Hvala lepo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, predstavnici tradicionalnih konfesija, predstavnici državnih institucija, vaše ekselencije, predstavnici diplomatskog kora, poštovani građani Srbije, dame i gospodo, braće i sestre, da živimo u vreme geopolitičke stabilnosti, miroljubive saradnje i opšteg napretka u svetu, ovo bi bila prilika da se konstatuje da su rezultati Vlade Republike Srbije u prethodnih pet mandata, kada su srpske vlade predvodili sadašnji šef države i aktuelna predsednica Narodne skupštine, izvrsna odskočna daska za skok u budućnost i da su nam nove pobede zagarantovane.

Neoborivi su egzaktni pokazatelji koji svedoče da je reč o najuspešnijim vladama u novijoj istoriji Srbije i u tom smislu, Vlada koju ću predvoditi biće u najvećoj mogućoj Vlada kontinuiteta, kažem, u najvećoj mogućoj meri, jer zbog usložnjavanja geopolitičkih okolnosti i međunarodnog položaja Srbije, budući uspesi naše zemlje i društva neće zavisiti isključivo od nas samih i naše sposobnosti da strateški planiramo budućnost. Ipak, verujem u snagu našeg naroda i njegovu ljubav prema otadžbini i slobodi kao našu snagu i utemeljenje da prevaziđe sve Scile i Haribde, zahvaljujući snažnoj i ubedljivoj podršci građana Srbije, državnoj i nacionalno odgovornoj politici predsednika Republike, Srpske napredne stranke i naših koalicionih partnera koji sa nama dele i dobro i zlo.

Naša država je nakon fiskalne konsolidacije, započete 2014. godine, ušla u fazu progresivnog razvoja bez premca u svojoj novijoj istoriji i taj razvoj je sa izuzetkom vremena pandemije kovida bio predvidiv i stabilan i podrazumevao je stalno pomeranje granice naših uspeha, ali i očekivanja građana. Ne možemo, međutim, da dozvolimo da budemo ravnodušni u samozavaravanju da nas se ne tiču i ne dotiču turbulentna dešavanja u našem bližem i daljem okruženju, jer iako objektivno sukobi kojima smo svedoci širom sveta nemaju nikakve veze sa nama, drugi će se, ako ništa drugo, postarati da oni i te kako imaju veze sa nama.

U istoriji je proces preraspodele moći u svetu retko prolazio bez sukoba i ratova velikih razmera. Ostaje nam da se nadamo da je ljudski rod dovoljno sazreo da tu tranziciju ovog puta izvede na koliko-toliko miran način, iako nam racionalni i regionalni sukobi, pre svega i racionalno sagledavanje kojima svedočimo daju mnogo razloga za strepnju i bojazan.

Što su događaji u svetu dramatičniji, to male države imaju veću potrebu za neprestanim iznalaženjem načina da se prilagode u borbi za sopstveni opstanak. Da bi se efikasno mogla voditi jedna tako delikatna i prilagodljiva politika koja će onemogućiti da postanemo nevoljna žrtva svetskih vihora, potreban nam je snažan koren. Verujem da nema nikoga ko se ne bi složio da taj koren u najmanju ruku treba da sadrži nepokolebljive i svim minulim vekovima potvrđene kolektivne vrednosti, jake institucije, vredan rad, najširi mogući društveni konsenzus o ključnim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i stabilnu i funkcionalnu Vladu koja će uspešno predviđati izazove, ići im u susrete, otklanjati svaku opasnost i koristiti ma i najmanju priliku da Srbija svakog dana bude jača nego prethodnog.

Govoriti o spoljnoj politici danas u vremenu u kome se svet menja, nikada zabeleženom, a ponekad i teško razumljivom brzinom, svakako nije lako. No, upravo zbog toga, zbog bura i oluja koja udaraju sa svih strana, ponekad i sa najmanje očekivanih strana, spoljna politika naše ne velike, ali ponosne zemlje, mora biti čvrsto utemeljena na jasnim i opšte prihvatljivim principima, a dva ugaona kamena kojima je naše delovanje prema spoljnom svetu omeđio današnji predsednik Republike, stupajući na mesto predsednika Vlade pre 10 godina, jesu politička nezavisnost i vojna neutralnost.

Vlada koju ću predvoditi, ako mi ukažete poverenje, ni u kom slučaju neće odstupati sa tog puta, vodeći se pri tome u spoljnoj politici principima koji su utkani u osnivačku Povelju Ujedinjenih nacija, ali i ovde pomalo nepravedno zaboravljenog Pokreta nesvrstanih, čiji smo nekada bili osnivač, a o čijem radu učestvujemo u svojstvu posmatrača, jer verujemo u bolji i pravedniji svet zasnovan na načelima mirne koegzistencije, suverene jednakosti među nacijama i nenasilnog rešavanja sporova.

Mir za nas nema cenu i uvek ćemo davati podršku njegovom dostizanju tamo gde ga danas, nažalost, nema, odnosno njegovom očuvanju tamo gde je ugrožen.

Kada su u pitanju neki od nas udaljeni delovi sveta, to podrazumeva našu spremnost da uvek pružimo svoje dobre usluge zavađenim stranama ukoliko same smatraju da takvu ulogu Srbija može da da ili da bude od koristi, kao što je to bio slučaj više puta u skorijoj prošlosti.

No, kada je u pitanju naš region, doprinos Srbije očuvanju mira i stabilnosti biće aktivan i kontinuiran. Kada govorimo o našem zalaganju za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, to nije nešto što proističe samo iz vrednosti i principa kojima se vodimo, već predstavlja i izraz naših veoma praktičnih interesa.

Naime, svakome bi moralo biti jasno da sve ono što smo postigli u prethodnih 10 godina, od razvoja infrastrukture pa do rasta plata i penzija, da ništa od toga ne bi zapravo bilo moguće da nismo imali mirno i stabilno okruženje u prethodnoj deceniji. Isto tako, nijedan od ciljeva našeg socio-ekonomskog razvoja neće biti dostižan ukoliko mir i stabilnost budu ugroženi u vremenu pred nama.

S tim u vidu, mi smo spremni da uložimo puno truda i energije, pa i resursa svake vrste u očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Spremni smo da zarad tog cilja ponešto i žrtvujemo, ali postoji samo jedna stvar koju ne možemo i nećemo žrtvovati, a to su životi naših ljudi. Ova crvena linija je povučena tačno na onom mestu na kojem bi je povukla i svaka druga demokratska država evropskog kontinenta. I ja molim naše međunarodne partnere da to prime k znanju. Punopravno članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije i Vlada koju ću predvoditi nastaviće sa posvećenim radom na ispunjavanju svih postojećih kriterijuma kroz sprovođenje reformskih procesa koji su u krajnjoj liniji, pre svega, korisni za naše građane i našu privredu.

Ne možemo, međutim, ignorisati činjenicu da se iz godine u godinu proces pristupanja EU sve više opterećuje novouvedenim političkim kriterijumima koji ranije nisu postojali. Šta će nam bolji dokaz za ovo o čemu govorimo od toga da Evropska komisija, ceneći naš napredak u reformskim procesima, već tri godine zaredom preporučuje otvaranje novog klastera pregovaračkih poglavlja sa našom zemljom, ali da se takva odluka blokira na sednicama Evropskog saveta, jer Srbija, zaboga, ne ispunjava očekivanja pojedinih velikih i moćnih država članica.

Kada se pređe sa pravila koja su važila za sve na nekakva očekivanja koja nisu definisana niti kopenhaškim kriterijumima, niti uvojenim pregovaračkim okvirom, jasno je da se time ulazi na teren sušte politike. A o kakvim očekivanjima se zapravo radi, mislim da je to svima poznato. Naravno, u pitanju je želja nekih da se Srbija ponizi priznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova, odnosno jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, na ovaj ili onaj način, kao i da se pridruži režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji, što bi na koncu vodilo ka istom rezultatu.

Odgovor Srbije na sve to mora se bazirati na dugom istorijskom iskustvu našeg naroda koji nas uči tome da nas veliki i moćni ponekad mogu poraziti, ali nas ne mogu poniziti. Poniziti možemo jedino sami sebe, a to ni u kom slučaju nećemo učiniti, jer smo svesni da nema tog prosperiteta i bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja.

Ponavljam, punopravno članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije i naporno ćemo raditi na njegovom dostizanju, jer je to u najboljem interesu naše privrede koja je sastavni deo toliko jedinstvenih lanaca vrednosti koji završavaju na tržištu EU, a samim tim i u interesu države i svih naših građana. Ipak, na samoj EU i njenim ključnim državama članicama je da konačno otvore vrata za nove članice kad prevaziđu tzv. zamor od proširenja i sprovedu unutrašnje reforme u procesu odlučivanja. To je nešto što se ne reflektuje samo na Srbiju, pošto vidim da su ta vrata još uvek zatvorena i za one dobre đake u našem regionu koji ispunjavaju kriterijume i nenapisana očekivanja, pa ipak ne napreduju na putu ka članstvu brže od Srbije. I verujte mi kad kažem, niko od njih i neće stupiti u članstvo EU pre nas.

Da ne bude nikakve zabune, mi u potpunosti razumemo sve izazove sa kojima se EU danas suočava i unutrašnje prepreke koje opterećuju proces proširenja, prepoznajemo pritom i dobru volju mnogih u Briselu i u prestonicama evropskih država da se Zapadni Balkan strukturno, pa makar to bilo i postupno, integriše u jedinstveno evropsko tržite. To odgovara našim težnjama i potrebi za ubrzanom konvergencijom za širim centralno-evropskim okruženjem. Visoko cenimo kako finansijsku, tako i stručnu podršku EU i aktivno ćemo raditi na svim programima i projektima koji će nas na funkcionalan i praktičan način bliže povezati sa EU.

Najbolji primer za tako nešto predstavljaju tzv. zelene linije, odnosno zelene trake za brzi prelaz našeg kamiona preko granica šengenskog prostora, uvedene tokom pandemije kovida, a koje je potrebno sada proširiti, kako u smislu kvalifikovanih operatera, tako i u smislu kategorija roba koje su obuhvaćene.

Ne možemo govoriti o evropskim integracijama, a da ne govorimo ujedno i o ekonomskim integracijama unutar našeg regiona, budući da se radi o visoko komplementarnim procesima. Srbija predstavlja geografski centar Zapadnog Balkana. Jedina smo država koja se graniči sa svima u regionu, a zaslugom prethodnih vlada izborili smo se i za ulogu nesumnjivog ekonomskog motora na ovom delu kontinenta.

Za nas su od velikog značaja sve inicijative kojima se brišu administrativne i svake druge barijere, jer za ekonomsku saradnju država ne treba i ne smeju da postoje takvi vidovi barikada, odnosno problema i hoćemo da vidimo Zapadni Balkan kao deo procesa i u okviru Berlinskog procesa i u okviru Otvorenog Balkana, jer smo uvek spremni da idemo jedan korak ispred zajedno sa našim susedima i da ovaj region, region Zapadnog Balkana, ostane otvoren za sve one koji žele da mu se pridruže, pre svega govorim o procesu Otvorenog Balkana. Ekonomske integracije regiona predstavljaju računicu u kojoj svako dobija, a Srbija kao centralna i najveća država svakako najviše.

Strateško opredeljenje za članstvo u EU ni u kom slučaju ne znači da smo spremni da zanemarimo dalje razvijanje odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima. Neki od njih su možda geografski udaljeni, ali te barijere u 21. veku sve više gube na značaju. Moramo biti sposobni da prepoznamo duh vremena i da se gro globalnog rasta već danas nalazi na prostoru Azije, Afrike i Latinske Amerike na kojima bi trebalo pojačati naše prisustvo.

Posebno bih istakao značaj strateškog partnerstva Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom, koja će tokom ove godine biti krunisana ratifikacijom i stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, čime će našim privrednicima biti otvorena vrata velikog kineskog tržišta. Uprkos oprečnim stavovima mnogih na zapadu, za nas Kina predstavlja prijateljsku državu, benevolentnog partnera i pouzdanog saveznika odbrane našeg teritorijalnog integriteta, a naša pozicija prema politici jedne Kine neće se menjati. Veoma se radujem skoroj poseti predsednika Sija Beogradu i siguran sam da će ono označiti novu etapu čeličnog prijateljstva Srbije i Kine.

Srbija se ne može i neće odreći prijateljstva sa Rusijom, čiji narod smatramo bratskim, baš kao što je to slučaj i sa Ukrajincima. Prijateljstvo se prikazuje i dokazuje u teškim vremenima. Iako danas možda nismo u mogućnosti da u praktičnom smislu pomognemo našim ruskim prijateljima, sasvim sigurno im nećemo ničim odmoći.

Podsetio bih sve prisutne da je tragični rat u Ukrajini počeo 24. februara 2022. godine. Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije već narednog dana je usvoji Zaključak u 15 tačaka koje su potom potvrđene od strane Vlade Republike Srbije. Tim zaključkom je definisana principijelna pozicija Srbije. Mi smo jasno osudili napad Rusije na Ukrajinu, ali isto tako smo izrazili svoje neslaganje sa politikom sankcija protiv Ruske Federacije kojima ne želimo i nećemo se pridružiti.

Nema nikakve sumnje u to da će se pritisci na Srbiju da promene svoju politiku prema ovom ratnom sukobu nastaviti i verovatno i pojačati, ali naše opredeljenje je da istrajemo na istim pozicijama, budući da je ta politika izdržala test vremena tokom dugih 26 meseci rata. Za nas je teritorijalni integritet Ukrajine neprikosnoven i svakoga unutar Međunarodne zajednice možemo da pogledamo u oči, uključujući i one koji su se brutalno i agresivno obrušili i narušili naš teritorijalni integritet, integritet naše otadžbine. Pred njih je dovoljno postaviti ogledalo, baš kao što je to učinio predsednik Republike Srbije svojim obraćanjem na zasedanju Generalne skupštine UN.

Sjedinjene američke države su svetska sila, izvesno najmoćnija zemlja na svetu, naravno da je u najboljem srpskom interesu da gradimo što je moguće bolji odnos sa Amerikancima i to ćemo i činiti. Tamo gde postoje fundamentalna neslaganja, kao kada je reč o statusu Kosova i Metohije, mi ćemo neumorno ponavljati naš stav i nikada od njega nećemo odustati. Radićemo koliko god je potrebno da nas naši američki partneri čuju i što je više moguće razumeju, odnosno uvaže naše argumente u sferama u kojima sa naši i američki interesi poklapaju, radićemo vredno i posvećeno na tome da stepen saradnje bude još viši, a korist za naš narod još veća.

Čvrsto verujem da naši odnosi ponovo mogu biti na visokom nivou, a da period koji je otpočeo 1991. godine, oko čije interpretacije se politički verovatno nikada nećemo složiti, može napokon preći na polje istorije i trezvenog sagledavanja činjenica stručne javnosti sa obe strane.

Sumirajući ovaj deo izlaganja želim još jednom da naglasim to da će spoljna politika Vlade, pod mojim rukovodstvom, svoje utemeljenje imati u nacionalnim interesima Republike Srbije koji podrazumevaju kako odbranu teritorijalnog integriteta naše otadžbine, tako i čuvanje svih naših razvojnih potencijala. To su dva lica jedne iste medalje bez kojih nema izgradnje prosperiteta i bolje budućnosti za našu decu i naraštaje koji dolaze.

Stub nacionalne bezbednosti naše zemlje su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije koji su prethodnoj, izuzetno teškoj, godini pokazali visok nivo spremnosti i sposobnosti da u kratkom vremenu stave na raspolaganje sve kapacitete za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje. Zahvaljujući velikim ulaganjima države, Vojska Srbije je održala i značajno unapredila svoju operativnu sposobnost, a Ministarstvo odbrane uspešno pripremilo i organizovao sve subjekte od značaja za odbranu zemlje.

Ministarstvo odbrane je značajno doprinelo i konsolidaciji domaće odbrambene industrije, a namenska industrija je postala jedan od motora razvoja industrije i sveukupne privrede Republike Srbije. Republika Srbija je čvrsto opredeljena za mir i jačanje i stvaranje partnerskih odnosa sa svim zemljama, ali u današnjem vrlo složenom geopolitičkom okruženja, sa dva ozbiljna bukteća sukoba drugih zemalja, a koji prete da prerastu u globalne sukobe, neophodno je da pojačamo naše odbrambene kapacitete kao primarnog oslonca u zaštiti vitalnih nacionalnih interesa.

Prepoznajući značaj, sposobnost i prihvatanje i kapitalizacije novih tehnologija, buduća Vlada će nastaviti sa intenzivnim ulaganjima u Vojsku Srbije i dalje podsticanje naše namenske proizvodnje. Zbog sve složenijih izazova i pretnji bezbednosti nova Vlada će preduzeti aktivnosti na izradi novih strategijskih dokumenata i planiranja razvoja sistema odbrane. Novi dugoročni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije daće ambicioznu, ali realističnu viziju Vojske Srbije koja ima visok kredibilitet da zaštiti odbrambene interese Republike Srbije i učestvuje u izgradnji mira u svetu. Ovaj dokument predstavljaće vodič za razvoj optimalnih, delotvornih i održivih vojnih sposobnosti za izvođenje sveobuhvatnih dejstava do polovine naredne decenije.

Posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena primeni koncepta „totalne odbrane“ koji je usvojen prošle godine u cilju stvaranja neophodnih uslova za integralno angažovanje svih subjekata sistema odbrane i oslanjanja na sopstvene snage i potencijale, povećanje broja građana obučenih za odbranu zemlju i pri čemu služenje vojnog roka sa oružjem predstavlja najznačajniji i najpotpuniji oblik pripreme građana za odbranu.

Republika Srbija ostaće posvećena izgradnji mira u svetu kroz angažovanje svojih kapaciteta u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU, čime pokazuje da je aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju, kao i vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost.

Politika odbrane biće čvrsto usmerena na unapređenje odbrambene saradnje prvenstveno u neposrednom okruženju, kroz učešće u regionalnim inicijativama koje imaju značaj za jačanje poverenja, a time i uticaj na mir i stabilnost. Jedan od pokazatelja dobrog rada Vlade u proteklom periodu jeste konstantan uspon Republike Srbije na listi Global firepower gde u poslednje dve godine obeležen napredak od pet pozicija, a tokom poslednjih sedam godina pomak od čak 33 mesta. Odbrambena politika buduće Vlade obezbediće da se ovaj pozitivan trend nastavi i Republika Srbija bolje pozicionira u globalnoj vojnoj areni.

Privredna društva iz grupacije odbrambene industrije Srbije su u poslednjih nekoliko godina uspela da samostalno investiraju značajna sredstva u revitalizaciju, modernizaciju i unapređenje dela svojih proizvodnih kapaciteta, a u investicione programe u proteklom periodu ulagala je i otadžbina, naša država. Ovo je potvrda našeg strateškog opredeljenja da se opremanje Vojske Srbije težišno vrši proizvodima iz domaće industrije.

Tokom 2023. godine obezbeđen je podsticaj preduzećima odbrambene industrije Srbije u vidu investicionog programa za unapređenje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta u vrednosti od 11,6 milijardi dinara, a novi investicioni program planiran je u narednom periodu, s obzirom na povećani obim potražnje za proizvodima naše namenske industrije na domaćem i svetskom tržištu.

Ulaganje u razvoj novih tehnologija dovešće do porasta proizvodnje savremenih sredstava. Uvode se novi tipovi naoružanja sa boljim karakteristikama, a koji su konkurentniji i profitabilniji na svetskom tržištu, što je naročito bitno sa pozicije očekivanih kompleksnijih uslova izvoza i poslovanja uzrokovanim novim izazovima, rizicima i pretnjama.

Zahvaljujući povećanim sposobnostima i naporima Vojno-tehničkog instituta i odbrambene industrije Srbije, a od oktobra 2022. godine u naoružanje Vojske Srbije uvedeno je 57 novih tipova naoružanja, čime je nastavljen kontinuitet višestrukog ubrzanog razvoja naoružanja i vojne opreme tokom poslednjih 10 godina. Od navedenog je preko 20 nultih serija, što potvrđuje da su i za ta sredstva uspostavljeni kapaciteti za serijsku proizvodnju.

Vojsci u istom periodu iz preduzeća odbrambene industrije Srbije isporučeno je preko 100 složenih borbenih sistema i tehnike, novoproizvedenih i modernizovanih, više hiljada streljačkog naoružanja nove generacije, više stotina savremenih optičkih i optoelektronskih nišanskih i izviđačkih sistema, velika količina municije poboljšanih karakteristika raznih kalibara i više hiljada kompleta zaštitno-balističke, telekomunikacione i razne druge opreme, kao i više hiljada terenskih uniformi i čizama, a obezbeđena je i popuna 100% ratnih materijalnih rezervi hrane.

Težišni infrastrukturni projekti bili su usmereni na izgradnju objekata za smeštaj, održavanje i nabavljanje tehnike, a intenzivirani su i radovi na izgradnji objekata infrastrukture u kasarnama predviđen za razmeštaj novoformiranih jedinica. Prema zaključenim ugovorima sa preduzećima odbrambene industrije Srbije finansirana je proizvodnja i modernizacija preko 270 složenih borbenih sistema u oblasti artiljerije, PVO sistemi, oklopnih vozila, komandno izviđačkih i terenskih vozila, robotizovanih vazduhoplovnih i zemaljskih platformi, modernizovanih aviona, i kao i dodatnih količina novog streljačkog naoružanja sa savremenim optičkim nišanima i municije poboljšanih karakteristika raznih kalibara, čija je isporuka u toku.

U kapacitetima VTI-a i odbrambene industrije Srbije u toku su ubrzane aktivnosti na razvoj proizvodnje više vrsta dronova, koji će osim izviđačkih moći i da realizuju i složene borbene zadatke.

Sa novonabavljenim sistemima bespilotnih letilica, kao i onima koji se trenutno nalaze u serijskoj proizvodnji u Srbiji stvorene su sposobnosti jedinstvene u regionu, a u pojedinim segmentima se možemo meriti i sa drugima, mnogo većim zemljama.

Pomenute nabavke naoružanja i vojne opreme, kako domaće industrije tako i iz inostranstva, višestruko su uvećale sposobnosti Vojske i omogućuje da premosti višedecenijsko zaostajanje u odnosu na okruženje.

U skladu sa direktivama i smernicama predsednika Republike za razvoj operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije u narednom periodu je za potrebe dodatnog jačanja i opremanja vojske planirano zaključenje ugovora i sukcesivne isporuka još 850 složenih borbenih sistema iz domaće odbrambene industrije, novoproizvedenih i modernizovanih do kraja 2027. godine.

Da bi se to ostvarilo, kao prvi korak planirana je realizacija projekta P – 300 za opremanje Vojske Srbije sistemima naoružanja iz domaće industrije, kod kojih je završen razvoj uspostavljena serijska proizvodnja, kako bi se na najbrži način dodatne količine naoružanja isporučile vojsci.

U okviru ovog projekta, pripremljen je i predlog trećeg investicionog ciklusa, čiji fokus je na razvoju novih tehnologija i povećanju sposobnosti fabrika namenske industrije i remontnih zavoda za proizvodnju novih, kao i remont i modernizaciju postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme.

S tim u vezi, nastaviće se i opremanje modernizovanim tenkovima i borbenim vozilima pešadije, sistemima klasične raketne artiljerije, domaćim i uvoznim sistemima PVO, više namenskim helikopterima, novim i modernizovanim radarima i modernizovanim avionima „Orao“, kao i izgradnja radarskih i vatrenih položaja hangara za smeštaj tehnike. U zavisnosti od finansijskih mogućnosti, otpočeće opremanje novim više namenskim borbenim avionima.

U skladu sa izgrađenom strategijom, robotizacije Vojske Srbije posebna pažnja biće posvećena besposadnim vazduhoplovnim i zemaljskim platformama, što predstavlja segment u kome naša vojska već raspolaže zavidnim sposobnostima. Realizovaće se opremanje kiler dronovima taktičkog i operativnog radijusa, naoružanim i izviđačkim dronovima i bespilotnim letelicama i zemaljskim platformama.

Imajući u vidu narastajući značaj ovog segmenta, kao jednog od bitnih multiplikatora moći jedne vojske, isti će biti podržan komandno-informacionim sistemima jedne generacije, kako bi se ostvario optimum u sinergijskom dejstvu posadnih i besposadnih platformi u združenim operacijama svih vidova i rodova vojske.

Investicionim sredstvima Republike Srbije i iz sopstvenih prihoda naša odbrambena industrija će nastaviti da unapređuje svoj proizvodne i tehnološke kapacitete. Na taj način obezbeđuje se obim proizvodnje, zadovoljenje potrebe naše vojske, naređenog nivoa popune ratnih materijalnih rezervi, kao i sposobnosti industrije da odgovori u svetskim okvirima, rastućim zahtevima i potrebama.

Istovremeno, nove tehnološke linije će predstavljati garant da naša vojska bude i u narednom periodu opremljena najsavremenijim naoružanjem, a da naša odbrambena industrija održi i unapredi svoju konkurentnost na stranom tržištu.

Donošenje odluke o ponovnom aktiviranju obaveze služenja vojnog roka pozitivno će se odraziti na jačanje ratnih, organizacionih kapaciteta i podmlađivanje rezervnog sastava vojske. To bi dugoročno predstavljao bitan činilac odvraćanja potencijalnih agresora od ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i celovitosti Republike Srbije.

Biće predložen kraći oblik obaveznog služenja vojnog roka u periodu od najviše do četiri meseca, a za to vreme mogli bi smo da dobijemo obučenog vojnika i svakako bezbedniju i sigurniju državu. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nije priprema za rat, već je to priprema da se sačuva država i da imamo generacije koje znaju da brane svoju državu, koje znaju da brane i svoje porodice, majke i očeve, a sutra svoje supruge i decu.

Treba da znamo i kako se postupa kada su neke elementarne nepogode i kada su neke druge situacije i kada svi očekuju da vojska i policija budu prve na pomoći, jer postoji tzv. "treća misija" vojske, a to je pomoć civilnim organima.

Takođe, treba da znamo da kada god je bila najveća muka, bilo da je reč o snežnim nanosima, poplavama, požarima, ali i u doba korone, vojska je uvek bila tu i pomagala. Uvođenje obaveze služenja vojnog roka je od koristi za celu državu, za celo društvo i za sve koji će sutra služiti vojni rok, jer će se sigurno bolje osećati i biti na ponos cele otadžbine i njihovih porodica.

U tom smislu, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije pripremili su predlog više modela obaveznog služenja vojnog roka, sa jasno definisanim pozitivnim i negativnim efektima koji će biti prezentovani predsedniku Republike radi razmatranja i opredeljenja odgovarajućeg modela.

Poboljšanje standarda pripadnika Vojske Srbije je značajno pitanje na kome se neprekidno radi i ima uticaj na sve kategorije kadra. Danas je pripadnik Vojske Srbije plaćen za 150% više nego što je to bilo 2012. godine. U toku 2023. godine realizovano je značajno uvećanje plata pripadnicima specijalnih jedinica.

Ciljevi Vlade u oblasti odbrane i bezbednosti u narednom periodu biće dogradnja strategijskog doktriniranog planskog i normativnog okvira sistema odbrane, jačanje odbrambene industrije Srbije i unapređenje razvoja i opremanja Vojske Srbije i poboljšanja standarda profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Ova Vlada će od prvih dana svog mandata suočiti se sa ozbiljnim i dalekosežnim spoljno-političkim izazovima i to je samo početak. U tom smislu, naš najveći izazov u predstojećem periodu biće bez sumnje odbrana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje u međunarodnoj areni, odnosno borba za naše Kosovo i Metohiju.

Ovih dana postojala je sasvim očigledna namera da se još jednom pogazi međunarodno pravo i suverenitet Srbije i da se Priština uvede u članstvo Saveta Evrope. Takvim postupanjem prema našoj zemlji još jednom se potvrđuje da nema nikakvog jedinstvenog slučaja kada je u pitanju jednostrano proglašena lažna državnost lažne države na prostoru naše južne pokrajine. Taj termin još od 2007. godine do danas naširoko koriste oni koji pokušavaju da nam zemlju cepaju i otimaju i to sve vreme tvrdeći kako oni striktno poštuju međunarodno pravo i principe na kojima počivaju međudržavni odnosi, nastali posle Drugog svetskog rata.

Postavlja se pitanje - zašto? Verujem da korišćenje reči "jedinstven slučaj" za Kosovo i Metohiju zapravo želi da se sakrije ono što je u njihovim normama međunarodnog prava uspostavljen čvrst princip da za Srbiju i Srbe ne važi ni jedna norma i ni jedan princip tog njihovog međunarodnog prava. Samo tako i dalje mogu da se prave nevešti i da tvrde da su principijelni, iako Srbima na jednoj teritoriji osporavaju i oduzimaju ista ona prava koja priznaju i štite za sve druge narode na toj istoj ili neposredno susednoj teritoriji.

Osim novog brutalnog kršenja međunarodnog prava, secesionisti bi u prijem Savet Evrope bili defakto nagrađeni za progon, sistematsko obespravljivanje i tlačenje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Nedavno su značajni koraci u tom pravcu učinjeni izjašnjavanjem unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a nastavak rada na tom sramotnom procesu biće ne samo čin ponižavanja Srbije, već i akt protiv svih vrednosnih temelja te međunarodne organizacije, čije je Srbija posvećen član.

Dakle, i pored činjenice da 12 država članica Saveta Evrope ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. "Kosova", sponzori Prištine rešeni su da besprizornim kršenjem Povelje UN i Helsinške deklaracije učine delikt protiv međunarodnog prava i vitalnih državnih i nacionalnih interesa Srbije. Za ovu priliku neću ulaziti u opšte poznato tzv. "prethodno pitanje", a to je da tzv. "Kosovo" nije i nikada neće biti država, pa s toga po pravilima Saveta Evrope ni ne može biti primljeno u članstvo te organizacije.

Međutim, polazeći iz te pozicije nemoguće je ne ukazati na to da je proces ubrzanog učlanjenja Prištine pokrenut iako su nas naši zapadni partneri u svakoj prilici uveravali i saopštavali da ne postoji ni teorijska mogućnost da se tako nešto desi, odnosno da podrže pre nego što Priština omogući formiranja Zajednice srpskih opština, obustavi izgradnju policijskih baza i upotrebu specijalnih i teško naoružanih jedinica za obične policijske poslove i prekine i poništi nelegalne odluke o otimanju više od miliona metara kvadratnih zemlje u vlasništvu Srba na severu Kosova i Metohije.

Da apsurd u ovom slučaju bude veći uvaženi pravni eksperti Biroa parlamentarne skupštine Saveta Evrope su u svojoj studiji jasno naveli da Priština u praksi krši načela vladavine prava, suštinski uskraćujući Srbima korišćenje srpskog jezika, brutalnom policijskom represijom koju nad njima neproporcionalno primenjuje pomenutim nezakonitim eksproprijacijama itd.

Zbog svega navedenog Vlada Srbije će biti prinuđena da adekvatno reaguje ako članstvo Prištine u Savetu Evrope postane izvesno. Sasvim je jasno da je to u ovoj situaciji, da je jasno da je u ovoj situaciji Srbija žrtva političkog odgovora, dela kolektivnog zapada na situaciji u Ukrajini, ali time se i Srbiji kao kandidatu za punopravno članstvo u EU šalju jasne poruke o perspektivama i njene evrointegracije, što će Vlada Srbije takođe morati da tretira kao jednu novinu činjenicu.

Mi ćemo u skladu sa nedavnim dogovorom predsednika Republike i Vlade u tehničkom mandatu učiniti sve da sprečimo prijem samoproglašenog Kosova u članstvo Saveta Evrope, iako nam šanse nisu velike. Ali, kao i mnogo puta u našoj istoriji naša rešenost da branimo svoje pozicije nije inspirisana ne šansama za uspeh, već pravednošću našeg cilja i vrednošću onoga što branimo.

U odnosu sponzora Prištine prema Srbiji najrečitije govori to što su oni sve akte nasilja protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i okupaciju severa pokrajine tretirali kao sprovođenje vladavine prava. Drugima rečima, oni na svaki napad na specifične interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji gledaju kao na prirodan i poželjan proces konsolidacije onoga što doživljavaju kao nezavisnu državu.

Navodne sankcije koje povremeno zapad uvodi Prištini samo su kozmetičke mere koje za cilj imaju fingiranje nekakve uobičajene političke ili diplomatske prakse, što potvrđuje i činjenica da je navodno ukorena i sankcionisana Priština u proteklih godinu dana učestvovala na svim međunarodnim forumima koje su organizovali ti što su ih kaznili. Dobila je viznu liberalizaciju za putovanje u zemlje EU, unapređena je u statusu Parlamentarne skupštine NATO alijanse, a nedavno je kažnjena i otvaranjem vrata za pristup u Savet Evrope.

Imajući sve navedeno u vidu, Beograd će ostati posvećen dijalogu sa Prištinom, ukoliko se pokaže da iz tog procesa može da proistekne išta produktivno, što bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu. Međutim, bilo bi neodgovorno zavaravati se da ekstremistima koje predvodi Aljbin Kurti moguće učiniti bilo kakav suštinski pomak u pravcu istinske normalizacije odnosa i poboljšanja uslova života običnih ljudi. To nepobitno dokazuje tok dijaloga u periodu od Kurtijevog dolaska na vlast, otkada je međunarodna zajednica glasnom tišinom pratila Kurtijevo nasilje i proganjanje Srba, dok je dijalog bezmalo pretvorila u puki okvir za legalizaciju jednostranih i protivpravnih poteza Prištine.

Činjenica je da je takva politika međunarodne zajednice prema prištinskom tiraninu doživela potpun poraz, kada je sam Savet bezbednosti UN nedavno prihvatio obrazložen predlog Republike Srbije da razmotri situaciju na Kosovu i Metohiji i to po prijavi za naoružavanje međunarodnog mira i bezbednosti, iako Savet bezbednosti nije nikakva sudska instanca u međunarodnim odnosima, njegovo prihvatanje da po hitnoj proceduri sazove vanrednu sednicu zbog prištinskog progona Srba predstavlja činjenicu koja ima i imaće opipljive krivično-pravne posledica po nalogodavce i izvršioce svih zločina počinjenih na Srbima na Kosovu i Metohiji tokom proteklih godina.

Govoreći o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji svi bismo morali stalno imati na umu to da je Priština gotovo od prvog dana po dolasku Kurtija na vlast 2021. godine neprestano preuzimala eskalatorne poteze. Ona je tim postupcima kontinuirano vršila dobro isplanirano, sistematsko i široko rasprostranjeno nasilje protiv Srba i manje, više nastojala da za njih kreira nepodnošljive uslove za život. Sasvim je očito da je cilj tzv. delovanja Prištine pod Kurtijevim vođstvom bio i ostao to da primora sve, ili gotovo sve Srbe na napuste pokrajinu.

Ja sam pokazatelj te demonske namere. Činjenica je da je od 2021. godine registrovano čak 494 etnički motivisana napada na Srbe i SPC, dok je za celih devet godina pre Kurtijevog dolaska na vlast zabeleženo ukupno 669 takvih napada, na sramotu onih koji neće da vide zločin protiv čitavog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i koji sada uguravaju prištinu u Savet Evrope uz tvrdnju da je ona verovali ili ne šampion vladavine prava. Činjenica pokazuje i to da ni jedan takav napad o kojima sam govorio nikada u epilogu nije sankcionisan, pa čak i onda kada je pripadnik ilegalnih tzv. kosovskih snaga bezbednosti, zloglasni Azem Kurtaj pucao i ranio srpsko dete i njegovog rođaka.

