Zahvaljujem, predsedavajući.

Intencija mog amandmana je da ukaže na potrebu očuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta, uz istovremeni doprinos ukupnom razvoju Republike Srbije.

Ministre, vi verovatno znate da je u novembru prošle godine potpisan jedan trojni ugovor između grada Subotice, Ministarstva građevinarstva i nemačke KFW banke. Tema ugovora je donacija od šest i po miliona evra, a cilj je tom donacijom rešiti višedecenijski problem jezerske vode u jezeru Palić. To je višedecenijski, i ekološki i razvojni problem, koji opterećuje i Suboticu i čitav sever Bačke. Ceo proces nadgleda jedna austrijska konsultantska kuća, koja je pre samo mesec dana dala veoma pozitivne ocene dosadašnjeg rada na projektu.

Inače, rad na tom projektu podrazumevao je i eksproprijaciju obalskog područja, tj. obalskih parcela, priobalnih parcela na jezeru Palić. Taj posao je završen negde u 80%, a napomenuću vam da, pre nego što je sadašnji gradonačelnik sa svojim timom preuzeo taj projekat, nismo imali nijedan rešen slučaj u postupku eksproprijacije.

Plan je do kraja godine izabrati izvođača za izgradnju kanalizacione mreže, izgraditi biciklističku stazu oko jezera Palić, koja će u stvari predstavljati svojevrsnu tampon zonu, koja će sprečavati ulivanje štetnih materija sa okolnih oranica u jezero Palić i time doći do rešenja tog višedecenijskog problema.

Zašto vam sve ovo pričam? Ovo je jedan očigledan primer kako odgovornim ponašanjem i odgovornim pristupom možete rešavati višedecenijske probleme. Ovaj problem je vezan za vaš delokrug rada, to je jedan ekološki problem, istovremeno svakako i razvojni problem za Suboticu, a pošto je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama jedan iskorak u tom pravcu da rešavamo višedecenijske probleme, mi ćemo u danu za glasanje podržati vaš zakonski predlog.

Moj amandman je samo u funkciji dodatnog pojašnjenja člana 2. ovog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Vi ste već nešto spomenuli što se tiče člana sedam, kada je u pitanju uvažavanje kolega i, ukupno, ovog uvaženog doma, ali drago mi je što je u međuvremenu neko iz te poslaničke grupe Dveri pomenuo i vaspitanje. Ako ćemo o vaspitanju, upravo to je ono što želim da naglasim i da vam skrenem pažnju, a vezano za član 107.

Čuli ste malopre salvu uvreda na srpsku Vladu, da su lobisti inostranih sila, da su neko ko radi za nekakav, da kažem, interes stranih ambasada, ali samo zbog građana Srbije, zbog svih nas ovde da pomenem i da raščistimo tu stvar ko je čiji lobista. Nije nijedan ministar iz Vlade Republike Srbije, niti nijedan poslanik iz ovog uvaženog doma dobio novac preko stranih ambasada da bi lobirao za bilo šta. Mislim da za to niko nikada nije čuo, ali je zato lider pokreta kome pripada Boško Obradović dobio 200.000 evra preko katarske ambasade da bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje.

Radi se o povredi dostojanstva Narodne skupštine iznositi neistine o lobiranju unutar srpske Vlade u interesu nekih stranih faktora. Mislim da ste to morali da sprečite i možda upotrebite neki drugi član Poslovnika i izreknete opomenu Bošku Obradoviću.

Samo vam skrećem pažnju na koji način je Boško Obradović to pokušao i pravim poređenje sa svim onim što rade ministri i Vlada Republike Srbije, da sve ono što on spočitava i pokušava da spočitava Vladi i ovoj vlasti u stvari radi on sa njegovim liderima. Dokaz za to vam je ovih 200.000 evra iz katarske ambasade koje je dobio njegov lider Vuk Jeremić kako bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje. To je upravo veza sa članom 107. na koju sam hteo da vam skrenem pažnju.

Hvala predsedavajući.

Intencija amandmana koji sam podneo je uporna borba protiv kriminala kao jedne pošasti koja je razarala naše društvo i pretnja je i mnogim drugim društvima.

