| 28.08.2023. | Predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u |
odbačen
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici.
Danas pred nama nije samo jedna rezolucija niti još jedna tačka predloga dnevnog reda o kojoj ćemo formalno glasati.
16/2 VS/CG
Danas se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Pitanje, da li ćemo imati snage da prihvatimo realnost novog sveta koji nastaje ili ćemo nastaviti da slepo lutamo putem lažnih obećanja, stalnih ucena i političkih poniženja.
Svet više nije isti kao pre 20 ili 30 godina. Era unipolarnog sveta i apsolutne dominacije jednog centra moći je završena. Nastaje novi svetski poredak kojim države traže pravo da samostalno odlučuju o svojoj sudbini, da štite svoje nacionalne interese i da sarađuju na osnovu međusobnog poštovanja, a ne diktata i ultimatuma. Nastaje poredak u kom briselski silnici gube svoju dominaciju, na sreću i zadovoljstvo brojnih slobodarskih naroda i država.
Nažalost mnogi u ovoj sali još uvek odbijaju da priznaju tu činjenicu i dalje uporno guraju Srbiju na put tzv. evropskih integracija iako nam taj put više od dve decenije nije doneo ništa osim novih zahteva, novih uslovljavanja i novih pritisaka. Godinama slušamo istu priču iz Brisela. Samo još jedan ustupak, samo još jedno poglavlje, samo još jedan zahtev i Srbija će postati deo tzv. evropske porodice.
A šta smo zauzvrat dobili, svaki put kada Srbija ispuni ono što se od nje traži, stigne nova ucena i novo poniženje. Tražili su da isporučimo svoje generale i heroje koji su branili ovu zemlju od NATO agresora, tražili su da se odreknemo KiM, kolevke naše državnosti, istorije i duhovnosti. Tražili su da zaboravimo Republiku Srpsku, da uvedemo sankcije Ruskoj federaciji, da prekinemo saradnju sa Kinom i da se odreknemo svoje vojne i političke neutralnosti. Svaki put je sve to predstavljano kao navodna cena evropskog puta koju moramo platiti ukoliko želimo da budemo deo njihove Evrope.
Da li neko u ovoj sali zna dokle ćemo morati ovako? Da li neko zna koliko još puta Srbija treba da pogne glavu da bi neko u Briselu bio zadovoljan i koliko još nacionalnih i državnih interesa treba da žrtvujemo da bismo shvatili problem nije u tome što Srbija nije uradila, već u tome što oni nikada nisu želeli i što nikada neće želeti u svojim redovima Srbiju koja je slobodna, samostalna i suverena, Srbiju koja je uspravna i ponosna, zapamtite, nikada. Zato ovo danas nije samo političko i geopolitičko pitanje, ovo je pitanje državnog dostojanstva i prava Srbije da odlučuje samo o sebi, jer država koja pristaje na stalne ucene, vremenom prestane da vodi sopstvenu politiku, a narod koji prihvati da mu drugi određuju prijatelje, saveznike i nacionalne interese, polako ostaje bez slobode, koji je vekovima plaćao ogromnom cenom. Evropska unija možda nije nekada predstavljala simbol, možda i jeste nekada predstavljala simbol, ekonomskog razvoja i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima gledamo zajednicu koja je duboko pogođena raznim krizama umesto zajednice ravnopravnih naroda, dobili smo birokratski aparat koji male države vidi isključivo kao poslušne podanike i nasuprot tome, BRIKS predstavlja mogućnost za drugačiji položaj Srbije u svetu, u kom države sarađuju, na osnovu međusobnog poštovanja, a ne na osnovu ultimatuma. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o temi koja prevazilazi dnevnu politiku, stranačke razlike i ideološka opredeljenja i govoriti o potrebi da država Srbija zaštiti svoj institucionalni poredak, svoje građane od prikrivenog stranog uticaja. Zbog toga smatram da je vreme da ozbiljno razgovaramo o donošenju zakona o registraciji agenata stranog uticaja, zakona koji već dugo postoji u drugim državama, uključujući i SAD, gde je još 1938. godine, usvojen poznati FARA zakon. Važno je odmah reći jednu stvar, cilj ovakvog zakona nije zabrana saradnje sa inostranstvom. Srbija treba i mora da sarađuje sa svetom, treba i mora da razvija međunarodne odnose, kulturnu akademsku i ekonomsku saradnju, ali isto tako građani imaju pravo da znaju ko u javnom prostoru nastupa u ime određenih stranih organizacija, fondacija ili interesa, posebno onda kada postoji politički, medijski ili društveni uticaj.
