji imaju za cilj smanjenje emisije čvrstih čestica u atmosferu, ukupna vrednost je 20 miliona evra, trenutno je uloženo 14 miliona evra.
Pitamo vas – šta je bilo pre početaka realizacije ovih projekata i da li imate sliku zdravstvenog stanja građana koji su bili izloženi emisiji čvrstih čestica u atmosferi?
Urađena je modernizacija pristaništa. Zapravo, to je projekat koji je u toku. U tom smislu, završeno je projektovanje i pripremljen teren za izvođenje radova, nabavljena ugovorena isporuka glavne opreme. Ukupna vrednost je 30 miliona evra. Uloženo je tek osam.
Projekat koji je, takođe, u toku je rekonstrukcija postrojenja za obradu muljeva na postrojenju za hemijsku pripremu vode. Tu je završeno projektovanje i ugovorena isporuka opreme vrednosti pet miliona evra. Trenutno je uloženo tri i po.
U okviru strategijskih projekata, NIS Rafinerija nafte Pančevo je predvidela izgradnju novih postrojenja, u vrednosti od petsto miliona evra, kako bi ostvarila potreban kvalitet proizvoda i zadovoljila standarde iz oblasti životne sredine. Šta je bilo do tog momenta i na koji način je ovo postrojenje uticalo na potpunu degradaciju životne sredine i na zdravlje građana Pančeva?
U skladu s akcionim planom "Petrohemije", do sada su realizovani sledeći projekti: rekonstrukcija dva rezervoara za pirolitički benzin, sanacija i pokrivanje stanica, sanacija procuravanja obodnog nasipa deponije mulja u Fabrici za obradu voda, zamenjen je vrh etilenske baklje, realizovan generalni remont svih fabrika u 2005. godini, zamenjeni radioaktivni gromobrani, u koje je uloženo 110 hiljada evra, izgradnja sistema za gašenje požara na pretakalištu zapaljivih tečnosti, u koji je uloženo 38 hiljada evra, rekonstrukcija.
Projekti čija je realizacija u toku su: rekonstrukcija utovarno-istovarnih rampi u fabrici "Etilen". Planiran rok za realizaciju je septembar 2009. godine. Uloženo je 13.500 evra, a ukupna vrednost projekta je dva i po miliona evra. Takođe, projekat koji je u toku je rekonstrukcija rezervoara za pirolitički benzin u fabrici "Etilen", planirani rok za realizaciju je maj 2009. godine, uklanjanje efluenata nastalih pri regeneraciji reaktora "C2" u "C3" u fabrici "Etilen", planirani rok za realizaciju je prošao. To je novembar 2008. godine. Ukupna vrednost u momentu pisanja izveštaja je bila 100 hiljada evra, a uloženo je 12.200 hiljada evra.
Ono što je ovde predstavljeno kao plan aktivnosti jeste da nadležno ministarstvo učestvuje u finansiranju pokrivanja egalizacionog bazena sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine, u iznosu od 250 hiljada evra, onda sanaciji protivpožarnog cevovoda, planirani rok za realizaciju je bio novembar prošle godine, zameni vrha etilenske baklje, takođe, u prošloj godini, generalnom remontu svih fabrika, u prošloj godini.
Kada je reč o "Petrohemiji", postupajući u skladu s odredbama akcionog plana, realizovana su ulaganja u ukupnom iznosu od 13 miliona 132 hiljade evra. Za realizaciju investicionih aktivnosti koje su ugovorene, u toku su predviđena ulaganja do kraja 2009. godine, u ukupnom iznosu od oko pet miliona 150 hiljada evra.
Akcionim planom iz 2007. godine, preduzeće "Petrohemija" Pančevo definisalo je, pored kratkoročnih mera koje treba preduzeti, plan investicija za period od 2008. do 2010. godine, a u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Saniranje negativnog uticaja do sada nemamo izraženo kroz mere, tako i kost analizu. Navedenim planom investicija definisani su obavezni projekti zaštite životne sredine, i to u cilju zaštite vazduha, voda, zemljišta i zbrinjavanja otpada.
U cilju zaštite navedenih segmenata životne sredine, "Petrohemija" je predvidela preduzimanje tehničko-tehnoloških mera u fabrici "Etilen", u periodu od 2008. do 2010. godine, to je 12 miliona 700 hiljada evra, rekonstrukciju deponije ulja Fabrike za obradu voda, plan ulaganja do 2010. godine je pet miliona evra.
Priprema zemljišta za buduću izgradnju do 2010. godine, takođe, iznosi dva miliona evra, kao i demontaža Fabrike elektrolize, o čemu će biti doneta odluka nakon privatizacije preduzeća. Azotara u Pančevu je privatizovana od strane litvanske kompanije u većinskom vlasništvu, dok je, u procentu od oko 20%, vlasnik Kompanije "Univerzal" Beograd. U međuvremenu je taj odnos vlasništva promenjen i upravo ta promena vlasničkog odnosa dovodila je do situacija ekoloških akcidenata.
Međutim, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine nije bilo uključeno u cilju definisanja akcionog plana zaštite životne sredine i ovaj deo nam je najmanje jasan. Bez obzira na to što je u nadležnosti vlasnika ovakvih postrojenja da se bave ovim problemom, to je i dalje problem države; ukoliko oni nemaju finansijskih sredstava, dođe do promene vlasništva, prestanu da rade. Imali smo primer ''Knauf'' fabrike u Surdulici. Tri meseca nije radila i deponovala je ostatke kamene vune, koja je štetna po respiratorni sistem građana tog dela teritorije, a da pri tom niko nije odgovarao, samo je pomenuta opomena, da nije korektno da se tako otpad drži.
Ono što možemo da kažemo, i posle nalaza pomoćnika ministra vašeg ministarstva da je upućena …
(Predsednik: Privedite kraju, vreme je isteklo.)
… završavam ovu rečenicu, primedba ovom preduzeću, taj otpad i dalje stoji, uvećan je, pa bismo molili promptnu reakciju po ovom pitanju. Hvala.
Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo poslanici, ono što je SRS zaprepastilo jeste poseta gospodina Tadića Visokim Dečanima, ne sama poseta, koliko potreba da se dozvola za tu posetu traži od kosovskih vlasti. Takođe smo posle toga čuli i izvesne negacije iz kabineta gospodina Tadića.
Međutim, ono što ovom prilikom, pojašnjenja radi, želim da kažem, to je da je američka ambasada u Prištini izdala jedno saopštenje koje, zapravo, negira potpuno ono što je gospodin Tadić rekao u svrhu posete Visokim Dečanima. Da ne bih parafrazirala ono što je američka ambasada u Prištini saopštila, oni pozdravljaju odluku Vlade Kosova da odobri Borisu Tadiću da prisustvuje službi u manastiru Visoki Dečani. "Odluka je bila pravedan čin. Ovu odluku je donela suverena država, u skladu sa Ahtisarijevim planom i za dobrobit susedskih odnosa", dodaje se u saopštenju.
Mi veći i jači udarac nismo mogli da primimo. O onome o čemu opozicija priča već izvestan broj meseci, upravo smo dobili saopštenje američke ambasade u Prištini. Takođe, jednu od potvrda procedure na osnovu koje zvaničnici države Srbije posećuju svetinje na KiM-u i na osnovu koje mogu da uđu na suvereni deo teritorije Srbije dobili smo od portparola specijalnog izaslanika EU na Kosovu, gospođe Julije Ruter, koja je, između ostalog, rekla da su, na osnovu ustava, institucije Kosova jedini autoritet koji može da dozvoli, odnosno zabrani posete srpskih državnika.
S ovim u vezi, SRS traži detaljnu informaciju od predsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, a ono što želimo jeste i zvaničan odgovor kako izgleda procedura posete državnih protokola, državnih zvaničnika Kosovu i Metohiji, pa ćemo na osnovu toga znati šta se dešava iza očiju javnosti. Pretpostavljam da će to biti jedan od vrlo značajnih dokaza.
Takođe, pokušavamo danima da kažemo da se derogacija dostojanstva Skupštine dešava u momentima kada treba da se pažnja javnosti skrene na neke sasvim efermerne stvari u odnosu na ono što može da izgleda, što mi smatramo da već izgleda kao ulazak u pregovore s kosovskim vlastima, za šta mislimo da je nedopustivo. Nadamo se da ćemo ovaj odgovor dobiti što pre.
