Hvala predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pa, naravno, predložiću da ovaj amandman odbijemo.
U svakom slučaju permanentna obuka bilo koga ko se bavi nekom vrstom posla, a kamoli nosioca, kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija i policijski službenici nikada nije na odmet. Amandman sam po sebi ne definiše ko je taj ko će vršiti obuku ukoliko to nije Pravosudna akademija. Prema tome, možda možemo zaključiti da će to raditi i auto škola.
Međutim, i dalje ostajem na tome da se čovek uči dok je živ, i da je njegova stalna obuka neophodna, kao što je neophodna obuka u tom istorijsko političkom smislu kada nekoga dovodite u ovaj uvaženi dom da vodite računa ko je taj neko, šta je istorija njegovog delovanja, koji su stavovi koje on zastupa, a ne da dovođenjem tih i takvih ljudi pljujete u lice, svim onim žrtvama genocida iz 1941. žrtvama Jasenovca, Jadovna, a da u stvari zastupate stavove nekakvog velikog Srbina i valjda imaoca tapije na srpstvo i na patriotizam u ovoj zemlji. E, zato mislim da je obuka u svakom smislu dobra i dobro došla. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja prosto moram na početku da kažem da kao narodni poslanik ne bih podržao predloženi amandman. Naime, ne bih se složio sa time da se radi o ismevanju bilo kog organa ili bilo koje pojave u društvu. Ovo je veoma ozbiljna pojava u društvu. Svedoci smo da već uveliko uzima svoje žrtve. Čini mi se da je ove godine, ako sam dobro pratio preko 30 žrtava uzela ova pojava koja je, nažalost, uzela maha.
Osvrnuću se samo na neke podatke iz lokalne samouprave iz Subotice odakle dolazim. U toku 2015. i 2016. godine imali smo 172 slučaja nasilja u porodici. Ne bih baš rekao da je ono što je ugrozilo 172. porodice ismevanje, niti da bilo ko može da ismeva takvu jednu pojavu. To je pitanje stotina ljudi.
Istina je takođe da svako može biti ugrožen u porodici, ali ako pogledamo podatke opet ću se osvrnuti na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, 83% su žrtve porodičnog nasilja žene.
Znam da se radi o zakonu koji uređuje nasilje u porodici i očigledno su žene najviše ugrožene. Ali, voleo bih da imamo i neki zakonski predlog kojim možemo da zaštitimo i druge žene, naročito one koje se nađu na udaru neodgovornih političara željnih kojeg procenta u izbornoj noći i onda su spremni da potegnu sva sredstva protiv žena kako bi koji izborni promil namakli i našli se u ovom domu, a onda naravno tobože borili se za tradicionalne porodične vrednosti i za sve ono što Srbija sada baštini.
Slažem se u potpunosti sa mojim kolegama nije zemlja koju karakteriše nasilje u porodici. Nadam se da ćemo konačno i takvim stvarima stati na put. Hvala.

Moram da se vratim unazad.
Ne bih se složio sa tim da nema ta tema veze. Ja vam uporno ponavljam – 83% oštećenih kada je u pitanju nasilje u porodici su žene, po pravilu. Ja samo pravim poređenje da je to izgleda pojava i u društvu, naročito kada je u pitanju politika. Cela Srbija je imala priliku da vidi da prvaci pojedinih partija koji su se igrom slučaja našli u parlamentu kako su u stanju da vrše nasilje nad srpskim majkama, srpskim ženama ne birajući, a posle uđu u parlament i bore se za te tzv. tradicionalne vrednost, za srpske majke, srpske žene, kao da tobože to pravo pripada samo njima. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Ne bih se složio sa konstatacijom da zakon neće ničemu služiti. Mislim da je to malo prejaka i odviše prejaka konstatacija.
Naime, ja ću vas vratiti nazad, u protekle dve godine u mojoj lokalnoj samoupravi 172 slučaja su porodičnog nasilja. Ono što je svakako velika društvena korist kada je u pitanju porodica kao osnovna ćelija društva, neko malopre reče da ne znamo šta je porodica, da nije definisano. Neko je još rekao to smo još u prirodi i društvu u neko vreme, kada sam išao u školu, učili da je porodica osnovna ćelija društva. Time što ćemo zaštiti ono na čemu društvo počiva, ja ću reći samo još jedan ekonomski aspekt.
Radi građana Srbije, kako je to funkcionisalo u praksi do sada. Evo kako neće služiti ničemu. Nakon što je nasilje prijavljeno policajac tj. policijski službenici dolaze na mesto, utvrđuju činjenično stanje i krivična prijava nasilniku stiže recimo, u najboljem slučaju za pet dana. Tih pet dana je zaista veliko kada je u pitanju nasilje. Eto kako neće služiti. Žrtva će u tih najkritičnijih pet dana biti zaštićena.