Suština ovog zakona je veoma jasna, transparentnost i ako neko dobija sredstva, podršku ili instrukcije iz inostranstva, za aktivnosti koje utiču na javni i politički život, onda je prirodno i pošteno da to bude jasno i javno evidentirano, ništa više, a ništa manje od toga. Mislim da je to standard koji bi trebalo da postoji u svakoj ozbiljnoj državi, a danas živimo u vremenu kada se uticaj ne ostvaruje samo kroz klasičnu diplomatiju, ona se često ostvaruje kroz medije, različite projekta i fondacije i nevladine organizacije.
Ponavljam, sama međunarodna saradnja nije problem, problem nastaje onda kada nema dovoljno otvorenosti i kada građani ne znaju ko finansira određene kampanje i inicijative ili javne nastupe, upravo zato mislim da ovaj zakon ne treba posmatrati kao napad ni na koga, jer ovo nije zakon protiv civilnog društva, niti protiv slobode mišljenja.
17/1 GD/VZ 12.40 – 12.50
Naprotiv, ovo je zakon koji jača poverenje i javnosti, odgovornost i institucionalnu stabilnost države, jer nijedno društvo ne može biti potpuno slobodno ukoliko građani nemaju jasnu sliku o tome ko utiče na najbitnije društvene i političke procese. Takođe, mislim da Srbija ne treba da se stidi da primenjuje standarde koje već primenjuju velike i jake države. Ako druge države smatraju da imaju pravo da štite svoj politički sistem od prikrivenog stranog uticaja, onda isto pravo ima i Srbija.
Koleginice i kolege, ovo pitanje nije pitanje vlasti ili opozicije, ovo je pitanje odnosa prema državi i prema institucijama, pitanje da li želimo sistem u kojem će javnost imati više poverenja, više informacija, više jasnoće kada je reč o uticajima koji postoje u našem javnom prostoru. Verujem da je transparentnost uvek bolja od prikrivanja. Verujem da odgovorna država mora da zna ko deluje u njenom političkom i društvenom prostoru i u čije ime i verujem da građani Srbije imaju pravo na tu vrstu otvorenosti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Zdrava Srbija – Pokret socijalista će u danu za glasanje, kao i do sada, podržati sve konstruktivne i korisne zakonske predloge koji su u interesu države Srbije, a nadasve u interesu naših građana, a ovi predlozi uglavnom to i jesu.
Kada ovo kažem, onda ne mogu a da ne iznesem i neke lične impresije, kao i stavove partije Pokret socijalista, koju predstavljam u ovom parlamentu, tj. da se ne osvrnem na Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, jer čim vidite ovakav naziv zakona, ne treba vam mnogo da pretpostavite kako se sigurno radi o velikoj mudrosti pristigloj iz Brisela. Naravno, kada Predlog zakona otvorite, uverite se da je upravo to i u pitanju.
Hajde za početak da pođemo od obrazloženja da će usvajanje ovog zakona doprineti napretku pregovora o pristupanju tzv. Evropskoj uniji, odnosno zatvaranju Poglavlja 22. Pa svi mi u ovoj sali smo, kao što su i svi građani Srbije svesni činjenice da i jedno i drugo zavisi isključivo, ponavljam – isključivo, od toga da li smo spremni da po briselskom diktatu priznamo nezavisnost terorističke tvorevine tzv. Kosova, nastale pod okriljem Evropske unije, tj. NATO alijanse, i da li smo spremni da, takođe po diktatu Brisela, uvedemo sankcije bratskom ruskom narodu i suspendujemo partnerske i prijateljske odnose sa Kinom. Ništa drugo u ovom trenutku Briselu nije bitno. To su uslovi svih uslova.