Ove je činjenice o položaju srpskog naroda čude samo podržavaoce Prištine, iako je njima samima Kurti od početka govorio da ga dijalog ne zanima, da su Srbi kriminalci, da ne može da garantuje da neće pasti krv Srba na mirnim protestima, koje su držali da bi zaštitili svoja osnovna prava. Na kraju, čak i sasvim otvoreno i to ispred zgrade Evropske spoljno političke službe 14. septembra 2023. godine kaže Kurti, citiram – Srbi će da plate i da pate.

Kada već govorim o Prištini kao šampionu vladavine prava, trebalo bi imati na umu i to da je tzv. kosovsko pravosuđe koje Srbe na KiM srpske povratnike masovno progoni pod lažnim optužbama za ratne i druge zločine, krajem prošle godine je sasvim transparentno donelo odluku da pomenuti pripadnik ilegalnih kosovskih bezbednosnih snaga, pomenuti Azem Kurtaj koji je na Badnji dan 2023. godine iz službenog vatrenog oružja ranio Stefana Stojanovića, dečaka starog 11 godina i njegovog rođaka Miloša, bude slobodan čovek i brani se sa slobode.

Uprkos svemu tome, niko od onih koji podržavaju Prištinu ne traže odgovornost za Stefanove i Miloševe rane, kao ni rane do još petorice drugih Srba koje su Kurtijevi zločinci maskirani u plave policijske uniforma na pravdi Boga upucali 2021. godine na ovamo. O tome u kakvom su tamnom vilajetu Srbi na KiM prinuđeni da žive, voljom velikih čija je moć srazmerna samo njihovom licemerju najbolje govori nedavno hapšenje Srećka Sofronijevića, mladog čoveka koje su 13. oktobra 2021. godine zlikovci u redovima kosovke policije upucali u leđa dok je pokušavao da zaštiti maloletno dete.

Ako mu je metak probio pluća, Srećkov život je tada spašen čudovišnim naporom lekara. Da bi ga na koncu dve i po godine kasnije Kurtijevi policajci na Brnjaku uhapsili pod optužbom za narušavanje Ustavnog poretka tzv. Kosova.

O kakvom se to poretku radi koji je Srećko narušio, podmećući svoja leđa da zaštiti dete i ko će njegovoj porodici objasniti da je kriv samo zbog toga što je preživeo, pokazaće vreme pred nama. puno toga sam rekao, a sve je to opet isuviše malo da bi se dočaralo u kakvim uslovima Srbi žive na KiM, odnosno sa kakvim se izazovima suočava naša država.

Bez obzira na sve, još jednom ponavljam to da će ova Vlada zajedno sa predsednikom Republike i svim drugim državnim institucijama nastaviti beskompromisnu borbu za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti na KiM. U toj borbi mi ćemo postupati maksimalno odgovorno i gotovo po svaku cenu ćemo čuvati mir i stabilnost, ali nemojte nikako imati sumnje u to da ćemo tražiti i nalaziti načine da zaštitimo naše vitalne državne i nacionalne interese, kao i bezbednost i opstanak Srba i sve druge građane Republike Srbije koji žive u pokrajni.

Srbija je posle Nemačke jedina država koja je celom svojom teritorijom u Evropi, a koja se graniči sa toliko suseda. Ova pozicija je u mnogome oblikovala i naš nacionalni karakter, uticala je na naše političke elite vekovima i svakako će biti faktor koji će u mnogome oblikovati politiku i ove Vlade.

Ova vlada će svakako biti Vlada kontinuiteta. Mnogo dobrih procesa je započeto i mi ćemo sa njima nastaviti. Rukovođen primerom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegove politike koji uspeva da u nemogućim uslovima sačuva zemlju od raznih zala i nedaća koje zlosudno i neprekidno lebde i prete našem narodu.

Srbiju ćemo od izazova čuvati i dalje, raditi zajedno sa predsednikom i Narodnom skupštinom i na posletku, siguran sam, ma koliko god naši zadaci bili teški, u tome uspeti. Zahvaljujući viziji i jasnoj politici našeg državnog rukovodstva uspeli smo mnogo toga što je naizgled delovalo nemoguće. Jedan od takvih podviga bio je i kreiranje u istoriji nikad boljih odnosa sa Mađarskom. Mađarska danas nije samo partner, ona je i saveznik. Srbi i Mađari nikada u istoriji nisu bili bliže da se međusobno nazivaju braćom, nego što su to danas. Koliko je to važno najbolje znaju i Srbi i Mađari u severnoj srpskoj pokrajini, u Vojvodini, a na ovom mestu moram da naglasim da takvog uspeha ne bi bilo bez pregalaštva svih onih koji su u našoj zemlji sledili ovu viziju, poput sada nažalost pokojnog Ištvana Pastora, dugogodišnjeg lidera SVM i predsednika Skupštine AP Vojvodine.

On je na najbolji mogući način definisao položaj Mađara u Srbiji rekavši: „Mi vojvođanski Mađari nismo prijatelji Srbije, mi smo građani Srbije. Srpsko-mađarsko savezništvo će samo napredovati u godinama koje dolaze i bićemo svetao primer svima u ratom zahvaćenoj Evropi kako se istorijske razlike mogu ostaviti po strani i zajedno koračati u budućnost“.

Rumunija je jedina država sa kojom nikada nismo bili ni u kakvoj vrsti sukobi, a Rumuni su jedini narod sa kojim srpski narod nije nikada ratovao. U Rumuniji su poznate dve poslovice koje na najbolji način oslikavaju ovaj odnos: „Rumunija ima samo tri prijatelja – Dunav, šumu i Srbina“. Druga izreka: „Rumunija nikada nije ratovala samo sa svoja dva suseda, a to su Srbija i Crno more“. Ne zaboravimo to da je Rumunija, uz Bosnu i Hercegovinu, naš jedini sused koji, uprkos brojnim pritiscima, nije priznao nelegalno i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.

Bugarska država je po mnogo čemu slična Srbiji, površinom, brojem stanovnika, burnom istorijom. Bili smo u našoj zajedničkoj prošlosti neretko i na istim, ali i na suprotstavljenim stranama. Moramo zajedno da smognemo snage kako bismo prevazišli one traume, koje sigurno i dalje postoje u oba naroda zbog brojnih sukoba i koji su neretko bili inicirani voljom trećih strana. Moramo, jer je to u interesu i srpskih i bugarskih generacija koje tek dolaze. Slični izazovi su pred nama. Voleo bih da makar na neke od njih damo i zajedničke odgovore, a ekonomsko i infrastrukturno povezivanje je uvek najbolji metod za izgradnju međusobnog poverenja.

Severna Makedonija je država koja u Srbiji uvek može pronaći partnera, ali i više od toga. Srbi i Makedonci više nemaju nijednu temu koja nas udaljava. Ne postoji nijedno pitanje oko koga bi se mogli razdvojiti, odnosno gde bi mogao biti posejan razdor. Projekat „Otvorenog Balkana“ nas je dodatno zbližio, a razrešenje crkvenog spora uklonilo i poslednju prepreku na putu izgradnje međusobnog poverenja i zajedničkog rada, kakav nije viđen od raspada bivše Jugoslavije.

Albanija je država sa kojom smo kroz projekat „Otvorenog Balkana“ verovatno uspeli da dosegnemo maksimum odnosa u zadatim okolnostima. Nastojaću da se taj nivo održi i u narednom periodu. Znam da se Albanija i Srbija verovatno nikada neće složiti kada je reč o statusu Kosova i Metohije, ali isto tako verujem da možemo imati zajedničke interese, kada na dnevni red dođu teme od regionalnog značaja, koje se podjednako tiču obe države.

Crna Gora je država koja kroz istoriju nije imala nikog bližeg od Srbije i nema razloga da tako ne bude ponovo. Iza nas su godine veštački kreiranih podela, a ispred nas su dani zajedničkih pobeda. Srbija nije, niti će osporavati crnogorsku državnost. To su podmetanja onih koji ne žele da vide slogu Beograda i Podgorice. Mi ćemo uvek insistirati na poštovanju prava srpskog naroda i srpske crkve u Crnoj Gori, u skladu sa evropskim standardima, kao što to radimo i u komunikaciji sa drugim državama. Verujem da donosioci odluka u Crnoj Gori dele moj optimizam i da će na radost i mnogih od nas koji smo rođeni u Srbiji, a poreklom smo iz Crne Gore odnos između naše dve zemlje ići samo uzlaznom putanjom.

Bosna i Hercegovina je država tri konstitutivna naroda, među kojima je i srpski. To je država čiji integritet mi poštujemo i koji nikada nismo dovodili u pitanje, niti ćemo to činiti. Svako će uvek u Srbiji imati sagovornika, ukoliko želi da radi na jačanju dejtonske Bosne i Hercegovine, države u kojoj će se poštovati slovo, a ne proizvoljni duh Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, države u kojoj će Republika Srpska moći da ostvaruje sva ona prava koja joj sleduju i koja srpski narod želi da ostvari.

Niko nam ne može zabraniti da volimo Republiku Srpsku, niko nam neće nametnuti krivicu, niti stigmu genocidnog naroda. Nikada više Drina neće biti reka na kojoj se uspostavlja embargo Srba protiv Srba. Republiku Srpsku ćemo pomagati, štititi i voleti kao niko drugi i kao nikoga drugog, pa svidelo se to nekom u međunarodnoj zajednici ili ne. Republika Srpska živi i živeće, a Srbija će uvek biti tu za nju.

Duboko verujem da je istorijski dogovor Srba i Bošnjaka moguć. Harmonija koju smo uspostavili u Raškoj oblasti, ili kako naši sugrađani Bošnjaci kažu – Sandžaku, primer je za odnose Srba i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini. Mi Bošnjacima želimo sve najbolje. Mi sa njima želimo da zajedno gradimo i radimo, da pravimo mostove, pruge, puteve i brze saobraćajnice kojima ćemo premostiti ne samo reke, nego i razlike kojih ima i koje ne smemo gurati pod tepih, ali isto tako kojima ne smemo dozvoliti da nas spreče u nameri da se pomirimo. Govorimo istim jezikom, iako ga drugačije zovemo, probajmo i da se malo bolje razumemo.

Hrvatska je država sa kojom imamo kompleksno istorijsko nasleđe. Svesni smo brojnih izazova koji stoje na putu oporavka naših međusobnih odnosa. Niko ne treba da očekuje da ćemo zarad popravljanja relacija sa Zagrebom odustati od svog prava na istinu, tugu i pravdu. Ukoliko to druga strana iskreno želi, neka zna, mi da razgovaramo uvek hoćemo. Mi da popravljamo odnose želimo, a ukoliko bude obostrane volje, verujem da to i možemo.

Srbi u Hrvatskoj će uvek moći da se oslone na svoju matičnu državu, koja će ih pomagati, ne samo finansijski, nego i kulturno, i tako onemogućiti njihovu asimilaciju i nestanak ovog mnogostradalnog dela našeg naroda.

Srbija mora da traži prijatelje, od postojećih izazova da pravi prilike, od manje naklonjenih subjekata da pravi prijatelje, a od prijatelja saveznike. Znam da to nije lako. Veliko istorijsko breme je i na našim plećima, opomene i gorka iskustva. No, budimo ljudi i budimo sposobni da praštamo i da istovremeno ne zaboravljamo, ali uvek treba da nas vodi jedna misao – budi spreman da oprostiš drugome ono što si već oprostio sebi. Ne mislim da je moguće, a ni da je potrebno graditi nekakve nove saveze, po ugledu na tvorevine koje nisu izdržale test vremena, poput Jugoslavije ili raznih balkanskih saveza.

Neću ni da budem nosilac naknadne pameti, pa da sudim srpskim velikanima koji su se gotovo svi odreda zalagali za državu u kojoj bi živeli svi Srbi, ali i svi Južni Sloveni. Ipak te države više nema, niti je više može biti. To pitanje ostavljam istoričarima, a sve nas zajedno pozivam da prestanemo sa lutanjem tim hodnicima jugonostalgije i trošenjem vremena na iznalaženje zaključka da li se jugoslovenska epopeja morala završiti tragično. Danas to raditi isto je kao i besciljno lutati bestragijom. Na procese na koje ne možemo uticati nemojmo više ni obraćati pažnju. Izvući pouke je jedno, ali živeti u prošlosti je nešto sasvim drugo.

Želim da srpski narod gleda u budućnost i okrene se pobedama. Više od svega nam je potrebna ideja novog nacionalnog optimizma. Dvadeset prvi vek za Srbe mora biti vek pobeda, vek rađanja i vek mira. Mi Srbi smo preskupo platili svoju slobodu. U prošlom veku smo izgubili milione života, u pretprošlom smo ginuli u gotovo svakoj generaciji. Pa to su rane koje ne bi mogle da zacele ni daleko brojniji narodi. Zato naša politika mora biti politika mira. Može jedan svetski sukob da prođe i bez nas Srba. Niti smo zavadili velike, niti ih možemo miriti, a Srbi da stradaju za tuđ račun, u tuđem interesu, neće više nikada.

Podosta smo toga u našoj prošlosti imali i siguran sam da je ova generacija političara svesna tog iskustva. Srbija mora sačuvati svoju biološku masu, a to je nemoguće ukoliko svakih nekoliko decenija stradamo, i to tako bolno, kao da smo zaključani u nekoj antičkoj tragediji. Imamo i previše datuma za oplakivanje. Neophodne su nam nove pobede, ali nam je važno i da se prisetimo starih, da u njima nađemo inspiraciju, da staroj slavi damo novi sjaj. Upravo to je naš zadatak nad zadacima. Srbija u kojoj će vladati mir, u kojoj će se čuti samo dečji plač, u kojoj će se sa osmehom, a ne zlom slutnjom gledati u sutra.

Znam da ove moje reči mogu zvučati utopistički, ukoliko se osvrnemo oko sebe i vidimo u kakvu je fazu destrukcije svet zašao, ali ipak znajmo i to da je noć najtamnija pred zoru, a svanuće srpskom narodu, kao i uvek što je. Svanuće mu dan sjajan, kao što nikada bio nije. Svitale su zore i ranije, ali ova će biti najbujnija, najvedrija i najosunčanija. Verujmo u to i verom pobeđujmo.

Jedan od glavnih prioriteta ove Vlade će svakako biti podizanje i očuvanje životnog standarda građana, kroz ekonomsko jačanje i napredovanje. Jaka ekonomija je preduslov za podizanje životnog standarda građana, a Srbija je, uprkos izazovima, uspela da očuva makroekonomsku stabilnost i ojača svoju ekonomiju. Adekvatnom ekonomskom politikom u složenim međunarodnim okolnostima ostvarili smo kumulativni i realni rast ekonomije u periodu od 2018. do 2023. godine od 22,4%, što je među najboljim rezultatima u Evropi.

Najbolji pokazatelj ekonomskog napredovanja naše države je svakako rast bruto društvenog proizvoda, koji predstavlja sve ono što proizvedemo u jednoj godini. Ako se setimo da je u 2012. godini BDP u apsolutnom iznosu bio 33,7 milijardi evra, a na kraju 2023. godine BDP Srbije dostigao čak 69,5 milijardi evra, što je više nego duplo za 12 godina, to jasno pokazuje koliko smo ojačali našu ekonomiju. Do 2027. godine očekujemo da BDP naraste do 94,2 milijarde evra, a ako budemo dobro radili možda i do 100 milijardi evra. To je više nego tri puta svega što smo ostvarili za samo 15 godina. Javni dug nam je na nivou 47,7% BDP-a na kraju marta, dok je javni dug evrozone u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosio 88,6% BDP-a. Najzaduženija zemlja Evropske unije u četvrtom kvartalu 2023. godine su bile Grčka, sa dugom od 161,9% BDP-a njihovog nacionalnog, Italija 137,3%, Francuska 110,6% i Španija 107,7% njihovog BDP-a.

Kada je reč o zaposlenosti, stopa zaposlenosti u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 50,5%, a nezaposlenost 9,1%, što je za 0,3% manje u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine. Očekujemo da nezaposlenost 2027. godine bude 8%. Pred nama je važan zadatak, da nezaposlenost držimo na nivou između 7% i 9%.

Prosečan broj registrovanih zaposlenih u 2023. godini iznosio je 2.306.955 lica. Danas imamo 450 hiljada više formalno zaposlenih nego u periodu od pre 2012. godine. Prosečan broj formalno zaposlenih u februaru 2024. godine je iznosio 2.311.258,00 lica.

Ono što bih želeo da istaknem i da je stopa nezaposlenosti kod mladih 2012. godine iznosila 53,2%, a u četvrtom kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti mladih je 26%, što još uvek nije dovoljno, ali je duplo bolje nego 2012. godine i jasno pokazuje koliko smo uspeli da napravimo novih radnih mesta za mlade.

Što se tiče prosečne plate, ona je u januaru 2024. godine iznosila 95.836 odnosno 818 evra. U odnosu na januar 2023. godine, prosečna neto zarada u januaru 2024. godine nominalno je veća za 15,8%, a realno za 8,8%.

Prosečna neto zarada u 2023. godini iznosila je 86.000 dinara, odnosno 734 evra, u odnosu na 2022. godinu, prosečna neto zarada od prošle godine nominalno je veća za 14,8%.

Od prvog januara povećana je minimalna zarada za 17,8% i to znači da minimalna zarada sada iznosi 47.154 dinara, odnosno prosečno 401 evro mesečno.

Minimalna zarada je 2010. godine iznosila 15.805 dinara, a ove godine je prvi put prešla 400 evra. Očekujem da će 2027. godine iznositi 76.147 dinara, odnosno 650 evra.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, koje su, takođe, preduslov za jaku ekonomiju, ukupan nivo investicija u 2023. godini je bio rekordan i iznosio je 4.522.000.000 evra. Januarski priliv direktnih stranih investicija 558,4 miliona evra, samo u januaru ove godine.

Srbija je prva po nivou stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu u periodu od tri godine i imamo 51,5% ukupnih investicija Zapadnog Balkana, odnosno 47,1% ukupnog BDP, 54,7% ukupnog izvoza robe iz država Zapadnog Balkana u poslednje tri godine i 55,7% od izvoza iz država Zapadnog Balkana u 2023. godini.

U poslednje četiri godine, koje su obeležene globalnim šokovima, u Srbiji je usmereno 15,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega je više od polovine investirano u proizvodne sektore. Za naše građane to znači otvaranje novih radnih mesta, sigurnu isplatu zarada i penzija, stabilno i nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema, školstva, bezbednosti i svih ostalih funkcija države.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2023. godini iznosila je 65,5 milijardi evra, a izvezeno je robe u vrednosti od 28,6 milijardi evra.

Tokom prva dva meseca 2024. godine vrednost spoljnotrgovinske robne razmene je povećana za 0,6% i iznosila je 10,6 milijardi evra. U ovom periodu izvoz robe je vredeo 4,7 milijardi evra, što je povećanje od 3,2%. Uvoz robe iznosio je 5,9 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 1,3% u poređenju sa prva dva meseca 2023. godine.

U 2012. godini, toj prelomnoj godini, ukupna spoljna trgovinska robna razmena Srbije iznosila je 23,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,3% u poređenju sa robnom razmenom u 2011. godini.

Izvoz je iznosio 8,7 milijardi evra, što predstavlja rast od 3,5% u poređenju sa 2011. godinom. Uvoz je iznosio 14,7 milijardi evra, što je porast od 3,2% u poređenju sa prethodnom godinom.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije koje su osnov očuvanja ekonomske stabilnosti naše zemlje i garant naše ekonomske nezavisnosti su na kraju februara 2024. godine iznosile više od 25 milijardi evra, što je njihov najveći iznos krajem meseca od 2000. godine, od kada se podaci prate na taj način.

U odnosu na kraj decembra bruto devizne rezerve povećane su u januaru za 127,8 miliona evra i u martu je vrednost dinara prema evru ostala gotovo nepromenjena. Rezerve zlata su na rekordnom nivou i iznose oko 40,9 tona u vrednosti od 2,9 milijardi evra, što je skoro tri puta više nego 2012. godine, kada su rezerve zlata bile 14,8 tona.

Inflacija je na silaznoj putanji skoro godinu dana, od aprila prošle godine. U februaru 2024. godine u odnosu na isti mesec 2'23. godine bila je na nivou 5,6%.

Dakle, Srbija je, uprkos svim izazovima i problemima sa kojima se mi kao ceo svet suočavamo, ostala jaka i stabilna. To potvrđuje međunarodne rejting agencije. One su i u godinama krize nastavile da potvrđuju naš kreditni rejting, koji se sada nalazi na korak do investicionog. Nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da pređemo na taj viši nivo, što će biti ogroman uspeh za našu zemlju. Rejting agenicija  "Standard end Poors" nam je u oktobru potvrdila kreditni rejting na nivo BB plus, stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšavanje, a rejting agencija Moody's nam je u septembru potvrdila rejting na nivou Ba2, sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšavanje. "Fitch Raitings" nam je 9. februara ove godine potvrdio kreditni rejting na nivou BB plus i zadržao stabilne izglede za njegovo dalje poboljšanje.

Potvrda ispravnosti naše ekonomske politike i aranžman koji imamo sa MMF-om, koji zbog odličnih rezultata omogućuje da se stendbaj aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije.

U decembru 2023. godine Odbor direktora MMF-a je zaključio da makroekonomski rezultati Srbije u okviru dogovorenog programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa i rekordno visoke devizne rezerve.

Jaka ekonomija i sprovođenje Programa "Skok u budućnost", zajedno sa predsednikom države do 2027. godine omogućiće: uvećanje plata i penzija, tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra na mesečnom nivou, da minimalna zarada u 2027. godini bude uvećana na 650 evra na mesečnom nivou, smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na 8%, iskorenjenje siromaštva, tako da stopa siromaštva bude smanjena na 16%.

Posebno ćemo voditi računa o penzionerima koji su podneli veliki teret, zahvaljujući kome je naša ekonomija mnogo jača danas i želim da im se lično obratim.

Želim od sveg srca da vam se zahvalim na podršci koju dajete politici naše države. To je ogroman podstrek da istrajemo na putu izgradnje snažne, slobodne, nezavisne, dostojanstvene naše jedine otadžbine Srbije.

Upravo takvu politiku želimo da vodimo, jer imamo istu verziju i san. Onu istu viziju i veru koju ste i vi imali dok ste otadžbinu gradili i za nju se borili. Borili ste se da sačuvate našu zemlju u teškim vremenima i to svako od vas. Pretrpeli ste i svojim velikim srcem i radom doprineli da se Srbija uspravi i ojača na svim poljima. Vama smo zahvalni na neizmernoj ljubavi prema otadžbini i uspešno sprovedenim reformama. Naše obećanje prema vama glasi da ćemo, zahvalni na svemu što ste činili, preduzeti sve da živite svakim danom sve bolje sa svojim najmilijima, da ćemo imati kontinuirani rast penzija koja će pratiti rast plata, jer smo ojačali našu privredu i da ćemo napredovati u svim aspektima brige o vama na različite načine, kao što su penzionerske kartice, vaučeri za odmor u Srbiji, proširenje zdravstvenih usluga i na svakom drugom polju. Srbija danas to može zahvaljujući vama, dragi penzioneri.

Program "Skok u budućnost", koji ćemo sprovoditi, vidi modernizaciju kao jedan od preduslova razvoja naše zemlje i podizanje nivoa životnog standarda naših građana kroz digitalizaciju, veštačku inteligenciju, biotehnologije i obrazovanje.

Nosilac modernizacije u Srbiji je sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, tzv. IKT sektor. Izvoz usluga IKT sektora iz godine u godinu beleži najveću stopu rasta i najbrže rastuća privredna grana. Izvoz IKT usluga u 2023. godini je bio 3,44 milijarde evra, a u 2012. godini svega 375 miliona evra, što znači da je od 2012. godine uvećan za više od devet puta. Izvoz IKT usluga u 2023. godini je veći u odnosu na 2022. godinu za 27%. Suficit u izvozu IKT usluga za celu 2023. godinu bio je 2,6 milijardi evra, što je 33,7% više nego 2022. godine.

Značajni rezultati su ostvareni u oblasti izgradnje telekomunikacione i i inovacione infrastrukture. Projekat "Povezane škole" završen je 1. januara 2023. godine, zahvaljujući kojem je preko akademske mreže uveden brz, pouzdan i bezbedan internet u svih 1.800 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i njihovim izdvojenim odeljenjima. Time je 750 hiljada đaka i njihovih 100 hiljada nastavnika dobilo pristup internetu.

Državni data centar u Kragujevcu je u 2023. godini dobio je sertifikat prema standardima EN 50600 za ispunjenje najvišeg nivoa pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka koji za sada poseduje samo osam data centara u zemljama zapadne Evrope.

Usluge Državnog data centra, pored javne uprave, koriste na komercijalnoj osnovi i najveći svetski IT giganti, poput Orakla, Aj-bi-ema i "Huaveja". U decembru 2023. godine Vlada Republike Srbije potpisala je Memorandum sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja CERN, čime smo postali deo velike globalne računarske mreže, tek sedma zemlja u Evropi i deseta u celom svetu u kojoj CERN čuva svoje podatke.

Daljim razvojem elektronske uprave, E-uprave, olakšan je život svih građana, a javna uprava je postala efikasnija, dostupnija i transparentnija. Zahvaljujući E-upravi elektronski je razmenjeno preko 210 miliona dokumenata, što znači da smo građanima ukinuli isto toliko odlazaka na šalter. Do sada smo zahvaljujući E-upravi uštedeli preko 650 miliona listova papira, odnosno sačuvali skoro 66 hiljada stabala drveća, 24 miliona kilovat struje i preko 280 miliona litara vode.

Informacioni sistem „Pronađi me“ za slučaj hitnog obaveštavanja javnosti o nestanku maloletnog lica uspostavljen je u oktobru 2023. godine. Republika Srbija je time postala prva zemlja u regionu koja uspostavlja ovaj sistem po uzoru na sistem Amber Alert. Od svih infrastrukturnih i drugih projekata koji su veoma važni za Republiku Srbiju, želim da naglasim da je od svega važniji život svakog našeg deteta, jer on nema cenu.

Vlada i Svetski ekonomski forum su osnovali Centar za Četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, jedan od dva takva kakva postoje u celoj Evropi, u cilju unapređenja za primenu tehnologije Četvrte industrijske revolucije usmeren na biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu.

U oblasti biotehnologije, naša zemlja je objedinila svoje najbolje kapacitete i u BIO4 kampusu okupila više od 1000 doktora nauka sa sedam fakulteta i devet naučnih instituta, koji će zajedno sa studentima i privrednicima činiti jedinstveno mesto koncentracije talenta, znanja i infrastrukture. BIO4 kampus u Srbiji gradi novi evropski centar razvoja novih tehnologija koji oblikuju i našu sadašnjost i našu budućnost. Ovo je naročito vidljivo u važnim oblastima života kao što su obrazovanje, zdravlje, poljoprivreda i hrana, ali i nacionalna bezbednost. Sama izgradnja ovog kompleksa od 170 hiljada kvadratnih metara modernog obrazovanog i laboratorijskog prostora započeta je u decembru 2023. godine.

S druge strane, Srbija se izdvaja i kao lider u veštačkoj inteligenciji u ovom delu Evrope sa važnom ulogom na globalnoj sceni. Usvajanjem prve strategije za razvoj veštačke inteligencije još 2019. godine, zatim osnivanjem Instituta za veštačku inteligenciju, kao i puštanjem u rad „Super kompjutera“ u Kragujevcu 2021. godine, postavili smo temelj za budućnost koja je već sada tu i nova Vlada je odlučna da nastavi sa dodatnim ulaganjima u veštačku inteligenciju, a dalje unapređenje ove oblasti će biti definisane novom strategijom za 2013. godinu.

Srbija će tako, između ostalog, postati dom najvećeg „Superkompjutera“ za veštačku inteligenciju u jugoistočnoj Evropi, ali i lider u primeni veštačke inteligencije u javnom sektoru. Nastavićemo sa podrškom u razvoju autonomnih vozila Republici Srbiji, jer je naša zemlja jedna od prvih zemalja u Evropi koja je već dodelila licence za testiranje ovih vozila. Verujem da će autonomna vozila podržana veštačkom inteligencijom značajno doprineti bržem i bezbednijem saobraćaju, a da će značajan deo ovih vozila biti razvijan i proizveden baš u Srbiji.

Moram da kažem da je Ana Brnabić, kao predsednik Vlade, uz svu podršku predsednika Republike, najzaslužnija što je danas IT sektor najbrže rastuća u Srbiji kompanija, odnosno privreda i što je naša zemlja u pogledu digitalizacije i veštačke inteligencije među vodećim u Evropi.

Postavili ste temelje modernizacije Srbije, a nova Vlada će nastaviti tim putem koji će omogućiti da naša zemlja bude među liderima u razvoju i primeni modernih tehnologija. Modernizacija kao deo programa „Skok u budućnost“ do 2027. godine doneće našoj zemlji uvećanje izvoza IKT usluga na 10 milijardi evra godišnje, uvećanje broja zaposlenih u IKT sektoru na 140 hiljada zaposlenih, izgradnja i početak rada BIO4 kampusa, Bioekonomskog centra do kraja 2026. godine, institucionalno, sistematsko i primenljivo uvezivanje obrazovanja nauka i istraživanja, intenzivni razvoj oblasti razvoja veštačke inteligencije, proširenje Naučno-tehnološkog parka u Nišu i izgradnja kampusa tehničkih fakulteta u Beogradu.

Izgradnja infrastrukture je kičma razvoja svake zemlje i tu smo zaista mnogo napredovali, što možete videti i što se vidi na svakom koraku. Danas kada se uputite u bilo koji deo Srbije, videćete mnogo aktivnih gradilišta, ali i kilometre izgrađenih puteva i autoputeva. Srbija će u naredne četiri godine biti veliko gradilište, jer je izgradnja i infrastruktura za nas od presudnog značaja.

Ekspanzija građevinske industrije u protekloj deceniji je nešto na šta treba posebno da budemo ponosni. Dok većina zemalja koje su članice EU beleži pad u Sektoru građevinarstva, u Srbiji ovaj sektor beleži rast. Prošle godine u Srbiji je vrednost građevinskih radova bila veća za 11,2% u odnosu na godinu ranije. U četvrtom kvartalu prošle godine izdato je 15,6% više građevinskih dozvola nego u istom kvartalu 2022. godine.

Učešće građevinarstva u BDP proizvodu zemlje 2012. godine iznosio je 3%, a 2022. godine ovo učešće iznosi 5,5%. Vrednost svih građanskih radova na teritoriji Srbije iznosio je 1,6 milijardi evra, dok je prošle godine vrednost svih građevinskih radova u našoj zemlji iznosio čak 5,6 milijardi evra.

Porast u vrednosti građevinskih radova doprinose veliki putni i železnički i infrastrukturni projekti. Od 2012. godine izgrađeno je preko 450 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a trenutno je u fazi izgradnje novih 650 kilometra, dok je u narednom periodu planirano zaključivanje ugovora o izgradnji dodatnih 880 kilometra.

Samo u 2023. godini pušteno je u saobraćaj skoro 90 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, dok je za 2024. godinu planirano da se izgradi još blizu 166 kilometra autoputeva i brzih saobraćajnica. Imajući u vidu dugoročno planiranje razvoja putne infrastrukture do kraja 2026. godine se očekuje i završetak radova na dodatnih 300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Dokaz da vodimo računa o ravnomernom razvoju Republike Srbije kada je u pitanju putna infrastruktura su same lokacije na kojima se realizuju ovi radovi. Od Kruševca, Preljine, Požege, Šapca, Loznice, Novog Sada, Beograda, do Bačkog brega, Srpske Crnje, Zrenjanina, Kikinde, tokom mandata ove Vlade počećemo da gradimo autoputeve Požega-Boljare, prvu fazu brze saobraćajnice Krađorđe, od Malog Požarevca preko Mladenovca i Aranđelovca do Čibutkovice, autoput Požega-Mačkat, a nadam se da ćemo imati novca da počnemo izgradnju brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar.

Tokom mandata Vlade koju ću voditi biće završen Fruškogorski, Moravski i Dunavski koridor, kao i sektor ceo obilaznice oko Beograda, od Bubanj potoka do Pančeva.

Trenutno su u fazi izgradnje dva mosta preko Dunava, jedan gradski most u Novom Sadu i drugi most kao deo Fruškogorskog koridora. Želim da napomenem da je u izradi i projektno-tehnička dokumentacija za još dva mosta, jedan pešačko-biciklistički u Novom Sadu i drugi most u Bačkoj Palanci. Izrađuje se i projektna dokumentacija za drumsko-železnički most na obilaznici oko Beograda kod Vinče.

Drugim rečima, u fazi realizacije je trenutno pet mostova preko Dunava, što se nikada nije dogodilo u istoriji naše zemlje.

U prilog činjenici da se ne razvija samo drumski saobraćaj, moram da napomenem da je u periodu od 2012. godine do danas izgrađeno preko 100 kilometra novih pruga, a rekonstruisano skoro 850 kilometra, a u toku je izgradnja i rekonstrukcija na preko 200 kilometra. U decembru ove godine pustićemo u saobraćaj 108 kilometra brze pruge od Novog Sada do Subotice, a počećemo izgradnju 230 kilometara brze pruge od Beograda do Niša.

U ovom trenutku nijedna zemlja u Evropi ne gradi toliko kilometara brze pruge kao Srbija. Nas u narednom periodu čeka rekonstrukcija i modernizacija dodatnih 2000 kilometra regionalnih pruga.

Ono što nas čeka u narednom periodu je i nastavak reforme železničkog sektora i unapređenje usluga na železnicama. Srbija gradi železnicu 21. veka, tako da očekujemo da i naša preduzeća budu na tom nivou i da se njima upravlja profesionalno, a da te kompanije posluju po tržišnim i održivim principima. Očekujem racionalizaciju i unapređenje železničke mreže i usluga, kao i otvaranje tržišta u skladu sa evropskim standardima i praksom. U prethodnom periodu je otvoreno tržište za teretni saobraćaj, a u 2024. godini, pored dva državna železnička prevoznika, javnoželezničku infrastrukturu koristilo je još 17 privatnih firmi za obavljanje usluga prevoza u teretnom saobraćaju.

Takođe, naše reformisane železničke kompanije treba da učestvuju na tržištu drugih zemalja Zapadnog Balkana koje je takođe deregulisano.

Kroz program „Skok u budućnost“ daćemo snažan zamah izgradnji infrastrukture i planiramo da uradimo sledeće. U oblasti drumskom saobraćaja izgradićemo dodatnih 487 kilometra autoputa i brzih saobraćajnica. Planiramo program rehabilitacije i urgentnog održavanja regionalnih državnih puteva. To znači da ćemo za četiri godine, pored izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica, rekonstruisati ukupno 6000 kilometra puteva, što znači potpuno rehabilitaciju naše putne mreže.

Kao što sam već napomenuo, u oblasti železničkog saobraćaja planiramo da izgradimo i rekonstruišemo preko 2000 kilometara regionalnih železničkih pruga, kao i brze pruge Novi Sad-Subotica i Beograd-Niš. Trenutno rekonstruišemo prugu Niš-Dimitrovgrad, a početkom juna počinje izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Rekonstruišemo prugu Niš-Brestovac, kao i Kragujevac-Subotica. U junu počinje izgradnja pruge Zemun Polje-Aerodrom Nikola Tesla, Nacionalni stadion, a u decembru počinje izgradnja brze pruge Beograd-Niš. Planiramo da rekonstruišemo pruge Vrbas-Sombor, Pančevo-Subotica, Stalać-Kraljevo-Rudnica sa vezom do Novog Pazara, Kragujevac-Kraljevo-Čačak-Požega-Užice, Valjevo-Vrbnica, kao deo pruge Beograd-Bar, kao i naš deo pruge Beograd-Sarajevo od Rume do Loznice.