Hajde drugi deo. Ova mera hitnosti nije postojala i da napomenem da prosto termin žrtva do sada nije postojao kao takav. Postojao je termin oštećeno lice ili nešto slično, sada zamislite oštećeno lice, žena ili dete, ali na kraju muškarac koji je pretrpeo veliku i neviđenu torturu. Ima još jedan deo, tiče se ekonomskog aspekta. To su sigurne kuće. Privremeni smeštaj gde lice traži izlaz iz nasilja, gde mu pomažemo u tom začaranom krugu, a troškovi smeštaja u sigurnim kućama kojih u Vojvodini imate tri, u Somboru, Novom Sadu i Zrenjaninu, snose jedinice lokalne samouprave. Pomnožite to sa brojem porodica u lokalnoj samoupravi, uporno se vraćam na moju, valjda mi je i najbliža. Pa vidite koliki su to troškovi. I te kako je važno, i te kako je velika korist.
Prosto argument da nije tačno da zakon neće služiti ničemu. Imaćete uštede, kada su u pitanju troškovi smeštaja sigurne kuće. Te troškove opet napominjem, po pravilu plaćaju jedinice lokalne samouprave ili da bi građanima bilo jednostavnije plaćamo ih svi mi, građani Srbije. Hvala.

Ovde završavam.
Poštovani predsedavajući, naravno da ću rado sesti u julu mesecu da razgovaramo o ovoj temi. Nismo mi ljudi koji ne drže reč i nisu spremni da se suoče sa onim što su izneli u javnost. Kao što smo spremni sada da vas vratimo nazad, da kažemo da je, vi to verovatno tada niste ni detaljno pratili, ali premijer kao jedan od prvih zakonskih rešenja u iznošenju programa rada Vlade naveo je ovo zakonsko rešenje. Rečeno - ispunjeno. Evo, pred nama je taj zakonski predlog.
Takođe, spreman sam potpuno i evo sada vam obećavam u julu da sednemo i da vidimo rezultate ovoga. Naravno, biće rano u julu da sednemo. To će biti verovatno kraj 2017. godine. Tada ćemo moći govoriti o nekim rezultatima i konkretnim dostignućima ovoga zakona.
Ne bih se složio sa vama kada je u pitanju vaša konstatacija da uvodimo neke novotarije kako bi smo bog zna približili se ne znam kome. Naime, ako pogledate statistiku videćete da nasilje u porodici nije baš strogo vezano za ekonomsko stanje bilo gde i razvijenije zemlje i razvijenije zemlje imaju veći stepen porodičnog nasilja, nego što je to danas u Srbiji, ali to je apropo onoga što je moj kolega Đukanović istakao neki dan da i ja sam na stanovištu da Srbija nije zemlja nasilnika i da je Srbija zemlja koja i te kako drži i poštuje porodične vrednosti.
Mi ih i te kako zastupamo i ovo je u stvari briga za porodicu, konkretna briga za porodicu ne samo ona deklarativna koju pojedini poslanici i pojedine političke opcije zastupaju i taj njihov način na koji zastupaju u ovom uvaženom domu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Prosto, počeću izlaganje o amandmanu sa dve izreke u našem srpskom narodu koje kažu – pametan piše, a budala pamti, a druga kaže – čovek se uči dok je živ.
Malopre neko zameri našoj koleginici što je napisala nešto pa pročitala, ja čestitam svima koji su nešto napisali i nešto pročitali o ovom zakonu. Ne mogu da zamerim bilo kome ko nešto napiše i to nešto pročita.
Ja sam prosto napisao par reči, pa možda sam i ja budala.

Ići ću sa ovom drugom, čovek se uči dok je živ.
Kao što smo i juče spominjali primena zakona počinje u junu 2017. godine. Dobro je da je dat period policijskim službenicima da završe specijalizovanu obuku. Dobro je što će steći neka nova znanja i neke nove veštine. Ovo jeste oblast koju mi ne regulišemo parkiranjem. Mislim, da ovom oblasti danas regulišemo jednu od najosetljivijih pitanja u našem društvu, sa najosetljivijim društvenim kategorijama radimo. Dobro je što će policajci imati tu specijalizovanu obuku. Stoga prosto, pozivam vas da amandman kao ovakav odbijemo i hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, čast mi je da vam se obratim. Ja sam Milimir Vujadinović, dolazim iz verovatno najlepšeg grada u Srbiji, Subotice, gde žive verovatno i najbolji ljudi na svetu.
Odmah na početku ću da kažem da ću kao narodni poslanik svakako podržati set zakona koji je danas pred nama. O značaju nekih od njih su svakako govorile već naše kolege iz Kraljeva, ali taknuću se tri. Mislim da ne treba biti nešto previše vešt i ekonomski obrazovan, pa zaključiti da je sam sporazum, tj. ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija itekako povoljan i koristan za Srbiju. Naravno, povoljna je i sama činjenica da ceo kredit ne morate povući u celosti, da možete povlačiti u tranšama, te da kamatu plaćate samo na povučeni deo kredita.
Naravno, ne tako davno, kupujući taj veštački socijalni mir, povećavajući plate i penzije, kao i socijalna davanja u Srbiji bez apsolutno ikakve ekonomske opravdanosti, a sve u cilju održavanja, beskonačnog održavanja na vlasti, stranke bivšeg režima su se zaduživale kreditima za koje tada niko nije apsolutno ni mislio, niti mario kako će ni na koji način biti vraćeni. Zaduživana je Srbija, zaduživani smo mi, građani Republike Srbije. Zaduživana su naša deca, zaduživani su naši unuci.