Možemo mi slobodno usvajati milion ovakvih i sličnih briselskih direktiva, ali napretka na tzv. evropskom putu Srbije neće biti dok, ponoviću još jednom, ne priznamo terorističku tzv. državu Kosovo i dok se ne odreknemo partnerstva i prijateljstva sa Rusijom i Kinom.
Moram da spomenem i deo koji govori kako ovaj predlog zakona predstavlja osnovu i institucionalni okvir za upravljanje kohezionim fondovima, kako bi Srbija odmah po prijemu u članstvo Evropskoj uniji mogla da koristi sredstva iz njenih fondova. O kakvom prijemu u članstvo mi govorimo? O nečemu što se, u najboljem slučaju, može dogoditi za 30 ili 40 godina. A podsetiću vas da skoro 20 godina slušamo briselske laži o skorom prijemu u članstvo, i to da nas prime pod uslovom da tzv. Evropska unija uopšte i opstane, ne do tada, već da opstane npr. čak do kraja i ove decenije. Budimo iskreni da je više nego očigledno da neće opstati, bar ne u ovakvom obimu i obliku.
Zato takođe budimo iskreni i prema sebi, a posebno prema građanima, izvesnije je i realnije da u slučaju kada bi npr. danas usvojili zakon o formiranju srpskih naučno-istraživačkih kolonija na Marsu, garantujem da bismo ranije dočekali njegovu primenu nego što će to biti slučaj sa ovim zakonom. Ukoliko mi stvarno imamo toliko vremena da ga posvetimo ovakvim zakonskim predlozima, onda sam siguran da imamo vremena i da razrešimo pitanje koje više ili otprilike dve decenije stoji pred
26/3 MZ/CG
našom državom i građanima, ali nikada nije dobilo jasan, neposredan, nedvosmislen i direktan odgovor tih građana. Reč je o pitanju daljeg toka evropskih integracija Republike Srbije. Siguran sam da je odgovor na ovo pitanje mnogo bitniji od ovih zakona koji mogu biti usvojeni 2050, 2060. godine, ali već 2030. godine svakako neće biti nikakve potrebe za njihovim postojanjem. A validan odgovor je moguće dobiti isključivo na referendumu, na kom bi pitanje građanima bilo – da li podržavate nastavak evropskih integracija Republike Srbije?
27/1 JJ/MT 17.25 – 17.35
Vidite, proces pristupanja EU traje već takoreći dve decenije. To je period dovoljno dug da sa punim pravom postavimo pitanje – kuda taj proces vodi, šta je njegov stvarni domet i, ono što je u ovom trenutku najvažnije, da li za tzv. evropski put Srbije postoji jasna i nedvosmislena podrška građana Srbije?
Danas više nego ikad dužni smo da budemo iskreni kako prema sebi, tako još više prema javnosti. Činjenica je da građani Srbije nikada nisu na neposredan, tj. direktan način odlučivali o tome da li žele da država Srbija uopšte otpočne proces tzv. evropskih integracija. Odluka o kandidaturi za članstvo građanima je bukvalno nametnuta od strane tadašnjih političkih elita. Taj čin bismo mogli nazvati, na primer, demokratskom prinudom.
S obzirom na aktuelnu globalnu političku i bezbednosnu situaciju mi iz Pokreta socijalista smatramo da je nastavak integracija bez jasnog mandata građana Srbije neodrživ, pogotovo danas u situaciji kada taj proces nema podršku čak ni jedne trećine građana Srbije.
Na osnovu svega iznetog sa punim pravom možemo konstatovati da eksperiment sa tzv. evropskim integracijama kao procesom koji nema alternativu je posle nepune dve decenije demokratske prinude doživeo čist debakl.