U oblasti vodnog saobraćaja rekonstruisaćemo i proširiti kapacitete luke Bogojevo, uradićemo rekonstrukciju i proširenje kapaciteta luke Prahovo i proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica. Projekat „Zaplovi Srbijom“, razvoj kruzinga na Savi čiji je cilj stvaranje mogućnosti uspostavljanja rečne veze brodom između Šapca, Sremske Mitrovice i Beograda.

U oblasti vazdušnog saobraćaja Air Srbija, koja je ponos naše zemlje i najbrža rastuća regionalna avio kompanija u Evropi, nastaviće da se razvija. To znači da će Air Srbija do kraja mandata ove Vlade imati do sedam miliona putnika, a aerodrom Nikola Tesla preko deset miliona putnika. U toku je završetak radova na novom terminalu aerodroma Konstantin Veliki u Nišu, koji će biti otvoren za putnike od 1. jula ove godine.

Planiramo izgradnju druge faze aerodroma Rosulja u Kruševcu. Izgradnju novog terminala, umesto postojeće zgrade na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, kao izgradnju hangara, platforme i parkinga aerodroma Morava u Kraljevu.

Kada je u pitanju razvoj sporta, i ova Vlada će nastaviti kontinuitet prepoznavanja ovog važnog segmenta za zdravlje nacije. U poslednjih jedanaest godina ulaganja su najveća u istoriji, što naši sportisti svakako i zaslužuju i pre svega opravdavaju rezultatima za ponos. Godišnji budžet najvećih nacionalnih sportskih saveza kojima se obezbeđuju uslovi za rad, pripreme sportista, organizacija kampova za perspektivne sportiste i učešće na međunarodnim takmičenjima u 2024. godini su inicijalno uvećani prosečno za 14% u odnosu na prethodnu godinu. Kroz dodatna ulaganja od 389 miliona dinara, tokom prvog dela 2024. godine, svi olimpijski programi sportskih saveza finansirani su u maksimalnim zahtevnim iznosima i tako će se nastaviti i ulaganja će biti podržana novoj Vladi kao dodatni motiv za sportiste.

Mi ćemo predvideti i predviđeni su u dogovoru sa predsednikom Republike i sa sportskim delatnicima da nagrada za svaku zlatnu olimpijsku medalju na Olimpijskim igrama u Parizu bude 200 hiljada evra, što je skoro tri puta više nego na Olimpijskim igrama u Tokiju kada je nagrada iznosila 70 hiljada evra.

Srbija je u protekle dve godine bila domaćin 24 velika međunarodna takmičenja i dobila je brojna priznanja za odličnu organizaciju, kao i podršku za kandidaturu u organizovanju novih međunarodnih takmičenja u budućnosti. Na taj način se podiže ugled Srbije u svetu, doprinosi razvoju sportskog turizma i unapređuje sportska infrastruktura.

U 2024. godini imamo 567 nosilaca nacionalnog sportskog priznanja, a 424 perspektivnih sportista od navršene 15 godine prima sportsku stipendiju, što je najveći broj sportskih stipendista u istoriji. Država će ove godine u tu svrhu izdvojiti skoro dve milijarde dinara.

Kroz program „Skok u budućnost“ izvršićemo značajna ulaganja u sport, izgradićemo nacionalni fudbalski stadion sa 52 hiljade mesta, izgradićemo novi stadion Čika Dača u Kragujevcu. Znam koliko su nam odbojkaši doneli radosti i zato ćemo im izgraditi nacionalni odbojkaški trening centar, kao i novu sportsku dvoranu Sportskog društva „Radnički“.

Specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd sa temom – igraj za čovečanstvo će biti jedan od glavnih zamajaca za razvoj Srbije i sprovođenje programa „Skok u budućnost“. Koliko je značajno to što je Srbija dobila organizaciju izložbe EXPO možda najbolje pokazuje činjenica da je 1889. godine kao eksponat za EXPO izložbu u Parizu podignut Ajfelov toranj, koji je danas jedan od simbola Francuske i jedan od najpoznatijih svetskih atrakcija koji godišnje poseti preko sedam miliona ljudi.

Takođe, na izložbi EXPO u Čikagu 1893. godine, samo četiri godine posle Pariza, naš srpski genije Nikola Tesla je naizmeničnom strujom sa preko 200 hiljada električnih sijalica osvetlio celu izložbu EXPO, zahvaljujući čemu je izložbu u Čikagu posetilo čak 27 miliona posetilaca.

Ono što je interesantno jeste da je izložbu u Čikagu i ono što je Tesla uradio bila prekretnica u primeni naizmenične struje i predstavljala je Teslinu pobedu nad Edisonom, jer je nakon izložbe preko 80% porudžbina električnih provodnika bilo sa naizmeničnom strujom i kao što je Tesla rekao – ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo, a ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina. Tako će i naš EXPO biti deo srpske pameti za dobrobit i budućnost cele Srbije.

U određenim opozicionim krugovima u našoj zemlji mogli su se čuti kritike upućene o održavanju EXPO izložbe u Srbiji. Te kritike bile su najblaže rečeno nekonstruktivne i više su imale za cilj da omalovaže i obesmisle značaj ove izložbe za samu Srbiju. Upravo na ovom mestu hoću svim našim građanima da poručim i podsetim da je baš ova izložba bila zamajac, ne samo privredi naše zemlje, već i kulture i umetnosti. Upravo za potrebe ove, po nekima, ne bitne izložbe, Srbija je, primera radi, u Parizu okupila i poslala te 1900. godine svoju intelektualnu, kulturnu i privrednu elitu da predstavi dušu i običaje našeg naroda, njegovu veličinu, istoriju i lepotu.

Tada se tako u duhu jedinstva i zajedništva doživljavala šansa da sa svim drugim državama i narodima sveta na jednom mestu približimo našu zemlju kao prijatelja i partnera i tada su tamo srpsku kulturu predstavljali najznačajniji umetnici te epohe, kao što su Paja Jovanović sa svojim monumentalnim delom „Krunisanje cara Dušana“ koji će tom prilikom dobiti zlatnu medalju za ovu sliku, Beta Vukanović sa slikom „Slava u Srbiji“, Marko Murat koji je naslikao sliku čudesne lepote „Ulazak cara Dušana u Dubrovnik“, Leon Koen sa slikom „Josifov san“, Đorđe Jovanović, prvi akademski vajar u Srba, a koji je za svoje delo Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu, takođe, dobio zlatnu medalju, Đorđe Krstić i mnogi drugi.

Jasno je i po ovom se može videti kako jedna je jedna mala zemlja složno radila na svom imidžu i promociji, kako bi još bolje primile i prihvatile druge države i narodi. Znalo se i tada da upravo ova manifestacija, ova izložba predstavlja priliku da pokaže ko ste i šta ste i da se na odgovarajući način Srbija afirmiše. U tom smislu, 2027. godine imaćemo jedinstvenu i bogom danu šansu koju treba da iskoristimo pametno, baš kao što su i naši preci učinili. Izložba EXPO koja je 2017. godine održana u Astani, takođe, je dobar primer, jer je na izložbi u Astani izlagalo preko 100 zemalja, a posetilo je 3,9 miliona ljudi ili u proseku preko 22 hiljade ljudi dnevno.

Sve ovo što sam naveo pokazuje koliko je dobijanje ove izložbe za Srbiju velika stvar, a koja će ispromovisati našu zemlju, kao zemlju modernih tehnologija i veštačke inteligencije, ali zemlju tradicije sa izvrsnom turističkom i gastronomskom ponudom, zemlju bogate kulture, igre i pesama.

Kada je reč o organizaciji EXPO izložbe i radovima na terenu, oni teku po planu. U Surčinu na prostoru gde će biti izgrađen EXPO kompleks nalaziće se i novi beogradski sajam, nacionalni fudbalski stadion i akvatik kompleks i 1.500 stanova. U okviru EXPO planirana je izgradnja sledećih objekata: nova trasa železničke pruge koja spaja železničku stanicu Prokop sa novom budućom železničkom stanicom nacionalni stadion, 18 kilometara dužine, devet kilometara novih gradskih bulevara sa priključkom na autoput Miloš Veliki, javni parkinzi sa preko 9.000 mesta, kao i svi propratni elementi gasne, kanalizacione, telekomunikacione, energetske infrastrukture.

Objekat budućeg sajma i izložbeni paviljoni i kompleks za međunarodno specijalizovanu izložbu EXPO 2027. godine buduća bruto površina kompleksa 230 hiljada metara kvadratnih koji se prostire na 25 hektara, 1.500 stambenih jedinica za učesnike EXPO 2027. godine, nacionalni fudbalski stadion sa 52 hiljade sedišta u skladu sa FIFA standardima, akvatik centar, sportski kompleks prilagođen FINA standardima koji podrazumeva arenu sa zatvorenim bazenima sa najmodernijom tehnologijom za vodena sportska takmičenja i kapaciteta sedenja sa 4.000 ljudi.

Novi pristan na reci Savi je projekat koji opština Surčin čeka decenijama, što će EXPO 2027. godine učiniti još atraktivnijim, jer će omogućiti pristup budućim posetiocima izložbe, sa vode posredstvom rečnih kruzera i taksi brodića.

Projekat koji je usko vezan sa EXPO i od istorijskog značaja za glavni grad je izgradnja metroa, a radovi na metrou teku planiranom dinamikom. Kada u potpunosti bude završena prva linija metroa, ona će povezivati Železnik i Mirijevo i biće dugačka 21,3 kilometra i imaće 21 stanicu, 41 garnituru. Druga predviđena linija na potezu Bežanija – Mirijevo u dužini od 24 kilometra sa ukupno 24 stanice i 40 garnitura. Obe linije će se ukrštati na Savskom trgu. Linija tri metroa Banjica – Bežanija biće u dužini od 24 kilometra sa 22 stanice i 27 garnitura.

Očekujem da sledeće godine počnemo sa izgradnjom metro stanice, jer je izgradnja metroa jedna od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji koji će uticati ne samo na unapređenje javnog transporta u prestonici i poboljšanju ukupnog kvaliteta života Beograđana, već i šire na sveobuhvatni privredni i tehnološki razvoj čitavog društva.

Integralni razvoj kao jedan od ključnih delova plana Srbije 27 trasira put novom pristupu napretku svakog mesta, opštine, regiona u Srbiji. Ovo je sveobuhvatni koncept i ne samo da teži ekonomskom rastu, već daje prioritet turističkim, ekološkim, kulturnim i socijalnim potencijalima i ciljevima razvoja jednog kraja uz podršku relevantnih institucija na svim nivoima, uzimaće u obzir potencijale, uslove i resurse koje oni poseduju. Srbija, zemlja sa bogatim prirodnim i kulturno-istorijskim nasleđem će kroz revitalizaciju i uređenje najudaljenijih krajeva do otvaranja izložbe EXPO 27 u Beogradu posetiocima iz celog sveta ponuditi obnovljene lokalitete i neistraženu lepotu koju cela Srbija ima da ponudi.

Vlada Republike Srbije je program integralnog razvoja pokrenula pre tri godine u cilju kreativnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa, kroz institucionalno povezivanje različitih grana privrede, turizma, kulture, poljoprivrede, gastronomije i prirodnih bogatstava. Jedan od ključnih ciljeva integralnog razvoja Srbije je otvaranje novih mogućnosti za investicije u sektoru smeštenih kapaciteta unutar turističke ponude. Ovaj pristup ne samo da zadovoljava potrebe turista, već stvara i otvara nova radna mesta čime nam doprinosi razvoju lokalne ekonomije.

Rezultati u prvim pilot opštinama i planirani projekti govore o efikasnoj dinamici u kojima se oni već uveliko sprovode. Pre svega govorim o Ovčarskoj-kablarskoj klisuri, Ovčar Banji predelima izuzetnih odlika koja decenijama posmatrani isključivo kao tranzitno područje. Sa ovim radovima koji su izvršeni, pre svega projektima iz prve faze Prirodnjački centar u Ovčar Banji, rekonstrukcija Železničke stanice u Ovčar Banji, pristanište na jezeru Međuvršje, pristupna saobraćajnica na Kablaru, Amfiteatar i trg u Ovčar Banji, a na jezeru Međuvršje je uplovio prvi domaći ekološki trimaran za prevoz turista, pokazali smo da Srbija može i mora i bolje i drugačije. Ipak, pozicioniranju zapadne Srbije na turističkoj mapi glavni zamajac daće „Kablar skywalk“, prvi stakleni vidikovac u Srbiji čija izgradnja je u toku i očekuje se da bude spremna za prihvat turista tokom leta ove godine.

Na jugu Srbije konačno je u toku dugo sanjana rekonstrukcija i sanacija puta preko Radan planine vredna jedno oko osam milijardi dinara koja spaja pet opština Kuršumliju, Lebane, Medveđu, Bojnik i Prokuplje dva okruga Jablanički i Toplički i tri banje Prolom, Kušumlijsku, Sijarinsku banju čineći ih jedinstvenom turističko celinom.

Restauracija arheološkog nalazišta „Caričin grad“, izgradnja inovativnog centra za posetioce sa muzejskom postavkom i virtuelnim prikazom, kao i uređenje samog centra Lebana doprinosi podizanju juga Srbije na viši nivo turizma i promocije kao novi kulturno-istorijski i gastronomski centar Srbije. Sistemsko uređenje Sijarinske Banje sa izgradnjom kulturnog centra, mosta, rimskog kupatila, novog hotela, fabrike flaširane vode i mnogih drugih stvari podići će ovu, inače veoma posećenu banju na jugu Srbije na najviši nivo banjskog turizma u Evropi.

Izgradnja jedinstvenog mosta, pasarele i saobraćajnog prilaza na najočuvanijoj srednjovekovnoj tvrđavi Maglič, čija je restauracija u toku, zatim prvog edukativno-ekološkog parka u Svilajncu predstavljaju samo neke od mnogobrojnih pokrenutih projekata koji unapređuju svaki deo Srbije.

Cilj je da svi ovi delovi Srbije na racionalan i održiv način koriste potencijale da sa kvalitetnim razvojnim projektima ulaze u tržišnu utakmicu, koja će ponosno rezultirati novom Srbijom, odnosno slikom Srbije sada.

Kada je reč o turizmu, ostvarili smo rekordne rezultate u prošloj godini. Srbija je bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu po izveštaju turističkog barometra UN. Ovaj podatak iznosim kao činjenicu, ali i kao jak i neoboriv argument kojim našim građanima želim da dokažem da naša zemlja zaista može da bude lider u turizmu, ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi.

To pokazuju činjenice, samo još mi treba da poverujemo u to, da verujemo u snagu našeg naroda i naše države, da verujemo sami u sebe. U prošloj godini, prvu put u novijoj istoriji zemlje broj stranih gostiju premašio je dva miliona i to zahvaljujući stopi rasta od 20% međugodišnje, čime je broj stranih gostiju po prvi put premašio broj domaćih turista, a naša zemlja je u 2023. godini bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu.

Devizni priliv od turizma je u 2023. godini iznosio rekordnih 2,25 milijardi evra, što je za milijardu i 112 miliona evra više nego 2019. godine, a čak 3,5 puta više nego što je to bilo 2012. godine. Sa gotovo svih vodećih stranih tržišta, dostignute su dvocifrene stope rasta dolaska turista u odnosu na 2022. godinu. Turistički promet sa Kinom je na putu oporavka, budući da su kineski turisti u 2023. godini po broju noćenja pretekli rekordnu 2019. godinu.

Srbija prema izveštaju Evropske turističke komisije je bila jedina zemlja u Evropi koja je ostvarila ovaj rezultat, dok ostale evropske zemlje nisu dostigle taj nivo prometa sa Kinom. Dinamičan rast stranih gostiju, korelacije sa povećanjem direktnih avio linija „Er Srbije“ ka drugim destinacijama, „Er Srbija“ je u 2023. godini saobraćaja ka 87 destinacija, što je 29 destinacija više nego 2019. godine.

„Er Srbija“ je u 2023. godini prema preliminarnim rezultatima ostvarila rekordan profit od 40,5 miliona evra. Na taj način srpska nacionalna aviokompanija je nastavila sa pozitivnim trendom poslovanja i praktično zabeležila dvostruko većih profit u poređenju sa prethodnom godinom, bez ijednog evra državnih subvencija. „Er Srbija“ je u redovnom i čarter saobraćaju u prošloj godini prevezla ukupno 4,19 miliona putnika, što je treći najbolji rezultat u istoriji kompanije, dugoj skoro 97 godina. Broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ je u 2023. godini dostigao rekordnih 7,95 miliona, što je povećanje za oko 30% u odnosu na period pre korone.

Nova Vlada će nastaviti ulaganje u turizam kroz projekte integralnog razvoja u okviru programa „Skok u budućnost“. Širom Srbije utoku je niz projekata. Tokom maja ove godine očekuje se završetak izgradnje sportsko-rekreativnog centra sa auto-kampom u Kovinu, a u Novom Sadu završavamo radove na uređenju sportsko-rekreativnih terena.

Takođe, do 1. jula 2024. godine biće završene tri deonice biciklističkih staza na području Podunavlja u dužini od oko 70 kilometra. Izgradnjom ove tri deonice, računajući i postojeće staze biće kompletirana biciklistička ruta od belocrkvanskih jezera do Golupca, koja je deo trase međunarodnog biciklističkog koridora EV6.

Pokrenuta je realizacija od četiri kapitalna projekta u sferi nautičkog turizma u vrednosti od 13 miliona evra. U pripremnoj fazi i u fazi realizacije trenutno je izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštru, dupliranje kapaciteta na pristaništu u Donjem Milanovcu, kao i izgradnja marine u Velikom Gradištu i Golupcu. Plan je da radovi na pristanu u Donjem Milanovcu budu završeni ove godine, a ostala tri projekta u2025. godini. Pred toga, sledeće nautičke sezone treba da se pusti u rad i pristan u Sremskoj Mitrovici i kod tvrđave Ram.

EXPO je svakako projekat od koga očekujemo da bude kruna naše turističke ponude i kao što je Ajfelova kula nekad postala simbol Francuske, ono što ćemo graditi za EXPO biće simbol Srbije, kao zemlje budućnosti.

Vlada koju ću predvoditi imaće zadatak da u oblasti kulture napravi progres i napredak kao onaj koji smo uspeli da uradimo u Novom Sadu. Kao što je Novi Sad postao evropska prestonica kulture i jednovremeno ostao srpska Atina, tako ćemo u ovoj oblasti stvoriti pretpostavke za kvantni skok i to sa najvećom voljom smatram našom časnom dužnošću.

Pre nego što vam izložim šta planiramo da uradimo u oblasti kulture, moram se na kratko osvrnuti na ono što smo do sada uradili ulažući u kulturu od Subotice, Beograda, Jagodine pa do Niša u aprilu ove godine završili smo radove na Narodnom pozorištu u Subotici, što je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u kulturi. Rekonstruisali smo Narodno pozorište u Beogradu, izgradili smo novu malu scenu Narodnog pozorišta u Nišu.

Takođe, rekonstruisali smo više od devet decenija staro zdanje Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, a nakon deset godina detaljnih radova na jednom od najvažnijih lokaliteta u Srbiji, arheološko nalazište „Medijana“ u Nišu je ponovo otvoreno za posetioce. Posle 78 godina od rasformiranja logora, završili smo Memorijalni centar „Staro Sajmište“, jer negujemo kulturu sećanja i želimo da dostojno obeležavamo mesta stradanja našeg naroda.

Za poslednje tri godine, preko konkursa Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“ širom Srbije smo obnovili, adaptirali i rekonstruisali 108 objekata kulture u vrednosti od milijardu dinara. Na ovaj način, decenijama devastirani domovi kulture, koji često nisu obnavljani od vremena nekadašnje Jugoslavije, danas su postali novi i moderni kulturni centri, a mnogi gradovi i opštine su dobili obnovljene muzeje, galerije, pozorišta i bioskopske sale među kojima je i Novi Pazar, Knić, Doljevac, Mali Zvornik, Osečina, Ruma, Kikinda, Smederevska Palanka, Nova Varoš, Šid i drugi.

Sa novom Vladom nastavićemo intenzivna ulaganja u kulturu i pred nama je realizacija velikih infrastrukturnih projekata, donošenje novih i poboljšanje postojećih zakona u oblasti kulture, nastavak decentralizacije kulture i jačanje sistema zaštite kulturnog nasleđa, poboljšanje radno-pravnog statusa zaposlenih u kulturi i osnaživanje kulturne diplomatije.

Do početka EXPO 27 realizovaćemo niz velikih i važnih infrastrukturnih projekata, koji će u značajnoj meri poboljšati ne samo kulturnu ponudu Beograda i Srbije, već će i bitno unaprediti kvalitet života naših građana. Prirodnjački muzej u Beogradu, jedan je od najdugovečnijih muzeja u zemlji koji poseduje bogatu kolekciju, sada nedostupnu širokoj javnosti. Prvi put u istoriji dobićemo moderno opremljenu i funkcionalnu zgradu u Bloku 13 u Novom Beogradu. Uz Memorijalni centar „Staro sajmište“, Muzej savremene umetnosti, buduću nacionalnu koncertnu dvoranu i druge sadržaje, nova zgrada Prirodnjačkog muzeja biće deo jedinstvenog kvarta kulture.

Muzej „Nikole Tesle“, najposećeniji muzej u zemlji, jedinstven u svetu, koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, konačno će u nekadašnjoj fabrici hartije „Milana Vape“ u Beogradu dobiti adekvatan prostor za izlaganje i smeštaj dragocene zbirke.

Preseljenjem u zgradu bivše glavne železničke stranice u našem glavnom gradu, Istorijski muzej Srbije dobiće moderno opremljen izlagački prostor i zajedno sa spomenikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu biće deo ambijentalne celine koja predstavlja istoriju srpskog naroda i naše države. Odatle ćemo slati poruku ko smo i šta smo. Ta tačka sa sve strane i domaće turiste biće prva i polazna tačka za upoznavanje sa našom istorijom i kulturom, ona koju su upravo napadali svi protivnici našeg identiteta i samopoštovanja. Biće to biser Beograda i cele naše otadžbine Srbije.

Obnovom dela Jugoslovensko dramskog pozorišta i izgradnjom nove scene Bojan Stupica, jednom od najpoznatijih pozorišta u našoj zemlji, dobiće najsavremeniju opremu i adekvatne uslove za rad. Otvaranjem dečijeg muzeja i dve pozorišne scene u zgradi nekadašnje pošte na Savskom trgu u Beogradu, po ugledu na najpoznatije evropske ustanove tog tipa, naša zemlja dobiće jedinstveni muzej u kome će uživati i najmlađi posetioci.

Planirano je otvaranje ženskog muzeja u Beogradu, ustanova koja će se baviti ženskim stvaralaštvom kroz istoriju i dati mogućnost ženama koje se danas bave kulturom da prikažu svoje stvaralaštvo.

Kada je reč o velikim projektima, van prestonice, završetkom izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici, Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih opremljenih pozorišta u ovom delu Evrope. Obnovom postojeće i izgradnjom nove zgrade Galerija Milena Pavlović Baliri u Požarevcu, posvećena je jedna od najpoznatijih srpskih umetnica, značajno ćemo unaprediti muzejski i sveukupni kulturni život u ovom delu Srbije.

Potpuna obnova starog jezgra Sremskih Karlovaca, duhovnog i kulturnog centra srpskog naroda doprineće daljem razvoju kulturne turističke ponude ovog grada i naše zemlje. Otvaranjem muzeja staklarstva u Paraćinu Srbija će po prvi put dobiti muzej posvećen važnom segmentu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Zahvaljujući muzeju košarke u Čačku, koji će uskoro biti otvoren, prvog tog tipa u regionu, moći ćemo odlično da predstavimo tradiciju i razvoj ovog sporta u Srbiji.

Do kraja ove godine očekuje nas i otvaranje muzeja ćirilice u Rači, pokraj Bajine Bašte, ustanovljen u cilju očuvanja ćirilice i predstavljanja vrednosti našeg pisma, kao razvoja kulture i turizma u ovom delu Srbije. Pored toga, u naredne četiri godine nastaviće se realizacija kapitalnog projekta istraživanja, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, kojem je napokon nakon mnogo decenija zaustavljena bez devastacija lokaliteta od svetskog značaja, kao i kapitalnog projekta, istraživanje, zaštita i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane, jednog od najvažnijih arheoloških lokaliteta u ovom delu Evrope.

Tokom pripreme ovog ekspozea iz nadležnog ministarstva mi je saopšteno da postoji plan da se u narednom periodu ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju predloži za upis na listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESK-a. Sada sa ovog mesta kažem da to nije plan, nego mora biti zadatak i da sa njegovom realizacijom se krene odmah. Takođe da se u Vladi narednih šest meseci predloži spisak svih kulturnih dobara koje nadležno ministarstvo smatra za upis na listu UNESK-a. U tom smislu, očekujem da će se na tom spisku promtno naći i najstariji književni časopis u Evropi „Letopis“ Matice Srpske. To je progres koji očekuje i za koji ću se starati da se realizuje odmah, jer je to ofanziva kulturne diplomatije i pozicioniranje naše kulturne baštine na svetskoj mapi. Očekujem da će u narednom četvorogodišnjem periodu započeti izgradnja nacionalne koncerte dvorane kojim bi Srbija prvi put u istoriji dobila najmoderniji opremljen koncertni prosto i tako postala čvorište muzičkog života u čitavog regionu.

U prethodne četiri godine napravljen je veliki pomak u donošenju zakona kojim se reguliše oblast kulture, prvenstveno oblast zaštite kulturnog nasleđa. U periodu pred nama očekuje nas zaokruživanje ovog važnog procesa, donošenjem nove strategije razvoja kulture Republike Srbije, zakon o zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i dva zakona koja celokupna kulturna javnost dugo očekuje, novog poboljšanog zakona o kinematografiji i zakona o pozorištu.

Dva programa Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“ koji se sprovodi u prethodnih osam godina i „Prestonica kultura Srbije“ koji se realizovao u prethodne tri godine pokazali su se kao pun pogodak u decentralizaciji kulture i njene ravnomerne dostupnosti svim građanima Srbije. Pored toga, ovim merama podstaknuta su mnoga zapošljavanja, razvoj turizma i ukupni lokalni razvoj. nastavkom realizacije ovih programa i planiranim povećanjem opredeljenih sredstava za njih u naredne četiri godine biće izgrađen, konstruisan i obnovljen veliki broj kulturnih centara, pozorišta, bioskopa, muzeja i galerija, biblioteka i arhiva u svim delovima naše zemlje.

U okviru zaštite našeg kulturnog nasleđa i u naredne četiri godine nastavićemo da pružamo punu podršku njegovom očuvanju i predstavljanju sa posebnom pažnjom usmerenom ka negovanju i zaštiti spomenika kulture na KiM, obezbedićemo kroz budžet kontinuiranu podršku za redovno funkcionisanje manastira Hilandar, kao i za neophodne radone na našim najznačajnijim svetinjama, kao što su Žiča, Sopoćani, Banjska i drugi. U okviru ove oblasti planiramo i obrazovanje posebnog tela koje bi se bavilo otkupom značajnih umetničkih dela srpskih autora, posebno u inostranstvu, kako bi naše kulturno nasleđe bilo sačuvano na dostojan način i kako bi bilo dostupno građanima Srbije.

Do 2012. godine nije postojala sistemska briga za filmsku industriju, što pokazuje i podatak da je te godine budžet Filmskog centra Srbije iznosi svega 24,8 miliona dinara, dok je ove godine za budžet Filmskog centra opredeljeno milijardu dinara za snimanje novih filmova. Podsticaj za filmsku i audio, vizuelnu umetnost uvedeni su 2016. godine od kada iz godine u godinu značajno rastu ulaganja u ovu oblast, što bi nam omogućilo da se Republika Srbije nametne kao jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu za produkciju audio vizuelnih dela.

U 2024. godini za podsticaje za filmsku industriju, opredeljeno je 2,25 milijardi dinara, što je za 450 miliona dinara više nego prethodne godine. Podrška filmskoj industriji omogućuje nastavak značajnih ostvarenja koja se bave važnim nacionalnim temama koje do sada nisu bile zabeležene na filmskom platnu, kao što su „Dara iz Jasenovca“, „Oluja“, „Mrak“, „Heroji Halijarda“, „Kralj Petar Prvi“. U sklopu nastavka podrške razvoja filmskog stvaralaštva planiramo uspostavljanje nacionalnog centra za film kojim bi se postigao viši stepen koordinacije i efikasnosti u ovoj oblasti.

Zahvaljujući programu dodele podsticaja u oblasti audio vizuelne proizvodnje poslednjih godina postoji veliko interesovanje investitora za proizvodnju ovih dela u Srbiji. U tom segmentu naša zemlja je trenutno jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu. Sve ovo je doprinelo razvoju ne samo ovog sektora, već i povećanju broja zaposlenih, pre svega u kulturi, kao i napretku privrede u celini.

Osnaživanjem kulturne diplomatije podrazumeva jačanje aktivnosti projekata u okviru međunarodnih organizacija, prvenstveno UNESKO, kao i povećanje kulturne razmene i distribucije kulturnih sadržaja iz naše u inostranstvo. Pored jačanja postojećih kulturnih centara Srbije u Parizu i Pekingu, u planu je uspostavljanje kulturnih centara u Londonu, Moskvi, Berlinu, Varšavi i drugim evropskim metropolama, kao i u regionu. To će u značajno meri uticati na povećanje vidljivosti kulturnih sadržaja iz Srbije na međunarodnom planu i doprineti daljoj afirmaciji naših umetnika na svetskoj sceni.

Dame i gospodo, kultura sećanja je jedan od onih ispita na kojima smo prečesto kao narod i kao država u prošlosti padali. Na taj način smo činili greh prema onima koji su svojom žrtvom i stradanjem nas zadužili i svakako nisu zaslužili takav odnos. Ta nas zla kob nekako prati i proganja kroz istoriju. Podela na Obrenovce i Karađorđevce, podela na pripadnike NOB-a i jugoslovenske vojske u otadžbini, podela na crnu i belu ruku i tako u nedogled, možda je najgora post petooktobarska podela kada nismo smeli da izustimo slovo NATO agresiji, slovo patnjama i stradanjima našeg naroda da ne bismo slučajno grubim tonom dirnuli u savest onih koji su činili zločine i pogrome nad našim narodom. Najgore od svega je što smo vođeni političkim podelama zaboravljali na nedužne žrtve, od Petrovačke ceste, Bljeska, Oluje, preko stradanja tokom NATO agresije, pa do Martovskog pogroma.

Jedna od najvećih zasluga predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste ta što nas je okupio i ohrabrio kao narod da tome svemu kažemo dosta. Danas, mi konačno na nivou najvažnijih državnih manifestacija imamo pravo da oplakujemo naše žrtve i slavimo naše heroje, da im se zahvalimo, da našim borcima i njihovim porodica uručimo spomenice i medalje, kao makar simboličan zahvalnosti i molbu za izvinjenje što ih je država prezrela i prodala u prethodnom periodu. Upravo on nas je sve jednodušno okupio i najviše doprineo da pobedi kultura sećanja kod nas kao nezamenjiv i jedinstven integrativni faktor, da znamo ko smo, šta smo i odakle smo i da se toga nikada ne stidimo. Tu politiku ćemo nastaviti i negovaćemo je još više. još više ćemo čuvati kulturu sećanja, ispravljaćemo nepravde koje su žrtvama učinjene kroz zaborav. Znaće se i ceniće se oni kojima ništa nije svetije bilo od otadžbine. Znaće se i to vam dobar stojim, svako mesto gde smo stradali ili gde je bilo ko stradao u našoj otadžbini. Žrtve ima da se poštuju, a junaci slobode da se slave.

U naredne četiri godine nastavićemo radove u Memorijalnom centru Staro sajmište. Planirana je izrada stalne postavke i početak radova u Italijanskom paviljonu kako bi ovo mesto kolektivnog ubijanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u potpunosti moglo da prikaže i dokumentuje sav užas stradanja koji se tu dogodio.

O posvećenosti negovanju kulture sećanja svedoči aktivno učešće Srbije u projektu obnove Bloka 17, odnosno nekadašnjeg jugoslovenskog paviljona u državnom muzeju Aušvic birkenau, postavljanje nove stalne izložbe u nekadašnjeg logoru smrti očekujem u narednih godinu do dve, u zavisnosti od dogovora svih učesnika oko dinamike radova.

Program Skok u budućnost prepoznaje kulturu kao jedan od prioriteta i zato ćemo uraditi mnogo na obnovi kulture i kulturnih nasleđa. Završićemo rekonstrukciju Memorijalnog centra Staro sajmište u Beogradu, završićemo rekonstrukciju Kulturnog centra u Pirotu. Izgradimo novu zgradu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Izgradićemo novu zgradu Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Uradićemo adaptaciju, tj. pretvaranje zgrade železničke stanice u istorijski muzej Srbije. izgradićemo novu zgradu Galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu. Potpuno ćemo obnoviti staro jezgro Srpskih Karlovaca. Izgradićemo muzej staklarstva u Paraćinu. Rekonstruisaćemo JDP i izgraditi novu scenu Bojan Stupica. Izgradićemo novu zgradu Muzeja košarke u Čačku, uradićemo zaštitu arheološkog nalazišta Belog Brda u Vinči. Izgradićemo dečiji muzej i dve pozorišne cene u Beogradu.

Imajući u vidu činjenicu da poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajan udeo u BDP-u srpske ekonomije, kao i da je petina zaposlenih u Srbiji angažovana u ovom sektoru, te da je to jedna od grana privrede koja ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, nova Vlada će značajan fokus svojih aktivnosti usmeriti upravo u pravcu jačanja ovog sektora.

Da nam je poljopriveda važna pokazuje činjenica da je za 12 godina poverenja koje smo dobili od naroda budžet za poljoprivredu uvećan za skoro tri puta, sa 40,8 milijardi, koliko je iznosio 2012. godine, na 114,3 milijarde, koliko danas iznosi. Tim rekordnim budžetom uspeli smo da isplatimo sve zaostale subvencije iz svih prethodnih godina, koje su povećane od 60 do 400% i nikada nije bilo veće ulaganje u primarnog proizvođača.

Budžet za 2024. godinu, od 119 milijardi dinara, namenjen je isključivo za tekuću godinu, zahvaljujući potpuno novom načinu finansiranja, uvođenjem javnih poziva i strogoj kontroli prijava i isplata kroz sistem e-agrar. Po prvi put, posle više od 20 godina, moguće je poljoprivrednicima isplaćivati subvencije u tekućoj godini za tu godinu.

Kroz program „Skok u budućnost“ u okviru poljoprivrede, nova Vlada će sprovesti brojne mere koje će poljoprivredu učiniti održivom, konkurentnom, produktivnijom, tehnološki naprednijom, radićemo na povećanju stočnog fonda, a pružićemo veću direktnu podršku poljoprivrednicima. Završićemo kompletnu digitalizaciju poljoprivrednih sistema. Povećanje konkurentnosti poljoprivrede je neophodno kako bismo mogli ravnopravno da se takmičimo na zahtevnim spoljnim tržištima, a sa druge strane da obezbedimo građanima Srbije poljoprivredne, prehrambene proizvode prihvatljivog odnosa cene i kvaliteta.

U cilju podrške srpskom agraru, posebno u okolnostima sve izraženijih klimatskih promena i poremećaja na svetskim tržištima, izazvanih sukobom u Ukrajini, i ova Vlada će zadržati visok nivo direktnih plaćanja, koja su u prošlogodišnjem budžetu za poljoprivredu višestruko povećana. Na ovaj način nastojimo da doprinesemo stabilnosti dohotka poljoprivrednika, uz istovremenu mogućnost za unapređenje konkurentnosti, a kroz pojednostavljen sistem mera.

Revitalizacija i rast stočarstva jedan je od prioriteta i sprovodiće se kroz mere i aktivnosti usmerene na očuvanje stočnog fonda, odnosno na zaustavljanju višegodišnje tendencije njegovog smanjenja.