Naime, po meni najvažnija stvar u političkom životu je ispunjavanje obećanja i postizanje rezultata ne ulazeći u kriminal, bez obzira na svu mržnju i pretnje koje vas okružuju. Mržnja u poslednjim danima nažalost ne manjka, naročito one mržnje koja dolazi od strane ovog novog opozicionog bloka, novog DOS-a. Videli ste ozbiljne pretnje predsedniku države i njegovoj porodici, ozbiljni fizički napadi na članove SNS u Šapcu i na članove njihovih porodica, ozbiljne uvrede i pretnje premijerki, a na kraju krajeva i ozbiljne pretnje Srbiji jer prete da će, kako kažu, ukoliko ne preuzmu vlast bez izbora uvesti Srbiju u haos i vanredno stanje.

Nije to samo sad mržnja, shvatićete to. To je i ozbiljan kriminal. Radi se o narušavanju zakona, svih pravila, na kraju krajeva i narušavanje Ustava Republike Srbije.

Sa druge strane imate obećanje izneto u ekspozeima još premijera Vučića, a kasnije i premijerke Brnabić. Tiču se i smanjenja nekih konkretnih stvari, smanjenja javnog duga, smanjenja deficita, smanjenja inflacije, smanjenja zaposlenosti i imate rezultate na kraju koji su veoma jako lako proverljivi. Imate uspeh za Srbiju u smislu ne smanjenja deficita nego situacije da uopšte nemamo deficiti, a smanjenje inflacije na pristojan nivo koji je dosta zavidan i na nivou nekih razvijenih evropskih zemalja. Imate smanjenje stope nezaposlenosti. Imate ozbiljan privredni rast od 3% u odnosu na pad koji ste imali ranije i ovaj moj amandman koji je upravo međa između te dve stvari, između kriminala i mržnje sa jedne strane i ovih uspeha koje niže Vlada sa druge strane. Hvala vam.

Predsedavajući, član 108. koji se tiče reda na sednicama Narodne skupštine i član 109. koji se tiče opomena.

Nisu Aleksandar Vučić i Vlada oduzeli ništa penzionerima. Naprotiv, oni su njima sve vratili, vratili su im ozbiljnu ekonomsku sigurnost, vratili su im ozbiljan privredni rast na 3% sa onih minus 3% koje smo imali u vreme vlasti…

Trebali ste da izreknete opomenu prema članu 109. To sam već rekao i da prekinete izlaganje, jer niko nikome ovde ništa nije uzeo. To je zlonamerno podmetanje. Vraćena je sigurnost, vraćen je privredni rast na 3%, vraćena je zaposlenost na jedan pristojan nivo, vraćeni su investitori u zemlju i vraćena je sveopšta sigurnost građana Republike Srbije.

Kada smo već kod vraćanja, mi imamo predlog da se nešto penzionerima vrati. Predlažemo da Đilas, kao politički lider i politički otac prethodnog govornika, Boška Obradovića, vrati sve ono što je uzeo građanima Srbije do 2012. godine. Kako će da im vrati? Na primer, tako što će Dveri da mu vrate sav onaj novac koji je on njima dao do 2012. godine. Vidimo da mu u političkom smislu vraćaju taj dug koji imaju prema njemu. Na primer, tako što će Dveri da vrate novac koji su uzeli od odbornika u Čačku i da onda taj novac zajedno sa Đilasovim novcem, koji je opljačkan, vrate građanima Srbije. Mi imamo te predloge, pa bismo rado našem kolegi pomogli u tom poslu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Član 108.

Vi ste inače poznati kao jedan tolerantan čovek i ne kažem da ne primenjujete Poslovnik, ali veoma često u onim blažim oblicima. Malo pre ste prekinuli Boška Obradovića kada je vređao, više ne znam ni koga, da li postoji neko inače u ovoj zemlji koga on ne vređa, ali mislim da biste morali biti strožiji i da izreknete čak i opomenu. Govorio je Boško Obradović i o gradonačelniku Subotice i o predsedniku Srbije i njihovim porodicama, o ministru i sve je bilo uvredljivo od samog početka, pa samim tim ste morali da budete malo oštriji prema njemu i izreknete opomenu. Međutim, ne zaboravite da je gradonačelnik Subotice zajedno sa predsednikom države i Vlade čovek koji je stabilizovao ozbiljno gradski budžet. Čovek koji je priveo kraju izgradnju ipsilon kraka. Čovek koji je u slobodnoj zoni u Subotici zaposlio šest i po hiljada ljudi. Čovek koji je pristupio ozbiljnoj revitalizaciji i to su sve oni projekti koje za 20 godina nisu partneri Boška Obradovića bili u stanju da završe ili su završavali tako što su se ozbiljno bogatili na njima, ali on je takođe čovek koji je za jedan svoj unutar stranački sukob se izvinuo javnosti i rekao o tome šta je imao da kaže.