Naravno, takvim kreditima je po pravilu država zaduživana kamatnim stopama koje su se kretale od 6,5% do 8%. Kao jedan odličan primer navešću kredit koji je Vlada Mirka Cvetkovića, pa zamislite slučajnosti, a i potvrde ovoga što sam ranije govorio, uzela u septembru mesecu 2011. godine, na samom početku izborne kampanje. Iznos je apsolutno isti onome o kojem mi danas govorimo ovde kada je u pitanju sporazum Fonda i Vlade Republike Srbije, milijardu dolara.
To je verovatno jedan od najskupljih kredita u modernoj istoriji Srbije, kamatna stopa je bila 7,25% i mislim da je veoma jasno poređenje sa ovim o čemu mi danas govorimo. Ako pogledate zajam koji Vlada Republike Srbije planira da uzme od Fonda za razvoj Abu Dabija sa kamatnom stopom od 2,25%, koji će apsolutno služiti refinansiranju kredita i smanjenju troškova zaduženosti i uporedite ga sa kreditom koji je uzela Vlada Mirka Cvetkovića, jasno je da štedimo 50 miliona dolara na isti ovaj iznos.
Koliko su značajne te uštede mislim da je suvišno govoriti. Znamo najbolje mi ljudi iz severne srpske Pokrajine. Od nedavno Vlada Republike Srbije ulaže 1,9 milijardi dinara već posle mnogo, mnogo godina u obnovu škola i vrtića u severnoj Pokrajini, a i svakako građani Subotice, jer Vlada je dva miliona evra već prebacila za nastavak radova na Ipsilon kraku, tj. drumskoj obilaznici oko Subotice. Decenijama su stizala obećanja o tome da će Ipsilon krak biti završen, mnogi su svoju političku sudbinu vezali za završetak navedenog projekta, ali otprilike završena je kao i taj projekat.
Važna je ušteda i da bismo gradili put ka južnoj srpskoj Pokrajini, da bismo poboljšali uslove života našeg naroda u južnoj srpskoj Pokrajini, ali i da bismo gradili mostove između Republike Srpske i Srbije. Vlada finansira, zamislite, tako lepog naziva, most između Bratunca i Ljubovije, „Bratoljub“, koji je svakako dokaz da brinemo i o građanima u Republici Srpskoj.
Premijer Vučić i Vlada Republike Srbije je finansirala i opštinu u Republici Srpskoj. Srebrenica, kao jedna od najlepših opština u Republici Srpskoj, je svakako pomognuta od strane Vlade Republike Srbije.
Pokušaću još par argumenata kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Narodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se programa modernizacije i optimizacije javne uprave. Već 2014. godine Vlada je usvojila jedan program, veoma hrabar program koji se tiče fiskalne konsolidacije i on je već 2015. godine potvrđen na sklapanju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Jedan od najvažnijih zadataka i izazova je bio smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i poboljšanje njihove strukture. Jasno je da je tu bila aždaja koja je pretila da proguta i naše društvo i mislim da posle decenija neko se usudio i imao hrabrosti da se sa ovom aždajom uhvati u koštac. Program modernizacije i optimizacije javne uprave predviđa, tj. obuhvata verovatno i dva najvažnija cilja iz tog akcionog plana za sprovođenje Strategije optimizacije, a to je uspostavljanje sistema zasnovanog na zaslugama, za koji se valjda ovde svi mi borimo, ali i jasno upravljanje javnim nabavkama i javnim finansijama. Mislim da bi bilo potpuno licemerno i nelogično ne podržati one koji su se posle više decenija odlučili na ovako jedan težak korak.
Na kraju, što se tiče Fonda za zapadni Balkan, više radi građana Srbije moram da kažem, mada siguran sam da će to pokušati da opovrgnu oni koji su lažni dušebrižnici i umišljeni čuvari tapije na srpstvo i patriotizam, jer valjda to samo njima pripada, to je u stvari jedan korak Vlade Republike Srbije ka negiranju nezavisnosti Kosova i Metohije. Kosovo je u Sporazumu jasno asimetrično predstavljeno i, naravno, prema Sporazumu nije predstavljeno kao država. Ne treba biti u zabludi da bi Fond verovatno bio osnovan i bez učešća Republike Srbije, ali tada sa nekim zemljama iz regiona i jasno predstavljen kao država, bez zvezdice, bez fusnote, a o ekonomskoj koristi za naše građane, mislim da je izlišno da govorim.
Znaju građani Kosova i Metohije, pokazali su to i na izborima ko je taj ko radi za njihov opstanak, ko je taj ko radi za njihov boljitak, što je u stvari danas i najvažnije, da to nisu ti lažni čuvari tapije na srpstvo i patriotizam, nego ljudi koji rade konkretne stvari za njih. Stoga, još jednom naglašavam sve predložene zakone koji su danas pred nama ću podržati, a pozivam i sve narodne poslanike da urade isto. Hvala vam puno.