Od 2012. godine uradili smo mnogo kako bismo stimulisali razvoj stočarstva, kao jedne od najvažnijih grana u poljoprivredi. Povećali smo davanja po kvalitetu grla mlečne krave za 60% i sad ona iznosi 40.000 dinara, ukinuli smo donju granicu za broj grla i količinu prodatog mleka, tako da sada subvencionišemo svaki litar proizvedenog mleka. Povećali smo subvenciju po košnici pčela sa 800 na 1.000 dinara. Za organsku stočarsku proizvodnju dajemo 40% veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Obnovili smo, posle dve godine pauze, meru za očuvanje životinjskih, genetičkih resursa i meru za podizanje zasada vinove loze.

Tokom mandata nove Vlade nastojaćemo da sistem podrške stočarstvu, koji se trenutno bazira na više mera i na različitim kategorijama životinja, zamenimo jednom merom ili sa dve mere koje će omogućiti plaćanje po svakom grlu stoke uz više nivoa podrške za kvalitetne priplodna grla, ali i uključivanje svih ostalih grala u sistemu podrške.

Što se tiče mlekarstva, povećanjem budžeta za poljoprivredu povećali smo i premije, pa je tako premija za mleko 2012. godine bila pet dinara po litri, a danas je skoro četiri puta veća, 19 dinara po litri.

Uveli smo prelevmane na uvoz mleka, 15 dinara po litru i mlečnih proizvoda kako bismo primarnog proizvođača koji se bavi mlečnim govedarstvom zaštitili od drastično niže cene mleka u zemljama EU. Na taj način sačuvana je cena mleka u otkupu za primarne proizvođače u visini od 50 do 70 dinara i sa podignutom premijom po litru mleka u iznosu od 19 dinara uspeli smo da zaštitimo naše poljoprivrednike i povećamo im zarade od mleka.

Unapredićemo dosadašnji sistem podsticaja u sektoru mlekarstva, a on će biti realizovan kroz plaćanje premija za mleko prema kvalitetu isporučenog mleka. Plaćanje većeg iznosa premije za mleko višeg kvaliteta doprinećemo unapređenju kvaliteta mleka na nivou gazdinstava, dok će u krajnjoj instanci potrošači imati u ponudi mleko boljeg kvaliteta za ishranu.

Naši poljoprivrednici su u prethodnom periodu već imali prilike da se upoznaju sa pravilima korišćenja EU fondova, kroz korišćenje IPARD fondova, odnosno pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj. U narednom periodu Srbija će primenjivati IPARD 3 program, koji našoj poljoprivredi donosi 288 miliona evra bespovratnih sredstava iz budžeta Evropske unije.

Na ovaj način pružićemo snažnu podršku našim proizvođačima da investiraju u proširenje i unapređenje svoje primarne proizvodnje, a naročito u unapređenje prerade na gazdinstvu i diverzifikacije njihovih aktivnosti, kako bi se doprinelo povećanju dodatne vrednosti njihovih proizvoda i njihove konkurentnosti, a samim tim i njihovom profitabilnijem poslovanju. Pored toga, ovakav sistem podrške učiniće naše poljoprivrednike u potpunosti spremnim za korišćenje sredstava iz Evropske unije, odnosno njihovih budžeta kada Srbija postane članica Evropske unije.

Dodatno, nova Vlada će nastaviti mere kreditne podrške i projektnog finansiranja, kako bi se kreditna sredstva učinila dostupnim poljoprivrednicima, pod uslovima povoljnijim od komercijalnih, a u cilju finansiranja nabavke kako obrtnih, tako i osnovnih sredstava.

Kada je reč o izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije, bez obzira na činjenicu da ostvarujemo pozitivan spoljnotrgovinski bilans u ovoj oblasti, unapredićemo strukturu izvoza, u smislu povećanja učešća prerađenih proizvoda u izvozu. Trenutno oko 70% vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije čine primarni proizvodi, koje druge zemlje uvoze kao sirovinu i dalje prerađuju. Naš cilj je da se ovi proizvodi prerade u Srbiji i izvezu kao prerađeni proizvodi, odnosno kao proizvodi sa višom dodatnom vrednošću, a samim tim i po višoj ceni. Pored toga, nastavićemo sa usklađivanjem tržišnih standarda sa evropskim, kako bi naši poljoprivredni proizvodi na evropskom tržištu bili podjednako vrednovani.

Unapređenje informacionih sistema u poljoprivredi i nastavak procesa digitalizacije predstavlja još jedan od važnih zadataka nove Vlade, jedan od važnih sistema čije postojanje je uslov za članstvo u Evropskoj uniji i korišćenje fondova Evropske unije, ali i efikasno i transparentno korišćenje budžetskih sredstava. To pre svega govorim u integrisanom sistemu upravljanja i kontrole, kao i sistemu identifikacije zemljišnih parcela, kao njegovom najvažnijem delu. Ovi sistemi omogućavaju da se kroz kombinaciju ortofoto snimaka različitih slojeva identifikacije parcela i digitalno povezivanje sa registrom gazdinstava i drugim relevantnim registrima obezbedi ciljano, namensko i kontrolisano plaćanje korisnicima, kao i kontrola izvršavanja njihovih obaveza. Na ovaj način, mogućnost manipulacija, zloupotreba i prevara biće svedena na najmanju meru, što će doprineti očuvanju budžetske stabilnosti, naročito u delu budžeta za poljoprivredu.

Imajući u vidu da je prosečna starost nosilaca poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji 60 godina i da je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina, stimulisaćemo mlade ljude za ostanak na selu kroz posebne programe podrške, kako bi se zaustavio odliv stanovništva iz ruralnih oblasti i život na selu učinio kvalitetnijim. S druge strane, imajući u vidu veliki broj staračkih domaćinstava, koja nisu tržišno orijentisana i proizvode samo sa sopstvene potrebe, prilagodićemo sistem subvencionisanja ovoj kategoriji poljoprivrednika, uz pojednostavljeno plaćanje i manje potrebnih uslova.

U skladu sa globalnom situacijom, posebno u domenu klimatskih promena i jačanja ekološke svesti, ozbiljan zadatak koji stoji pred nama jeste obezbeđenje održivosti poljoprivredne proizvodnje, kao integrisanog sistema biljnih i stočnih proizvodnih praksi koje dugoročno zadovoljavaju potrebe ljudi za hranom, čuvaju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa, imaju visoku ekonomsku vrednost i unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice, ali i društva u celini.

Pomenuo bih i dve oblasti koje su možda neopravdano nedovoljno potencirane do sada, a smatram da imaju ozbiljne razvojne mogućnosti. Reč je o lovstvu i ribarstvu.

Lovstvo je važan deo kulturnog i istorijskog nasleđa naše države. Koristeći se naučnim iskustvima i pozitivnim primerima iz prakse, pokušaćemo da kroz uređenje lovstva ono ponovo postane reprezentativna privredna grana. Uređenje ove privredne grane je od izuzetne važnosti, s obzirom na to da u našoj državi imamo oko 80.000 lovaca. Jasnim i definisanim zakonskim rešenjima na kojima planiramo da radimo očuvaćemo divljač i prirodu, pospešiti niz privrednih delatnosti i podići nivo bezbednosti.

Ribarstvo je u Srbiji zastupljeno proizvodnjom ribe u ribnjacima, akvakulturom, izlovom riba iz otvorenih voda, kao i preradom ribe. Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je 5,1 kilogram, četiri puta manje od evropskog proseka. Iako malog značaja u prometu i sa malom potrošnjom ribe, potencijal ovog sektora u Republici Srbiji je izuzetno veliki. Zahvaljujući sopstvenim resursima, Srbija bi mogla, od velikog uvoznika, da vrlo brzo postane veliki izvoznik ribe, a što je vrlo važno s obzirom na to da sve zemlje Evropske unije imaju veliki deficit ribe u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Spomenuo bih i proizvodnju vina, gde smo zahvaljujući značajnim ulaganjima u vinarstvo 2,4 puta uvećali broj vinarija u Srbiji, sa 200 vinarija, koliko ih je bilo 2012. godine, na 500 vinarija, koliko imamo danas. Mi smo u prethodne tri godine podigli 953 hektara novih vinograda. Moramo podizati mnogo više hektara vinograda i ma koliko se nama te subvencije činile velike, nova Vlada će raditi na tome da one budu mnogo veće.

Što se tiče međunarodne saradnje u poljoprivredi, od novembra meseca 2022. godine usaglašeno je šest sertifikata za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u NR Kinu. Do sada smo potpisali i usaglasili sertifikate za izvoz jabuka, meda i hrane za kućne ljubimce, a za potpisivanje su spremna još tri sertifikata, i to za pileće meso, suve šljive i borovnice.

Pored toga, potpisali smo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji će stupiti na snagu 2024. godine i to je najveća i najvažnija stvar kojom smo otvorili vrata nepreglednog tržišta, a kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, čak 60% našeg izvoza biće oslobođeno carine već u prvoj godini stupanja na snagu ovog sporazuma. U roku od pet godina još 16% naših proizvoda biće oslobođeno carine.

Jedan od najznačajnijih razvojnih projekata kako za poljoprivredu tako i za našu zemlju, jeste unapređenja izgradnje sistema za navodnjavanje.

Sprovedene su javne nabavke, započeta je izgradnja, rekonstrukcija i sanacija sistema za navodnjavanje na 128.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dakle, u Bačkoj, Banatu i Sremu 103.000 hektara, u Šapcu, Čačku, Pančevačkom ritu i Topoli 19,5 hiljada hektara, u Svilajncu, Negotinu 2.000 hektara. U Rumi i Sremskoj Mitrovici završićemo sisteme za navodnjavanje na 3,5 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta.

Kroz budžet u poljoprivredi uradićemo još niz projekata snabdevanja vodom za piće koje će unaprediti uslove života širom zemlje.

Otpočeli smo radove na uređenju i korišćenju vode pešterskog vodovoda na teritoriji opštine Sjenica i Tutin, čime će pijaću vodu dobiti 3.000 ljudi u Tutinu i oko 5.000 ljudi u Sjenici. U Novoj Varoši biće rešeno snabdevanje vodom za piće domaćinstava u sedam sela sa preko 4,5 hiljade ljudi i oko 5.000 grla mlečnih krava.

U okviru projekta izgradnje hidromerilacionog sistema Surčinsko donje polje rehabilitovaćemo i modernizovati postojeću kanalsku mrežu, objekte za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i izgrađenu novu pumpnu stanicu "Jakovo".

U domenu zaštite od poplava na teritoriji Obrenovca, Sava-Kolubara-Tamnava, rekonstruisaćemo nasipe reke Kolubara od ušća Save do mosta na putu Beograd – Obrenovac i od mosta na putu Beograd – Obrenovac do visokog terena u Mislođinu.

Nadalje, na teritoriji opštine Ub izgradićemo branu sa akumulacijom Pambukovica radi formiranja akumulacije za prihvatanje poplavnog talasa u uslovima velikih voda, a sve kako bismo naseljena mesta, pa i plodne njive zaštitili od poplava.

Uradićemo regulaciju reke Grabovice u dužini od 500 metara nizvodno i 900 metara uzvodno od postojeće regulacije, što će omogućiti zaštitu od poplava, erozije i bujice i formiranje ujednačenog i kontinualnog stepena zaštite priobalja.

Uradićemo i branu sa akumulacijom "Arilje - profil Svračkovo", čime će se obezbediti kompletno snabdevanje vodom za 300.000 stanovnika na području Arilja, Požege, Lučana, Gornjeg Milanovca i grada Čačka.

Ne smemo da zaboravimo da je u ovim kriznim momentima za našu zemlju (sankcije, bombardovanje, epidemija Kovida) poljoprivredno prerađivački sektor obezbeđivao je više nego potrebnu prehrambenu sigurnost građana Republike Srbije. Zato će nova Vlada kroz partnerski odnos, realna rešenja i ekonomski zasnovanu podršku učiniti maksimalan napor da poljoprivredni prehrambeni sektor postavi na visokom mestu u srpskoj ekonomiji, a koje mu realno i pripada.

Pravda drži zemlju i gradove. Nisu ovo samo reči koje su toliko puta čuli i koje stoje na stranicama udžbenika iz Uvoda u pravo na prvoj godini Pravog fakulteta. Ovo je nasušna misao koja nam uvek mora biti zvezda vodilja, koja će nas inspirisati da se žrtvujemo, ali učiniti da pobeđujemo kako bismo svom narodu obezbedili pravo, pravdu i bezbednost.

Svi znamo da je Ustav najviši pravni akt jedne države i svi znamo da je sudska grana vlasti nezavisna od preostale dve, izvršne i zakonodavne. Isto tako mora biti jasno da je na nosiocima sudskih funkcija velika odgovornost. Oni moraju u svojim presudama uvek uzimati u obzir kako opšti interes, tako i retribuciju u korist oštećenog, čega nam je neretko nedostajalo i zbog čega su građani sa pravom dizali glas i postavljali pitanja.

Skupštinska većina na čelu sa Srpskom naprednom strankom je 2019. godine donele izmene Krivičnog zakonika, kojim je u naš pravni saobraćaj vraćena kazna doživotnog zatvora, bez prava na uslovni otpust.

Izmenama iz te godine uvećani su brojni posebni minimumi kada je reč o kaznama zatvora za različita krivična dela. Da nije bilo tako, bojim se da mnogi krvnici ne bi osetili mač pravde, koji uvek mora stajati u ruci nosioca pravosudne vlasti ne da bi se bilo ko ugnjetavao, već, naprotiv, da bi se ugnjetavani zaštitili i da bi se ukazao neophodno zadovoljenje u vidu izrečene kazne onima koji su im naneli zlo.

Slušali smo podosta o pravima počinioca krivičnih dela, od onih koji to govore profesionalno, bez dodira sa realnim svetom i iz udobnosti svojih sinekura. Svakoga ću saslušati i svačije mišljenje uvažiti, ali mi svi kao društvo moramo biti svesni da bez straha od pravične kazne neće biti ni uzdržavanja kod onih koji su deliktima skloni i koji bi nasiljem da postignu sve ono što ne mogu radom ili blagim delovanjem.

Zato i stručna pravna javnost mora imati više sluha za one koji su ugnjetavani, za one koji su povređeni i za one koji se smatraju nedovoljno zaštićeno. Uvek ću ohrabrivati sve kojima je to posao da sprovode zakon, imajući na umu koliko je častan i važan posao koji obavljaju i kakve sve posledice može izazvati preterana blagost prema onima koji nikakvu samilost svojim žrtvama nisu iskazali.

Budući da sam i lično advokat, da potičem iz advokatske porodice, da me je taj hleb othranio, vrlo dobro mi je poznat svaki problem sa kojim se mogu suočiti naši advokati, ali i naši tužioci i sudije.

Ja znam da mi imamo dobre stručnjake. Znam da u našim sudovima i tužilaštvima sede čestiti ljudi. Želim da i oni znaju da će u meni uvek imati čoveka koji će biti spreman da ih sasluša, da im pomogne da uradi ono što je posao izvršne vlasti, da omogući uslove za nesmetan rad i delovanje od kojeg će korist imati čitava država, jer će narod uvideti da živi u pravnoj država i da se ovde zločin nikada neće moći isplatiti.

Sudstvo je nezavisno, a tužilaštvo je samostalno u svom radu. Tako i treba da bude. To ipak ne znači da je bilo ko neodgovoran za svoj rad. Svi smo u konačnici odgovorni narodu, jer zbog naroda i radimo, a od naroda dobijamo platu. Nije to samo pitanje pukog profesionalizma. Reč je o istinskom i dubinskom rodoljublju, jer ima li išta svetije od pravde? Kakvo je uopšte smisao postojanja države u kojoj nema pravde?

Srbija jeste zemlja pravičnih ljudi i jeste pravna država. Dajem vam reč, tako će biti i u buduće.

Žene su svetinje svakom rodoljubu. Žena mora biti poštovana, zaštićena, osnažena. Ženi se uvek mora ukazati dužno poštovanje, jer je ona simbol obnove, rađanja i pobede. Žena donosi na svet novi život i to je čini bićem koje je zapravo najsličnije Bogu. Zato će mi se uvek buditi najdublje osećanje prezira i odvratnosti prema svakom nasilniku koji digne ruku na ženu, prema onome koji ženi, nečijoj majci, sestri, ćerki naudi na bilo koji način, a pogotovo ukoliko se usudi da pokuša da joj oduzme život.

U zaštiti žena država uvek mora da bude budna, bezkompromisna i oštra. Prema onima koji bi da ubiju ženu, donosioca novog života niko, a pogotovo nacionalno svestan pojedinac, ne može i ne sme da ima samilosti. Žene će u Srbiji imati ista prava i iste početne pozicije kao i muškarci.

Mi ne stvaramo društvo jednakih u prihodu. Ovo nije i neće biti Vlada koja će promovisati ideje uravnilovki i samoupravnog socijalizma. Mi stvaramo društvo jednakih u pravdi, jednakih u pristupu i društvu jednakih šansi. U tom društvu nema, nije bilo i neće biti mesta za bilo kakvu vrstu verske, rasne, nacionalne ili etičke netrpeljivosti.

Moj brat je svako ko voli ovu zemlju. Moja sestra je svaka žena koja želi Srbiji dobro. Srbija jeste bila ili biće dom svakom Mađaru, Romu, Bošnjaku, Slovaku, Albancu, Hrvatu, Bunjevcu, Rusinu, Rusu, Ukrajincu, Rumunu, Vlahu, Makedoncu, Slovencu, Bugarinu, Gorancu, Egipćaninu, Aškaliji, Grku, Cincaru, Jevrejinu, Nemcu, Poljaku, Čehu, kao i pripadniku svake druge etničke zajednice, koji u miru i slobodi živi sa Srbima u svojoj jedinoj domovini u našoj Srbiji.

Braniću pravo pripadnika svake nacionalne manjine da slobodno koristi svoj jezik, svoje pismo, da ispoveda svoju veru, čuva svoju tradiciju, običaj i kulturu i izjašnjava se kako on to želi, bez ikakvog straha ili makar primisli da bi zbog toga na bilo koji način mogao biti diskriminisan.

U Srbiji će se uvek slobodno čuti zvona sa svih hrišćanskih crkava, bez obzira na to da li se u njima odvija istočni ili zapadni obred. Uvek će se slobodno čuti ezan za minareta. Uvek će se slobodno paliti sveća na menori. Svako će se slobodno moliti bogu bez straha i bez prisile.

U prvom srpskom ustavu, Sretenjskom, iz 1835. godine jasno je pisalo da u Srbiji nema robova. I ne samo to, pisalo je da će svaki rob koji nogom kroči na tlo Srbije istog trenutka postati slobodan čovek. Mi smo na tu svoju slobodarsku tradiciju ponosni i mi ćemo čuvati međuetnički sklad koji su mukotrpno gradile čitave generacije pre nas.

Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene. Tako stoji u sprskim propisima i držaću ih se i ja, a i Vlada na čijem sam čelu, nadam se uz vašu podršku.

Svakako, ovo ne znači da će bilo koja manjina, pa tako i seksualna, biti ugrožena ili da će bilo koji pojedinac zbog svoje orjentacije smeti da bude na bilo koji način maltretiran ili njegovom Ustavom garantovana prava ugrožena.

Ja čvrsto verujem u Srbiju porodičnih vrednosti u kojoj se sve zdrave tekovine tradicionalizma čuvaju i poštuju, u kojoj život uvek ima prednost.

Svako nacionalno prosvetiteljstvo i klasični konzervatizam nikada nisu ograničavali pravo pojedinca na slobodu izbora. Naprotiv, dokle god je reč o izboru koji ne ugrožava fundamentalna prava drugog pojedinca i koji ne podriva ono što su postulati srpskog društva, oko čega postoji dugogodišnji, rekao bih viševekovni konsenzus.

Nikome neće biti uskraćena prava koja mu po Ustavu i zakonu pripadaju zato što ima drugačiju viziju srpskog društva, od one koje zastupa politika koju ja sledim, niti će iko moći da na bilo koji način pati i bude ugnjetavan zbog svojih opredeljenja, bila ona politička, socijalna, poslovna, kulturna, seksualna ili neka druga.

U demokratskom društvu kakvo je srpsko, svaki punoletni pojedinac ima i imaće priliku da kandiduje svoju politiku na slobodnim izborima i odnese pobedu nakon koje bi i pitanja kojih sam se dotakao uredio drugačije. Ali dok se to ne desi, znajte, odluke će se donositi isključivo u institucijama sistema, a ne na ulici.

Ja čvrsto verujem u demokratiju, verujem u smenjivost vlasti, verujem u pravo na izbor. Svakom demokratskom društvu je potrebna opozicija, opozicija vlasti, ali ne i opozicija države. Predstavnici opozicije će u meni uvek imati partnera za razgovor i dogovor. Slušaću njihove predloge, dolaziću u Narodnu skupštinu, biću spreman na postizanje kompromisa po svakom pitanju koje je od značaja za funkcionisanje našeg društva. Ali, ukoliko se iz opozicionih redova budu promovisale ideje nasilja, inspirisane mržnje prema jednom čoveku, predsedniku Republike i njegovoj porodici, ukoliko se bude rušila država na ulici nedemokratskim metodima, onda na moje partnerstvo ni ne pomišljajte.

Ja sam tu da gradim konstruktivni odnos. Nisam tu ukoliko bilo ko želi da iz svojih politikantskih interesa, u ovako izazovnim međunarodnim okolnostima, poziciju države Srbije, koja je inače teška, učini još nesnosnijom i težom.

Ulaganje u obrazovanje će biti jedno od najvažnijih prioriteta nove Vlade, jer je to ulaganje u budućnost naše zemlje. Danas živimo u vremenu društva znanja, veku nauke i tehnike. Upravo obrazovanje je ona društvena delatnost od koje se očekuje da bude poluga brzog i uspešnog napretka celog društva.

Današnje obrazovanje uslovljeno je brzim razvojem tehnologija i inovativnosti, a protok informacija je mnogo brži i zato moramo da naučimo decu da misle, da kreativno razmišljaju, da stvaraju nove ideje i vrednosti. Mi ćemo napraviti obrazovni sistem upravo na tim osnovama. Jedan od najvažnijih koraka u tom pravcu je dualno obrazovanje koje danas predstavlja komparativnu prednost Srbije u privlačenju stranih investicija, ali i u osnaživanju domaće privrede.

Od kada smo 2016. godine uveli u srpsko obrazovanje mogućnost za dualno obrazovanje, dokazali smo da je ova promena jedna od najznačajnijih reformi. Godine 2022. osnovana je i posebna Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacije radi unapređivanja, praćenja i razvoja dualnog obrazovanja. Sa 14 trening centara do 2027. godine omogućićemo mladima da se obrazuju u okviru klasičnog dualnog obrazovanja, kao i da se odrasli dokvalifikuju, prekvalifikuju i dalje obuče za rad.

Danas mladi koji se obrazuju dualnim načinom mogu očekivati brže i sigurnije zaposlenje, kao i dobru platu. Sistem dualnog obrazovanja obuhvatiće oko 16.000 učenika, 186 škola, preko 1.100 kompanija, 85 dualno obrazovnih profila. Do sada su akreditovana 54 studijska programa po dualnom modelu koji se realizuju na 13 visokoškolskih ustanova, dok je 644 studenta završilo školovanje po dualnom modelu studiranja u saradnji sa 103 kompanije. Ovde je, kao i u stalnim inovacijama u našem nastavnom planu, šansa za naš dodatni rast.

Tokom 2023. godine započeo je proces izdavanja i korišćenja jedinstvene studentske platne kartice za svih preko 250.000 studenata. Do kraja marta 2024. godine zabeleženo je preko 120.000 prijava za studentsku karticu. Banka Poštanska štedionica je izradila 108.000 studentskih kartica.

Takođe, plan nam je da dodatno unapredimo internacionalnu dimenziju našeg obrazovanja. Srbija je već jedna od najuspešnijih zemalja kada su u pitanju programi razmene i prosvetne saradnje, kao što je to program EU „Erasmus plus“ koji je u prethodnim godinama obuhvatio veliki broj mladih studenata i nastavnika.

Trudićemo se da sa takvim radom nastavimo i da privučemo strane studente koji bi se na ovaj način upoznali sa kulturom i tradicijom Republike Srbije, ali i Srbe van matice koje bi se dodatno povezali sa svojom zemljom. Nastavićemo i unaprediti razgranatu bilateralnu prosvetnu saradnju koju već decenijama negujemo sa velikim brojem država sveta, što uključuje programe „Srbija u svetu“ i „Svet u Srbiji“, ali i podneti predloge saradnje sa zemljama sa kojima do sada nismo imali prosvetnu saradnju.

Kada je reč o razvoju obrazovanja, rukovodićemo se, pre svega, usvojenim nacionalnim strateškim planovima, jasno definisanim do 2030. godine, a čiji kvalitet je prepoznala i Evropska komisija koja je opredelila više desetina miliona evra bespovratne pomoći iz IPA sredstava za podršku našem obrazovanju do 2027. godine. Kao odgovor na rastuću tražnju za vrhunskim stručnjacima u cilju proširivanja kapaciteta fakulteta, Srbija je započela kapitalni projekat unapređivanja univerzitetske infrastrukture čija je ukupna vrednost 176 miliona evra, sa 15 podprojekata, bilo da je reč o izgradnji novih fakultetskih zgrada, proširenju postojećih kapaciteta ili rekonstrukciji postojeće zgrade uz opremanje.

Planirano je i opremanje kabineta za prirodne nauke u gimnazijama. Finansiranje ove mere predviđeno je iz predpristupnih fondova. Očekujem da će ova značajna investicija kroz veću očiglednost nastave biologije, hemije, fizike, doprineti razvoju praktičnih i istraživačkih veština kod učenika gimnazija.

Velike investicije u izgradnju i rekonstrukciju učeničkih i studentskih domova širom Srbije govore o sve većem broju učenika i studenata, te možemo reći da smo za 2023. godinu, odnosno 2024. godinu obezbedili 11.181 mesto za učenike, odnosno 17.000 mesta za studente. Ovo je pratilo i povećanje iznosa kredita, odnosno stipendija, te iznos stipendija za studente osnovnih i master studija 24.030 mesečno, a za učenike 15.000 mesečno dinara.

Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu. To smo postigli uvođenjem Digitalnog sveta od prvog razreda osnovne škole, kao i Programiranje od petog, povećanog broja IT odeljenja, dok od 2021. godine učenici imaju i Osnove razumevanja veštačke inteligencije u okviru određenih predmeta u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi.

Radi daljeg obezbeđenja novih smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima, u ovoj godini se nastavlja realizacija projekta „Studentsko stanovanje“. Ukupna vrednost projekta je 32 miliona evra, a cilj projekta je da se povećaju smeštajni kapaciteti u Beogradu za hiljadu mesta, a u Nišu za 400 mesta.

Zahvaljujući ulaganjima i unapređivanju infrastrukture opremljenosti objekata i kadrovskih kapaciteta predškolskih ustanova, ostvaren je širi obuhvat dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem. U 2016. godini on je iznosio 52% obuhvata, a u 2022. odnosno 2023. godini 60,3%, dok nam je strateški cilj da do 2030. godine obuhvat dece od tri do pet i po godina bude 75%.

Reafirmacija vaspitne uloge škole, između ostalog, ostvaruje se kroz unapređivanje školskog sporta kao segmenta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u vidu organizovane nastavne i vannastavne sportske aktivnosti u oblasti školskog fizičkog vaspitanja, uključujući i školska sportska takmičenja.

Sve navedeno je strateški pravac u obrazovanju koji Republika Srbija slediti i koji će slediti ova Vlada kontinuiteta, i to je ono što sam dužan da vam kažem.

Ipak, pored ovoga, smatram da odlučno moramo uvesti i određene novine u sistem obrazovanja. U tom smislu, u cilju očuvanja identitetske socijalizacije, smatram da se mora povesti računa o udžbenicima od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole, iz oblasti srpskog jezika, istorije i geografije, a na mlađem uzrastu iz poznavanja prirode i društva. Definisanje ovog sadržaja vršiće se po najvišim standardima i transparentno, zato što u predmetnoj materiji mora da postoji jasan pravac i jasna orijentacija. Nema igranja oko najvažnijih tema iz ove oblasti, jer od ovog bukvalno zavisi naša budućnost. Mi kao država moramo da jačamo svoj koren i svoje utemeljenje.

Drugo, smatram da je obaveza ove Vlade da stvori uslove za uvođenje obaveznosti završetka srednje škole. Tekovina socijalističkog perioda je definitivno uvođenje obaveznosti završetka osnovne škole za sve naše građane. Da bi Srbija stvorila kompetitivne prednosti u odnosu na okruženje, da bi u eri ubrzanog razvoja bila sposobna da opstane sa svojim stanovništvom i da nastavi tempo razvoja, potreban je novi impuls, novo opredeljenje, nezavisno i odlučno.

Moramo napraviti iskorak u odnosu na strategije koje nam se sugerišu iz EU. Moramo imati i svoje strategije, nezavisne i samosvojne. Sve države koje su u ekonomiji odskočile i imale najbrže stope razvoja, uvele su obaveznost završetka srednjeg nivoa obrazovanja. To je naš put i naše opredeljenje, da znanjem pobeđujemo.

U toku trajanja mandata ove Vlade stvorićemo preduslove za ovaj kvantni skok u našem obrazovanju.

Buduće Ministarstvo prosvete i Vlada u celini imaće zadatak da pronađu načine za povezivanje naših fakulteta i univerziteta sa potrebama privrede i nedostajućih kadrova i obrazovnih profila u našoj zemlji. Predloge za rešavanje ovih praktičnih problema izradićemo u što kraćem roku.

U obrazovnom smislu, smatram izuzetno značajnim iznalaženje rešenja u pogledu nastavka rada Komisije za versku nastavu. Njena uloga i značaj u definisanju veronauke od odlučujućeg je značaja i država će pronaći način da ovo radno telo nastavi svoj rad, kako bismo sva otvorena pitanja u skladu sa pozitivno pravnim propisima rešili. Jedno od tih pitanja je svakako vraćanje statusa verske nastave iz izbornog programa u izborni predmet.

Budućnost moderne Srbije gradi se na njenom najvećem bogatstvu, a to su naša naročito talentovana i darovita deca. Stoga Vlada Republike Srbije pokreće niz projekata koji će obezbediti razvoj sistemskog pristupa u prepoznavanju i radu sa ovim učenicima, kao i promovisanje njihovih izuzetnih rezultata, te omogućiti podršku kakvu talentovani i daroviti učenici zaslužuju. U cilju promocije najboljih učenika, takmičara generacije, izrađena je platforma „Takmičari generacije“.

Kroz program „Skok u budućnost“ tokom 2024. godine uložićemo u obnovu i izgradnju škola i vrtića, odnosno započećemo izgradnju 23 vrtića u 18 lokalnih samouprava i izgradićemo 68 škola u 55 lokalnih samouprava.

U Republici Srbiji oko 20% stanovništva čine mladi. Po Zakonu o mladima to su građani od 15 do 30 godina. Snažno verujem da su mladi pokretač društvenog razvoja, osnova napretka i održivosti društvenog progresa i svesni smo da će Srbija izgledati sutra onako kako pre svega oni žele i predstaviti njihovo ogledalo.

U januaru 2023. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za mlade za period od 2023. do 2030. godine, a u junu 2023. Akcioni plan za implementaciju Strategije za period do 2025. godine. Oba ova dokumenta doneta su transparentno, u širokom konsultativnom procesu koji je uključio i uključivao učešće predstavnika mladih organizacija civilnog društva.

Opštim ciljem Strategije Vlada se obavezuje da će kontinuirano i međusektorski raditi na unapređenju kvaliteta života mladih, a kroz pet specifičnih ciljeva fokus nam je na omladinskom radu, prostorima za mladu, a uticaćemo na aktivno učešće mladih u unapređenju obrazovanja, posebnih kompetencija mladih i na zdravlje, bezbednost, socijalnu inkluziju mladih.

Ulaganjem u mlade kroz različite resore povećavamo ih, naravno, iz godine u godinu, a rezultati koji jesu cilj su prepoznati od strane evropskih nezavisnih institucija, pa je tako po Indeksu napretka mladih, koji je Evropski omladinski forum objavio u novembru 2023. godine, pokazano da je Srbija od 2011. do 2022. godine imala kontinuirani rast, porast ukupnog skora na Indeksu napretka mladih. Najveći napredak je ostvaren na dimenziji osnove blagostanja, dimenziji prilike za mlade i na dimenziji osnovne ljudske potrebe. Ovi rezultati doprineli su da Srbija bude jedna od tri zemlje u Evropi koja je ostvarila velike rezultate u politici prema mladima.

Posmatrano kroz statističke pokazatelje u položaju mladih na tržištu rada u prethodnom višegodišnjem periodu registrovano je poboljšanje, nezaposlenost mladih je smanjena sa 51,2% na 24,7% u drugom kvartalu prošle godine. Nešto više od 70% mladih se zaposli iste godine kada i diplomira. Preciznije, u proseku prođe 3,5 meseca od dana kada diplomu zamene radnom knjižicom, a njihova prva plata je u proseku 92.495 dinara bruto. U 2022. godini udeo mladih od 18 do 30 godina u ukupnom broju preduzetnika je bio 27,03%. Za pet godina u Srbiju se vratilo 92.000 mladih, dakle ceo jedan grad.

Tranzicija iz obrazovnog sistema na tržište rada jedan je od najosetljivijih perioda u životu mladih ljudi i kroz razvoj mera uz podršku nastavićemo da utičemo na to da mladi ljudi imaju priliku za dostojnim, odnosno dostojanstven rad na radnim mestima, ali i da ohrabrimo što veći broj njih da se bave preduzetništvom.

Poseban fokus Vlade u ovoj oblasti biće stavljen na najosetljivije grupe mladih na tržištu rada, i to kroz implementaciju garancije za mlade. Plan implementacije garancije za mlade Vlade Republike Srbije koji je usvojen 2023. godine, a pokrenu 2024. godine, na teritoriji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Niša, Sremske Mitrovice i Kruševca, kao pilot program ujedno, predstavlja sistemsko rešavanje na podizanju institucionalnih, kadrovski, tehničkih i svih drugih kapaciteta organa i organizacija koje treba da omoguće njegovo uspešno sprovođenje kako bi se od januara 2027. godine na osnovu rezultata pilotiranja i naučenih lekcija krenulo sa realizacijom programa na području cele teritorije Republike Srbije.

Program „Garancije za mlade“ je inicijativa koja se već sprovodi u zemljama EU i daje odlične rezultate, a osnovna ideja i cilj programa je da mladim ljudima koji su nezaposleni van procesa obrazovanja ili obuke ponudi posao, nastavak obrazovanja ili stažiranje u roku od četiri meseca. Bićemo podrška mladima u aktivaciji na tržištu rada podsticati zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, preduzetništvo, ali i sticanje veština za lični razvoj.

Republika Srbija je prepoznala značaj ulaganja u prostor za mlade u lokalnim zajednicama, a u cilju obezbeđivanja dostupnih i besplatnih usluga za sve mlade posebno vodeći računa o mladima iz osetljivih društvenih grupa.

U 2023. godini otpočeo je proces uspostavljanja omladinskih centara u četiri grada u Republici Srbiji, a to su: Novi Pazar, Sombor, Subotica i Niš, kroz izgradnju, rekonstrukciju, adaptaciju prostora i razvoja programa omladinskih prostora, a za šta je izdvojeno 150 miliona dinara.

U skladu sa uvećanjem budžeta na 200 miliona dinara za ove namene od 2024. godine nastavićemo ulaganje u renoviranje, opremanje, podršku programima omladinskih centara, klubova, kancelarija za mlade i drugih prostora za mlade, kao i razvoj standarda za omladinske prostore koji će pokriti aspekte kako politike rada u njima, tako i programa, infrastrukture, menadžmenta, administracije.