Nedostatak otvorenog društvenog dijaloga, nametanje je od tzv. evropskih integracija kao gotovog rešenja i jedinog puta, uz licemerstvo briselske administracije, stalne političke pritiske i ucene doveo je do toga da građani Srbije shvate da su žrtve dobro smišljene političke manipulacije briselske oligarhije.
Od propagiranih sveobuhvatnih reformi srpskog društva koje su trebale biti fokusirane na usklađivanje sa tzv. evropskim vrednostima, tj. standardima u oblasti vladavine prava, ekonomije i državne uprave stigli smo do istine da se kako pred Srbiju, tako i pred sve ostale države kandidate stavljaju gotovo, isključivo politički uslovi i diktati koji se u najvećem delu kose sa našim državnim i nacionalnim interesima. Istina, i u EU su odavno pogazili sve tzv. evropske vrednosti, ukoliko su one ikada, iskreno rečeno, i postojale. Od svega proklamovanog su ostali samo sebični EU interesi.
Ti i takvi politički uslovi duboko zadiru u suverenitet naše države, u nezavisnost njenih institucija, kao i u sam pravni poredak. Pristajanje na takve uslove traži široki društveni konsenzus čije se postojanje može potvrditi samo odlukom donetom na referendumu. Podrška građana u tim i takvim slučajevima ne sme biti pretpostavljena, ona mora biti potvrđena i nedvosmislena, a kako drugačije to učiniti nego na referendumu.
Prinuđen sam da još jednom ponovim, pošto ne smemo smetnuti sa uma notornu činjenicu – svet u kome danas živimo nije isti kao pre 20 godina kada nam je nametnuta odluka o kandidaturi za članstvo u EU. Geopolitičke prilike su se suštinski promenile, EU odavno nije onakva kakvom su nam je predstavljali, ona više nije pojam prosperiteta, jednakosti, slobode. Ona se danas suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima, krizama identiteta, ekonomskim i energetskim problemima, ako i dubokim podelama među svojim članicama. U takvim okolnostima proces proširenja EU ne samo da je usporen, on je bukvalno zamrznut na neodređeno vreme. Zemlje kandidati, uključujući i Srbiju, u poziciji da su prinuđene da ispunjavaju sve strožije i sve manje transparentne uslove bez jasnog vremenskog okvira i bez garancije da će članstvo ikada biti realizovano.
To nas dovodi do sledećeg, možda i najosetljivijeg pitanja, pitanja državnog i nacionalnog interesa, pošto proces pristupanja EU podrazumeva prenošenje dela suverenih ovlašćenja na nad nacionalne institucije.
27/2 JJ/MT
To nije sporno samo po sebi, jer svaka integracija nosi određeni stepen ustupanja nadležnosti, ali ono što je sporno jeste obim tih ustupaka i uslovi pod kojima se oni traže.
U slučaju Srbije ti ustupci se u značajnoj meri odnose na pitanja koja zadiru u sam temelj našeg ustavnog poretka. Eto, na primer pitanje KiM nije samo političko pitanje, to je pre svega pitanje ustavnosti, teritorijalnog integriteta i državnog identiteta.
Kada se od jedne države, kao što je to slučaj sa našom Srbijom, očekuje da u okviru integracionog procesa prihvati rešenja koja su u suprotnosti sa njenim Ustavom onda taj proces prestaje da bude čak i pravno neutralan i postaje potpuno neustavan.
Vidite, EU je uvođenjem tajnog Poglavlja 35 čiju sadržinu Brisel ne želi da obznani, a koja se direktno tiče teritorijalne celovitosti Srbije i njenog Ustava, jasno stavilo do znanja svima u Srbiji da članstvo u EU bez priznanja nezavisnosti terorističke tvorevine zvane Kosovo nema. Tako nešto na putu ka EU nije imala ni jedna zemlja i ni jedno poglavlje ni za jednu drugu državu nije bilo tajno, ali za Srbiju, očigledno, važe druga pravila. zašto? Pa, zato što ne žele Srbiju kao ravnopravnog političkog, ekonomskog i privrednog partnera, već isključivo žele našu teritoriju, naša prirodna bogatstva i našu slepu poslušnost.