Međutim, nikada vam neće oprostiti. Neće vam oprostiti ni kao čoveku i porodici, neće vam oprostiti predsedniku države, neće vam oprostiti SNS, a neće vam oprostiti sve ovo što su uspesi u Subotici koje sam ja naveo.

Znamo mi vrlo dobro u Subotici sve ono što je bilo dok je njome upravljala DS i partneri Boška Obradovića, a znamo kakvo je stanje sada. Zna to svaki čovek u Subotici. Istine radi sam morao ovo da vam kažem i da vas upozorim da sledeći put budete malo manje tolerantni i na uvrede reagujete opomenama prema Bošku Obradoviću.

Hvala, predsedavajući.

Intencija mog amandmana je da ukažem na taj humanistički karakter ovog zakona i generalno na humanistički karakter posla kojim se bavi resorno ministarstvo.

Član 3. ovog zakona određuje značenje izraza koji se pojavljuju kroz sam zakon, međutim, ako bismo samo tako usko gledali, tu bi bili izrazi i prosto samo jedno slovo u zakonu koje služi za sprovođenje pravičnosti i pravednosti i obavljanja svih poslova koji stoje pred ministarstvom. Međutim, to prate i dela. Evo, videli smo juče o ulaganju u Klinički centar Srbije, uložiti osam miliona u Srbiji u bilo šta, a kamoli u zdravstvo, zaista je velika stvar. Ne samo u Srbiji, to je velika investicija i za neke evropske zemlje. Međutim, to za Klinički centar Srbije smo videli, ali moram da kažem da imamo i u Subotici slične situacije, kao što to čujemo i širom Srbije. U Subotici je obezbeđeno 26 miliona dinara i to je jedna ekskluzivna vest za Suboticu i ceo sever, 26 miliona dinara za projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju bolnice u Subotici, to je 35.000 kvadrata i to je jedna velika vest, kažem opet, za ceo sever Srbije i veoma ekskluzivna. To je posao koji posle više decenija ponovo kreće u Subotici.

Međutim, ministre, vama bi posao mnogo bio lakši i nama generalno u Srbiji kada ne bismo imali primere poput ovog koji je izneo naš kolega Martinović jutros, kada je u pitanju poverenik Šabić i ljudi slični njemu. Međutim, koliko god se oni trudili u tom nastojanju da zaustave Srbiju, budite sigurni da nećemo dozvoliti i mi narodni poslanici, sa vama zajedno u Vladi i našim predsednikom, da Srbija stane. Dok god obavljate posao na ovaj način na koji ga obavljate i dok god pokušavate da srpsko zdravstvo vratite na pravi put, budite sigurni, imaćete podršku u ovom uvaženom domu, ali siguran sam i podršku u narodu, što je u stvari najvažniji element u svemu tome. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Cilj amandmana koji sam podneo je da ukaže na humani karakter ovog zakonskog rešenja i svakako na njegov doprinos razvoju medicinskog sistema u Srbiji.

Sam član 4. govori o načelima, kao i cela ova druga glava, o kojoj trenutno govorimo. Pre svega, zbog građana Srbije, dužni smo da damo još jednom objašnjenje, jer smo čuli od dela opozicije ovih dana zlonamerna, ponekad i morbidna i suluda objašnjenja zakona, a osnovni cilj je uzbunjivanje javnosti Srbije i obmana građana Srbije, a u konačnici je izazivanje veštačkog haosa, kao što je to slučaj u svim drugim oblastima života, kada je danas u pitanju ta srpska opozicija.

Naime, načela na kojima počiva ovaj zakon jesu zaštita interesa i dostojanstva, načelo dobrovoljnosti, bezbednosti, jednake dostupnosti ljudskih organa. E, upravo to i jeste ključ ovoga zakona i mislim da je važno napomenuti da se sve ovo zasniva na principu dobrovoljnosti. Znači, neće se raditi transplantacija organa preminulog ukoliko se bilo ko, ali bilo ko, od članova porodice sa tim ne složi i neće se raditi transplantacija organa ukoliko je ostao pisani trag iza preminulog, bilo kakav pisani trag kojim on obaveštava da ne želi da njegovi organi budu donirani nakon njegove smrti.

Pošto smo na načelima, mislio sam da je to još jednom važno napomenuti, radi građana Srbije, a to u stvari i jeste suština ovoga mog amandmana – da se radi o jednom humanom činu, zasnovanom na dobrovoljnosti, a samo po sebi sve to utiče na razvoj celokupnog medicinskog sistema u Srbiji. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Jasno je da se cela Evropa suočava sa migracijama, kako onim čiji tokovi vode ka Evropi, tako i sa onim migracijama čiji su tokovi unutar same Evrope. Da bi tokovi migracije iz Srbije bili što manji, to jest da bi naši ljudi bili zadovoljniji i ostali u Srbiji, neophodno je pored svega ostalog i razvijati ovaj medicinski sistem koji imamo i to jeste intencija ovog mog amandmana.

Razvijate vi to, gospodine ministre na dobar način, zajedno sa Vladom i predsednikom, naročito uzevši u obzir sve ono što je prethodilo našem društvu u poslednjim decenijama, naročito ona decenija i po vladavine DOS-a sadašnjeg Saveza Srbije kako ga zovu, samozvanog.

Ima tu dosta konkretnih stvari, a ja najbolje mogu govoriti o Subotice odakle dolazim, pa ću reći da je tamo nabavljeno opreme mnogo za poslednjih godinu dana, nabrojaću samo, ambulanta za očne bolesti, ambulanta za gastroentrologiju, rendgen koji je inače zadnji put nabavljen 1967. godine, respirator za intenzivnu negu. Samo po sebi to ne bi mnogo značilo nikome sem ako vam kažem da je ove opreme u poslednjoj godini nabaljeno više nego za celu prošlu deceniju. Mislim da je to dovoljan podatak. Ovo je zasluga svakako menadžmenta na čelu sa gospodinom, doktorom Slobodanom Puškarom, ali i nemoguće da oni sami to urade bez podrške celog sistema, od predsednika, vas kao ministra, pokrajinskog sekretarijata i na kraju gradonačelnika Bojana Labana. To je jedan evidentan napredak u tehničkom smislu i u smislu opremanja medicinske ustanove.

Međutim, ovlašćen sam da vam prenesem molbu od strane menadžmenta da nam pomognete da ovaj evidentan napredak u opremanju ustanove prati napredak u smislu dovoljnog broja kadrova, odnosno kadrovskih rešenja. To je, znate i sami, problem sa kojim se suočava ceo region i Srbija. Ostatak Srbije se takođe sa ovim problemom suočava, ali verujte mi, mi na severu Srbije mnogo više, jer je situacija takva da ljudi imaj više pasoša, te vas molim da nam u nekom narednom periodu pomognete u rešavanju tog problema, a i na tu temu ćemo malo kasnije.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege, član ovog zakona načelno govori na šta se ovaj zakonski predlog odnosi i govori o tome da se njime utvrđuju uslovi za podizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, ali i poslovi državne uprave vezano za ovu oblast.

Zakonom su takođe definisani i cilj zakona koji kaže da je to uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija tkiva, ali i svi oni koraci koji prethode ostvarenju tog cilja, pa je to na primer definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija, jasan inspekcijski nadzor i drugi elementi koji su neophodni za ostvarenje cilja.

Zaista jedan obiman i ozbiljan posao sa stanovišta medicinskog rada, ali i sa stanovišta rada državne uprave. Dobro je što u oblasti medicine pratimo savremene trendove i savremene standarde razvijenog dela sveta i teško da neko danas u Srbiji može imati nešto protiv ovog zakonskog predloga osim ako je on zlonameran ili osim ako je veliki populista.

Mi znamo koliko je težak posao koji radite, gospodine ministre. Podržavamo vas na tom vašem poslu, ali zaista težak posao je pred vama. Zašto? Pa, da bi obezbedili u medicini i ovaj kvalitet i sigurnost o kojoj govorite u 1. članu neophodno je, prvo, da obezbedite i, kao preduslov svega toga, ozbiljne medicinske ustanove, a imajući u vidu sve ono što vas je sačekalo kada ste preuzimali funkciju u ovoj Vladi, zajedno sa ondašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, to je onda još teže.

Znamo mi svi u ovoj sali koji sedimo, bilo da dolazimo iz vlasti ili iz opozicije, kakvi su to uslovi sa kojima ste se susreli, ali sve ono što mi znamo potrebno je da znaju i građani Srbije.

Ja ću čisto radi njih reći neke stvari i navesti jedan primer. Naime, do unazad nešto manje od dve godine na severu Srbije vlast su vršili oni koji su pripadali DOS-u, današnjem tzv. Savezu za Srbiju, dobro ih je definisala premijerka „savezu za sebe“. Nije prošlo ni cele dve godine kako su napustili sever Srbije, tj. ta vladajuća struktura.

Primer projekta koji su oni vodili u medicini je Kamenica 2, projekat koji je bio zamišljen kao bolnica u kojoj će se lečiti 1.400 ljudi, koliko procena da na godišnjem nivou u Vojvodini oboli od karcinoma. Izgradnja Kamenica 2 počinje 2008. godine sa planom da bude završena 2009. godine, prvobitna vrednost projekta 16.000.000 evra. Šta je epilog? Gradnja traje do 2016. godine. Projekat je u međuvremenu volšebno naduvan na čitavih 35.000.000 evra, 19.000.000 više.

Izgubili smo sedam godina, izgubili smo 19.000.000, izgubili smo verovatno hiljade života, jer ljudi nisu stigli da dođu na lečenje u tu bolnicu.

Vi ste taj posao krajem 2016. godine završili zajedno sa Pokrajinskom vladom, odnosno Pokrajinskim sekretarijatom i zaista sve čestitke.

Dosta ste vi poslova završili još u oblasti tim medicinskih ustanova. Ja ću nešto kasnije govoriti, to jest u sutrašnjem danu i u Subotici, na primer, odakle dolazim. S toga mislim, vraćam se na početak, da je zaista težak posao pred vama, a moj amandman kao treći stav ovome članu je simboličan podsetnik na težinu posla koji radite i priznanje za sve ono što ste uradili u oblasti medicine, zajedno sa ondašnjim premijerom, današnjim predsednikom i svim Vladama koje je on do sada vodio. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Član 3. ovog zakonskog predloga podrazumeva obrazovanje Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, ali posao Saveta je i davanje mišljenja i predloga za uređenje ratnih memorijala.

Godine 1994. u Subotici je, prilozima građana, podignut ratni memorijal ili spomenik koji nosi naziv njihovoj vernosti. Na njemu su upisana imena svih onih Subotičana koji su, izvršavajući dužnost prema državi, poginuli u tim ratovima devedesetih godina, bez obzira, naravno, na veru i naciju.

Međutim, ono što se desilo nakon toga ne služi na čast ni Subotici, ni Srbiji. Memorijal više od deceniju i po nije održavan i zapao je u stanje na koje ne možemo mi, Subotičani, biti ponosni.

Podsetiću da je čak i tih devedesetih godina subotička vlast bila ponosna na to što je vladajuća koalicija u tom gradu, predvođena strankama DOS-a, njihova vladavina se nastavila i 2000. godine, naravno, i trajala je, pa, sve do nedavno. Međutim, stanje tog spomenika oslikava verovatno simbolički njihov odnos prema tim ljudima koji su dali živote, ali i njihov odnos uopšte prema društvu.

Iz Vlade Aleksandra Vučića potekla je inicijativa 2016. godine za obnovu tog spomenika. Spomenik je restauriran i 2017. godine završeni radovi na njegovoj obnovi i 2017. godine, gradonačelnik Laban i tadašnji ministar Vulin su posle mnogo, mnogo vremena bili prvi koji su položili vence na tom spomeniku i to, s druge strane, govori o novom odnosu prema tim ljudima i prema događajima iz defedesetih godina.

Nadam se da će ovaj Savet doprineti nastavku jednog takvog odnosa uz, naravno, nade da nećemo imati priliku nikad više da učestvujemo u ratovima i da što manje dižemo te ratne memorijale. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

U četvrtom članu se definišu renomirane institucije i pojedinci koji će imati zadatak da vode računa o negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Ja moram da se vratim unazad jer, čuo sam i čuli smo svi mi poslednjih dva dana mnogo zluradih komentara, da će ovo značiti odbacivanje svih onih tradicija oslobodilačkih ratova srpskog naroda u okruženju, a to su u stvari samo zluradi komentari i pokušaj sejanja semena razdora u jedinstveni korpus srpskog naroda na Balkanu. Mnogo ljudi iz Republike Srpske i BiH pozvalo me je u poslednjih dva dana tražeći od mene da demantujem nešto ovako i da se javno u njihovo ime zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku na svemu onome što čine kada su u pitanju Srbi u okruženju.

Najbolje govore dela, a dela su zaista velika, za razliku od onog teatralnog grljenja i ljubljenja kako smo imali na primer u vreme Borisa Tadića. Evo kakva su dela, pored svega onoga što Vlada čini ili činila je u prethodnom periodu za opštine Drvar, Glamoč, Grahovo i pored onoga što čini za izgradnju spomenika spomen kuće Gavrila Principa, pomaže i Republiku Srpsku i to izdašno. Neki dan je na inicijativu predsednika doneta odluka o pomoći izgradnje hramu u Mostaru u visini od milion maraka, izgradnji doma kulture u Nevesinju 300 hiljada maraka, magistralnog puta Foča-Gadsko pet miliona maraka, vrtića u Trebinju u iznosu od milion maraka. Tako je i na Sokocu, na Palama, Zvorniku. Nemam više vremena.

Sada pitam se – da li ovi koji su kritičari i kojih nema danas, a i ovi koji su danas tu, da li uopšte znaju gde se ta mesta nalaze? Siguran sam da ne znaju. Ukoliko mi nastavimo da se borimo protiv kriminala i kroz ove i kroz druge zakone siguran sam da ćemo stvoriti uslove i stvoriti finansijska sredstava da ove i ovakve projekte nastavimo u budućnosti. Hvala.

Hvala predsedavajući.

U članu 2. su definisani pojmovi koji se kasnije pojavljuju kroz ceo ovaj zakon, pa i pojam poginulog lica. Čuli ste sad u raspravi juče i danas pokušaj da se nanesu uvrede tim žrtvama koje smo imali i u prethodnom veku, postavljajući nekakvu tezu da li smo ratove dobili, izgubili itd, ja moram reći da su svi ovi koji su ovde navedeni u stvari dobitnici za razliku od onih koji danas pokušavaju da ih uvrede.

Uvrede su jedino što im je i ostalo. Na svu sreću nemaju vlast kako bi mogli dalje da rade na progonu tih i takvih, tj. njihovih potomaka i to je jedino oružje danas u njihovim rukama, na svu sreću.

Setio sam se vremena kada se radilo i na zatvaranju, njihovom progonu, ako ćete na kraju krajeva i na ubijanju. Ne, nije to teška reč. Podsetiću vas na slučaj Vlajka Stojiljkovića, ministra policije u periodu od 1997. do 2000. godine, a kasnije narodnog poslanika u ovom uvaženom domu. Nakon serije progona, šikaniranja, poniženja njega i svih onih koji su sledili, da kažem, odbrambenu politiku Srbije u tim devedesetim godinama, on je izvršio samoubistvo ispred zgrade ovog parlamenta.

To je bilo samo jedno simbolično, da kažem, pokazivanje dokle su došli oni koji su ono što je najvrednije dali za ovu zemlju. Vlajko je tada ostavio i jedno oproštajno pismo u kome je rekao da se privreda uništava, da prodajemo ekonomske resurse, rušimo policijsku organizaciju, vodimo kampanju protiv svih civilizacijskih dostignuća srpskog naroda i bili smo svedoci svega toga.

Svedoci smo i drugih događaja danas, hvala Bogu, podizanja spomenika pripadnicima policije u Beogradu. Nedavno je premijerka, ministar policije, vi ministre Đorđeviću ste takođe bili prisutni, podigli spomenik, otkrili spomenik poginulim pripadnicima MUP i ovaj moj amandman je u stvari samo da kažem još jedan znak da nećemo zaboraviti njih, ali i zaboraviti sve ono što nam se dešavalo u prethodnom periodu od strane onih koji su… (Isključen mikrofon)

Hvala.

Za ovu zemlju vredi poginuti. Ovo su poslednje reči Tibora Cerne, građanina Republike Srbije mađarske nacionalnosti, koji je poginuo 1999. godine na Košarama braneći Kosovo i Metohiju i Srbiju od šiptarskih terorista i napada NATO alijanse.

Danima je snajperista na Košarama nanosio ogromne gubitke srpskoj odbrani. Pošto je taj plaćenik legije stranaca bio dobro kamufliran i nije bilo moguće locirati mesto sa koga dejstvuje i nanosi gubitke srpskoj vojsci, Tibor Cerna je samoinicijativu u aprilu mesecu ustao iz rova sa namerom da sačeka metak i na taj način doprinese otkrivanju snajpera i njegovoj eliminaciji. Upravo to se i desilo. Snajperista je lociran, onda eliminisan. Mnogo života je na taj način spašeno, ali nažalost, Tibor Cerna je izgubio život.

Upravo ovo jeste priča kako na najbolji način možete doprineti sopstvenoj zemlji i priča o odgovornosti prema sopstvenoj zemlji i sopstvenom narodu.

Međutim, odgovornost je i kada te i takve postupke poštujete i čuvate u sećanju sopstvenog naroda. Odgovornost je kada institucionalno čuvate sećanje na Tibora Cernu i sve one koji su njemu slični. Upravo to ima i ova vlast. Prošle godine u junu mesecu predsednik Vučić je zajedno sa Katom, majkom Tibora Cerne, u Debeljači kod Kovačice otkrio spomenik ili ratni memorijal ovom srpskom heroju, tj. heroju Srbije. Ovo nije spomenik samo Tiboru Cerni, nego svima onima koji su kao on sebe ugradili u ovu zemlju.

Međutim, intencija mog amandmana je da doprinese borbi protiv kriminala i kroz ovo zakonsko rešenje. Nažalost, moguće je, a i svedoci smo da se to dešavalo u prošlosti da kriminal zađe i u ovu oblast. Nije li kriminal kada ljude poput Tibora Cerne stigmatizujete, nazivate agresorima u sopstvenoj zemlji, ponižavate, hapsite i zatvarate u kazamate širom zemlje i sveta? Nije li kriminal kada neprijatelje i teroriste koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine nekažnjeno puštate iz zatvora u Srbiji, kao što je to slučaj sa braćom Azreku, koji su pušteni iz niškog zatvora pod veoma čudnim okolnostima, braćom Azreku koji su odgovorni za najstrašniji zločin u selu Klečka na KiM?

Nije li kriminal kada počnete da šiptarske teroriste nazivate naoružanim Albancima, a NATO agresiju počnete da nazivate intervencijom?

Na kraju, kriminal je kada negde u, da kažem, kraju tog fatalnog 5. oktobra devastirate i uništite spomenik „Večna vatra“, koji je podignut u znak sećanja na žrtve NATO agresije, kada uklonite tekst sa njega koji je objašnjavao zašto i kako je podignut taj spomenik. Ovaj moj amandman je upravo međa između te dve stvari, između onoga što smo videli prošle godine na otkrivanju spomenika Tiboru Cerni i onoga što smo videli na zalasku 5. oktobra, kada je u pitanju spomenik „Večna vatra“.

Moj amandman je i međa između odnosa ove Vlade i ovog predsednika prema delima Tibora Cerne i njemu sličnih i onog strašnog i teškog perioda DOS vladavine, ali i simbolična opomena onima koji će u budućnosti sprovoditi ovo zakonsko rešenje, da nikada više ne dozvole te i takve u najmanju ruku rečeno kriminalne aktivnosti u ovoj oblasti. Hvala.