Radiće se na standardizovanju zanimanja omladinskih radnika, kreiranju pristupačnih programa omladinskog rada i neformalnog obrazovanja, na razvijanju partnerstva omladinskih organizacija i omladinskih radnika sa lokalnim akterima.

Cilj je da obezbedimo siguran prostor za mlade koji ispunjavaju standarde, a u kojima mogu da se realizuju aktivnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena, da se mladima pruže usluge usmerene na njihov razvoj i zato će ulaganja u omladinske prostore, program i usluge za mlade biti uvećana.

Prema poslednjim podacima u Srbiji trenutno imamo 122 kancelarije za mlade. Radićemo na tome da u narednom periodu rad kancelarija za mlade bude standardizovan, što kvalitetniji, da što veći broj jedinica lokalne samouprave osnuje kancelarije za mlade koje će koordinirati međusektorske mere omladinske politike u lokalnoj zajednici.

Na kraju poglavlja o mladima obavezujem se da kompletna Vlada i državna administracija moraju maksimalno biti posvećene ovaj temi. Moramo biti sinhronizovani na svim mestima i u svim resorima, da zajedno stvaramo uslove da mladi napreduju, i od toga neću odstupiti.

Nama se kao naciji navršava godišnjica tragedije koja se desila u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Malom Orašju i Duboni. Puno je simbolike u činjenici da se prva godišnjica te tragedije navršava baš na Veliki petak, odnosno Veliku subotu. Sećanje na taj događaj ne sme i neće izbledeti. Zajednička žalost treba da bude ono što će nas ujediniti u trudu i radu, ličnom i sistemskom, da nam se tako nešto više nikada ne ponovi.

Ja ću otvoriti dijalog sa mladima kako bismo zajednički pronašli najbolja rešenja za njihovu budućnost u našoj zemlji jer smatram da su mladi smisao našeg bavljenja politikom. Za koga sve ovo radimo ako ne za mlade? Kome ćemo sve ovo ostaviti ako ne mladima? Želim da se promeni taj narativ koji nažalost i dalje truje naše društvo kako je Srbija zemlja iz koje treba otići. Ne, Srbija je zemlja u kojoj treba ostati, u koju se treba vratiti, u koju treba doći.

Mladi, proputujte, upoznajte druge, porazgovarajte, svojim očima vidite. Za sve to danas imate mogućnosti. Kada sve to učinite i sami ćete saznati da je istina ono što vam govorim – nema lepše zemlje od Srbije.

Ulaganje u zdravstvo je jedan od glavnih prioriteta programa „Skok u budućnost“ i predstavlja okosnicu brige o građanima, jer zdravlje nema cenu i podrazumeva sledeće korake – uvećanje stope fertiliteta na 1.75% kroz uvećanje postojećih i uvođenja novih mera uvećanja ove stope, opremanje zdravstvenih ustanova svih nivoa: primarnih, sekundarnih, tercijalnih i ustanova koje obavljaju zdravstvenu zaštitu na sva tri nivoa potrebnom i neophodnom medicinskom opremom, otvaranje novih zdravstvenih ustanova u oblasti ginekologije, akušerstva, onkologije i drugih oboljenja koja se tretiraju radioterapijom, ulaganje u lekove i medicinska sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti uz istovremeno smanjenje potrebe upućivanja na lečenje u inostranstvo. Sve opšte bolnice će do 2027. godine imati magnetnu rezonancu i angio-salu, a domovi zdravlja skener za skrining karcinoma pluća i mamograf. Svaki okrug imaće jedan pokretni mamograf, a u šta ćemo uložiti 13,3 milijarde dinara. Osnovaćemo dodatna tri centra za radioterapiju i radiodijagnostiku, a dodatno ćemo ulagati u postojećih šest centara ukupne vrednosti od 20,6 milijardi dinara. Kroz program „Skok u budućnost“ zajedno sa predsednikom države ova Vlada će izgraditi nova i obnoviti sva porodilišta u našoj zemlji.

Malo detaljnije o tome šta smo radili, a šta planiramo u zdravstvu. Što se tiče Niša, Univerzitetski klinički centar 2017. godine završen i useljen, površine 44.408 metara kvadratnih, vrednosti 53,9 miliona evra koji uključuje izgradnju i medicinsku opremu. Novi objekat ima 609 postelja i 17 operacionih sala. Za ovu godinu je planirana izgradnja klinike za ginekologiju i akušerstvo, a do 2027. godine izgradnja klinike za pedijatriju i dečiju hirurgiju i zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Univerzitetski klinički centar Srbije u martu 2022. godine završena i useljena nova kula centralnog objekta kliničkog centra i započeta druga faza rekonstrukcije i izgradnje, ukupna površina 134.000 metara kvadratnih, a vrednost investicija 310 miliona evra. Investicija uključuje izgradnju i medicinsku opremu. Nakon završetka projekta u Kliničkom centru Srbije, u ovoj najvažnijoj zdravstvenoj ustanovi Srbije, imaćemo 1.245 postelja i 34 operacione sale. U toku je izgradnja druge A faze završetka radova, a završetak radova nas očekuje do kraja 2024. godine. Dok projektovanje druge B faze i završetak radova konačno do 2027. godine.

U toku je rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju. Radi se na projektovanju i rekonstrukcije Prve i Druge hirurške klinike, kao i starog Urgentnog centra i Interne A klinike.

Klinički centar Vojvodine, do kraja ove godine biće završeni radovi na izgradnji lamela B i C Kliničkog centra, a površine 34.000 metara kvadratnih i vrednosti od 78 miliona evra koji uključuje izgradnju i medicinsku opremu. Nakon završetka projekta, Klinički centar Vojvodine će imati 362 postelje i 16 operacionih sala. Završetak radova se očekuje do kraja ove godine, a nastavak rada preko Ministarstva za javna ulaganja.

Klinički centar Kragujevac, obezbeđena su sredstva iz budžeta države i 22. marta ove godine dobijena građevinska dozvola za izgradnju novog objekta Kliničkog centra Kragujevac površine 24.500 metara kvadratnih. Vrednost investicije za izgradnju je 45,1 milion evra, a planirano je da novi objekat ima 351 postelju i osam operacionih sala. Početak radova na novom objektu je planiran za drugu polovinu ove godine, a rok za završetak radova je 30 meseci.

Istovremeno, se radi na planiranju izgradnje klinike za pedijatriju i dečiju hirurgiju, kao i klinike za fizikalnu terapiju u okviru zdravstvenog kompleksa, što se takođe očekuje do 2027. godine.

Sprovešćemo projekat prevencije i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji, 75 miliona dolara vrednost je. Cilj je jačanje i primarne zaštite sa formiranjem zelenih ambulanti u selima i udaljenim područjima, kao i udaljenim prigradskim naseljima uz odgovarajuću opremu i obuku doktora opšte prakse za rano otkrivanje, prevenciju i lečenje nezaranih bolesti.

Do sada je završeno 88 projekata rekonstrukcije i izgradnje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Tu mislim na domove zdravlja i ambulante od Vranja do Subotice, uz nabavku nameštaja i opreme koji im pripadaju ukupne vrednosti 4,5 milijardi dinara. Do kraja ove godine planira se završetak radova na još četiri objekta primarne zdravstvene zaštite ukupne vrednosti 850 miliona dinara, a kompletno projektovanje, pre dobijanja građevinske dozvole završeno je za još devet domova zdravlja ukupne vrednosti od pet milijardi dinara.

Završeno je opremanje građevinskih radova za 26 ustanova sekundarne i tercijalne zaštite, bolnica i klinika ukupne vrednosti 24,2 milijarde dinara, odnosno 200 miliona evra. U toku su radovi na 15 bolnica i klinika, a radovi i kompletno opremanje će biti gotovi do 2026. godine ukupne vrednosti oko 25 milijardi dinara. Pripremljena je nabavka za izvođenje radova na rekonstrukciji GAK Kliničkog centra Srbije, kao i izgradnja nove zgrade GAK-a „Narodni front“.

U radni odnos, a na ovo sam posebno ponosan, od 2014. godine primljeno je 45.268 radnika u zdravstveni sistem. Samo 2023. godine i do sada u 2024. godini primljeno je 12.469 radnika. Ovako veliki broj novoprimljenih je rezultat zaključka Vlade o prijemu Kovid radnika svih profila u zdravstveni sistem. Zbog svakodnevnog priliva informacija u vezi ovog prijema, sa analizom ćemo nastaviti, a očekuje se prijem dodatnih 1.000 radnika. Plan je da se nastavi sa zapošljavanjem najboljih đaka srednjih medicinskih škola i studenata medicinskih fakulteta.

Formirali smo i Nacionalnu banku reproduktivnih ćelija, tkiva, embriona u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. Definisane su zakonske procedure u vezi sa funkcionisanjem banke, kao i postupak za vantelesnu oplodnju. Zahvaljujući ovoj banci potvrđeno je već 138 trudnoća.

Danas neki pitaju - u kakvoj zemlji živimo ako se deca leče SMS porukama? Želim da kažem da možda samo nekoliko zemalja u svetu besplatno leči toliko ljudi koliko leči Srbija. Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti, a da ga bilo gde u regionu ima, ali ćete kod nas pronaći nekoliko lekova za tzv. „retke bolesti“ i inovativnih lekova kakvih nema nigde drugde u regionu, npr. lek za decu „leptire“. Sada je dostupan samo u Americi, Nemačkoj, Francuskoj i u našoj Srbiji.

Sredstva koja se izdvajaju za lečenje retkih bolesti su sa 130 miliona dinara, koliko je iznosilo 2012. godine, porasla na 7,2 milijarde dinara u prošloj i ovoj godini. Planiramo uvođenje neonatalnog skrininga za oko 40 bolesti za koje postoji adekvatna terapija ili režim života koji će deci omogućiti da se normalno razvijaju. Radi se kako o bolestima metabolizama, tako i o genetskim bolestima. Planirani rok uvođenja je druga polovina 2025. godine.

Pitanje demografije i brige o porodici je temelj stabilnosti i napretka u društvu. Problem demografije već je decenijama prepoznat kao jedan od najvećih izazova za evropske države. U pokušaju suočavanja sa ovim izazovom, većina evropskih država razvija efikasne mehanizme u cilju prevencije nepopravljivih posledica po same temelje društvenog poretka.

Problem pada nataliteta se sa pravom ubraja u međuevropske probleme najvišeg prioriteta zato što se odnosi na opstanak budućnosti svakog naroda. Značajan deo rešenja ovog akutnog problema odnosi se na neophodne i neodložne mere koje moraju da se primene u oblasti brige o porodici, kao osnovnoj ćeliji društvenog tkiva.

Nažalost, u savremenim trendovima i tokovima globalizacije i definisanja društvenih vrednosti, sve su izraženiji pokušaji preinačenja uloge porodice i porodičnih vrednosti u društvu. Današnja korporativna svest koja je bezobzirno orijentisana ka kratkoročnom zgrtanju profita po svaku cenu i u što kraćem periodu pružila je ključan doprinos brojnim pojavama koje su imale teške posledice po strukturu društva i porodice. Istorijsko iskustvo nas uči da je porodica, kao zajednica roditelja i dece, oduvek bila vezivno tkivo srpskog naroda, bastion njegovih moralnih orijentira i temelj njegovog opstanka. Kao takva, stabilna i snažna porodica je temelj i nezaobilazni saveznik države u postizanju i očuvanju stabilnosti društvenog razvoja. Zato je značajna uloga države u tome za strateškim pristupom, kao i donošenjem i sprovođenjem efikasne regulative, odbrani dugoročne interese društva i na taj način omogući opstanak našeg naroda. Snažna i stabilna porodica je ključni nacionalni interes svake ozbiljne države, a podrška porodici, deci i roditeljstvu jedan od strateških prioriteta nacionalno odgovorne državne politike.

Srbija se, kao i većina evropskih država, suočava sa problemom nataliteta. Prema podacima popisa iz 2022. godine stopa rađanja u Srbiji je 1,35 dece po ženi. Na popisu iz 2011. godine Srbija je imala sedam miliona 186 hiljada 862 stanovnika, a na popisu iz 2022. godine broj stanovnika je pao na šest miliona 647 hiljada stanovnika.

Prosečan broj članova domaćinstva je 2,55. Prema popisu iz 2022. godine u Srbiji ima milion i 311 hiljada 712 porodica sa decom. Od toga, preko 50% čine porodice sa samo jednim detetom, porodica sa dvoje dece ima 473. 669, sa troje dece 102.858, dok porodice sa četvoro dece ima samo 17.843, a porodice sa petoro i više dece 5.516. Dugotrajni pad nataliteta dovodi do posledica kao što su manje starija populacija, manje radne snage, smanjen ekonomski rast, manji izvori prihoda za penzionere, povećani medicinski troškovi i potražnja za staračkom negom.

Srbija nije usamljen slučaj po pitanju borbe sa padom nataliteta. Prema podacima UN na globalnom nivou, 28% Vlade je usvojilo mere za podizanje stope nataliteta. U Evropi je taj broj najveći. Najčešće mere koje se primenjuju su bonusi za bebe, novčana davanja za porodice, plaćeno odsustvo sa posla za majku i za oca, poreske olakšice, fleksibilno radno vreme i slično. Većina država obezbeđuje direktnu podršku u planiranju porodice, neke kroz državne institucije, neke kroz nevladine organizacije.

Jedna od ključnih mera koje se uvode je obezbeđivanje i ravnoteže između porodice i posla. Više od polovine zemalja u Evropi je ponudilo fleksibilno i skraćeno radno vreme za roditelje i poreske olakšice. Porodična politika i mere koje je potrebno preduzeti da bi dalje sačuvali naš narod i našu državu, da bi se utvrdile jasne i konkretne mere za podizanje nataliteta potrebno je uraditi analizu svih javnih politika, iz ugla pozitivne, natalitetne politike izmeniti ih u onim segmentima u kojima to možemo i u kojima to može da pomogne postizanju veće stope rađanja.

Težićemo ka usvajanju nacionalne strategije za porodicu u kojoj bi se definisali strateški pravci politike dugoročnog očuvanja i jačanja porodice i porodičnih vrednosti. Ovakvu strategiju su usvojile Mađarska i Italija. Po predlogu predsednika Republike, nova Vlada će nakon formiranja doneti odluku da roditelji za rođenje prvog deteta dobiju ukupno 500.000 dinara, što je petnaest puta više nego 2012. godine kada su dobijali ukupno 32.000 dinara. Za drugo dete 600.000 dinara, što je pet puta više nego 2012. godine, odnosno do 2012. godine, a za treće dete ukupno 2,1 miliona dinara i četvrto dete ukupno 2,9 miliona dinara, što je deset puta više nego što je bilo so 2012. godine.

Predlog mera koje bi trebali da preduzmemo na godišnjem nivou potrebno je organizovati konferenciju o porodici sa ciljem promovisanja porodičnih vrednosti, ali i razgovor o problemima sa kojima se višedetne porodice suočavaju, da majke većeg broja dece dobijaju poseban status i da se njihova uloga u društvu prepozna, kao izuzetno dobra i društveno korisna, izmeniti Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom iz 2018. godine koji u članu 23. predviđa roditeljski dodatak za treće i četvrto dete na period od 10 godina, ali samo za decu koja su rođena od 1. jula 2018. godine, pošto za treće i četvrto dete za roditeljski dodatak dajemo sredstva do napunjene desete godine deteta. Onda treba da razmotrimo da to promenimo tako da važi za treće i četvrto dete koje je rođeno, odnosno bilo živo u trenutku donošenja zakona i da to važi do njegove desete godine.

Isti roditeljski dodatak koji je predviđen za četvrto dete treba da se prizna i za svako naredno rođeno dete. Takoše, oslobođenje od poreza na dohodak majke sa četvoro i više dece, odnosno da se majke koje odgajaju ili su odgojile četvoro ili više dece oslobode od plaćanja poreza na lična primanja.

Predlozi u cilju podizanja nataliteta o kojima bismo mogli razmišljati, otvoriti javnu diskusiju u budućnosti, uzimajući u obzir pozitivna iskustva porodične politike zemalja Evrope, možemo pokrenuti inicijativu za osnivanje fonda za porodičnu i dečiju budućnost koja bi na nacionalnom nivou delovao kao javna ustanova pri Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji. Osnovna funkcija fonda bi bila praćenje izazova i potreba sa kojima se suočavaju savremene porodice kao da sa drugim državnim organima lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva planira priprema, koordinira i sprovodi projekat od značaja za porodicu i decu.

Pokretanje i razvoj posebnih programa i projekata sa zainteresovanim partnerima ove zemlje i inostranstvu pružanju raznih vidova podrške trudnicama i porodiljama, a pogotovo onima koji iz bilo kog razloga nemaju podršku porodične sredine. Osnivanje Kancelarije za porodicu u lokalnim samoupravama sa zadatkom efikasnog sprovođenja i primene pozitivnih mera i projekata, organizovanje odgovarajućih aktivnosti, uloge, kontakt tački između republičkog organa, lokalne samouprave i civilnog sektora.

U pogledu jačanja pomoći porodici moramo biti svesni iskušenja sa kojima se roditelji, pre svega sa kojima su roditelji dece sa autizmom i drugim razvojnim smetnjama svakodnevno suočeni. Jedna od najtežih dilema sa kojima su oni suočeni jeste posao odnosno egzistencija ili dvadesetčetvoročasovna briga o detetu. Konsultovaćemo se sa ovim roditeljima, slušaćemo šta im je potrebno i iznalazićemo načine da u granicama mogućeg ovu stvar rešavamo. Najvažnije uporište dece sa automatizmom i drugim razvojnim smetnjama je porodica, borba ovih porodica je teška i neprestana i uradićemo sve da ona bude lakše.

Crkva i država su razdvojene. Srbija je sekularna država i u njoj sve tradicionalne verske zajednice uživaju jednaka prava. Razumem potrebu verskih zajednica da zauzimaju i javno iznose stavove po pitanjima koja se tiču njihove pastve i uvek ću ih sa pažnjom slušati. Svaki velikodostojnik tradicionalnih, hrišćanskih, islamskih, jevrejskih verskih zajednica u meni će imati adekvatnog sagovornika. Zajedno ćemo graditi viševerski sklad i razumevanje. Srbija bila i jeste i biće primer verske tolerancije koju ćemo sa pažnjom čuvati.

Srpska pravoslavna crkva je važna institucija srpskog naroda, ona je čuvala nacionalnu svest oko viševekovnog ropstva, ona je u velikoj meri gradila identitet, ona je opismenila naš narod. Ona je ostajala u onim krajevima naše zemlje gde prerogativa državne vlasti više nije bilo i očuvala narod i stradala zajedno sa njime. Srpska pravoslavna crkva zaslužuje duboko poštovanje. Država Srbija će uvek obraćati pažnju na stavove i potrebe SPC i boriti se za njega legitimna prava u svim državama u kojima postoje eparhije naše mnogostradalne crkve.

Kao vernik i kao pravnik mogu jasno da podvučem, sekolorizam nikada neće biti ugrožen, odnos države i crkve. Baš kao što ni prava crkve nikada neće biti narušena zbog sekularnog karaktera države. Kako nas to i srpski grb učio, narod je oduvek imao dve vlasti, svetovnu i duhovnu. One su razdvojene, ali se međusobno uvažavaju, poštuju i slušaju i naposletku, svaka na svoj način donosi sveto jedinstvo naroda, države i crkve i nosi naše narodno breme.

Zdrava životna sredina je posebno prepoznata u programu Skok u budućnost kao jedna od prioriteta za poboljšanje životnog kvaliteta života naših građana, a samim tim i za sveukupni napredak i razvoj države i biće jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Ulaganjem u zaštitu životne sredine, zelene tehnologije, zelena radna mesta, stvaramo inkluzivnije, otpornije društvo, osnažujemo lokalne zajednice, revitalizovaćemo ruralna područja i smanjiti društvenu nejednakost. Izgradićemo budućnost u kojoj se prosperitet meri blagostanjem naših ljudi i zdravljem našeg okruženja. Kako bismo u tome bili uspešni, donećemo strategiju zaštite životne sredine. Zelena agenda koja će definisati pravce razvoja zaštite životne sredine koja će se poklapati sa ciljevima Sofijske deklaracije i svih pet stubova zelene agende za Zapadni Balkana, dekarbonizacija, cirkularna ekonomija, borba protiv zagađenja vode, vazduha i zemljišta, zaštita i očuvanje prirode i biodiverziteta, kao i uspotavljanje državnih lanaca za snabdevanje hranom i ruralni razvoj.

Posebnu pažnju ćemo posvetiti aktivnostima koje treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha i unapređenju sistema upravljanja otpadnim vodama u skladu sa standardima EU. Životna sredina se ne može unaprediti, niti adekvatno zaštiti ukoliko se ne izgradi prateća infrastruktura i ukoliko svi ne promenimo svoje dosadašnje navike. Zbog toga će Vlada Republike Srbije nastaviti da radi na izgradnji zelene infrastrukture kako bi smo implementirali sve projekte od već sada, a od lociranih investicionih sredstava koja prelaze pet milijardi evra i koja su namenjena za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju nove ili rekonstrukciju postojeće kanalizacione mreže, izgradnju ili proširenje regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i zamenom kotlova u javnim ustanovama i individualnim domaćinstvima radi poboljšanja kvaliteta vazduha.

U pogledu upravljanja otpadnim vodama intenzivno radimo na tome da do 2027. godine izgradimo 108 kilometara kanalizacione mreže i 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naš cilj je da do 2027. godine imamo prvih 35 jedinica lokalnih samouprava koje će imati kompletno rešen problem otpadnih komunalnih voda tako što će svaka od njih imati izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i pokrivenost kanalizacionom mrežom preko 80% teritorije. Obzirom na to da radom postrojenja tokom prečišćavanja otpadnih voda kao nus proizvod nastaje otpadni mulj, svesni količine otpadnog mulja koja će postrojenja krenuti da generišu, planiramo da unapredimo i infrastrukturu za upravljanje otpadnim muljem, izgradnjom spalionice radi dobijanja energije iz otpadnog mulja, zatim izgradnjom mono deponija na koje će se kao krajnja opcija odlagati mulj, kao i stvaranjem uslova da se mulj koristi u poljoprivredne svrhe kao veštačko đubrivo, u skladu sa najvišim standardima EU.

U pogledu upravljanja otpadom u Republici Srbiji je planiran regionalni pristup upravljanja otpadom, formiranjem i izgradnjom modernih, regionalnih centara u okviru kojeg će biti izgrađene nove ili proširene postojeće sanitarne deponije u skladu sa najvišim ekološkim standardima. Pored toga, gradiće se dodatne infrastrukture u vidu transfer stanica za pretovar otpada radi smanjenja operativnih troškova preduzeća, pristupaće se izgradnji reciklažnog dvorišta gde će građani moći da ostave svoje aparate, kabasti materijal i sve ostalo što nastaje u domaćinstvima, kao i izgradnji kompostana kako bi se od organskog otpada, otpada od hrane, baštenski, zeleni otpad, dobio visoko kvalitetni humus.

U nekim regionalnim centrima, a u zavisnosti od uslova planira se izgradnja modernih postrojenja za mehaničko biološki tretman otpada kojim će se odvajati otpad koji ima reciklabilni i energetski potencijal. Paralelno sa tim radićemo na uspostavljanju odvojenog sakupljanja otpada u svim jedinicama lokalnih samouprava, kako bi se reciklabilni, ambalažni komunalni otpad odvojeno sakupljao i dalje usmeravao u našu reciklažnu industriju.

U ovom momentu imamo samo jedan izgrađen regionalni centar, u Subotici, a do 2027. godine ćemo imati izgrađenih još devet regionalnih centara, Kalenić Ub, Pirot, Duboko Užice, Rančevo Sombor, Sremska Mitrovica, Nova Varoš, Novi Sad, Vranje i Kruševac koji će obuhvatiti preko 62 jedinice lokalnih samouprava sa preko 2,4 miliona stanovnika. Njihovim potpunim stavljanjem u rad omogućava zatvaranje preko 30 nesanitarnih deponija. Cilj nam je da se u skladu sa dinamikom izgradnje regionalnih centara postepeno radi sanacija i zatvaranje svih nesanitarnih deponija koje postoje u gotovo svakoj jedinici lokalne samouprave na kojima se decenijama unazad organizovano odlagao otpad, a koje imaju veliki uticaj na zagađenje vode, vazduha i zemljišta.

Unapređenje kvaliteta i zaštita vazduha je tema koja zahteva saradnju različitih sektora, naročito sektor transporta i energetike. Značajan doprinos unapređenju ove oblasti realizovaće se kroz primenu usvojenog programa Zaštita vazduha u Republici Srbiji za period 2022. do 2030. godine uz usvajanje propisa koji uređuju ovu oblast. Prioritet u ovoj oblasti je smanjenje štetnog uticaja na zdravlje ljudi koje će se ostvariti kroz smanjenje emisije različitih sektora, a naročito energetike, stacioniranih postrojenja sagorevanja, sektora saobraćaja, velikih industrijskih postrojenja i poljoprivrede. Za ostvarenje ovog cilja neophodna je promocija prelaska na čist vazduh za sve, kroz realizaciju promotivne aktivnosti koja će se između ostalog ostvarivati kroz edukaciju, obuku za primenu najboljih praksi, izgradnju kapaciteta i podizanju svesti.

U prethodnih šest godina u ovu oblast je uloženo preko pola milijarde evra. Već tokom ove godine pokrenućemo 40 projekata u vrednosti od 70 miliona evra u najzagađenijim gradovima. Pružićemo još snažniju podršku lokalnim samoupravama koje su u fokusu rešavanja problema zagađenja vazduha, da realizuje zaključak Vlade i da do kraja 2025. godine ugase kotlarnice na mazut, ugalj i lož ulje u što većem broju ili da se povežu na sistem daljinskog grejanja. Do kraja 2026. godine intenzivno ćemo raditi na gašenju 200 kotlova u javnim objektima sa više od 200 megavata kapaciteta koji zagađuju vazduh.

Vlada Republike Srbije, koja je do sada dala veliku podršku da preko osam hiljada domaćinstava zameni svoje kotlove i pređe na ekološki prihvatljive energente, nastaviće sa ovim aktivnostima u narednom periodu.

U prethodnom periodu smo subvencionisali zamenu, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje u javnim ustanovama, čime smo podržali preko 80 jedinica lokalne samouprave da zameni ukupno 188 kotlova i da umesto uglja ili mazuta pređu na energetski efikasniji kotao na gas, biomasu ili daljinski sistem grejanja, što će takođe biti mera sa kojom ćemo nastaviti u narednom periodu, radi poboljšanja kvaliteta vazduha.

Moram da spomenem da se Ministarstvo odbrane uključuje u ovaj projekat zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, pre svega u pogledu dela namenske industrije i gasifikacije. Radićemo intenzivno na unapređenju postojeće mreže za praćenje kvaliteta vazduha, u cilju bolje pokrivenosti teritorije Republike Srbije automatskim stanicama, kako bismo imali obimnije izveštavanje o kvalitetu vazduha i pouzdanije stanje kvaliteta vazduha.

U tom cilju, planirana je zamena i postavljanje 17 automatskih stanica za merenje kvaliteta vazduha, od kojih će devet novih biti postavljene u Leskovcu, Boru, Nišu, Kosjeriću, Požegi, Čačku, Inđiji, Prokuplju i Subotici. Svako mesto u Srbiji sa više od sto hiljada stanovnika, odnosno svaki grad u Srbiji imaće bar jednu automatsku stanicu koja će pratiti sve najznačajnije zagađujuće materije i omogućiti stanovništvu da u svakom momentu bude informisano u trenutku stanja kvaliteta vazduha.

Pošumljavanje i ozelenjavanje Srbije će i dalje biti prioritet Vlade, sa ciljem da u naredne četiri godine pošumimo dodatnih hiljadu hektara zemljišta, kao što smo to uradili u periodu od 2018. do 2023. godine.

U pogledu zaštite prirode, Vlada Srbije uložiće napore da dodatno poveća površine zaštićenih područja, kao i da obezbedi razvoj funkcionalne ekološke mreže Republike Srbije, kroz upravljanje zaštitnim područjima, zaštitu i ekonomsko vrednovanje biodiverziteta.

Vlada Republike Srbije stoga nastavlja ambicioznu politiku borbe protiv klimatskih promena, uzimajući u obzir dobrobit naših građana i privrede, kao i doprinos globalnim naporima na ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva zaustavljanja porasta srednje globalne temperature.

Kroz program „Skok u budućnost“ za projekat iz oblasti zaštite životne sredine će biti realizovano: izgradnja 1.108 kilometara kanalizacione mreže, izgradnja 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, saradnja 35 lokalnih samouprava sa preko 80% kanalizacione mreže i izgrađenim postrojenjima, devet regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji pokrivaju 62 jedinice lokalne samouprave, odnosno 2.420.000 stanovnika.

Poboljšanje kvaliteta vazduha osam prioritetnih gradova: Niš, Užice, Zaječar, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Smederevo, Novi Pazar, 200 kotlova kapaciteta od jedan do 500 megavata biće zamenjeno u javnim institucijama širom Srbije.

Kontinuirani razvoj i ulaganje u energetske potencijale je od ključnog značaja za industrijalizaciju naše zemlje. Razvoj naših energetskih potencijala omogućava energetsku nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu, ali i stvaranje preduslova za finansiranje i realizaciju velikih investicija koje nas čekaju u energetskom sektoru, a koje su procenjene na desetine milijardi evra. To ćemo ostvariti izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, povećanjem rezervi gasa i nafte, diverzifikacijom ruta i izvora snabdevanja energentima, od kojih smo visoko uvozno zavisni, kao što su gas i nafta, podizanjem energetske efikasnosti, odnosno smanjenjem potrošene energije u domaćinstvima, privredi, javnom sektoru, ali i u saobraćaju. Energetika daje plus privredi, bez razvoja energetskog sektora nema ni razvoja privrede. Investitori žele stabilno snabdevanje po povoljnim cenama i da sve više ta energija bude zelena, odnosno iz obnovljivih izvora.

Prema strateškim dokumentima, 2027. godine trošićemo značajno više energije nego danas. Zbog razvoja veštačke inteligencije, tehnologije, industrijalizacije, rasta privredne aktivnosti i životnog standarda.

Kada govorimo o energetskoj infrastrukturi, uspeli smo da za samo godinu dana izgradimo 110 kilometara gasne interkonekcije od Dimitrovgrada do Niša i time udarimo temelj gasne diverzifikacije, odnosno obezbedimo alterantivne pravce i izvore snadbevanja i osnažimo energetsku bezbednost.

Ovim gasovodom smo se pozicionirali kao tranzitna zemlja na energetskoj mapi Evrope, jer gas preko naše zemlje stiže do Mađarske i zemalja centralne Evrope.

Pred nama je izgradnja još najmanje dva gasna interkonektora, i to sa Severnom Makedonijom, kao i gasnog interkonektora sa Rumunijom, koja je bogata gasnim ležištima. Proširićemo i kapacitete gasnog skladišta u Banatskom Dvoru na 750 miliona kubnih metara, a razmatramo i proširenje na dodatno ležište Čestereg, čime bi ukupan kapacitet bio do 1,5 milijardi kubika gasa.

U pripremi je tehnička dokumentacija za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske, čijom izgradnjom ćemo diverzifikovati izvore snabdevanja sirovom naftom, jer smo danas isključivo vezani za naftovod JANAF. Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata trenutno pokrivaju 38 dana prosečne dnevne potrošnje, pet dana više nego u 2022. godini. Sa novim rezervoarima u Smederevu, u vlasništvu države, koje završavamo ove godine, skladišni kapaciteti za potrebe obaveznih rezervi će do kraja 2024. godine biti uvećani za još osam dana, prema broju dana prosečne dnevne neto potrošnje.

Plan je da do 2027. godine, izgradnjom dodatnih skladišnih kapaciteta, dostignemo nivo od najmanje 61 dan rezervi nafte. Najveći izazovi predstoje nam u oblasti izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. Do 2028. godine moramo da realizujemo projekat izgradnje jednog gigavata samobalansiranih solarnih elektrana, jednog gigavata vetroelektrana, kako bismo promenili elektroenergetski portfelj EPS-a, a time izbegli stravičan udar mehanizma za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika na domaću privredu orijentisanu ka izvozu.

Kako bismo omogućili što više vetro i solarnih elektrana na mreži, neophodno je da u najkraćem mogućem roku realizujemo projekte izgradnje i reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao i hidroelektrane Đerdap 3. U poslednjih godinu dana uspeli smo da pokrenemo i ubrzamo pripremu ovih projekata, ali moramo da uradimo još više i brže, kako bi fizički radovi krenuli što je pre moguće, odnosno već sledeće godine, kada je Bistrica u pitanju.

Termoelektrana Kostolac B3 uskoro će biti puštena u rad i to je najvažnija vest, jer nam taj blok, prva elektrana koju smo izgradili, posle skoro 35 godina, donosi prekopotrebnu energetsku sigurnost. Do početka 2025. godine završićemo i vetropark Kostolac, čija je izgradnja u toku. Od ključnog značaja je da se na vreme ugovore i sprovedu radovi na revitalizaciji postojećih blokova termoelektrana, uključujući i neophodne mere iz domena zaštite životne sredine.

Ove godine smo realizovali jedan od najvećih ekoloških projekata u termoelektranama u Evropi, završetkom izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENTA, a sledeće godine očekujemo završetak istog projekta u TENT B, što znači da građani u Obrenovcu, u okolnim mestima i Beogradu neće imati problema sa kvalitetom vazduha.

Revitalizacijom postojećih hidroelektrana dobićemo desetine novih megavata i značajno produžiti njihov vek. Najveći deo priprema projekta smo već uradili kada su u pitanju hidroelektrana Potpeć, Bistrica, kao i Vlasinske hidroelektrane.

Da bi naši građani i industrija imali sigurno i pouzdano snabdevanje energijom, planirana su i značajna ulaganja u razvoj i modernizaciju prenosne i distributivne mreže. Tekuća i planirana ulaganja od 500 miliona evra u prenosni sistem omogućiće integracije zelene energije u sistem, integraciju tržišta i bolju povezanost sa susedima – Rumunijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom i Bugarskom.

S druge strane, pokrenuta su istorijska, najveća ulaganja u distributivnu mrežu, vrednosti 440 miliona evra, koja su važna prevashodno zbog smanjenja gubitka na mreži, efikasnijeg upravljanja mrežom, kao i veće sigurnosti napajanja, manjeg broja prekida u snabdevanju i bržeg otklanjanja kvarova.

Cena električne energije u Srbiji ostaje i danas među najnižima u Evropi, ali ćemo bez obzira na to nastaviti sa zaštitom socijalno ugroženih građana, u čemu smo imali finansijsku podršku Evropske unije.

Proces dobijanja statusa energetski ugroženog kupca u prethodnoj godini značajno je olakšan i unapređen, uz reformu i digitalizaciju procesa, što je Svetska banka prepoznala kao primer dobre prakse. Pravo na umanjenje mesečne obaveze za električnu energiju, gas ili toplotnu energiju u grejnoj sezoni 2023/24. koristilo je oko 170.000 domaćinstava, uključujući i penzionere sa minimalnim primanjima.

Za sigurnu energetsku budućnost smatram da je posebno važno da pokrenemo društveni dijalog u vezi sa pitanjem upotrebe nuklearne energije. Nuklearna energija je bazna energija, koja emituje neuporedivo manje ugljen-dioksida nego fosilna goriva, a osigurava stabilnost snabdevanja. Ako su druge razvijene zemlje prepoznale potrebu i korist od nuklearne energije, zašto ne bismo pokušali da ostvarimo sabornost svih naših ljudi iz zemlje i inostranstva da sami kroz unutrašnji dijalog i izmenu zakonskog okvira prepoznamo najbolji put i krenemo da radimo sada na tome, kako bi prvi vidljivi rezultat postigli za 10 godina?