Moram da vam kažem i da sam prošle godine, oktobra ili novembra, nemam precizan datum, postavila pitanje i tražila objašnjenje, zapravo, detaljnu informaciju o tome koji tim učestvuje u sastavljanju podneska koji bi trebalo da ide pred Međunarodni sud pravde, a tiče se legalnosti proglašenja nezavisnosti KiM-a.
Poslanički klub SRS-a do dana današnjeg nije dobio nijedan odgovor, nijednu informaciju. Sada je kraj aprila i mislimo da je takav odnos Vlade, resornih ministarstava i prvog ministra neprihvatljiv i nedopustiv. Samim tim, dokazuje da mi očigledno živimo u dve paralelne države, dva paralelna sistema i da je, najverovatnije, jedino što je funkcionalno moguće to da opozicija zaseda u jednoj zgradi, a pozicija u drugoj zgradi.
Ovo su sve dokazi koji govore o tome kakav odnos izvršna vlast ima prema zakonodavnoj vlasti. Nadam se da će te klupe biti popunjene tokom današnjeg dana, jer ovo je jedna slika, kada raspravljamo o pojedinostima, kakav je odnos vlasti prema Parlamentu.
Još jedno pitanje, direktno za ministra odbrane, u stvari, može da se grupiše s pitanjem gospodina Markićevića iz Nove Srbije. Samo da pojasnim, radi se o učešću Srbije u manevrima koji treba da se održe u periodu 6. maj – 1. jun, na teritoriji Gruzije, na koje su svi zvaničnici Rusije i predsednik Ruske Federacije vrlo oštro reagovali i uputili zvaničnu notu NATO alijansi, sa zahtevom da se takav manevar otkaže.
Mi tražimo, takođe, pojašnjenje u tom smislu, ali pošto znam da ne može da se duplira pitanje, nemam problem s tim da to ide u okviru pitanja gospodina Markićevića.
Još jedno pitanje. Odavde ne vidim da li je ovo peti minut istekao. Dobro, ništa, ostaviću za četvrtak, pa se nadam da ćemo imati prostora. Hvala.
Ono što bi trebalo sada srpskoj javnosti, nadam se da je to ispisano i na ekranima u prenosu, da bude potpuno transparentno, jeste koliko je poslanika u mogućnosti, na prvom mestu, da za dva minuta obrazloži amandman.
Trudiću se da ostanem u okvirima ta dva minuta, a nadam se da će argumenti koji bi trebalo da budu obrazloženje ovih amandmana biti na temeljan način prezentovani.
Ovo govorim s namerom, ne bih li tako izvršila određeni pritisak na vladajuću koaliciju da tu predviđenu normu Poslovnika, u smislu samo dva minuta za obrazlaganje amandmana, izmeni u korist, primera radi, pet minuta. Ako je 15 minuta mnogo, pet minuta je, čini mi se, primereno vreme.
Možda bi tada broj amandmana bio manji, ali bi, samim tim, svi mi imali veće šanse da na detaljniji i argumentovan način obrazložimo svaki amandman.
Poslanička grupa SRS-a ima vreme koje joj dozvoljava da, čak, i vreme predviđeno za poslaničku grupu koristi u obrazlaganju amandmana, ali imate poslaničke grupe koje nemaju toliko vreme na raspolaganju, imaju izvestan broj amandmana i problem da za dva minuta obrazlože amandmane, koji, čini nam se, mogu na izvestan način da unaprede predložena zakonska rešenja.
To je doprinos Poslaničkog kluba SRS-a u cilju pravljenja konstruktivne političke atmosfere i dogovora koji bi trebalo da omogući svim strankama da obavljaju svoju dužnost.
Amandmane koje su podneli članovi SRS-a, a koje ste vi grupisali, zapravo, ono što bi sada trebalo da kažem jeste da smo mi hteli da se član 1. Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastava i himne Republike Srbije menja …
(Predsednik: Vreme.)
To je to. Ovo je upravo demonstracija onoga o čemu pričam.
Sada vam samo najavljujem da ću koristiti vreme koje je predviđeno za Poslaničku grupu.
Da li mi dopuštate to?
Sada bih samo volela da mi kažete koliko Poslanička grupa i ja, kao ovlašćeni predstavnik, imamo ukupno vremena na raspolaganju?
Što znači da pri obrazlaganju amandmana mogu da koristim celokupno to vreme.