Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, kao što imamo prilike da vidimo Srbija će ovaj mandat završiti, praktično sa ratifikacijom sporazuma koje predstavljaju jedan investicioni korak u budućnost sa kojim Srbija, praktično je dobila kao rezultat proteklih deset godina mukotrpnog rada.
Podsetiću vas da je 2012. godine, Srbija bila na korak do ekonomskog ambisa u kome je bilo pitanje da li će država isplatiti u roku od 15 dana penzije svojim penzionerima, da li će imati za plate zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima.
Nakon tih teških trenutaka u koje je Srbija zapala kada je i Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost vođenja države, nakon svih reformi i teških mera koje smo u tom trenutku sprovodili, danas možemo da kažemo da danas ne bi mogli da pričamo uopšte o jednom investicionom velikom zamajcu da nije bilo tako teških reformi i tako odgovorne politike koju je vodio Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka u tom trenutku.
Setiće te se da te 2012. godine, u ovom parlamentu je sedelo preko 16 političkih opcija. Naravno, građani Srbije su ti koji su i 2014. 2016, 2017. i 2020. godine se opredelili upravo za politiku napretka, jer su videli u Aleksandru Vučiću politiku koja će doneti boljitak sebe i svojim porodicama. Svako ko je izašao na birališta, bez obzira da li se opredelio za Aleksandra Vučića ili ne imao je odgovornost da donosi odluke o tome kako će Srbija izgledati danas, 2022. godine, ali i kako će izgledati i sutra, 2025. i 2030. godine.
Mi danas kada govorimo o ovim važnim ugovorima i sporazumima, moramo da kažemo da Srbija danas kada pričamo o putnoj infrastrukturi, potpuno drugačije izgleda. Dakle, Srbija gradi 12, što brzih saobraćajnica, što auto-puteva, što koridora koji nisu postojali uopšte 2012. godine.
Danas, kada govorimo o tome da je infrastruktura u tom komunalnom delu jako bitna i da se razvija i da je Srbija potpuno drugačija od 2012. godine, možemo odgovorno da kažemo da su tada postojala samo istraživanja koliko u stvari lokalnih samouprava ne postoji i nemaju gradsku, komunalnu infrastrukturu koja postuje visoke standarde zaštite životne sredine i kada govorimo o tome da je širokopojasni internet u stvari nešto što je način funkcionisanja uopšte u svetu, ta digitalizacija nije postojalo te 2012. godine, a danas govorimo o drugoj fazi uvođenja širokopojasne telekomunikacione mreže u ruralnim područjima, znači, govorimo o selima, onda govorimo o potpuno drugačijoj Srbiji od pre 10 godina i danas.
Kada to upoređujemo onda vidimo da je zaista važno ko vodi državu, da je važno kada imate odgovorne političare kada vode i tu spoljnu i unutrašnju politiku na jedan krajnje odgovoran način. Zašto? Zato što ako pričamo o spoljnoj politici, morate da stvorite uslove kao lider, kao državnik da možete da privučete strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Ukoliko se opredeljujete za bilo koju opciju, vi u tom trenutku, jednostavno, određeni broj investitora limitirate koji ne žele ili neće da dođu upravo zbog tih razloga zato što ste limitirali svoju određenu spoljnu politiku prema određenim zemljama.
To upravo govorim za one koji se toliko zalažu za zapad, a s druge strane ne žele da razgovaraju sa istokom. S treće strane, kada imate i one koji žele da sarađuju sa istokom, ne žele sa zapadom, vi onda u tom trenutku kažnjavate svoje građane Srbije za visok standard, za ovako dobre rezultate i to je ono što mi danas u stvari pričamo. Govorimo o interesu građana, da oni imaju razvijenu infrastrukturu.
Danas smo svi zaboravili, jednostavno, da putujemo savremenim auto-putevima kao što je „Milš Veliki“, da danas više ne idemo ibarskom magistralom, nego ćemo se pre opredeliti za auto-put Miloš Veliki, ali sutra već, nakon dve, tri godine, govorićemo o tome da ćemo odlaziti u Novi Sad brzom prugom, vozom koji će za 30 minuta spojiti Beograd i Novi Sad. Govorimo o tome da će Moravski koridor već za nekoliko godina biti velika veza u Srbiji mnogih mesta koja do danas nismo mogli ni da sanjamo da će moći da se sprovodi promet roba i usluga tim koridorima. Govorimo o Fruškogogorskom koridoru i to su danas u ovim sporazumima negde i najveći sporazumi o kojima govorimo.
Mi danas govorimo o Moravskom koridoru i ugovoru vrednom 400 miliona evra, o Fruškogorskom koridoru koji je gotovo u vrednosti od 608 miliona dolara, o komunalnoj infrastrukturi koja iznosi preko 200, znači 203,4 miliona evra, o širokopojasnoj infrastrukturi u selima, projekat od oko 100 miliona evra.
Kada govorimo o oblasti zaštite životne sredine, govorimo i o sakupljanju i prečišćavanju otpadnih voda i kanalizacione mreže od 203,775 miliona evra, koji će biti uloženi u Grad Beograd.
Zatim, govorimo i o otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje, što je i oblast poljoprivrede, na kraju krajeva, ovde je ministar Nedimović, od 15 miliona evra. Govorimo o sanaciji i formiranju stanica za čvrsti otpad, koji će biti u lokalnim samoupravama. To su dva projekta od dve međunarodne različite organizacije. Jedna je Evropska banka za obnovu i razvoj, a druga je Francuska razvojna agencija, od po 15 miliona evra.
Znači, ovde je pokazatelj da su i sa istoka i sa zapada međunarodne finansijske institucije jako zainteresovane da finansiraju ovako strateški važne projekte.
Govorimo, naravno, i o zaduživanju „Srbijagasa“ kroz određeni vid garancija, koji pokazuje da se mi nalazimo ne samo u eri pandemije, koja je zahvatila ceo svet, već se nalazimo i u vreme i u doba energetske krize. Ta energetska kriza, naravno, pogađa jako sve zemlje u regionu, pa i najrazvijenije zemlje EU, ali Srbija upravo, zahvaljujući onome što sam pričala s početka, zato što je vodila jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, zahvaljujući gospodinu Vučiću, danas možemo da kažemo da tu energetsku krizu prevazilazimo sa najmanjom mogućom štetom koja bi bila potencijalna šteta, odnosno trošak za budžet Republike Srbije, jer kada pogledate budžete zemalja u regionu, oni su gotovo na ivici kolapsa upravo zbog energetske krize.
Naše zaduživanje, kada pričamo o „Srbijagasu“, je upravo zbog interventnog uvoza, jer je u Bugarskoj u novembru mesecu prošle godine došlo do velike havarije i Srbija nije bila u mogućnosti, jednostavno, da sa Bugarskom ostvari transport prirodnog gasa koji je jako potreban Srbiji, pogotovo kada je privreda u pitanju i zbog toga smo interventne uvoze imali sa Mađarskom i zbog toga vi ne možete iz tekućih poslovanja, naravno, kada imate takve probleme da radite uvoz gasa i od tekuće likvidnosti jednog javnog preduzeća potrebno je zaista raditi interventni uvoz i taj uvoz se radi upravo na ovaj način, kroz garancije banaka koje „Srbijagas“ povlači, a država odobrava.
Između ostalog, svi ovi projekti većinom, osim ovoga kada je u pitanju interventni uvoz gasa, su i deo plana budžeta za ovu godinu, što je od velikog značaja, jer smatramo da je u stvari ova današnja sednica pokazatelj da postoje zainteresovane finansijske institucije i sa istoka, i zapada, i iz Kine, i iz Francuske, i iz Evropske investicione banke i iz Amerike da jednostavno… Plus imamo osnivanje Međunarodne investicione banke koja se odnosi na multilateralnu organizaciju koja se sada osniva u Budimpešti. Znači, postoje svi zainteresovani subjekti koji su predstavnici finansijskih institucija u svetu koji žele, jednostavno, da učestvuju na ovakvim strateškim projektima i ono što se pokazalo da ovi infrastrukturni projekti… Naravno, mi smo na Odboru za finansije i razmatrali koliki su ti periodi otplate ovih kredita, koje su kamatne stope. Naravno da su ovi infrastrukturni projekti koji su vezani za Fruškogorski i Moravski koridor u dužem vremenskom periodu od 13 do 30 godina, naravno da se ovaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ide od pet do deset godina i naravno da su najpovoljnije kamatne stope koje se danas kada pogledate u ovo vreme zaduživanja Srbiji upravo zbog tog visokog rejtinga BB+ kreditnog rejtinga, imamo najmanje kamatne stope.
Šta to govori? Da ipak mi ne možemo kao Srbija da ne ponavljamo stalno da dobri finansijski rezultati, stabilnost deviznog kursa, visok stepen priliva stranih direktnih investicija, koje je u vreme pandemije bio na kraju 2020. godine gotovo tri milijardi evra, a danas govorimo o 3,9 milijardi evra za prošlo godinu, jednostavno ne mogu da se prenebregnu.
Svi oni koji danas će izaći u političku utakmicu na crtu sa Srpskom naprednom strankom i sa našim kandidatom predsednikom Aleksandrom Vučićem treba da jednostavno daju svoj sud o tome, pre svega građani, kakvi su rezultati u proteklih deset godina, šta je Srbija sve prošla, da se uporedi sa tim rezultatima sa zemljama u regionu, da se uporedi čak i sa rezultatima, pošto sve više vidite da određeni kritičari ove ekonomske politike nas upoređuju sa zemljama centralne i istočne Evrope, kao da smo već članica EU.
Nema problema, evo imamo i finansijske rezultate koje možemo da poredimo sa članicama EU i da jednostavno kažemo građanima koliko je bilo potrebno rada i truda da bi se zaista postigli ovi rezultati. Oni to najbolje znaju, pogotovo u vreme teških problema koji su zadesili ceo svet i ono što je država pokazala da te dobre rezultate deli sa svojim građanima, a onda neka se svako od stanovnika Republike Srbije pre nego što krene na glasanje zamisli šta je to sve Srbija uradila, gde je sve bila i oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine da li su delili te rezultate sa svojim građanima ili su očito postali bogataši preko noći. I dan danas jednostavno vode svoje privatne kompanije na način kako su do 2012. godine vodili ovu državu, ponašali se prema javnim finansijama kao da su privatne lične finansije.
I danas, kada imate političku scenu na kojoj s jedne strane kao protivkandidate SNS Aleksandru Vučiću imate kvazi zelene političare, koji jednostavno ne vide šta je sve urađeno u oblasti zaštite životne sredine, ne vide koliko u stvari Srbija je u svom planu „Srbija 2025“ uradila i koliko je u ovoj godini predvidela budžeta gotovo 36,8 milijardi dinara i ne vide taj investicioni ciklus koji treba dobro da donese svakom od nas kada je u pitanju životna sredina.
Imate i s druge strane opozicione predstavnike ,koje smo imali prilike da vidimo, predstavnike generala Ponoša, koji je zagovornik Srbije da uđe u NATO, Marinike Tepić, koja je zagovornik da vodi jednu republičku listu koju smo imali prilike da ovde u parlamentu da čujemo da traži od svih nas da priznamo da je Srebrenici bio genocid. I na kraju, imate predstavnika, odnosno kandidata za gradonačelnika osamdesetjednogodišnjeg prof. gospodina Jankovića, koji je sam rekao da jednostavno nije baš on adekvatan kandidat za to mesto, ali da se uzda u taj tim i da u svojim svim programima vidi da Beograd treba ruinirati, prebaciti spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru, da treba pomeriti Lešće, stopirati Lešće, stopirati Makiš i preispitati odluke koje se odnose na „Rio Tinto“. Da li je moguće da kandidat za gradonačelnika Beograda ne zna da je firma „Rio Tinto“ zainteresovana za određene svoje projekte koji se nalaze na opštini Loznica i gradu Loznica, a ne u gradu Beogradu?
Mislim, želim da jednostavno građanima kažem koji su protivkandidati rezultatima Srbije koje je danas postignuto posle 10 godina. Znači, jedna potpuno neodgovorna politika koja bi nas dovela do toga da o ovakvim ugovorima ne bi mogli ni da pomislimo. Prvo, zato što s početka, ono što sam rekla, trenutak kada vi jednostavno se opredeljujete da postanete članica NATO-a, što je želja gospodina Ponoša, kao kandidata za predsednika Srbije, 5% samo građana kada su radili anketu bi podržalo uopšte ideju o tome da Srbija bude članica NATO-a, vi biste sebi isekli, naravno, mnoge grane u ekonomskom smislu na koje Srbija danas postiže visoke rezultate.
S druge strane, kada bi, primera radi, zaista građani se opredelili za Mariniku Tepić, koja želi da jednostavno podržimo tu ideju kao država da je Srbija počinila genocid, samim tim bi sebe i svoju decu zavili u crno narednih 50 godina, a time nijedan investitor, verujte mi, ne bi želeo uopšte da razgovara sa Srbijom.
I s treće strane, kada bi zaista se obistinili predlozi kandidata za gradonačelnika da Beograd se ruši i da postane Beograd posle Drugog svetskog rata, Srbiji bi trebalo sigurno narednih 20 godina da se ponovo digne i uspostavi, da bude metropola kao što je danas, rame uz rame sa svim razvijenim, ne samo metropolama koje se nalaze u zemljama EU, već i na istoku i na zapadu, gde jednostavno sve svetske agencije danas Beograd posmatraju na potpuno drugačiji način u odnosu kako je posmatran pre deset godina.
To je ono zbog čega politika Aleksandra Vučića zaista treba da pokaže u narednoj kampanji zbog čega smo svi ovde proteklih deset godina podržavali i pričali u ovom parlamentu zašto je važno imati državnika koji vodi jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku.
Unutrašnja politika, kada je u pitanju odnos i razgovori sa opozicionim strankama, takođe je pokazala da gospodin Vučić vodi krajnje odgovornu politiku, jer je spreman da razgovara s njima u svakom trenutku. I vi ste imali ovde u Skupštini taj dijalog stranački i tu se pokazalo da smo izašli i juče gotovo ste videli na osnovu zakonskih predloga, čak i na svoju štetu, kada je u pitanju SNS, usvojili mnoge zakonske predloge. Nemamo problem sa tim da na jedan i neravnopravan način, kad je u pitanju interes naše stranke, izađemo pred građane sa našim rezultatima i idemo na izbore.
To je ono što odlikuje velike državnike, a ne samo lokalne političare. I zbog toga mislimo da su građani Srbije upravo ti koji će biti glavne sudije na izborima 3. aprila, gde će reći za šta će glasati kada je u pitanju budućnost njihove porodice i budućnost njihove dece.
Zato mislim da ovo što danas imamo kao temu je u stvari budućnost Srbije. Ovim sporazumima mi u stvari pravimo jedno novo lice Srbije, kreiramo jednu novu budućnost Srbije, za koje rezultate mislim da će građani Srbije imati šta da kažu 3. aprila, ali mislim i da je jako važno da smo pokazali da ono što je politika jedne države ne sme da bude talac sitno sopstveničkih interesa pojedinih tajkuna, koji su sada svoje firme založili i stavili svoje zaposlene kao kandidate za predsednika države, za gradonačelnika, želeći time da se ponovo domognu te kase državne, da bi ponovo bogatili svoje privatne firme.
Kada dođe do određenih problema u državi, oni bi svi ostali u domenima rešavanja problema svojih privatnih kompanija, svog bogatstva, nikada se ne bi bavili interesima građana i nikada se ne bi bavili interesima države. Zamislite kako bi to izgledalo da na jedan krajnje neodgovoran način zauzmu različita državna pitanja kada je u pitanju Ponoš, kada je u pitanju Marinika, kada su u pitanju problemi u gradu, koji treba da se rešavaju promptno, kako bi to izgledalo po pitanju problema svakog od građana i svake ciljne grupe na koju se i SNS u razgovoru sa građanima krajnje odgovorno nosi i danas, kada su prošli i teški trenuci kada je u pitanju pandemija Kovida 19, i kada su prošli i najteži trenuci kada je u pitanju energetska kriza. Srbija ima jedinstvenu cenu električne energije i nema problema u tom delu.
Kada je u pitanju zdravstveni deo i rešavanje problema Kovida 19, nove bolnice, nove opreme, novi lekovi i sve ono što nosi rešavanje problema svakog od građana.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Pitanje se postavlja samo – da li će oni koji učestvuju na izborima ove godine doći u poziciju da priznaju te rezultate kada se završi prebrojavanje glasova?
Mislimo da je sada jako važno da odmah kažu da će ti rezultati zaista biti relevantna snage svake političke opcije zato što unapred priča da će neko da pokrade izbore je pokazatelj koliko su oni slabi i svesni toga koga građani podržavaju.
Na nama je da budemo krajnje odgovorni političari i da u interesu građana donosimo odluke i rešavamo probleme. I mi to radimo ovih 10 godina. Svi oni koji sada sa svojom neodgovornošću žele da se igraju sa izbornim procesom i izbornim ciklusom, su u stvari oni koji će pokazati koliko neodgovornu politiku žele da vode u Srbiji i koliko žele da stvore jedan vid nestabilnosti.
Što se tiče te nestabilnosti, Srbija će se truditi da bude pristojna, primerena u sprovođenju svih procedura zakonskih koje smo mi ovde usvojili na osnovu svih dijaloga koji su bili ovde u Narodnoj skupštini. Time ćemo zaista pokazati koliko je Srbija napredovala u tom svom demokratskom kapacitetu i kada su u pitanju i odnos ljudskih prava, koliko su nam to spočitavali.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zahvaljujem, završavam.
Time ćemo pokazati gde je mesto Srbiji u svetu. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sam sigurna da će imati i dovoljno snage i dovoljno pameti da tu svoju odgovornost i dalje pokaže svojim građanima i podrži sve njihove zahteve. Zato je važno da mi danas pozovemo sve poslanike da se izjasne i podrže sve ove predloge sporazuma. Hvala.