Naši ciljevi u energetskoj tranziciji mogu se ostvariti samo u sadejstvu javnih i privatnih investicija. Prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije uspostavljen je balans između integracija i obnovljivih izvora energije u energetski sistem i sigurnost i održivost rada sistema, što je stvorilo i predvidiv okvir i podsticajni ambijent za privatne investitore u obnovljive izvore energije.

Na prvim aukcijama za tržišne premije obezbeđena je izgradnja devet novih elektrana na obnovljive izvore energije, ukupne snage 715 megavata, u vrednosti od 1,1 milijardu evra. Posebno nam je važno da se proizvedena zelena energija upotrebi pre svega za potrebe naših građana i privrede. U narednom periodu planiramo da u potpunosti sprovedemo trogodišnji plan aukcija, tako da zaključno sa 2025. godinom podstičemo 1.300 megavata elektrana na obnovljive izvore energije.

Nastavićemo da podržavamo građane da kroz subvencije zamene vrata i prozore na svojim domovima, poboljšaju izolaciju, ugrade kotlove ili solarne panele kako bi smanjili potrošnju energije.

Samo u 2023. godini, uz subvencije države i jedinice lokalne samouprave energetski je sanirano oko 10.000 domaćinstava, a do kraja 2027. godine planirana je energetska sanacija još oko 40.000 domaćinstava.

Stabilan privredni rast, sigurno snabdevanje energentima i energetska stabilnost počivaju na mineralnim resursima koja obezbeđuje rudarstvo. Stoga ćemo u narednom periodu raditi na daljem povećanju učešća sektora rudarstva u BDP-u, kroz model održivog rudarstva uz primenu svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, što će obezbediti dovoljne količine strateških i kritičkih mineralnih sirovina, a građanima omogućiti viši životni standard, ekonomski prosperitet i predvidivu budućnost.

Postojeće rezerve ruda bakra, olova, cinka, sa zlatom i srebrom kao pratiocima omogućavaju višedecenijsku eksploataciju i značajno podizanje postojećih kapaciteta primenom savremenih tehnika i tehnologija.

Izgradnjom nove topionice u Boru, koja je završena 2023. godine, kapaciteti proizvodnje katodnog bakra i zlata se povećao dva i po puta. Uz primenu najsavremenijih standarda u oblasti zaštite životne sredine ujedno smo se pozicionirali u sam vrh proizvodnje bakra u Evropi.

Moj cilj kao premijera je da energetika i rudarstvo budu prepoznati kao razvojna šansa ovog društva. Danas svega nekoliko velikih projekata definiše kao dominantnog igrača u regionu, a ne da nam predstavlja problem i bude predmet dnevnih političkih prepiranja. Srbija ne treba lako da odbacuje velike rudne potencijale i prirodne predispozicije, već da ih uz ispunjavanje svih standarda u oblasti zaštite životne sredine mudro iskoristimo za napredak, razvoj i sigurnu budućnost naše zemlje.

Dosta toga smo uradili, ali najteže tek dolazi. Plediram da naredne četiri godine budu taj kamen temeljac Srbije zasnovan na modernoj energetici u službi njenih građana i privrede, jer bez razvijene energetike i rudarstva nećemo moći da razvijamo ni našu privredu u budućnosti.

Borba protiv kriminala i korupcije mora da bude trajna misija društva i da postoji direktna koalicija između borbe protiv kriminala i korupcije napretka države.

(Borislav Novaković: Jel ovo borba protiv kriminala i korupcije?)

Neophodno je da u toj borbi učestvuju sve bezbednosne institucije, jer bez njihove saradnje i koordinirane akcije nije moguće postići rezultat. Kriminal nagriza ne samo ekonomsku, već i moralnu supstancu u društvu, a široko rasprostranjenu korupciju uništava tržišnu ekonomiju, utiče na smanjenje bruto domaćeg proizvoda i povećava troškove funkcionisanja države, obeshrabruje investitore dovodi do siromaštva građana i ugrožava demokratske principe.

Predsednik Republike Srbije i Vlada Srbije iskazali su punu odlučnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala…

I pokazali su da postoji nulta tolerancija i politička volja i jasan politički cilj - zemlja bez korupcije i kriminala, što jasno pokazuju rezultati.

U 2023. godine evidentiran je najmanji mogući broj krivičnih dela u proteklih 12 godina.

Trenutno smanjenje krivičnih dela nastavljeno je u prvom kvartalu 2024. godine.
U periodu od 1. januara 2012. godine do 1.4.2012. godine procesuirano je ukupno 219 organizovanih kriminalnih grupa. Oko 1.500 članova ovih kriminalnih grupa je uhapšeno na teritoriji Srbije.
Od 2014. godine do danas kontinuirano se vodi borba protiv organizovanog kriminala i iz godine u godinu broj procesuiranih grupe se kreću preko 20 rekordnih grupa koje su otkrivene, rekordni broj procesuiranih kriminalnih grupa postignut je 2022. godine i iznosio je 28.
Neophodno je istaći činjenicu da ukupno od početka 2024. godine do danas je ukupno realizovano pet organizovanih kriminalnih grupa od kojih se čak dve terete za izvršenje najtežih krivičnih dela, kao što su teško ubistvu i teško ubistvo u pokušaju.
U cilju efikasnije borbe protiv korupcije marta 2018. godine formirano je odeljenje za borbu protiv korupcije. Od kako je formirano ovo odeljenje podneto je oko 2.500 hiljada krivičnih prijava i uhapšeno preko 2.500 hiljada lica zbog pričinjene štete u iznosu od skoro 30 milijardi dinara, gde ste i vi učestvovali.
U proteklih 12 godina značajno je povećana zaplena narkotika. U 2023. godini ukupno su oduzete 7,4 tone, što je više od tri puta u odnosu na 2012. godinu, kada je zaplenjeno oko 2,4 tone narkotike.
U periodu od 2012. godine do danas oduzeto je 60,6 tona narkotika. Porast količine zaplenjene droge prvenstveno se odnosi na droge koje su najzastupljenije, a to su marihuana, amfetamin i kokain. Takođe, broj realizovanih zaplena narkotika povećana je za skoro 2,7 puta u 2023. godini u odnosu na 2012. godinu.
Broj krivičnih dela protiv imovine u konstantnom je padu, pa je tako od 2023. godine evidentirano najmanje ovih krivičnih dela. Taj broj je skoro duplo manji u odnosu na 2012. godinu. Poslednjih deset godina krivična dela teška krađa i razbojništvo, što su vama dobro poznati, su takođe u konstantnom padu.
Kada govorimo o borbi protiv viskotehnološkog kriminala u odnosu na 2012. godinu, otkriveno je 58% više krivičnih dela. U okviru stalne akcije Armagedon, koja je usmerena na suzbijanju dečije pornografije na internetu, od 2011. godine podneto je ukupno 575 krivičnih prijava protiv 511 lica zbog iznošenja 783 dela protiv polne slobode, na štetu maloletnih lica.
Što se tiče sprečavanja korupcije, mi se nalazimo na putu do jasnog cilja i čvrstog opredeljenja sprečavanja i eliminisnja korupcije u najvećoj mogućoj meri. Čvrsto verujem da se to može ostvariti samo na osnovu razvijenog institucionalnog i vaninstitucionalnog sistema prikupljanja, obrade i analize podataka, kao i uz sve napore koji se neprestano preduzimaju u cilju ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja.
Upravo statistički podaci ukazuju da u Republici Srbiji posle donošenja novih propisa u oblasti borbe protiv korupcije, koji su stupili na snagu u martu 2018. godine, borba korupcije je mnogo efikasnije. U periodu od 2018. do 2023. godine podnete su krivične prijave protiv 22.137 lica, naredbe o sprovođenju istrage su podnete protiv 1.602 lica, optužni predlozi su podignuti protiv 1.796 lica. Podignute su neposredne optužnice protiv 109 lica. Posle sprovođene istrage podnete su optužnice protiv 923 lica. Na kaznu zatvora osuđeno je 596 lica, a na uslovnu osudu 1.021 lice.
Kada je reč o visokoj korupciji, u ovom periodu podnete su krivične prijave protiv 618 lica. Naredbe o sprovođenju istrage su podnete protiv 140 lica. Optužni predlozi su podneti protiv 14 lica. Posle sprovođene istrage podnete su optužnice protiv 78 lica. Na kaznu zatvora je osuđeno 116 lica, a na uslovnu osudu 17 lica.
Napori koje smo uložili u sprečavanju i borbi protiv korupcije prepoznati su od strane najrelevantnijeg savetodavnog tela u ovoj oblasti - grupe država Saveta Evrope protiv korupcije, imajući u vidu da je Republika Srbija pozitivno ocenjena u okviru četvrtog evaluacionog kruga, ispunivši preporuke koje se odnose na sudije i javne tužioce i narodne poslanike.
Čvrsto opredeljenje nove Vlade biće nastavak politike nulte tolerancije i borba protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti zaštićenih ni po osnovu partijske knjižice, a ni po bilo kom drugom osnovu.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite na kraju da vam predstavim i ministre u novoj Vladi Srbije: Siniša Mali, za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija; Ivica Dačić, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova; Irena Vujović, za potpredsednika Vlade i ministra zaštite životne sredine; Aleksandar Vulin, za potpredsednika Vlade, Adrijana Mesarović, za ministra privrede; dr Aleksandar Martinović, za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Goran Vesić, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dubravka Đedović Handanović, za ministra rudarstva i energetike; Tomislav Momirović, za ministra unutrašnje i spoljne trgovine; Maja Popović, za ministra pravde; Jelena Žarić Kovačević, za ministra državne uprave i lokalne samouprave; Tomislav Žigmanov, za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Bratislav Gašić, za ministra odbrane; Marko Đurić, za ministra spoljnih poslova; prof. dr Tanja Miščević, za ministra za evropske integracije; prof. dr Slavica Đukić Dejanović, za ministra prosvete, dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja; Nemanja Starović, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Milica Đurđević Stamenkovski, za ministra za brigu o porodici i demografiju; Zoran Gajić, za ministra sporta; Nikola Selaković, za ministra kulture; Milan Krkobabić, za ministra za brigu o selu; dr Jelena Begović, za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija; Husein Memić, za ministra turizma i omladine; Dejan Ristić, za ministra informisanja i telekomunikacija, Darko Glišić, za ministra za javna ulaganja, Novica Tončev, za ministra bez portfelja; Đorđe Milićević, za ministra bez portfelja; Usame Zukorlić, za ministra bez portfelja; dr Nenad Popović, za ministra bez portfelja i Tatjana Macura, za ministra bez portfelja.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je sastav tima Vlade Srbije koji vam predlažem, tima koji ću predvoditi kao prvi među jednakima.
Kao što vidite, čine ga ljudi različitih političkih profila koje krasi raznorodno profesionalno i životno iskustvo. Verujem da će u tome biti naša snaga, sposobnost da odgovorimo na najrazličitije izazove kojih sasvim izvesno neće manjkati. Moj prvi i jedini zahtev je bespogovorna odanost otadžbini. To je zavet da sa ovog mesta ne izneverimo narodna očekivanja, to je zavet da sve svoje umne i fizičke kapacitete stavimo u korist naroda i otadžbine. Samo tako ova Vlada će biti uspešna, samo tako ispunićemo narodna očekivanja. Samo u takvom jedinstvu i slozi možemo očekivati i da je i Bog sa nama.
Ovo su dani odluke i dani prelomni. Ljubav prema otadžbini i predani rad jeste ono što mi moramo pokazati i dokazati narodu. Ko ne bude u mogućnosti da bude vođen ovom mišlju i da pobeđuje za Srbiju, taj nije dostojan ministarskog zvanja.
Ovo je odsudna bitka i odsudni momenat naše narodne pobede. Zato napred u slavu, da stvorimo besmrtnu Srbiju, jednu jedinu, našu majku i otadžbinu. Njoj odani moramo biti. Ona je naš san i vera, besmrtna i jedina otadžbina Srbija.
Pored toga, zahtevam od svih članova tima Vlade Srbije da promptno bdiju nad očuvanjem vitalnih nacionalnih interesa, da ne štede svoje snage, a u toj neodustajnoj borbi koja nas čeka, ja im nikad neću govoriti napred, već uvek i isključivo za mnom. Moramo biti spremni da svakog dana mandata koji nam poverite damo sve za Srbiju, a da svoju jedinu otadžbinu ne damo ni za šta.
Na kraju, kao što je kralj Milan Obrenović u svojoj „Zdravici Srbiji“ rekao - pozivam vas sve da radimo zajedno i složno u čast i slavu one čiji smo sinovi, one čiji smo odani i verne sluge dužni svi podjednako biti i vazda ostati, one čija je svojina svaka kap krvi naše, svaki udarac srca našeg, svaka misao uma našeg, one radi koje smo svi dužni biti dobri i pošteni, iskreni i vrli, verni i istrajni, pravedni i prosvećeni, one u čijem samom biću treba da nalazimo dovoljno moralne snage, te da jedno drugom priznajemo međusobne zasluge prema njoj, one čije veličinu korak po korak danonoćno i možemo i moramo stvarati, one koja potrebuje svačijeg rada, svačije pameti, svačije pomoći, u kojoj svako ima i treba da ima korisnu ulogu, one koja potrebuje udružene snage sviju, one koja je svuda i na svakom mestu jedna ista, one koju svi podjednako nose i dužni su je nositi i u srcu i u duši, one čije ime gotovi smo svi zajedno jednoglasno i gromko izgovoriti, jer nam njeno ime duša šapće, jer nam njeno ime srce kazuje, ime drago, ime ljubljeno, ime pošteno i ime sveto, neka živi u večnost jedina naša otadžbina Srbija! Slava Bogu!

Hvala predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao mandatar sam došao pred vas da predstavim program Vlade i sastav Vlade, da o njemu razgovaramo, raspravljamo. Naravno da se čuju oprečni stavovi.
Ovim prvim uvodnim izjavama, govorima nisam čuo uopšte želju da se razgovara o onome što sam predstavio. Shvatio sam ja dok sam govorio da većina vas to nije ni slušala. Sa moje leve strane ste ulazili, izlazili, dobacivali. Posebno je bilo problematično da ste pričali kada sam govorio o Kosovu i Metohiji, a dobacivali ste mi. Eto građani Srbije nisu čuli. Da to ubrzam i da to preskočim. To ću da kažem onome ko mi je to govorio kada se bude javio za reč. Kada sam pričao detaljno o Kosovu i Metohiji jedan od vođa tzv. opozicije mi je rekao da to preskočim, da je to dosadno i da to ubrzam.
Što se tiče ovoga što ste vi istakli, stvarno je amaterski pokušaj da i ovu Vladu koja treba da bude izabrana kao Vlada kontinuiteta, odnosno ovu politiku prozovete za ekonomske rezultate. Ako je negde napravljen ogroman uspeh, odnosno uspeh i ako je negde napravljena drastična razlika u odnosu na ono što je bilo do 2012. godine u Srbiji, onda je to na polju ekonomije.
Vi meni kažete da nisam vodio računa o mladima. Naprotiv, ceo deo ekspozea sam posvetio mladima. Verovatno vas ni to nije interesovalo, pa niste ni slušali, kao i mnogo toga drugoga. Baš sam se posebno i osvrnuo na ono što su njihova očekivanja, ali i na obavezu i odgovornost države prema mladima, prema generacijama koje dolaze.
Što se tiče ne brige o mladima i našeg odnosa, ovo je pokazatelj. Najbolje će to potvrditi ili demantovati. Do 2012. godine stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je bila 53,2%, 2023. godine 26%, pri tome sam rekao da to nije dovoljno i da nismo zadovoljni, ali smo za duplo smanjili stopu nezaposlenost mladih. Rekao sam vam koliko se mladih vratilo u Srbiju prethodnih godina, gotovo jedan ceo grad. Ceo grad. Što se tiče siromaštva i opet ne brige, da ne govorim o tome da je u Srbiji plata prosečna 818 evra, neto, ali što se tiče siromaštva i nebrige države i ove politike prema građanima, izneću sledeći podatak. Stopa siromaštva u Srbiji 2012. godine iznosila je 26,7%, stopa siromaštva u Srbiji 2024. godine je 20%. Mi hoćemo da je manja, nismo zadovoljni. Zato sam i u ekspozeu rekao da je plan između ostalog da je prosečna zarada 1400 evra, prosečna penzija 650 evra. minimalna zarada 650 evra, a stopa nezaposlenosti, odnosno stopa siromaštva da mora da bude na 16%, odnosno manja. Danas prosečna stopa siromaštva u Srbiji je iznad evropskog proseka. Nije fer da kažete da nema konkretnih rezultata, odnosno fer je ako gledate sada politikantske razloge i da nekog očarate sa nekim teatralnim nastupom. Mene svakako niste, kao, siguran sam i većinu građana, jer smo navikli da imate te nastupe koji mnogo toga pokazuju, a malo toga govore.
Moram da zaštitim integritet predloženih ministara. Ništa konkretno mi niste rekli da bi ukazali na njihovu sposobnost da vode ili obavljaju poslove, budu odgovorni za resore za koje sam ih predložio, odnosno da budu članovi Vlade, osim što ste sebi dali za pravo da nekom kažete da je ovakav ili onakav. Ja sam ponosan na sve ove ljude. Da li mi svi o svemu isto mislimo, svakako ne. Ja sam i rekao da je ova Vlada sastavljena od ljudi sa različitih političkih pozicija, sa različitim političkim iskustvom, ali sam siguran da upravo svi možemo naći taj zajednički imenitelj da postignemo konkretne rezultate za građane Srbije i za našu otadžbinu.
Ponosan sam i što je Milica deo Vlade, što je Tanja Macura deo Vlade, kao i svi ovi ljudi koji se predlažu.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje sa mesta.)
Ja vama nisam dobacivao, reč vam nisam rekao, kao što nisam reč rekao onome ko me je prekidao na divljački i najgori mogući nepristojan način, ali je dobro da je to cela Srbija videla, posebno ovaj diplomatski kod koga trčite na konsultacije, da vide kako se ponašate. Sigurno je nervoza bila kada sam pričao o kriminalu i rezultatima borbe protiv kriminala, jer su tu uključeni i ljudi koji su procesuirani iz krivičnih dela nastali bavljenjem politikom, pa je zato i nastala ta dramaturgija i taj bahati i bezobrazni način ponašanja.
Tako da sam siguran da nas čekaju dobri rezultati u budućem periodu, ne lako, jer ne zavisi sve od nas. To sam rekao u prvim rečenicama celog ekspozea. Nažalost, ne zavise sve okolnosti samo od nas, mnogo geopolitike se prelama na sve, pa i na Srbiju, ali ćemo se truditi da ono što smo predstavili, što vi ismevate a mi kažemo da je skok u budućnost, bude realizovano. Kada kažem skok u budućnost, to je skok iz živog blata gde je Srbija bila do 2012. godine. Tamo ste nas ostavili u život blatu.
Direktno, indirektno, u jednoj ili drugoj partiji, sa ovom ili onom članskom kartom, koaliciono spojeni ili razdvojeni, na jednom ili drugom glavnom odboru, suštinski, politika do 2012. godine je Srbiju potapala i gurala, davila u živom blatu. I to je „Skok u budućnost“, da izađemo iz tog živog blata.
Ali, kada kažemo da je „Skok u budućnost“ skok napred, to ne znači, a čuli ste iz mog ekspozea, da se odričemo našeg kulturnog i istorijskog nasleđa, identiteta, duhovnih pitanja. Naprotiv, to je jedinstven paket. Ne može Srbija da bude moderna ako se odrekne sama sebe. Srbija može da se modernizuje samo tako što će poštovati svoju tradiciju i sve ono što je krasilo i određivalo ovaj narod i ovu državu i sve narode i sve građane koji žive na ovim prostorima.
Ponosan sam na sve ljude koje smo predložili. Voleo bih da ste nešto konkretno izneli ili kritikovali ili pitali u odnosu na ekspoze, ali obzirom da sam primetio da nema pažnje i da nije interesantno to što pričam, to će svakako pokazati građanima kolika vam je briga ili koliki vam je interes da raspravljate o najvažnijoj temi o kojoj danas može Skupština da raspravlja, a to je politika i Program rada Vlade u naredne četiri godine, jer danas sam vam predstavio šta je program rada za naredne četiri godine, koliko treba da traje mandat Vlade Republike Srbije. Sve dalje što će se dešavati i u Skupštini Srbije će biti, na ovaj ili onaj način, povezano sa ovim programom, od Zakona o budžetu, od drugih zakonskih akata, odnosno predloga, do drugih svih stvari političkih o kojima ćemo razgovarati.
Predstavio sam vam šta treba da bude okosnica državne politike što se tiče Vlade Srbije u naredne četiri godine i predstavljam vam ljude koji treba to da iznesu. Da li će znati ili neće, postoji nepisano pravilo da se daje bar 100 dana prvih. Vi niste dali ni 100 sekundi, bukvalno.
Ponovo mi dobacujete. Nije problem, kao što ste videli, ne možete da me dekoncentrišete. Skakali ste mi ispred stola, puštali ste muziku, kašljali i vikali da prekinem. Mene ne možete da dekoncentrišete time. Sve sam to prošao i preživeo od advokatskih poslova, sudnica, pa do politike. Ne vredi vam to. Bolje da razgovaramo ozbiljno i da suočimo argumente i činjenice.
Sad vam kažem – nije vam dobar ugao napadanja, kada pričate o ekonomiji. Posebno vam nije dobar ugao napadanja kada pričate o zaštiti i pažnji prema mladima, jer vam kažem da smo za duplo smanjili broj nezaposlenih u mladoj populaciji.
Što se tiče siromaštva, smanjili smo sa 26% stopu na 20%. Nisam zadovoljan statistikom i ne živim od statistike, ali mora da postoje neki parametri prema kojima se pokazujemo, ali i određujemo, a cilj nam je da ta stopa siromaštva u Srbiji 2027. godine bude najviše 16%, a trudićemo se, živećemo i radićemo da bude manja.
Tako da, molim vas, dajte da razgovaramo konkretno, a sad da li vam se sviđa… Možda se vama Milica Đurđević Stamenkovski sviđa, pa joj šaljete to ogledalce i pokazujete, nisam to razumeo, šta je cilj sada. Šta je cilj što ste pokazivali sad to ogledalce?
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Pa, ima. Siguran sam da ima ogledalo, vidite da žena pristojno izgleda i da je došla kako treba da dođe jedan ministar pred poslanike. Pustite vi sad vaše ogledalce. Vi treba da se pogledate. Svako treba da stane ispred svog ogledala. Nemojte vi drugima da pokazujete ogledala. Svako ispred svog ogledala i svako sebe prvo da pogleda, pre nego što drugima drže slovo i prazne lekcije.
Tako da, ponosan sam na sve ove ljude koje sam predložio i siguran sam da ćemo biti dostojni posla koji nas čeka. Hvala vam lepo.

Hvala, predsednice.

Što se tiče vašeg izlaganja, gospodine Torbica, u najvećoj meri sam saglasan po pitanju ovih vrednosnih odnosa. Srbija je nezavisna i suverena država tako da mi poštujući sve naše međunarodne partnere i prijatelje ipak donosimo samostalne odluke i u pogledu onih ljudi koje kandidujemo za najvažnije državne funkcije, pa tako i za članove Vlade, odnosno za ministra u Vladi Republike Srbije.

To je jedino što je relevantno kada pričamo o Vladi Srbije. Bar od 2012. godine Vlada se bira na osnovu skupštinske većine, a skupštinska većina se dobija izborom volje građana Srbije. Ne pravi se više ni u ambasadama, ni u restoranima, ni u tajkunskim firmama, već se vrlo jasno i politički, precizno poszižu dogovori.

Nemam nikakav problem što su ljudi koje ste vi spomenuli članovi Vlade, mislim da mogu da budu korisni za državu, da znaju, da imaju političko iskustvo i da će sve raditi u korist i boljitka naše otadžbine i naših građana i celokupnog srpskog naroda.

Što se tiče evropske perspektive Srbije, ja nisam eurofanatik, nisam ni europesimista, trudim se da budem eurorealista. U ekspozeu sam se precizno izjasnio oko evro-puta Srbije. Naš interes da nastavimo sa evropskim integracijama, svesni da one ne zavise isključivo od Srbije, svesni da reformski procesi, mada i to je već dosta otrcano u toj političkoj terminologiji, koriste našim građanima, odnosno našoj državi, da mi određene stvari koje treba da uradimo ne treba da uradimo zbog Brisela ili nečije administracije, nego da je to lekovito i korisno za Srbiju.

Prirodno je da je Srbija zajednica evropske porodice, jer se geografski, kulturološki, privredno, u svakom smislu nalazi na ovom prostoru i niko nema bilo kakvu zabludu u tom kontekstu. Mi pažljivo pratimo i šta se dešavam na drugim meridijanima. Videli ste da sam ja spomenuo i pokret "Nesvrstanih". Čuli ste da sam spomenuo i tradicionalna prijateljstva i sa NRK i sa Ruskom Federacijom, kao naravno i partnerske odnose sa SAD. Sve ono što je od interesa i u interesu Srbije to će biti deo naše političke, međunarodno-političke agende i od toga nećemo bežati.

BRIKS je nešto što tek treba da se pokaže ili prikaže koliko će biti integrativnog karaktera, odnosno kapaciteta i kako će te države koje su deo današnjeg BRIKS-a i one koje su podnele zahtev da budu članice, ponašati i voditi tu svoju organizaciju u narednom periodu.

Da li će i kada će EU primati nove države kandidate, videćemo. Nisam optimista da je to moguće da se desi u ovom mandatu, to nisam ni rekao u ekspozeu zato što je očigledno da EU ima unutrašnje procese koji te stvari zaustavljaju ili osporavaju. Vrlo sam precizno rekao da tri godine za redom Srbija dobija pozitivne ocene od Evropske komisije, onda Evropski savet ne da tzv. "zeleno svetlo" za otvaranje novih klastera Srbiji.

Imate države, da ih ne spominjem, koje su apsolutno, kako se to kaže, harmonizovali svoju politiku sa Briselom i nisu otvorili ni jedno poglavlje, odnosno ni jedan klaster. Uvek iz nekih drugih razloga koji su specifični i baš se pojave u datom vremenu i datim okolnostima.

Mi ćemo da čuvamo naš srpski interes i jedna od najstupidnijih definicija je kad neko kaže da sedimo na više stolica. Apsolutno sedimo posle dugo vremena na jednoj stolici, srpskoj stolici i vodimo se isključivo srpskim interesima. To nije sedenje na više stolica, samo što mi ne moramo da pokažemo sve korake unapred. Ne moramo sve karte da pokažemo i ne moramo da se posvađamo sa svima da bi se dodvorili, odnosno da se sa jednima posvađamo da bi se dodvorili drugima.

Da, EU je naše prirodno okruženje i naš prirodni put, ali kada bi se odrekli partnera u Aziji, Africi, Latino Americi, postavlja se pitanje - ko bi danas podržao Srbiju recimo u UN? Koje bi države otpriznavale ili ne bi priznavale tzv. "nezavisnost Kosova", odnosno samoproglašenu nezavisnost tzv. "Kosova?

Zamislite da smo uveli sada sankcije Ruskoj Federaciji ili da smo zabranili kako to neko kaže "maligni uticaj" NRK u Srbiji, kome bi se mi mogli obratiti danas da nas politički podrži u izbegavanju onog scenarija koji nam se priprema, a to je da budemo žigosani kao genocidni narod? Nadam se da niko u ovoj sali ne veruje da to ne može da ima političke, svakako političke a vrlo verovatno i pravne posledice. Ni jedna vrata nećemo da zatvorimo, da, idemo evropskim putem, ali ćemo sarađivati sa svima. Ako nas Evropa hoće to je sjajno, jer mi hoćemo Evropu.

Ako je Evropa umorna od prijema novih članica, mi to razumemo, nastavićemo da radimo na reformama. Nastavićemo da privlačimo investicije, nastavićemo da otvaramo nova radna mesta, da rastu plate i penzije i to je deo onoga što je gospodin Marković govorio kada je pričao o ekonomskim rezultatima države i koliko je Srbija uspela da privuče stranih direktnih investicija, apsolutno više od polovine stranih direktnih investicija u poslednje tri godine. Na prostoru Zapadnog Balkana je našlo adresu, došlo je u Srbiju što je pobeda svih građana Srbije naravno i cele Srbije.

To vam stvara uslov za rast i BDP-a, ali iz toga i plata i penzija. To je ono od čega građani žive i zbog čega treba da živimo bolje. Verujem da ćete nastaviti da podržavate politiku ove Vlade i u narednom periodu. Ako neko ne bude hteo da, kako ste vi to sad rekli, da ne citiram, da brani državu ili državno rukovodstvo, pa zajedno ćemo o tome pričati. Nemam problem da razgovaram o tome, bez obzira da li je neko član stranke neke ili nije, mislim da svi oni koji su u Vladi, ako veruju u ovu politiku koju sam predstavio u ekspozeu, moraju da je brane i moraju da imaju istu politiku u kojima je predsednik Republike, jer smo s njime zajednički i definisali sve ove ciljeve. Mi se toga ne stidimo i ne krijemo. Mi se toga ne stidimo i ne krijemo.

Ako neko misli da treba da bude zadužen samo za lepe stvari, a da ne će da se politički pozicionira po osetljivim temama ili težim temama, onda to najbolje govori o njemu. Slažem se da njemu onda nije mesto, ne u ovoj Vladi, nego u bilo kojoj Vladi, ali vreme će pokazati.

Otišao je Dragan Marković Palma, pa ne mogu da mu kažem ono što sam hteo, ali pričaćemo o tome, svakako i oko sporta. Čeka nas olimpijska godina, značajno je podignut fond nagrada. Moramo da radimo na jačanju sportske infrastrukture, ali i ta sportska infrastruktura ne sme da bude puko nabrajanje i izgradnja koja će posle da pravi troškove koje niko neće moći da izdrži. Svi moraju da razumeju da vrednost jednog objekta vam opet ili odmah opredeljuje koliko će biti troškova održavanja na godišnjem nivou od najmanje 10%, ono što je meni poznato dok sam vodio grad. Prosto moramo dobro da sagledamo sve one naše potrebe, ali sport je nasušno potreban našoj naciji zbog zdravlja, rekao bih opstanka i posebno sam akcentovao ne samo profesionalni sport, nego školski sport, nastavne i van nastavne aktivnosti. To je nešto na čemu smo mi odrastali. To sad nije žal za mladosti, to je prosto nešto što je danas primenjivo, da je mnogo bolje da su nam deca u školskim salama i na školskim terenima nego oko njih i da ne znam šta rade.

Siguran sam da možemo da nađemo od lokalnog nivoa do državnog nivoa dovoljno snage da angažujemo te sportske kapacitete i da što više, pre svega dece bude uključeno u sport. Ne moramo uvek pričati o vrhunskim profesionalnim rezultatima, ovde je suština da ljudi, pre svega mlađe kategorije zdravo žive i ne samo mlađe kategorije, u tom kontekstu gledam pitanje sporta i očekujem da će ministar Gajić na tome mnogo raditi. Obično se svi samo fokusiramo na one vrhunske sportske rezultate, a verujem da ćemo na Olimpijadi imati dobre rezultate, da će naši reprezentativci na najbolji način zastupati i predstavljati našu državu i sebe, svakako i da ćemo se radovati uspesima. Čeka nas i mnogo velikih takmičenja, Evropsko prvenstvo u fudbalu, drugi kvalifikacioni ciklusi, ali i prvenstva u drugim sportovima. B

ilo bi dobro da Srbija uspe da dobije podršku i drugih država da sedište jedne od međunarodnih sportskih organizacija bude u Srbiji, kao što je Mađarska uspela i određenim sportovima ili za određene sportove. Kada bi Srbija uspela to da uradi, to je ne samo pitanje sporta, to je pitanje međunarodnih odnosa, diplomatije, ekonomije, turizma, privrede. Svakako multifunkcionalno i viševektorsko i verujem da ćemo na tome raditi.

O poljoprivredi sam pričao vrlo detaljno. Jedna od najzahtevnijih oblasti. Srbija je tradicionalna poljoprivredna zemlja i da ne elaboriram ponovo, onaj deo ekspozea o poljoprivredi, a videli ste da sam proširio i na lovstvo i ribolovstvo o kome se obično nije pričalo, jer imamo veliki broj ljudi koji je uključen u te grane a i mi ih zaboravljamo, nešto to nije politički atraktivno ili medijski interesantno. Verujem da poljoprivreda mora da ide dalje u razvoj da bi bila motor sveukupnog ekonomskog napretka Srbije, ali pre svega da preskočimo tu stepenicu gde smo dosta dugo zaglavljeni, da smo mi primarni proizvođač u poljoprivredi, već da idemo na veću društvenu vrednost, proizvodu vrednost i da zaista ubiramo plodove naših vrednih ljudi i onoga što nam je Bog i priroda dali, dobru zemlju i dobre predispozicije za dobre rezultate u poljoprivredi. Hvala.

Hvala lepo, predsedavajuća.
Hvala vama, gospodine Pastor, na objektivnom sagledavanju.
Hvala vam što ste spomenuli da sam u ekspozeu govorio o nekim temama o kojima se možda ranije nije govorilo.
Mislim da je moja obaveza bila da otvorim sve društvene oblasti i nevezano kakva je resorna podela u Vladi, nego da sve ono što čini jednu državu, jedno društvo, kandidujemo kao temu za razgovore.
Naravno, sa namerom sam krenuo od Mađarske kod ocene regionalnih, odnosno međususedskih odnosa i nije to pitanje rođačkih odnosa, nego pitanje rezultata, a Ištvan Pastor je zaista mnogo doprineo zajedno sa Viktorom Orbanom i Aleksandrom Vučićem na stvaranju jednog ambijenta koji ja mogu da svedočim, jer dolazim sa severa naše države.
Pre 10, 15, 20 godina je bio nezamisliv. To da je neko pomislio da će takvi biti odnosi ne samo između dve države ili dve administracije, nego između dva naroda posle burnih perioda grešaka i jednog i drugog naroda ili jedne i druge države, to je zvučalo gotovo filmski nemoguće. To je razlog upravo zašto sam citirao vašeg oca koji je bio jedan od ključnih faktora ne samo u relaksiranju tih srpsko-mađarskih odnosa, nego u uspostavljanju nove dimenzije u odnosnima i mađarske i Srbije, ali pre svega i naših naroda.
Što se tiče demografije, znate, ako nema ljudi, ništa ovo ne vredi. Ja veoma cenim ono što je Viktor Orban radio prethodnih godina po pitanju populacione, odnosno demografske politike. Naravno, ne daje to odmah rezultate i treba vremena. Ljudi to, prosto, misle da preko noći možete da vidite veliki napredak.
Živimo u dobu kada neke druge zakonomernosti vladaju, kada neki drugi nivoi komunikacije vladaju kada su druge teme bitne ili bitnije. Ne bih rekao bitne i bitnije, rekao bih interesantnije, koje se nažalost često negativno reflektuju na pitanje demografskih pokazatelja ili sveukupne demografije.
Ja sam siguran da će i budući ministar za demografiju Srbije bar se konsultovati sa kolegama iz Mađarske... i ne samo Mađarske, ali sada pričamo o tome i videti šta možemo dalje da radimo, naravno, u okviru naših mogućnosti finansijskih, ekonomskih, pa i demografskih.
Ako ne budemo imali više dece, bez obzira da li smo Srbi, Mađari, Bošnjaci ili neke druge nacije, a živimo u Srbiji, svi ćemo biti u problemu. Ne treba da nas čudi onda što neko uvozi radnu snagu ili što dolaze drugi narodi da žive na ovim prostorima.
To su stvari koje se dešavaju i koje su se istorijski dokazano dešavale. Mi Srbi imamo to bolno iskustvo sa prostora Kosova i Metohije, gde nismo razumeli demografska kretanja i taj problem i danas plaćamo ili suočavamo se sa istim i dan danas.
Što se tiče projekata od lokalnog značaja, deo njih sam spomenuo. Naravno, nije moguće sve pobrojati u ekspozeu, pa makar trajao i tri sata, ali vodićemo računa o što ravnomerenijem i ravnopravnijem razvoju svih delova Srbije i to je naša obaveza, bez obzira iz kog grada dolazi koji ministar ili u kom resoru. To je zadatak cele Vlade. Mi gledamo Srbiju apsolutno jedinstveno i nedeljivo i ono što sam i sa gospodinom Vesićem i gospodinom Malim, koji prati te finansijske tokove oko velikih investicija, informisao. Već su u procesu određeni veliki infrastrukturni radovi za sever naše države i tu je Ipsilon krak u punom profilu, ali i carinski terminal koji je tražen i, naravno, kanalizacija sa prečistačem u Somboru i Subotici. Govorim za ova menja mesta i veliko mesto, da konačno probamo da spasemo i Palićko i Ludoško jezero, ali i sva ona divna i srpska i mađarska i bunjevačka i hrvatska sela u Severno-bačkom i Zapadno-bačkom okrugu, odnosno na toj liniji granice, u graničnom pojasu prema Mađarskoj.
Spomenuli ste Vladu koja je manjinski inkluzivna s ponosom, da, a voleo bih da je još inkluzivnija. Ne moram da krijem, ja bih voleo da ste i vi hteli da participirate. Lično sam vas pozvao da budete ministar u Vladi koju sam danas predložio, ali razumem politiku SVM i to je nešto što je vaš kurs i za poštovanje je što pokazuje da se vaša politička stranka ne kandiduje za neku fotelju ili neko mesto, nego pre svega hoće da ostvari konkretne rezultate na poljima koji su najbitniji i najvažniji za Mađarsku zajednicu u Srbiji i u opštinama gde je dominantna Mađarska zajednica u Vojvodini. Nadam se da će možda SVM u narednom periodu i promeniti taj stav i da ćemo, kao što imamo predstavnike Bošnjačke i Hrvatske zajednice, videti i pripadnike Mađarske zajednice na ministarskim pozicijama. Nije sporno uopšte, apsolutno je nesporno vaše učešće kroz državne sekretare u svim onim resorima o kojima smo razgovarali vi i ja i kako ste rekli, u nekoliko desetina sekundi se dogovorili.
Što se tiče bezbednosti na severu, to nije pitanje samo ugroženosti Mađara ili Srba, to je pitanje ugroženosti naše države. Ministarstvo unutrašnjih poslova je dosta toga uradilo, BIA, vojno-bezbednosne službe. Mi ćemo nastaviti da se staramo o bezbednosti naše države. Nije pitanje para. Siniši to možda sada neće prijati što kažem. Ovo je pitanje, nešto što izlazi iz klasičnih ekonomskih okvira. Ako vi nemate elementarnu bezbednost za vaše građane, onda ne možete ni da pričate o nekim drugim stvarima ili je neukusno da pričate o nekim drugim stvarima.
Mi razumemo muku nekih ljudi koja ih je naterala da izbegnu ili napuste svoje države. Ali, među onima koji se tako predstavljaju ima i onih koji nisu baš mukom naterani, nego su po nekoj drugoj agendi krenuli na to putešestvije. Kako god, svi će biti lepo i dobro dočekani, jer je to u duhu našeg naroda, naše države, ali svi moraju da poštuju i domicilno stanovništvo i moraju da poštuju kulturu i običaje domicilnog stanovništva. Niko nema pravo da uzurpira ili na bilo koji drugi način vrši nasilje nad ljudima koji tu žive i nikoga drugog nisu ugrozili, naprotiv, čak su lepo dočekali ljude koji su sve to zatekli na ovom prostoru.
Tako da, i od gospodina Dačića, kao budućeg ministra unutrašnjih poslova, očekujem da budnim okom prati to što se dešava na severu, ali ne samo na severu, tu je cela ta linija od Preševa i ulaska, pa čak i sa pirotskog dela, odnosno kroz Bugarsku. Imamo više tih pravaca ulaska migranata ili kako god, da sada nekoga oslovim, da ne bude politički nekorektno, vodeći računa, pre svega, o bezbednosti domaćeg stanovništva.
Oko infrastrukture, radićemo zajednički, raditi na povezivanju svih delova Srbije, ali i raditi na povezivanju Srbije sa drugim državama, pre svega, sa Mađarskom. Voleli bi da naši mađarski partneri brže rade na njihovom delu pruge od Budimpešte do granice sa Srbijom. Što se tiče Srbije, ja verujem da ćemo mi do kraja godine imati već saobraćaj. Pre neki dan smo ministar Vesić i još određeni ljudi bili na spajanju te poslednje deonice u Bačkoj Topoli, odnosno tog poslednjeg lota koji je spojen na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad-Subotica. To će biti zaista revolucija za Srbiju kada budete putovali od Subotice do Beograda za 80 minuta. Nema nikakvog opravdanja da idete kolima ili da ne koristite „Soko“, odnosno brzi voz.
To je nova dimenzija Srbije. I to jeste skok u budućnost o kojoj smo pričali. Raduje me saradnja sa vama. Na moju podršku uvek možete da računate.

Hvala, predsednice.
Što se tiče ravnopravnosti svih građana Srbije, to je nešto što je aksiom i polazna tačka u odnosu na sve ono što govorimo, razgovaramo, o čemu pričamo i posebno sam akcentovao to da su svi građani bez obzira na nacionalnu pripadnost ili versku pripadnost jednaki i moraju biti jednaki. Svaka pomisao i svaki akt kojim bi to bilo narušeno moralo bi biti najstrožije sankcionisano.
Da ne ponavljam ovo oko manjinske inkluzivnosti u Vladi, voleo bih da taj trend ne da se nastavi, nego da bude i prisutniji i da zaista svi građani Srbije, bez obzira kom narodu pripadaju, osete Srbiju kao svoju državu. To je, dozvolite, možda budem i malo sebičan, i nacionalni interes srpskog naroda, jer kada se Bošnjak i Mađar, ili bilo koje druge nacionalnosti Hrvat, Bunjevac, Slovak, Rumun, Bugarin oseti kao deo jedinstvenog korpusa svih građana Srbije, to je uspeh i većinskog naroda.
Ali, da bi neko razumeo potrebe, možda nije lepo kada kažete "manjinskog naroda", da razume potreba i drugih etničkih grupa da zadrže svoj identitet, da čuvaju svoju kulturu, jezik, pismo, religiju, morate da volite prvo svoj narod. Ja nikada nisam razumeo ljude koji ne vole svoj narod ili misle da vole druge narode. Pošto ja volim svoj narod i ponosan sam na srpski narod, na našu istoriju, tradiciju, kulturu, duhovnost, isto tako sam ponosan i volim sve ono što krasi i bošnjačku zajednicu i mađarsku zajednicu i sve ostale zajednice koje žive na prostoru Srbije i vidim nas kao jedinstvenu lepezu naše otadžbine.
Infrastruktura, ja sam nešto o tome i govorio, sada razmenjujem određene informacije sa ministrom Vesićem koji je vodio ovaj resor u prethodnih godinu i po dana, vrlo jasno akcentovao da se projektuje taj strateški put, rekao bih, jugozapadne Srbije, a to je Kraljevo-Novi Pazar.
Verujem da ćemo do juna 2025. godine imati konačan projekat i da onda možemo da idemo da razgovaramo i sa Ministarstvom finansija i da pripremamo finansijski budžet, odnosno budžet za izgradnju te saobraćajnice koja je preko potrebna zaista svima koji žive na tom prostoru i potpuno može da otvori novu dimenziju tog dela naše države.
Završavam ovaj projekat rekonstrukcije, kao što ste vi pričali, oko pruge, oko železničkog saobraćaja Kraljevo-Rudnica, ali ono što do sada nije bilo i ispravljamo tu istorijsku nepravdu i nelogičnost, projektuje se i pruga od Raške do Novog Pazara, odnosno da konačno i železnički saobraćaj dođe u Novi Pazar, i to takav železnički saobraćaj da je predviđena brzina kretanja, odnosno brzina vozova od 120 kilometra na sat. To je nešto što je zaista gotovo nezamislivo bilo do juče u Srbiji. Verujem da ćemo biti uspešni u tom poslu i sa nestrpljenjem čekam tu vest da je stigao prvi voz u Novi Pazar ili da je krenuo prvi voz iz Novog Pazara.
Radimo, naravno, i projektujemo brze saobraćajnice Novi Pazar-Duga Poljana, jer je to mesto odakle bi trebali da spajamo sa nastavkom auto-puta od Požege preko Ivanjice-Arilja, Arilja-Ivanjice do Sjenice, odnosno Duge Poljane i time da spojimo Novi Pazar sa tom brzom saobraćajnicom. Naravno da ćemo raditi na obnovi sveukupne i lokalne infrastrukture zajedno sa lokalnim, sa rukovodstvom grada Novog Pazara, jer to je baština, kulturna baština i veliki potencijal cele naše države i svih naroda koji žive.
Završili smo ovaj put koji je bio veoma bitan i tražen, a to je od Novog Pazara-Raška i danas je milina kada dođete od Raške pa idete dalje ka Pazaru, nije to više put rizika i neizvesnosti, nego put uživanja u saobraćajnici, odnosno u putovanju.
Naravno, ostaje pitanje ove kanalizacione, vodovodne mreže i specifične konfiguracije, geografske konfiguracije koja uvek povećava ili utiče na visinu troškova, ali verujem da ćemo zajednički sa lokalnom samoupravom na tome raditi.
Turizam sam spomenuo vrlo detaljno, vrlo precizno. Veoma sam zadovoljan, to sam pričao i sa ministrom u prethodnom periodu. Mi smo prestigli one rezultate koje smo imali pre korone, zato sam stalno i davao odrednice u odnosu na 2019. godinu jer je korona napravila potpunu destrukciju, odnosno zaustavila taj trend. Mi ne samo da smo se oporavili i vratili, nego smo i prestigli i imamo svuda bolje rezultate. Činjenica je da po prvi put imamo više stranih turista nego domaćih je zaista vrlo impresivna.
Ono što nas čeka jeste, ali i to je povezano sa infrastrukturom jačanja i turističkih kapaciteta infrastrukture u oblasti hotelijerstva, ugostiteljstva, sve one ponude koje treba da predstavljaju jednu perspektivu ili retrospektivu naše države i da privuče još veći broj stranaca, odnosno gostiju i domaćih i stranih.
Voleo bih da i naši građani malo više obilaze Srbiju i nauče Srbiju. Mi više volimo da naučimo neke druge evropske gradove nego sopstvenu državu i zaboravljamo ili previdimo koliko je lepa Srbija i koliko imamo divnih mesta za obilaske.
Nauka i tehnološki napredak, nema sveukupnog razvoja i modernizacije Srbije bez toga i tu je predsednica Skupštine kao premijerka zaista uradila mnogo. Imao sam potrebu da to posebno akcentujem u ekspozeu, iako to nije nešto što je bilo u mom fokusu rada, ali taj deo napretka je direktno povezan sa svim ostalim društvenim oblastima i utiče na njihovu modernizaciju i ubrzani razvoj i verujem da ćemo na tome nastaviti. Prosto smo otvorili zaista velike i ozbiljne, velike naučno-tehnološke projekte i nadam se da ćemo biti dostojni tog izazova.
Bolnica u Novom Pazaru, dosta izazova. Skoro sam bio u prilici da sa predsednikom Republike pričamo sa izvođačem radova. Biće urađeno, ima teže ili komplikovanije stanje nego što je to možda u projektu bilo predviđeno, ali će Novi Pazar dobiti kliničko-bolnički centar kakav i zaslužuje.
Mladi, porodice, sve ono što sam pričao oko demografije, budućnost naše države, nema spasa ni Bošnjacima, ni Srbima, ni Mađarima, ni Hrvatima i Bunjevcima ako nas ne bude više i ako ne ostanemo na ovim prostorima.
Hvala vam, doktore Bačevac, na podršci. Verujem da ćemo zajednički pratiti realizaciju ovih projekata.

Hvala lepo.
Kao što vi vidite da je ono što sam ja govorio ili radimo da je propaganda, mislim da je ovo što ste vi pričali čista propaganda i krajnje neodgovorno prema našoj državi.
Što se tiče Evropske unije, ja sam vrlo precizno govorio o našim planovima i odnosima i u Evropskoj uniji i o odnosima Evropske unije prema Srbiji. Neko ko nije evrofanatik, nego neko ko je realno sagledavao sve okolnosti, reći ću vam šta jeste, po meni, najveća vrednost Evropske unije i koja bi mogla da bude za Srbiju najznačajnija, a to jeste – mir. Najveća vrednost Evropske unije jeste mir, jer se nije dogodio nijedan sukob na teritoriji zemalja članica koje su deo Evropske unije.
Nisam ni zaljubljen, ni zaslepljen i ne mislim da je tamo sve idealno i perfektno i da je pravično i prema onima koji su tamo ili prema onima koji bi mogli da budu, ali zamisliste da sam danas rekao nešto drugačije, koliko bih otežao i ugrozio poziciju Srbije. Nije pitanje intimnog osećanja i kakve emocije se u meni probude kada čujemo neke signale ili neke zahteve, pitanja, nego je pitanje racionalnog sagledavanja.
Znate, Evropska unija nije nikakva utopija, nije apstraktna tvorevina, ona postoji, ona egzistira i niko nije ušao u Evropsku uniju iz međusobne ljubavi, već iz praktičnih, političkih i ekonomskih razloga. To su interesi koji bi trebalo da i nas opredeljuju.
Što se tiče Kosova i Metohije, mislim da sam poklonio ili posvetio pojedinačno najveći deo svog izlaganja Kosovu i Metohiji, nisam pobegao ni od jedne teme, ni od jedne tačke, i vrlo jasno pričao o onome što nam se dešava i o onom što nas čeka, i vrlo jasno podvukao i reći ću sad ponovo – ne odustajemo od Kosova i Metohije. Vidim i razumem Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Republike Srbije. Da ne bi bilo bilo kakve dileme da li se nešto priprema, da li će neko od nas nešto da preda, potpiše, da otpiše, ili smo mi zbunjeni i zaslepljeni, pa ne znamo ni šta se dešava, ja kad sam se prihvatio mandata, prihvatio sam se mandata da sam u Vladi Republike Srbije u kojoj je i Kosovo i Metohija, i to je za mene svetinja.
Što se tiče životnog standarda i ovoga što ste rekli da sam neprecizno ili netačno govorio o odnosu nezaposlenosti, odnosno kako se izračunava i izražava procenat i stopa nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, postoje međunarodna pravila i standardizacija koju definiše Eurostat. Stopa nezaposlenosti se utvrđuje tako što se nezaposlena lica podele, odnosno oduzmu od zaposlenih lica. Vrlo je jasan taj razlomak. Nezaposlena lica, ispod toga zaposlena lica.
Što se tiče stope zaposlenosti, imate zaposlena lica koja se dele u odnosu na ukupno stanovništvo i tu brojevi su vam neumoljivi. Zato sam i rekao da je preko 50% stopa zaposlenosti, u odnosu na ukupnu populaciju Republike Srbije, gde ulaze i penzioneri i oni mladi koji ne mogu da rade. Stopa nezaposlenosti je oko 9%, jer nju dobijamo tako što nezaposlena lica podelimo sa brojem zaposlenih lica. I tu nema prevare, nema laži, nema stvari da li se vama nešto sviđa ili se ne sviđa. Drugo, ja sam siguran da svako od nas može da vidi da je daleko veća ponuda radnih mesta danas u Srbiji i siguran sam da svako od nas bi voleo da te plate za zaposlene budu još veće, da uslovi za rad, ono o čemu je pričao i dr Bačevac, budu bolji.
Ali, to je nešto što je konstanta, to je nešto o čemu ćemo morati stalno da vodimo računa, a da mi kažemo da nećemo da radimo, da nam ne trebaju fabrike ili da nećemo da primimo strane investitore, ja mislim da bi bilo pogubno za Srbiju. Ako hoćete da gledam sada i drugačije, ne samo u pitanju stope zaposlenosti ili nezaposlenosti, dolazak stranih investitora je i od geopolitičkog interesa za Srbiju, zato što kada dobijate kompanije iz Nemačke i Japana, iz Ruske Federacije, Sjedinjenih Država, vi pravite sebi jednu dobru geopolitičku podlogu da čuvate nacionalne državne interese.
Ja gledam to u širem kontekstu, a ne prosto kroz neku statistiku ili razlomak. Nije fer reći da danas ima manje zaposlenih, jer svi pokazatelji, ne statistički, životni, ukazuju na drugačije, prosto, vas život demantuje u odnosu na ono što ste rekli.
Inovacije i nauka, znate, ja sam siguran da je to dobro za Srbiju. Nisam sebi dao za pravo da sam ekspert, napomenuo sam ko se više bavio time i pokušaću da zajedno da ljudima koji su direktno uključeni savladavam, učim, naučim i budem koristan državi u tom polju.
Mislim da Srbija nema pravo sebe da na neki način kazni ili propusti šansu da se uključi u red procesa koji su neumoljivi i neupitni, a to jeste taj vid modernizacije, s tim što ću ponovo istaći da za mene modernizacija nije moguća ako se odreknemo svoje tradicije, istorije, kulture, duhovnog i nacionalnog identiteta. Ja ne vidim to kao suprotstavljene strane, nego kao deo jedinstvenog lanca. Nikada ne bih to postavio u procesu „ili“ nego „i“ da bih išao u vezivnom pravcu, odnosno napravio da je to jedinstvena celina, jedinstvena sinhronizacija, odnosno sinergija.
EKSPO, i o tome smo pričali, cena EKSPO-a, samog EKSPO -a je oko jedne milijarde evra. Nikada nismo spomenuli tu cifru koju vi spominjete od 15 milijardi evra, a ceo projekat „Srbija 2027“ je 17,8 milijardi evra i u njemu su 323 projekta u celoj Srbiji, u celoj Srbiji, a EKSPO je deo toga, nije EKSPO 17 ili 15 milijardi, kako ste vi rekli, nego je deo tog projekta „Srbija 2027“.
Što se tiče poljoprivrednika, ne potcenjujte srpskog poljoprivrednika i paora, obrazovaniji je i sposobniji i može da ispuni sve ono što treba i što je u njegovom interesu, tako da je odličan odziv na registraciju i srpski paor, odnosno srpskih farmera i mi ćemo zajedno kao država raditi da približimo sve te alate, kako se to danas kaže, da njima budu od koristi, a ne da to neka otuđena administracija nameće slobodarskom narodu, pošto i ja pripadam tom istom narodu. I ne mislim da postoji neka administracija sa jedne strane, a ovde obespravljeni narod ili obespravljeni poljoprivrednici, pa im neko iz neke kancelarije nameće neke uslove koje oni ne mogu da dosegnu, a time ih izbacuje iz nekih stvari ili pogodnosti koje mogu da imaju.
Ja sam siguran da smo mi jedinstveni lanac i da sam posebno pričao o poljoprivredi i istakao značaj poljoprivrede i nešto što je deo srpskog ambijenta, ako hoćete, i srpske tradicije.
Poljoprivredni budžet danas je 118 milijardi dinara, rekordan. Teško da možete da bilo koga ubedite, ja sam siguran i sebe, da je to lošije nego kada imate budžet od 42 milijarde, da je lošije kada više dajemo u poljoprivredu i kada stvari uređujemo, ali kada isto tako i zabranjujemo ili sprečavamo zloupotrebe, kako su se nažalost ili kakve su se nažalost dešavale, pa da je neko dobijao subvencije i podršku od države za ono što nema ili za ono što ne radi. Zato nam je potreba jasna evidencija, a ne da bi neka duboka država kontrolisala narod ili ne znam kakve stvari nametala.
Što se tiče pravosuđa, tačno ste me citirali, ali niste nastavili ono što sam ja dalje rekao. Ja sam rekao da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno, ali sam rekao da nisu neodgovorni, nego su odgovorni i odgovorni su prema narodu, prema građanima ove države. U krajnjem slučaju, građani su hteli ustavne reforme, dali smo tu autonomiju sudskoj vlasti, šta god ja mislio o tome privatno, nije relevantno, to su pravila koja važe u Srbiji i ona se moraju poštovati.
Ja se nadam da su naše sudije i tužioci svesni odgovornosti koju imaju. Najčešće oni ni ne osete možda taj gnev javnosti koji je mnogo vidljiviji za ljude koji su u svetu politike, koji su prisutni i u medijima, ali hajde da pomognemo i ohrabrimo srpsko pravosuđe i svakako da nam se ne ponove stvari koje su nam se dešavale, a vi to dobro znate, 2009. godine, kada je nastao masakr u srpskom pravosuđu, koji smo posle plaćali skupo, ne samo finansijski skupo, a i finansijski skupo, jer je država platila štetu od 33 miliona evra za sve ono što su izgubili ili nisu dobili oni koji su nezakonito protivustavno ostali bez posla, nego smo izgubili čitavu jednu plejadu sudija i tužilaca u pokušaju da neko politički potpuno preuzme kontrolu nad pravosuđem u Srbiji.
Rekli ste sudovi i stanje u sudovima u Srbiji. Da vam kažem, rekonstrukcija tri suda počinje za par meseci i sredstva su obezbeđena.
Što se tiče urađenih radova na infrastrukturi za pravosudne organe, želim da vas podsetim da smo završili i sud u Ubu, da je gotovo završen novi sud u Novom Sadu, sud u Valjevu i da se gradi sud u Nišu i, naravno, najveća ustanova ili infrastrukturni zahvat jeste bila Palata pravde u glavnom gradu, odnosno Beogradu.
Nastavićemo dalje da radimo, da jačamo pravosudne institucije, jasno razlikujući šta je nadležnost zakonodavne, šta je nadležnost i delokrug rada izvršne vlasti, a šta je ono što pripada pod okrilje pravosudnih organa.
Rudarstvo je nešto što je karakterisalo i odredilo našu državu od srednjeg veka. Rudarstvo je nešto što je direktno imalo uticaja na razvoj srednjovekovne Srbije i uopšte razvoja srpskog naroda i srpske države.
Srbi su znali da iskoriste svoje prirodne potencijale i da čuvaju svoju državu. Ja ne mogu da budem pobornik politike koja će radi dodvoravanja bilo kome da kažnjava našu državu, da ne koristi resurse koje ima, a da to svi drugi koriste i da prave ekonomske prednosti u odnosu na nas. Ja mislim da Srbija treba i mora da koristi svoje prirodne resurse, da ekonomski napreduje, vojno-odbrambeno snaži time…
(Aleksandar Jovanović: Nemoj da lažeš!)
Da razvija infrastrukturu, da ulaže u nauku, obrazovanje, pravosuđe, koristeći sve svoje prednosti koje ima. Ne mislim da treba da budemo slepi kod očiju i gluvi kod ušiju i da ne vidimo ono što imamo, a to ne znači da ne čuvamo i naše šume i naša polja i reke i potoke i jezera i pre svega da ne čuvamo naš narod.
Ja sam siguran da je moguće naći vrlo jasan, izbalansiran odnos, jer je to postignuto i u drugim zemljama sveta. I nisam neko ko, kako ste rekli, je zagovornik kolonijalizma nad Srbijom. Pa, zar zaista vam ja delujem da ću biti neko ko promoviše interese druge države, da ću dozvoliti da bilo ko nešto radi na uštrb naše države? Pa, meni je Srbija iznad svega. Ja sam više puta to istakao, a i živim za to. Svojim životom sam do sada pokazao. Nemam gde da idem iz Srbije. Jedino gde bih eventualno mogao da idem, ako bi me primili, Republika Srpska. Ne idem nigde van Srbije, niti ću otići iz Srbije, jer Srbiju najviše volim. Ovog posla sam se prihvatio jer volim Srbiju, jer sam odgovoran za Srbiju, jer moji sinovi sutra treba da žive u Srbiji i njihova deca treba da žive u Srbiji.
Nemamo destinacije na nekim drugim delovima sveta, odnosno adrese, stanove, kako god hoćete, kuće na drugim delovima sveta. Ovo je naša kuća, ovo je moja država, ovo je moja otadžbina. Ja sam danas spreman da polažem odgovornost za Srbiju, a ne da bežimo iz Srbije.
Nigde nećemo ići iz Srbije i to nije vezano za uspeh na izborima, da vam kažem, pobeđivali ili gubili na izborima, a i jedno i drugo je normalno u politici. Nikada nećemo ići iz Srbije. To ko je pokrao izbore, evo vama prilike 2. juna, samo da se dogovorite jel idete ili ne idete, a izgleda da idete, tako što kažete da ne idete na izbore. Evo, 2. juna, pa će građani opet da kažu šta misle. A opet ćemo da imamo izbore i stalno ćemo da imamo izbore, kad god dođu rokovi za to, jer je najbolja prilika da građani kažu šta i o kome misle. To je prava suština demokratije u jednoj državi.
Tako da vam još jednom podvučem, ne idemo nigde iz Srbije, bili u Vladi, ili u opoziciji ili radili negde neke druge poslove. Možete da nas hapsite, da nam pretite. Nije bitno to što dobacujete. I tada kao i danas kao i juče, a sutra će to pokazati vreme, ne idemo i ne odričemo se Srbije.

Kratko, vrlo kratko.
Hvala, gospodine Krkobabiću na vašoj analizi i onoga što sam izneo u ekspozeu i pre svega na političkoj podršci politike za koju ćemo se zalagati ili za koju ćemo raditi i boriti se u naredne četiri godine.
Jeste ovo okupljanje oko jedne nacionalne ideje i zato vidite i u Vladi i ljude koji su možda u nekom, odnosno u prethodnom periodu imali neke drugačije političke stavove, smernice ili prosto ugao gledanja.
Danas smo postigli taj konsenzus, kako ste vi rekli, nacionalni, društveni konsenzus da to bude važnije od razlika koje postoje i u svakoj porodici možete da imate određen razlike, ali porodica se okuplja oko onih stvari ili vrednosti koje su zajedničke ili koje čine jednu porodicu.
Odgovornost je nešto na čemu sam insistirao i insistiraću, počevši od sebe, i to je nešto što mora biti uslov svih uslova ako se bavite ovim poslom. Ja verujem u Srbiju kao slobodnu i nezavisnu državu, suverenu. Ja sam i rekao da je taj kamen temeljac koji je 2014. godine, odnosno 2012. godine pa 2014. godine uspostavljen, da je Srbija politički nezavisna, vojno neutralna država i taj kurs ćemo zadržati. Od tog kursa neće biti odstupanja.
Verujem da je upravo to nešto što nas okuplja, bez obzira na određene političke razlike, čim mi pripadamo različitim političkim strankama, ali postoji želja da Srbija i vera da je Srbija iznad svih političkih stranaka ili političkih programa.
Zdravlje je nešto što dotiče svakog čoveka. Prosto, niko nije nezainteresovan ili imun na to pitanje. Svako od nas u porodici ima nekog ko ima, nažalost, određene zdravstvene probleme ili izazove i ponosan sam ne samo na šta smo uradili u pogledu infrastrukture i opreme, a mnogo toga je urađeno.
Posebno sam istakao ovu činjenicu da smo primili preko 40.000 novih zdravstvenih radnika i lekara i medicinskih sestara i tehničara i time značajno ojačali onaj ključni faktor, a to je ljudski faktor, odnosno ljudski resurs. Možemo da kupimo i najbolje mašine i najbolju opremu i da sagradimo ili izgradimo najbolje objekte, ako nema ljudi koji znaju to da koriste, da rade, da leče, da brinu o zdravlju naših građana, onda je to sve zaista mnogo manje bitno. Verujem da će ministar Lončar vrlo brzo pokazati konkretne stvari i rezultate koje će Vlada raditi u oblasti zdravstvene zaštite.
Vi ste i posebno istakli i apostrofirali pitanje zdravlja ili zdravstvene zaštite za najstariju generaciju u trećem životnom dobu i pitanje palijativne nege ili palijative, sada tu naravno postoje rasprave da li je to čisto zdravstveno ili socijalno zdravstveno pitanje, da ne budem neko ko sebi daje za pravo da zna više od onih koji se bave tom oblašću, svuda gde god sam bio čujem zahtev za tom vrstom nege ili pažnje, palijativnom i verujem da će i Ministarstvo zdravlja, ali i socijalne zaštite zajednički ili svih onih ministarstava koji moraju biti uključeni, jer očigledno da je to više sektorsko pitanje i znaće i dati konkretan odgovor za naše građane, uopšte pitanje gerijatrije i svega onoga što muče ili brine pogotovo svaku porodicu u Srbiji i opet vam je to povezano sa pitanjem demografije i što nam je nacija sve starija, što su nam građani sve stariji, što imamo manje dece, sve to usložnjava i ova pitanja i ove izazove sa kojima se suočavamo.
Oko infrastrukture ste bili precizni, da ne ponavljam. Sve to što ste rekli, ako budemo uspeli da sačuvamo Srbiju, mir i stabilnost ovog regiona, da sačuvamo i političku stabilnost Srbije. Siguran sam da ćemo, ne samo završiti ove infrastrukturne projekte, nego i mnoge nove realizovati i da ćemo svi zajedno biti ponosni 2027. godine ili 2028. godine kada se bude podnosio neki završni račun, dozvolite tako da kažem, ove Vlade pred građanima Srbije i pred Narodnom skupštinom, da smo ono što smo planirali realizovali, da smo bili posvećeni i uspešni. Hvala vam lepo.

Hvala lepo.
Što se tiče kontinuiteta i onoga što smo prikazali ili iskazali kao politiku kontinuiteta u odnosu na prethodnih pet vlada, mi smo se tako i kandidovali na izborima. Mi nismo pravili diskontinuitet. Nismo to ni jednog trenutka prikrivali ili na bilo koji drugi način prikazivali u drugom kontekstu. Mi od toga ne bežimo. Naravno da svaka Vlada donosi određenu novu energiju i ima neke nove izazove, ali suštinski ovo jeste Vlada kontinuiteta, u odnosu na prethodne vlade.
Što se tiče ovih podataka koje ste vi izneli, ja se tu duboko ne slažem sa vama, a mislim da vas i činjenice demantuju oko rasta BDP-a i svih onih ekonomskih pokazatelja ili parametara koje ste vi istakli. Prosto, život i činjenice vas demantuju.
U tom periodu kada ste vi bili daleko politički i ekonomski aktivniji, a govorim o periodu posle 5. oktobra 2000. godine, svi prihodi su suštinski bili privatizacioni prihodi. I sve što je valjalo je rasprodato. Tu ste jedino imali prihodovnu stranu u našoj državi, odnosno u budžetu Republike Srbije. Sve ono što ste prikazivali kao rast jeste zasnovano na rastu potrošnje.
Godine 2012, kada je došlo do promene u politici naše države, zemlja je bila u bankrotstvu, pred bankrotstvom, bez dovoljno sredstava da isplati prvu narednu penziju. Mislim da to najbolje pokazuje kakva je bila situacija i stanje u našoj državi i kakvo je bilo zdravlje naše ekonomije, kako se to najčešće kaže. Od 2014. do 2018. godine država je sprovela teške mere, donela teške mere, provodila ih, izvršila fiskalnu konsolidaciju.
Od tada, od 2018. godine do danas, rast ekonomije Srbije se zasniva na investicijama i izvozu. To je potpuno suprotno od onoga što vi promovišete kao nešto što bi trebalo da nam bude uzor, a što je dovelo do katastrofalnih rezultata. Ponavljam, ono što vi prikazujete kao period kada su ostvarivani dobri rezultati, verovatno zato što ste tada bili direktor Agencije za privatizaciju, možda je malo neumesno da vi pričate o ovome, bilo je zasnovano tako što smo rasprodali sve ono što smo decenijama stvarali i sve što su generacije prethodne stvarale. Danas vi čestitate Prvi maj ljudima. Pa sve to što su generacije stvarale radom i odricanjem, prodato je u prvih par godina posle 5. oktobra. Da ne ulazim u cenu i vrednost toga što je prodato. Ali sve što ste prihodovali je suštinski dolazilo iz rasprodaje onoga što je država i društvo stvaralo decenijama i onda ste to dalje prikazivali ili pumpali kroz rast potrošnje i time prikazivali da Srbija ima dobre ekonomske pokazatelje. A koliko je bilo dobro pokazuje činjenica da, ponavljam, nismo imali za prvu narednu penziju u 2012. godini, u junu.
Spomenuli ste bankarski sistem i dominaciju stranih banaka. Pa baš u tom periodu kada ste vi bili angažovani u sektoru ekonomije, pa mi smo najveće srpske banke gurnuli u stečaj i očistili bankarski sistem ili prostor za ulazak stranih banaka. Potpuno ste počistili sve domaće banke. Mislim da do dan-danas traju stečajni postupci za četiri najveće srpske banke. I danas nam kažete da smo prepustili tržište stranim bankama. Ne, nismo, nego smo mi deo jedinstvenog evropskog tržišta, gde postoji konkurentnost i sloboda tržišta. Nama nije problem da dođu i strane banke, ali nemojte nama da stavljate u usta ili da nam stavljate na teret ono što ste sami ili radili ili delimično učestvovali. Prosto ne stoji u odnosu na istinu i u odnosu na činjenicu.
Siguran sam da ono što vi ne vidite, ili ne želite da vidite, da zdrav ekonomski rast jeste rast pre svega svake grane privrede naše države i samo pokazatelj za prvi kvartal 2024. godine nas uverava da smo na dobrom putu, a to je da je ekonomski rast 4,6% u prvom kvartalu 2024. godine, dok je evropski prosek, odnosno prosek Evropske unije 0,4%. Znači, 4,6% Srbija, 0,4% Evropska unija.
Što se tiče stranih direktnih investicija, 4,5 milijarde stranih direktnih investicija smo dobili 2023. godine. Apsolutni smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija na prostoru zapadnog Balkana. To je najbolji pokazatelj, ono što su neki drugi osporavali, da ovde postoji vladavina prava, da ovde postoji sigurnost, predvidivost, a vezano je za ovo pitanje koje ste otvorili, ili postavili kao problematiku, monetarne politike, odnosno kursa dinara. Nezaposlenost, ponavljam, 9,1%. Po pravilima Eurostata, kako se računa u Nemačkoj, kako se računa u Francuskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, zaposlenost, ponavljam, preko 50%, odnosno 50,7%, i što je istorijski maksimum ili najveći broj zaposlenih koji Srbija ima od ponovnog sticanja samostalnosti, da ne kažem nezavisnosti.
Javni dug na današnji dan Srbije iznosi 47,6% u odnosu na BDP i nemojte da gledate nominalno iznose zaduživanja, a da ne sagledavate to u odnosu na rast BDP-a, jer što je nama veći BDP, mi imamo veći prostor za zaduživanje, odnosno podizanje onih kreditnih linija koje relaksiraju naše primarne prihode da bi razvijali infrastrukturu, da bi razvijali državu i opet time razvijali i multiplikovali rast BDP-a. Time podižemo ekonomsku osnovicu za rast plata i penzija. Mi verujemo u tu privredu, mi verujemo u takvu ekonomsku postavku, odnosno te postulate koje sam vam predočio.
Mislim da sam suštinski odgovorio na ove vaše ključne primedbe oko investicija, oko prihoda u budžetu Republike Srbije i hoću samo oko kursa dinara.
Ponosan sam što je kurs dinara stabilan od leta 2012. godine do dana današnjeg. Stabilan kurs je sidro makroekonomske stabilnosti i sigurnosti jedne države. Da nemamo stabilan kurs dinara, pa ne bi privukli i ne bi bili atraktivni za ovoliko broj ili ovaj broj investicija koje imamo, stranih, ali i domaćih. Upravo ta predvidivost i izvesnost kursa dinara je nešto što garantuje stabilnost i isplativost svake investicije. To je nešto što investitori očekuju, ali je to pre svega nešto što dotiče i svakog građanina države jer svako jutro kada ustane zna da je dinar stabilan. Ne mora da gleda, kao što smo gledali devedesetih i u prvoj deceniji dvehiljaditih, svaki dan novine da vidimo koliki je kurs dinara. Bog otac nije mogao da sagleda kada treba da kupimo, a kada treba da prodamo devize.
Danas 12 godina traje predvidivost, izvesnost i sigurnost što se tiče kursa dinara. To se reflektuje na ukupne makroekonomske rezultate Srbije i to utiče na kvalitet i rast životnog standarda naših građana Srbije.
Ponosan sam. Da, mi smo deo kontinuiteta takve politike koja razvija Srbiju i podiže životni i ekonomski standard naših građana.

Hvala lepo, predsednice.
Dosta je sve to bilo neubedljivo, iako su autori tog teksta koji su vas pripremali pokušali da budu interesantni iz novosadske čaršije, pa da nam podele nešto što je valjda sve kolika srpska javnost ne zna, a vi ćete sada da im pokažete i ogolite moje pravo lice, zaboga, koje ja nisam pokazao i koje nije vidljivo.
Mada vam poželim da vi tako pobeđujete na svim izborima kao što ste pobedili na ovima što ste spomenuli i da mi uvek gubimo u Novom Sadu kao što smo izgubili. Znači, mi kad dobijemo 39% ili 40% to je poraz, vi kad dobijete 33% ili 34% to je pobeda. Ja vama želim da se taj trend nastavi i da vi 2. juna zadržite taj trend da vi tako pobeđujete, a da nas proglasite da smo izgubili kada imamo više glasova od vas.
A vi bi se mogli isto kandidovati imenom i prezimenom da povedete listu, pa da procenite i da vidite koliko ste prepoznatljivi o gradu o kome pričate. Mogu i ja da naručim istraživanja da vam pokažem koliko vas ljudi prepoznaju, možda vas pomešaju sa ovim do vas koji se isto preziva isto kao i vi, pa može to da vam napravi i probleme, ali nešto da vam podigne svakako prepoznatljivost.
Potpuno nisam razumemo tu priču o legitimitetu. Legitimitet se dobija i na izborima, legalitet se potvrđuje kroz izborne procese. Vi ste sad potvrdili da su bili legalni i legitimni izbori, a ne pokradeni izbori, jer vi citirate izborne rezultate koje i ističete kao dobar primer i priznajete ih. Vi ih prizivate i pokazujete. Znači izbori nisu pokradeni, nego tamo gde vam odgovaraju vi tamo prikazujete i tamo gde vam ne odgovaraju vi kažete da su pokradeni i tako u nedogled.
To je isto oko izlaska na izbore, da vam kažem. Pa kako ste vi toliko moćni a mi tako slabi, pa ste sad u Novom Sadu morali svi da se ujedinite? Ali, svi, i ovi koji bojkotuju i ovi koji ne bojkotuju. U stvari, ovi što bojkotuju ne bojkotuju, nego idu na izbore ali vam nije to bilo dovoljno, nego ste onda pozvali one koje ste 12 godina prozivali za koaliciju sa nama, pa vam više ne smetaju ovi desničari. Ne smetaju vam monarhisti, ne smetaju vam što ste se pozdravljaju „za kralja i otadžbinu“ i „dogodine u Prizrenu“. Niko vam ne smeta, samo da napravite jedinstvenu listu, a ne smeta vam ni liga Socijaldemokrata Vojvodine za koju ste rekli da je izdala autonomaško-vojvođanske itd. ideje. Sad vam svi odgovaraju i eto vas svi zajedno tako pobednički nastrojeni pa ste morali i ove pročetničke iz političke stranke da uključite. Verovatno ste vi lično pod burom emocija kao jugonostalgičar i ekstremni levičar, kako to sve morate da svarite.
Nego, nemojte da brinete. Eto, 2. juna pa će građani opet da biraju i biće onako kako građani kažu na biralištima.
Meni je drago što ste se svi okupili oko jedne liste zato što to pokazuje suštinu bavljenja politikom kako je vi vidite i potpuno drugačije od onoga što mi radimo. Raduje me taj politički izazov i za vas i za nas. Shvatio sam da ste vi favoriti, neka tako bude. Mi ćemo se potruditi da pružimo dostojan otpor i da se borimo za što veći broj glasova.
Voleo bih da vas vidim baš prisutno na novosadskim izborima. Verovatno su Novosađani oduševljeni kada čuju za vas i prepoznaju vas u neverovatnom broju i pokrećete čitavu lavinu emocija i podrške među građanima Novog Sada.
Avione sam spomenuo, ali niste me slušali. Pričao sam o avionima i o našim modernizovanim „Orlovima“ i o kupovini novih aviona. Samo morate pažljivo da me slušate.
Što se tiče vojnog sindikata, ponoviću, to je katastrofa za vojsku da postoje sindikalne organizacije. To nema veze sa krivičnom odgovornošću nekog predstavnika vojnog sindikata za zloupotrebe sredstava koji su skupljeni u okviru vojnog sindikata. Vi ste obmanuli srpsku javnost kada to dovodite u vezu sa mojom ocenom postojanja vojnih sindikata.
Ne procesuiraju se ti ljudi zbog moje ocene da li treba ili ne treba da postoje sindikati u vojsci, nego zbog toga što su ili postoje osnovane sumnje da su zloupotrebili pare od istih članova sindikata, odnosno članova tog sindikata, da su ti koji promovišu sindikalni pokret u vojsci zloupotrebili poverenje članova sindikata u okviru vojske, a ne zato što je neko rekao da ima ovakav ili onakav politički stav. Možda ministar Gašić ima jedan stav, gospodin Vulin drugi, ja treći. To je normalno i demokratski da se priča.
Stvarno ne mislim da je dobro da vojska treba da ima sindikat. To nije normalno da vi raspravljate da li je dobar položaj zauzeo vojnik na, ne znam, bojnom polju ili na nekoj vojnoj vežbi. To je moj stav i ja sam ga javno iznosio, nisam ga krio. Nikad nisam smeo da pričam o onome što Tužilaštvo danas može da priča, a što sam znao kroz, naravno, bezbednosne agencije šta se zaista dešava u okviru vojnih sindikata, a ima i mnogo gorega od onoga što su danas pravosudni organi iskazali i procesuirali.
Nepristojno je to što ste rekli da sam se u par rečenica osvrnuo na masakr na Vračaru u Malom Orašju u Duboni iz poštovanja prema porodicama stradalih, ubijene dece i ubijenih ljudi. Vrlo sam precizno, sa pijetetom o tome govorio, ne pokušavajući da monopolizujem tugu, bol i nesreću koja je zadesila pre svega te porodice, ali i celu naciju, za razliku od vas koji ste to iskoristili da vam je to politički lajt motiv i momenat za političko delovanje. To nas razdvaja i juče i danas i sutra.
Ponoviću ono što je rekao i Aleksandar danas, nismo mi uvredili radnike, mi samo nepoštujemo neradnike. Mi sa radnicima problema nemamo i sa ljudima koji hoće da rade. Mi imamo probleme sa neradnicima koji bi da žive lagano i lagodno, a da ništa ne rade.
Baš kao što je bilo kada je vaša stranka vodila i grad, i pokrajinu i državu, kada ste živeli tako kako ste živeli, a nama nestajale fabrike, pa nismo dobijali ni jedan most, pa nismo imali nikakve investicije, pa nam se desilo da nestane i ceo bulevar. Pa kada smo se stideli sami sebe, kada nismo imali ništa novo da prikažemo i pokažemo. Baš takav nerad mi preziremo, a poštujemo sve radnike, i poljoprivrednike, i radnike u fabrikama, i u školama, i na fakultetima, i u drugim ustanovama i institucijama, i u informacionim tehnologijama, gde god da ljudi rade, posebno naše vojnike i policajce. To uopšte nije sporno.
Da ne oduzimam mnogo vremena narodnim poslanicima da se čuje reč i od drugih, samo vi nastavite da pobeđujete kao što ste prethodnih godina, a mi da gubimo i ja ću biti veoma, veoma zadovoljan, ali ne zaboravite, mi sedimo ovde, a vi sedite levo od nas. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Hvala, predsednice.
Milenko je rekao dosta stvari o kojima sam ja hteo da govorim, ali nisam zaista shvatio zašto je problem što danas Skupština radi 1. maja, a ne kažete da Skupština nije zasedala, a vi ste narodni poslanik, između ostalog, od 250 narodnih poslanika, u mnogim radnim danima? Bilo bi valjda fer reći da nije tada radila, kada su bili radni dani i da se na neki način kompenzuje na današnji dan.
Nikad to ne razumem kada neko kaže u poslednje dane - pred istek roka vi formirate. Pa, zato je zakonodavac i predvideo rok od više dana. Ja ne razumem šta je problem da li je 1. ili 90. dana nešto urađeno ako zakonodavac kaže da u roku od 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine mora biti izabrana Vlada Republike Srbije? Pa, zato je i ostavljen rok.
Ne znači da je Vlada manje vredna ako je 85. dana ili više vredna ako je 15. dana o roku formirana.
Ako hoćete na pravosuđe, pa da li to znači da žalba ne može da se pusti 15. ili 8. dana, u zavisnosti o kom procesu se radi, pa onda kažete – pa, kako ste pustili žalbu baš poslednjeg dana, a niste prvog? Uopšte ne razumem šta time hoćete da kažete, verovatno aludirajući da eto mi smo u ne znam kakvoj magli i čekanju, pa ne možemo da formiramo Vladu, jer se neko, kako vi kažete, iživljava nad nama, pa eto mi svi tako zbunjeni i sluđeni čekamo da nam neko kaže šta treba da radimo.
Formiranje Vlade je ozbiljan proces. Kada pobedite na izborima videćete, pa videćete. I vi kada ste formirali vlade trebalo vam je i te kako da formirate Vladu. Niste to baš preko noći uradili. Pogledajte malo rokove kada ste birali vlade kada ste imali većinu u Skupštini Srbije i dok ne jave ambasadori, da mi sad moje kolege dalje ne dobacuju, ne sufliraju.
Da ne ponavljam, ovo oko vojske, mislim da je nepristojno porediti današnju Vojsku Srbije sa Vojskom Srbije iz perioda od pre 14, 15 godina, nepristojno, jer tada naša vojska je bila u procesu uništavanja i proglašavanja kao nepotrebnom, a i danas ste rekli vrlo jednu opasnu rečenicu za mene, mnogo opasniju od onog što je većina verovatno notirala, da je to skupa igračka ili veliki trošak za nas i da nas vojna neutralnost mnogo košta. U prevodu, priklonite se i predajte se vojnim savezima i ne treba vam vaša vojska, naša vojska, jer ona zaboga mnogo košta.
Ja ne mislim da nas naša vojska ikada mnogo košta, jer bolje da hranimo našu vojsku nego tuđu i ja više verujem u našu vojsku nego u tuđu vojsku, i ne mislim da je to pitanje para, nego pitanje slobode i časti i nezavisnosti jedne države.
Neozbiljno mi je kada kažete da ne formiramo Vladu do danas zbog naših unutrašnjih trzavica. Pa, samo se osvrnite oko sebe, ja ne znam gde su bile veće trzavice. Svi ste nekada bili u jednoj ili drugoj partiji. Vi ste se kandidovali na predsedničkim izborima da predsednik vaše stranke nije znao da se vi kandidujete na izborima, a onda ste suspendovali status u toj stranci da bi eto to opravdali i sada vi nama izađete i kažete da postoje ovde unutrašnje trzavice, pa zaboga nismo mogli da formiramo Vladu. Pa nema ko koga nije isključio iz stranke gde sedite jedni pored drugih, da bi se danas opet ujedinili i ne znam pravili neku široku političku platformu, što je vaše pravo, ali ne dajem vam za pravo da nama držite predavanje o trzavicama, političkim trzavicama kada ste sami bili generatori ili učesnik istih u vašem političkom spektru.
Vojne vežbe mislim da su na ponos Srbije, kao i TT zborovi, prikaz vojne osposobljenosti i prikazi vojnog naoružanja, odnosno tehničko-taktički zborovi, gde prikazujemo naoružanje i vojnu opremu. Mnogo toga smo uradili. Vojska Srbije nije maneken i neko ko sponzoriše ili promoviše namensku industriju, ali sa ponosom prikazujemo namensku industriju i u konceptu onoga što je Vojska Srbije implementirala i uvrstila u svoj sistem naoružanja, odnosno naoružanje vojne opreme. Ja mislim da je to na ponos cele države. Pa, vi bi trebalo da budete ponosni na to, jer ste bili nekada deo tog sistema ili se predstavljate da ste bili deo tog sistema.
Vojska Srbije zaista je danas daleko, daleko jača, naravno da ima mnogo izazova, pitanje je organizacione strukture, naravno veliki izazovi sa ljudskim potencijalom, ali to nije karakteristično samo za Vojsku Srbije, to su izazovi za sve sve vojske, za vojske najmodernijih i najmoćnijih država, najsnažnijih država. Pa svuda vidite da postoji deficit u popunjenosti vojnog sastava. Italija je ponudila državljanstvo građanima drugih država samo da dođu da budu profesionalni pripadnici njihove vojske. Kopnena vojska SAD je javno objavila koliki ima deficit u popunjenosti svojih jedinica, sa najvećim privilegijama i najboljim primanjima. Prosto, postoje zakonomernosti savremenog sveta gde postoje mnogo atraktivniji i svakako bezbedniji poslovi i ljudi se ne opredeljuju lako da služe profesionalni vojni rok, odnosno da budu profesionalni vojnici.
Zato ja verujem da mi moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka. Mislim da je to bila pogubna odluka naše države, da smo pretvarali vojsku pripremajući se da budemo deo NATO alijanse i pripremali da imamo te male ekspedicione jedinice i sastave i sa tačno određenim namenama, jer u velikim savezima oni vam kažu kojem ćete se poslovima baviti, da prevedem sada na civilni jezik, pa je tako kod nas čuveni ABHO centar u Kruševcu proglašen kao taj vojni centar izvrsnosti i otprilike je bilo – vi se bavite ABHO zaštitom, to je vaš nivo učešća u vojsci, odnosno u vojnoj komponenti, sve ostalo vam ne treba. Zato smo imali taj proces seče posle i topljenja i prodavanja te furde, odnosno tih ostataka materijalnih od naoružanja vojne opreme.
Inače, to što smo mi sekli i prodavali, danas puca i bije u Ukrajini i sa jedne i sa druge strane i niko se ničega ne odriče, niko se nikoga ne odriče. Samo smo mi proglasili da nam je vojska suviše veliki trošak ili nepotreban trošak, to ste i danas ponovili, da nas mnogo košta vojna neutralnost i samo smo mi proglasili da nam ne treba ni oklopne mehanizovane jedinice ili deo njih ili da nam ne treba samohodna PVO artiljerija ili da nam ne trebaju drugi PVO sistemi koji su bili i te kako funkcionalni i danas bi bili funkcionalni, a oni koji nisu bili dobronamerni prema nama su nam eto plaćali neku crkavicu da mi uništavamo naš vojni potencijal i da svedemo vojsku na malo jaču organizaciju od lovačkog društva ili dobrovoljnog vatrogasnog društva.
Da mnogo ne ponavljam sve ono što je rečeno, oko energetike, pa mi smo završili Južni turski tok, kako god ga zovete, ono što je spasilo Srbiju i njenu energetsku, hajde da kažem, sigurnost i bezbednost. Da nije bilo tog velikog infrastrukturnog projekta, mi ne bi preživeli prethodne dve godine i ne bi imali uredno snabdevanje gasa i privrede, ali i građana. To je kapitalni projekat. Ne samo to, nego smo završili interkonekciju ka Bugarskoj i idemo ka spajanju ka izvorima, odnosno konekcijama i gasovodima koji dolaze iz Azerbejdžana. Treba da završimo interkonekciju prema Severnoj Makedoniji i prema Rumuniji. Vršimo tu diverzifikaciju da bi bili što manje zavisni od jednog izvora snabdevanja prirodnim gasom koji je za nas nasušno potreban i za naše građane i za našu privredu.
Što se tiče projekta odsumporavanja na TENTU B, ja sam o tome pričao, preko 70% je već gotovo i biće završeno sledeće godine. Neko pored vas je o tome pričao i obećavao, a mi ćemo, evo vidite, završiti. I to je nešto je važna stvar za Srbiju, jer je to pitanje ne samo naše energetske organizovanosti, nego je pitanje zaštite životne sredine, a i pitanje konkurentnosti naše na evropskom tržištu, jer kao što sam i to napomenuo u ekspozeu, nećemo moći da prodajemo robu bez posebnih, da kažem, penala ako ne koristimo izvore energije koje ne koriste one emisije koje nisu dozvoljene u Evropi. I to je nešto što mora da bude prioritet rada Vlade u narednom periodu.
Generala Mojsilovića nema potrebe da branim, a nek svi, pre svega, oficiri i podoficiri i vojnici uporede i vas i generala Mojsilovića i nek sami zaključe ko je kakav bio na čelu Vojske Srbije. Ja sam ponosan na saradnju sa njim i mislim da je ozbiljan načelnik Generalštaba Vojske Srbije i pre svega patriota.
Završavam sa ovim. Sve što ste kazali je tačno toliko koliko je istina da ja nisam imao vojno lice za šefa kabineta. Evo ga na galeriji general Momčilović, brigadni general, šef moj kabineta u Ministarstvu odbrane. I sve što ste rekli je taman toliko tačno koliko je tačno da ja nisam imao vojno lice za šefa kabineta kao ministra odbrane. Hvala lepo.

Hvala lepo.
I vi i ja znamo da nije to pitanje samo forme, odnosno formalnosti kada govorimo o 63 i 72 brigadi, da nije pitanje broja ljudi informacijske organizovanosti, nego je pitanje statusa i ugleda tih jedinica.
Da je tako, najbolje vam pokazuje činjenica na kakvu je reakciju naišlo kod pripadnika iz 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade, momenat kada im je vraćen status brigade i kada im je vraćena zastava koja je krasila, išla sa njima, odnosno bila sa njima na svim bojištima.
To su brigade koje su, to su ljudi koji su zadužili ovu državu, koji su je branili kada je bilo najteže i izvodili najteže složene borbene operacije. Siguran sam da vam je to poznato.
Baš zato u tome vidim sistematsko ponižavanje Vojske Srbije. To nije pitanje nekih administrativnih mera ili administrativne mere. To je bilo pitanje poruke ka svim pripadnicima Vojske Srbije, pre svega prema onima koji su pripadnici onih najbolje organizovanih i pripremljenih i obučenih jedinica, onih koji su spremni da idu tamo gde je najgore i najteže, da se prvi pojave baš na tim mestima. Zato taj momenat ukidanja statusa brigada je imao dalekosežne posledice.
Kao što je isto povratak statusa brigade za 63. i 72. bio momenat i nagoveštaj i simbol oporavka Vojske Srbije. Bar ja tako gledam. Rekao bih po reakcijama pripadnika Vojske da i oni tako razumeju te stvari i da im je zato bilo značajno da im se vrati zastava i da opet imaju status brigade. I vi i ja, ali još ljudi u ovoj prostoriji, danas u sali koji su se bavili ovim poslovima znaju da nije isto i ko komanduje jednom jedinicom, da li je to na nivou brigade ili je to bataljon nije ista formacijska organizovanost, odnosno nije isti oficirski kadar.
Sa vraćanjem ovog statusa, ove dve slavne junačke brigade koje su podnele veliki teret i pretrpele velika stradanja su dobili ono što su krvlju svojih pripadnika zaslužile i zadužile otadžbinu Srbiju.
Još nešto se desilo. Mi smo ukinuli Prištinski korpus. Mi smo ukinuli Prištinski korpus koji je izdržao i izvojevao najveće borbe na Kosovu i Metohiji, ne samo 1999. godine za vreme NATO agresije, nego i 1998. godine zajedno sa pripadnicima MUP. I to je bilo ponižavanje i poniženje za našu Vojsku, rekao bih celu državu.
Ono što sam prevideo da kažem u prethodnom izlaganju. Rekli ste jedan presedan koji me plaši, da gubimo na spoljnopolitičkom planu oko Kosova i Metohije, odnosno da je to spoljnopolitičko pitanje. Za mene je Kosovo i Metohija unutrašnje pitanje, unutrašnje političko pitanje i da to nije pitanje koje definišete kao da su odnosi između dve države.
Ja sam bio tamo kada sam mogao da budem, a od Kumanovskog sporazuma ne mogu da budem kao pripadnik vojske danas, kao pripadnik rezervnog sastava. Nemam problem da sa radošću dočekam momenat kada se opet naša vojsko i na Kosovo vrati. Radovaću se tome kao što će se svaki časni i čestiti Srbin radovati.
To ne znači da želimo sukobe, to ne znači da želimo ratove. Pre svega, ne znači da treba da mi dobacujete pošto ja vrlo pažljivo slušam kad vi pričate, reč nikome nisam ni dobacio niti uradio bilo kakvu gestikulaciju, nego slušam i pratim, zapisujem ono što govorite, pokušavam da vodim aktivnu raspravu sa vama. Nema potrebe da ste nervozni.
Vojska Srbije je danas mnogo jača, ja sam ponosan na to što je urađeno prethodnih 12 godina za jačanje Vojske Srbije. To nije dovoljno. Moramo da radimo na daljem jačanju Vojske Srbije, za oba vida, za sve rodove. Moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka u onom obimu koji je najprihvatljiviji za celokupno društvo Srbije. Moramo da idemo u dalju robotizaciju Vojske Srbije, u proizvodnju i opremanje sa novim naoružanjem i vojnim opremama, da razumemo šta je ono što se dešava na ratištima ne da bi ratovali, nego da bi čuvali mir jer jača i snažnija Vojska Srbije je najveći garant mira.
Mi kada pričamo o obaveznom služenju vojnog roka ne pripremamo decu da ratuju, nego da čuvamo mir. Što nam je jača vojska, mi smo sigurniji. Što nam je snažnija vojska, naš mir je snažniji. Kada smo uništavali vojsku, onda smo bili džak za udaranje.
Onda je moglo da se dešava ono što nam se, nažalost dešavalo i kada su svi pokušavali da nas ponize. Zato su svi tako i nervozni kada vide da se mi naoružavamo i kada vide da nabavljamo najsavremeniju vojnu opremu i proizvodimo najsavremeniju vojnu opremu i naoružanje.
Postavlja se pitanje zašto se drugi naoružavaju, posebno koji su članice ili članovi kolektivnih sistema zaštite i bezbednosti, zbog koga oni kupuju sve ono što nabavljaju. Mi znamo zbog čega kupujemo, kupujemo jer smo vojno neutralna država i čuvamo svoju teritoriju i čuvamo svoj vazdušni prostor i tako ćemo nastaviti.
Neka je večno hvala i zahvalnost 63. padobranskoj i 72. brigadi za specijalne operacije i neka im nikada niko ne ukida status, makar pravdao ma kakvim administrativnim merama i da se opet svuda slobodno vije i barjak Srbije i sve zastave naših jedinica, baš kao što je nekada bila situacija i priča sa pukovskim zastavama naše kraljevske vojske koja ni jedna nije pala u ruke, čak i kada je naša vojska morala da napusti teritoriju cele otadžbine, ne dela teritorije, celu otadžbinu, čekali smo, vratili smo se i pobedili smo. Danas je to na ponos cele naše nacije i danas je to deo naše slavne istorije.

Hvala lepo.
Dobro, sa ovom poslednjom konstatacijom vi ste suštinski priznali da su dobri izborni uslovi i okolnosti i drago mi je da ste vi pozvali građane da izađu na birališta i glasaju u svojim lokalnim sredinama, odnosno za lokalne samouprave 2. juna i time svakako potpuno obesmislili sve one navode da nešto ne valjaju birački spiskovi ili sva ona izborna pravila koja smo slušali da ne valjaju prethodnih dana i nedelja. Ovo je svakako potvrda da je sve organizovano na način kako treba da bude organizovao u jednoj normalnoj demokratskoj državi.
Nije fer da paušalno iznosite, bez bilo kakve konkretizacije, da se u Srbiji ne poštuju određene procedure vezano za izdavanje građevinskih dozvola i u rađenju projekata. Sva pravila i procedure, od prifizibiliti, fizibiliti studija, studija koja ukazuje na procenu uticaja na životnu sredinu, se rade i ništa se apsolutno ne preskače, jer nije moguće preskočiti. Sve je vidljivo i transparentno, kao što su i tenderi vidljivi i transparentni, zato i postoje. Ali vama je lako i lagodno da izađete i kažete – pa neko to krije, neko je nešto preskočio, neko je nešto zabašurio jer, zaboga, postoji neka klika koja to radi da bi imala neki ekstremni interes ekonomski i da samo vodi računa o njima.
Nama stavljate na teret tragedije i pogibije radnika na poslu. Kao da se neko raduje kada pogine neki radnik na poslu. Vi stvarno mislite da vi više žalite bilo koga ko strada u Srbiji od mene, ili ja treba da mislim da ja više od vas stradam? Jel mislite da svako ko je normalan i pristojan čovek se zabrine i saoseća sa takvim stvarima, odnosno takvim tragedijama? Pre svega sa bolom porodice koja je to preživela. To je isto kao i ovo što ste spomenuli oko Trajal korporacije. Postoje poslovi koji su, nažalost, skopčani sa visokim rizikom, visokim rizikom, i ljudi koji rade na tim poslovima su svesni i prihvatili su. Nije fer da tako lakonski, da tako paušalno i laički dajete ocene da neko prikriva, ili gotovo nije ga briga za takve stvari kada se dese. To nije fer, jer nije tačno. Ne dam vam za pravo da monopolizujete da vi jedini vodite računa ili vi bi vodili računa o radnicima i zaposlenima, a neko drugi je toliko otuđen od ljudi, toliko ga je briga, ili ga nije briga za zaposlene, samo gleda šta je neki statistički podatak i šta je neki rezultat koji treba da se pokaže u nekim elaboratima ili prikazateljima ukupnih rezultata za ekonomiju naše države.
Mislim da je briga o svakom čoveku nešto što je elementarna stvar, stvar kućnog vaspitanja, stvar porodičnog vaspitanja. Nemojte da mi dobacujete, ja sam vas pažljivo slušao. Opet pokazujete elementarno nevaspitanje, a hoćete da nam kažete da bi vodili računa o radnicima i zaposlenima. Ne možete da saslušate tri minuta rasprave ili 10 minuta rasprave. Pa kako ćete da vodite računa o zaposlenima? Nego iznesete olako paušalne, ničim utemeljene stvari i onda smatrate da je rasprava završena i da niko ne može da vam odgovori.
Kažete da smo loši đaci za evrointegracije. Pa ja sam vam vrlo precizno rekao – tri godine dobijamo pozitivnu ocenu Evropske komisije, a to što Evropski savet gleda odnos oko Kosova i Metohije, dešavanja u Ukrajini, pa nam iz političkih, čisto političkih razloga ne dozvoljava otvaranje klastera, to je drugo pitanje. To ne znači da mi nismo uradili one stvari koje smo trebali da uradimo i da ih ne radimo.
Još nešto, siguran sam da vi to dobro znate, nego ne odgovara vam politički da istaknete, nije proces evrointegracija skopčan samo sa otvaranjem klastera ili nekad poglavlja, to je proces usklađivanja svih sistema, i po dubini, i po hijerarhiji, i po vertikali, to je pitanje usklađivanja i transporta i železničkog saobraćaja i graničnih prelaza, to je pitanje liberalizacije za uvoz robe, materijala, slobodan protok robe, ljudi, kapitala, standardizacije, sve ono što pravi ceo jedan ambijent, a vi ste se sad sveli na to da nama nije otvoren klaster. Pa nije nam otvoren klaster zbog Kosova. Pa nije nam otvoren klaster zbog Kosova. Zbog toga nije. Pa neće nam ništa ni biti urađeno dok ne budemo rešavali ove stvari, kako oni misle da treba da rešimo, ili dok se ne promeni politička klima.
Ponavljam, nema potrebe da mi dobacujete, niti možete da me dekoncentrišete, a samo pokazujete svoje pravo lice i svoju nervozu, umesto da razgovaramo normalno.
Ja sam siguran da svako u Srbiji razume da taj proces ili put evrointegracija ne zavisi samo od Srbije, već u dobroj meri zavisi od geopolitičke i svega onoga što se dešava i u Evropskoj uniji, ali i šire. Zabrinut sam kada vi kažete da se ne vodi računa o radnicima i o dešavanjima u određenim firmama, jer je za 15% smanjen broj radnika, ako već hoćemo o brojevima konkretnim, za 15% je smanjen broj radnika koji su izgubili život na poslovima nego što je to bilo ranije. To ne treba da nas zadovolji, to je prosto jedan pokazatelj da imamo trend kojim bi trebalo da idemo, ali ne znači da treba da stanemo i da ne treba da idemo da uređujemo tu oblast još bolje i preciznije i da inspekcijske službe vrše svoje poslove još bolje i posvećenije. Niko nije ovde došao da amnestira ili abolira bilo koga, ali ne dozvoljavam da neko paušalno kaže da nikoga nije briga ili da vlast nije briga ili da ovu politiku ili moju stranku nije briga za radnike ili zaposlene. Nemate pravo to da kažete, jer to ničim ne možete da dokažete, osim vašim prostim paušalnim zaključcima koji bi trebalo da rezultiraju nekim jeftinim političkim poenima.
Plaši me vaša ocena i definicija ove Vlade, to odavno nisam čuo takav rečnik. Rekli ste – ovo je najreakcionarnija Vlada. To nismo čuli od 90-ih godina. Vraćamo se u 1945. godinu, u 1945. nas vraćate kad ste rekli ko je reakcionar ili nije reakcionar, a znate i znali smo i znaju svi kako su prolazili oni koji su bili ocenjeni kao reakcionari. A posle toga ste imali dodatak da će se nastaviti revizija istorije. Nema nikakve revizije istorije, nego ima istine i da ono što smo naterani da ne smemo da učimo i da govorimo o tome, možemo danas da slobodno čitamo, pišemo i o tome mislimo i govorimo. Nemojte da upotrebljavate taj termin reakciona ili najreakcionarnija Vlada, jer sluti da nam predviđate ono što se dešavalo 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.
Rekao bih da to nije baš demokratski, da to baš nije u duhu evropskih integracija, da to baš nije nešto što bi dobar đak na evro putu trebao da radi. Malo vam je u kontrastu ta definicija evroputa, a onda definicija vlade kao reakcionarne, što znači da treba da bude kažnjena.
Kažete da je ovo naša poslednja vlada. Možda jeste, možda nije, to će građani da odluče. To nećete vi da odlučite, nego će da odluče građani na izborima.
Ono što je mnogo važnije, ovo nije poslednja vlada Srbije i da će Srbija nastaviti da se razvija i da raste i da napreduje. To je ključna stvar, a da li će neko imati mandat još jedan ili drugi, to je pitanje političkih stranaka i to je, pre svega, pitanje za građane na izborima, tako da nema potrebe da vi nama najavljujete da li nam je to poslednja vlada. Siguran sam kada bi sada gledali u stenograme da ste to govorili i ranije za prethodnu vladu.
Pogledam zato što pišem šta govorite i nije sramota da pogledam to što sam zapisao. Ja ne mislim da je to znak slabosti ili nepripremljenosti. Zapisujem to što govorite da bih mogao da odgovorim. Dobro bi bilo da ste i vi pisali ili zapisivali ono što sam ja govorio, da bi mogli konkretno da mi govorite, a ne da mi stavljate da sam rekao da će deca kroz dualno obrazovanje da nauče da misle. Ne, ja sam rekao da je dualno obrazovanje kompetetivna prednost, da ta deca su konkurentnija da nađu sutra posao, a naša deca su sigurno i sposobna i učena da misle.
Mi nudimo koncept dualnog obrazovanja kao primer dobre prakse u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i nudimo kao opciju. To nije obligatorno, to je opciono. Alternacija za izbor i roditelje đaka.
A zašto se plašite toga? Pustite da deca i njihovi roditelji o tome odluče. Ponavljam, nije fer i govorite neistinu da kažete da sam rekao da deca kroz dualno obrazovanje uče da misle. Između ostalog, uče i da bolje razumeju neke procese.
Ne znam šta piše, ja vam govorim šta sam ja govorio. Morate pročitati ceo deo, a ne vaditi segmente, jer izvlačite iz konteksta, jer pokazujete suprotno onome što jeste logični niz moje misli i mog ekspozea i zato govorite neistinu, kao što sam već 15 puta dokazao u ovih desetak minuta koliko se neistina izneli.
Ja mislim da je sjajna stvar za Srbiju sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, koji će stupiti 1. juna ove godine. Ne znam šta je netransparentno kada su sve procedure ispoštovane, od potpisivanja, ratifikacije, objavljivanja. On je javno dostupan. Taj sporazum je prednost za našu državu, za našu ekonomiju.
Mi smo došli u red privilegovanih država da imamo takav bilateralni odnos pre svega u oblasti ekonomije, ali naravno zasnovan na političkim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.
Mislim da treba da raduje našu privredu, a i sve sve građane Srbije da ćemo od 1. juna ove godine moći da bez carine izvozimo u Narodnu Republiku Kinu 6.000 proizvoda i da budemo mnogo atraktivniji i konkurentniji u odnosu na proizvode iz nekih drugih država. Valjda je to prednost za našu privredu, valjda tome treba da se radujete, ali vi valjda imate putničku agendu da morate da kažete nešto protiv Narodne Republike Kine da biste dokazali nekome kome treba da se dokažete na nekom drugom kraju sveta.
Nadam se da će gospodin Momirović u narednom kratkom periodu brzo završiti procese oko potpisivanja, nakon toga, naravno, imamo proces sertifikacije istog takvog sporazuma o slobodnoj trgovini i sa našim prijateljima iz Arapskih Emirata, UEA, iz Egipta i da ćemo otvoriti i to tržište na Bliskom istoku i to tržište u severnom delu Afrike i da ćemo dobiti tržišta koja su ogromna za nas.
Samo tržište od Egipta, koje ima 110 miliona stanovnika, je potencijal nezamislivi razmera za našu privredu i poljoprivredu, a time smo još atraktivniji za dolazak novih investicija, jer će fabrike koje ovde rade, investicije koje ovde dolaze moći lakše da izvoze, robuju Narodnu Republiku Kinu, moći lakše da izvoze robu sutra u Emirate ili Egipat ili kad jednog dana stane rat opet u Rusku Federaciju, odnosno zajednicu nezavisnih država.
To su stvari koje vam podižu plate i penzije jer otvaraju nova radna mesta, raste nam BDP i mi jesmo ponosni na to što radimo.
Ja ne razumem kad vi to nama iznosite kao nas treba da bude sramota, ma mi smo ponosni što imamo sporazum sa Kinom o slobodnoj trgovini. Mi smo ponosni zbog toga i nadam se da ćemo otvoriti sa mnogim drugim državama. Moramo biti mnogo posvećeniji oko Južne Koreje i videti koje su još druge države za nas i te kako interesantne i za koje države smo mi interesantni da bi naša ekonomija bila konkurentnija i svakako uspešnija.
Ponavljam, iz te snažne ekonomije, iz otvaranja novih radnih mesta, iz boljeg izvoza iz boljeg balansiranja spoljno-trgovinskih odnosa, odnosno izvozno-uvoznih odnosa mi stvaramo veće prihode i stvaramo uslove da ljudima rastu plate i penzije.
Ovo neće biti najreakcionarnija Vlada. Ovo će biti Vlada Srbije, ovo će biti srpska Vlada koja će, verujem, biti dostojna poverenja građana Srbije i biti spremna da snosi odgovornost za našu državu i sve naše građane u naredne četiri godine.