Kada svemu ovome dodamo i to da nastavak integracija podrazumeva sve veće usklađivanja sa spoljnom bezbednosnom politikom EU koja je u velikoj meri povezana i podređena NATO Alijansi koja poslednjih decenija postala sve izuzev odbrambenog saveza, što je trebalo da bude. Za državu koja je u svojoj bliskoj prošlosti bila žrtva sramne agresije upravo te nazovi odbrambene NATO Alijanse ovo pitanje nije samo formalno, već duboko suštinsko s obzirom da je za poslednjih nekoliko članica primljenih u EU, podsetiću, pre više decenija jedan od osnovnih uslova bilo i obavezno članstvo u NATO paktu.
Upravo zbog toga odluka o nastavku procesa tzv. evropskih integracija ne može biti doneta u uskim političkim krugovima. Ona mora biti doneta tamo gde joj je mesto, na opštem narodnom referendumu.
Najzad, u celoj ovoj priči moramo da se dotaknemo i njenog moralnog aspekta. Moramo biti svesni da politika nije samo pitanje interesa, već i pitanje vrednosti. Odnos prema stradanju srpskog naroda u novijoj istoriji, odsustvo jasne i principijelne reakcije na brojne zločine i progone našeg civilnog stanovništva ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti našeg naroda. Ne možemo očekivati od građana da bez preispitivanja prihvate put koji podrazumeva članstvo u zajednici čiji je odnos prema strašnim zločinima izvršenim nad srpskim narodom u akcijama „Bljesak“, „Oluja“, zločinima nad civilnim stanovništvom na Vozuću, Bratuncu, Klečki i na mnogim drugim stratištima širom bivše SFRJ, pa čak i same Srbije to jest njene južne pokrajine, u najmanju ruku, bio je nedovoljno jasan i nedovoljno pravedan, da ne idemo dotle, da je dobar deo tih zločina planiran, naručen, podržan i sponzorisan upravo iz centara moći unutar EU.
Zato nije ni čudo da nikada nijedan državnik EU nije obišao nijedno od tih stratišta, nije pustio nijednu suzu, nije položio nijedan cvet na grob nekog nedužnog srpskog civila. Ne za Brisel, tragedija srpskog naroda očigledno nije vredna pažnje i pomena.
Zato ne mogu a da javnost Srbije ne upitam – da li je ispravno da se ovako složene i dalekosežne odluke donose bez neposredno izražene volje građana? Naš odgovor je – da nije ispravno, a siguran sam da to mišljenje delimo sa ogromnom većinom
27/3 JJ/MT
građana Srbije. Referendum nije prost pokušaj odustajanja od bilo kog integrativnog procesa, pa čak ni evropskog već utvrđivanje da li taj put ima većinsku podršku građana, to jest pun legitimitet ukoliko ikada i imao, a priznaćemo da nije.
Neka građani svojom slobodno izraženom voljom odluče da li žele nastavak evropskih integracija i ta većinska odluka, kakva god bila, moraće se poštovati od svake buduće vlasti, jer samo odluka doneta slobodnom voljom građana može biti trajna, stabilna i u potpunosti legitimna.
Zato je ovo trenutak u kome Srbija treba, tačnije mora da pokaže zrelost, da otvori dijalog sa građanima, da čuje njihovo mišljenje i da konačno jednom za svagda dozvoli građanima da sami svojom slobodnom voljom utvrdi kojim putem Srbija treba da ide u budućnost. Hvala vam.
Nema govora na sednicama odbora.
(Bački Jarak, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Opštine | Skupština opštine Temerin (Naknada ) | Opština | Mesečno | 12.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |