Zahvaljujem se gospodinu Jovanoviću na podstreku da svako radi svoj posao, pa i ja kao predsednik Vlade.
Apsolutno je netačno da svaki ministar ima svoju politiku. Vlada Republike Srbije ima jednu politiku. Ona je najviši organ izvršne vlasti u Republici Srbiji. Predsednik Republike Srbije se ne meša u rad Vlade Republike Srbije, niti se Vlada Republike Srbije meša u nadležnosti drugih državnih organa. Isto tako je Vlada zadužena da utvrđuje i vodi, naravno, ukoliko je za to potrebno i na osnovu odluka parlamenta, i unutrašnju i spoljašnju politiku.
Naravno da je svaki ministar odgovoran za stanje u određenoj oblasti. U Vladi Republike Srbije nije bilo ni jedne tačke dnevnog reda gde nisu svi glasali jednoglasno. To ne znači da je kvalitet rada na nekom visokom nivou, to znači da nema sukoba i problema.
Mislim da nije još viđena jedna Vlada gde još nije prošlo ni dva meseca od izbora, jer je sada dva meseca od izbora, gde se postavlja toliki broj pitanja. Sad su me čak pozvali da gostujem na RTS povodom dva meseca rada Vlade. Dobro, i to je moguće, verovatno. Rekao sam da niko u Srbiji nema čarobni štapić da rešava probleme sa kojima se Srbija danas suočava, a problemi su veliki, i u ekonomsko-socijalnoj oblasti i političkoj sferi i u sferi pitanja koja zalaze i unutrašnju politiku, ali i u odnos snaga na međunarodnoj političkoj sceni, kao što je pitanje Kosova.
Vlada Srbije, ukoliko želi da vodi politiku, mora da ima svoj stav i tu se slažem. Vlada je pokazala svoj stav o mnogim pitanjima. Naravno, da li se taj stav nekome sviđa ili ne, svako nosi svoju odgovornost.
Kada je reč o ekonomsko-socijalnoj politici, rekao sam šta mislim da treba da bude program rada nove Vlade. Treba da bude restriktivna monetarna politika, štednja države, a ne stezanje kaiša građana i podsticaj razvoja, podsticaj potrošnje, investicione potrošnje.
Nisam ja to izmislio. To je politika koja postoji u Evropi, u EU u koju ste se vi pre mene zaklinjete. Kakva je to politika? Da li smo formirali Nacionalni savet za privredni oporavak? Da li su tražili da imaju uticaj na Vladu Republike Srbije? Dobili su priliku. Predložite. Predložite i vi, gospodine Jovanoviću.
Sledeće nedelje će u Beogradu gostovati i učestvovaće i u radu Nacionalnog saveta za privredni oporavak nobelovac Krugman.
(Čedomir Jovanović sa mesta: Ko je to platio? Recite da su platili privatnici.)
Sada je pitanje ko je platio? Znate šta, godinama su ovde kod vas dolazili i to bi bilo sada kao da pitate nekoga iz međunarodne zajednice – ko vam je platio da dođete ovde i da držite predavanje? Navikli su nama da drže predavanja. Neka održe neko predavanje iz oblasti ekonomije, a ne samo da nam drže predavanja šta treba da radimo oko KiM.
Ali, nije bitno šta kaže Krugman, bitno je kakvu politiku vi želite da vodimo? Da li vi želite da smanjimo penzije? Želite li da smanjimo plate? Izjasnite se šta hoćete. Da li to želite? Mi se sa time ne slažemo. Želite da ne dajemo poljoprivrednicima razne subvencije da bi ublažili posledice suše? Ne želite da dajemo podsticaje za privredu? Kako ćemo smanjiti javnu potrošnju?
Nemojte ovde sada zavaravati narod time da je to sada neka filozofska kategorija, to je direktno praktična kategorija, otpuštanjem radnika, je li tako, smanjivanjem i zamrzavanjem plata i penzija?
Izjasnili smo se protiv te politike. Dosta je bilo te politike. Ta politika je i dovela do pljačkanja preduzeća. Jedna trećina preduzeća je privatizovana lopovski, radnici su ostali bez posla, a pola miliona penzionera imaju penziju manju 15 hiljada dinara. Kada bi ukrali platu tim penzionerima, ne bi odgovarali? Je li tako, ministre pravde, jer je to sitna krađa? Vi tražite da njima sada još smanjimo penzije.
Ne znam, predložite. Plate i penzije neće rasti koliko treba, rašće manje nego što treba, koliko je u ovom trenutku moguće.
Uostalom, ne mislim ni da ovo o čemu ste govorili da nema dobru nameru, naprotiv, mislim da treba da otvorimo dijalog, pošto vidim da je LDP ozbiljna opozicija u ovom parlamentu, koja se najviše javlja u osporavanju politike Vlade Republike Srbije, spreman sam da razgovaram o svim temama, o svim pitanjima i da tražimo zajednički interes.
Da li ova vlada ima stav o evropskim integracijama? Ima. Da li nam taj stav ponekad svima leži na srcu? Ne. Ali, prihvatili smo da realizujemo i ono što je parafirao Borislav Stefanović, što Vlada Srbije nije potpisala od februara meseca do danas. Da ne bude zabune, nije gospodin Stefanović to parafirao da bi neko o tome odlučivao. On je postigao sporazum. Tako je bar tada izjavljivao.
Uostalom, dame i gospodo, da nije bilo tog sporazuma koji je on postigao i sporazuma o regionalnom predstavljanju, ne bismo dobili status kandidata. Budite otvoreni i iskreni.
Gospodine Jovanoviću, više biste trebali da čestitate ovoj vladi na evropskim integracijama nego prethodnoj. Svi ministri koji su bili u Briselu su imali izvanredne razgovore. Ne znam da li je vama prekinuta komunikacija sa Briselom, ali nisam čuo da Evropska komisija ima bilo kakve primedbe na rad Vlade Republike Srbije.
Naravno, za DSS to nije nikakva pohvala. Ovo je zaista sramotno da, vi koji ste pobedili Miloševića na evropskoj politici 5. oktobra 2000. godine, sada meni dobacujete vezano za Evropsku uniju. Dokle smo mi to došli dame i gospodo? Što ste obarali Miloševića? Što tada niste vikali - Slobodan Milošević je heroj, ko što Mrkonjić danas govori? Što?
Znate šta, kad ste se sastajali sa Solanom, sa Madlen Olbrajt, nije vam smetala evropska orijentacija. Sada vam smeta evropska orijentacija ove vlade. Uostalom, vi niste u vladi, vi ste u opoziciji. Hvala vam na kritikama, tu ćete i ostati.
Uostalom, podržavao sam vašu vladu, koja je imala za politiku evropske integracije. Uostalom, podržavao sam i vašu vladu… Ne, ne, podržavao sam vladu Vojislava Koštunice, u kojoj nije bio Čedomir Jovanović. Nikad nisam podržavao Čedomira Jovanovića. Vi ste zajedno sa njima svi bili u vlasti ovde, svi ste bili zajedno, pa ste tako, jedva ste se skupili da srušite Miloševića.
Sada, kad pogledate gde ste, ima vas na svim stranama, ali zar vam nije malo neprijatno da 12 godina posle pada Miloševića se nalazite na različitim stranama? Pošto ste vi govorili za Miloševića da je bio diktatorski, ne narodni režim, koji je izazivao ratove, šta li biste tek vi uradili da ste, ne daj Bože, bili na njegovom mestu. Nemam nameru da bilo kome više bilo šta prećutkujem.
Dame i gospodo 22 godine sam na političkoj sceni Srbije. Izlazio sam i pred narod i kad je bilo dobro i kad je bilo loše, i pobeđivao sam, i gubio sam. Na ovim izborima sam osvojio duplo više glasova nego na prošlim. Koliko ste vi osvojili? Koliko ste vi osvojili glasova? To je rezultat vaše politike u prethodnom periodu. Koliko ćete, naročito, da ne govorim gde…
Što se toga svega tiče, pošto ste postavili pitanje, meni nije ograničeno koliko ću da govorim. Do 15 do sedam ima još sat i 20 minuta.
(Siniša Kovačević, s mesta: Kastro je govorio mnogo duže.)
Molim? Mislim da je polemika osnova svake demokratije. Ako ne želite da vam se odgovara nemojte da polemišete. Šta vi mislite da smo mi ovde došli da trenirate boks? Mi ovde nismo vreća za udaranje. Slobodno udarite, ali da znate da ćete dobiti politički odgovor.
Prema tome, dame i gospodo, da li neko ima stav ili nema? Imamo stav. Stav oko međunarodne politike je jasan. Želimo u Evropsku uniju, ali ne po cenu gubitka nacionalnih i državnih interesa. U čemu je razlika u našoj politici? Želimo dijalog sa prištinskim vlastima. Želimo dijalog, ali ne želimo da sedamo za sto da bismo im dali legalitet za nešto što su već uradili.
Uostalom, dame i gospodo, u vreme Miloševića dobili ste Rezoluciju 1244, u vreme Koštunice i Tadića dobili ste nezavisnost Kosova i Metohije, pa procenite šta smo bolje dobili. Borili ste se svim silama samo da sačuvate ono što je Milošević izdejstvovao - Rezoluciju 1244.
(Milan Lapčević, s mesta: Što je izgubio.)
Ako je on izgubio, sad uzmite pa osvojite. Heroji svi nikom… Ne znam gde ste bili, zašto niste poveli rat kad je proglašena nezavisnost Kosova i Metohije? Bili ste na vlasti, vlada Tadića i Koštunice. Vi koji branite nacionalne i državne interese i smatrate da ste time tako veći Srbi nego ostali, zašto tada niste mobilisali vojsku i policiju i napali Kosovo i Metohiju, odnosno branili srpsku teritoriju? Zašto niste? Zato što znate da je to nije realno, dame i gospodo.
Prema tome, apsolutno ne prihvatam to da neko nama prebacuje da li mi ugrožavamo nacionalne i državne interese. Danas je ugrožavanje nacionalnih i državnih interesa pozivanje na uzaludne žrtve. Danas je odbrana nacionalnih i državnih interesa pametna i mudra politika koja će dovesti do toga da ne budemo u dilemi ili da priznamo nezavisnost Kosova ili da uđemo u EU.
Šta je naša politika vezano za evropske integracije? Zapisali smo u koalicionom sporazumu – put ka EU, zaštita nacionalnih i državnih interesa. Nikad nismo imali bliže odnose sa EU i nikad bliže odnose sa Ruskom Federacijom. Priznaćete da je to uspeh.
Šta je nas stav o drugim pitanjima? Gospodina Jovanovića interesuje prajd, verovatno, pošto me je pitao šta je 6. oktobra. Šestog oktobra ima više događaja. Porodica Karađorđević vraća posmrtne ostatke tri člana porodice, gde smo morali na sednici odbora, kojim predsedava predsednik Nikolić, čiji sam zamenik predsednika, da rešavamo pitanje gde će oni biti sahranjeni. Da li će svi biti sahranjeni u crkvi ili će jedan biti van? To je bilo veliko državno i nacionalno pitanje. To se dešava šestog.
Šestog je i obeležavanje ratnih zločina u Jajincima tokom Drugog svetskog rata. Šestog je najavljena parada. Šta će biti sa tim? Što se mene tiče, što se tiče Vlade Srbije, nema nikakve dileme da ono što je Skupština donela i što stoji u Ustavu i zakonu i međunarodnim standardima, definisano kao ljudsko pravo i sloboda, da treba da bude dozvoljeno da se dešava u Srbiji. Osim, ukoliko postoji bezbednosni razlozi za tako nešto. Obratio sam se bezbednosnim službama da mi pošalju izveštajima i njihove procene.
Za 6. decembar posetu je najavila švedska ministarka evropskih poslova i nekoliko poslanika Evropskog parlamenta. Kao što znate, najavljuju da će to biti jedan od važnih uslova za izveštaj o napretku, koji se piše i koji se objavljuje 10. oktobra.
Samo vam iznosim činjenice. Možemo da kažemo da to nije važno, ali treba da znamo šta hoćemo. Još jednom vam ponavljam, Vlada Republike Srbije nije tu da donosi odluku da li će nešto zabraniti ili ne. To nije politička odluka, to je bezbednosna odluka. Sa pravnog aspekta ne postoji ni jedna potreba da se neka manifestacija odobrava, ona se samo zabranjuje. Ova manifestacija traje pet ili šest dana. Ona će biti održana. Da li će biti parade? Odlučićemo u narednim danima kada je reč o bezbednosnoj proceni.
Ima puno razloga za i protiv. Prvo, najveći broj građana sigurno ne podržava održavanje parade, ali apsolutno ne dajem nikome za pravo da on određuje, ako nije van legalnih državnih organa, svaka pretnja, nasilje se ne može tolerisati. Ko je dao za pravo bilo kojoj drugoj organizaciji da govori da nešto može ili ne može da se održi u Beogradu?
Ili smo mi država, ili smo samo nešto što liči na državu, a upravlja neko mnogo moćniji, koji uopšte ne izlazi na izbore, a to su nacionalističke i ekstremističke snage. Mi to nećemo dozvoliti. Ovde je apsolutno reč o potpuno pogrešnoj proceni da će se Vlada Srbije, da tako kažem, uplašiti od pritisaka, pretnji i ucena, pretnji nasiljem prilikom održavanja "Prajda", odnosno Gej parade.
Naravno, ne mislim da je to nužan uslov za ulazak u EU i mislim da je to apsolutno potpuno pogrešna konotacija. Uostalom, postoje mnoge zemlje gde toga nema. Uostalom, postoje zemlje gde bi se to smatralo provokacijom. Postoje i zemlje koje su dalje odmakle od nas u evropskim integracijama, a koje nisu imale slučajeve održavanja Gej parade.
Crna gora je dalje od nas odmakla, pa nisam primetio da je u Podgorici ili na Cetinju održana Gej parada. Nisam primetio ni da neko razmišlja u Sarajevu da se održi Gej parada. Nisam primetio ni da u mezimčetu Međunarodne zajednice, u Prištini planiraju Gej paradu. Pa niko se nije setio da kaže da se tamo ne poštuju i krše ljudska prava. Mi imamo takve zakone da nema potrebe da na ovakav način dokazujemo da li i kakvu imamo orijentaciju po bilo kom planu, pa uključujući i seksualnu orijentaciju.
Znači, Vlada Srbije nije razmatrala pitanje organizacije "Prajda", niti će razmatrati, jer to nije pitanje za Vladu Srbije, ali će doneti odluku. Ta odluka znači da se preuzima odgovornost za tu donetu odluku. Gospodin Jovanović je upravu, svako od vas ko ovde ili u javnosti poziva na nasilje pre svega šteti našoj zemlji, našim građanima i ugledu zemlje. Osnovnu cenu će platiti policajci. Zar mislite da ti policajci podržavaju Gej paradu? Ne, ali oni rade po nalogu ove države. Zato i vi političari vodite računa šta govorite. Jer, ako tako mislite, onda lepo dođite vi, pa se vi isprsite tada 6. oktobra. Vi imate odgovornost, nije politika samo, znam da vlast i opozicija ponekad mogu da govore drugačije, verovatno se razlikuje kada ste u vlasti, kada u opoziciji, ali policajci su policajci.
Molim, gospodine Palaliću? Da li ste meni nešto dobacili?
(Jovan Palalić, s mesta: Pričate 20 minuta.)
Da li postoji neko ograničenje?
(Jovan Palalić, s mesta: Mi poslanici imamo tri minuta.)
Vi imate tri minuta, ali ja sam predsednik Vlade. Ja sam predsednik Vlade koga ste izabrali ovde. Slušao sam vas pažljivo i slušaćete i vi mene dok me ne smenite. Gospodin Jovanović je tražio da budem predsednik Vlade, evo, izvolite. Odgovaram za sve što se dešava u ovoj zemlji, prema tome imam pravo i da iznesem svoju politiku.
Uostalom, kada je Koštunica bio predsednik Vlade, ja sam ga slušao. Kada je Koštunica bio predsednik Vlade, glasao sam za njega, a vi niste glasali za mene. Kada je Koštunica bio predsednik Vlade, nije se često pojavljivao u parlamentu. Od 19 članova Vlade ovde danas ima 13. Bio bi red da neko to kaže kao pozitivnu činjenicu. Ova Vlada nije imala nijednu telefonsku sednicu do sada. U prošlom sazivu Vlade od 700 sednica 500 je bilo telefonskih sednica.
Ova Vlada je na početku svog mandata. Naravno, nije laka situacija u kojoj se nalazimo, ali smo spremni da nosimo odgovornost i zaista pozivamo na dijalog i one sa kojima smo bili dosada u vlasti i one sa kojima smo nekada bili u vlasti. U ovoj zemlji više ne postoji neko ko sa nekim nije bio u vlasti. U ovoj zemlji su sve partije, da tako kažem, učestvovale u vlasti za ove 22 godine postojanja višepartijskog sistema.
Spreman sam ako treba da radimo i do ponoći, i do šest ujutru. Vi znate da obožavam da držim govor u pet ujutru, ako dočekate. Slobodno, ja sam ceo svoj život proveo u parlamentu i prosto mi nedostaje ovakva vrsta rasprave. Tražili ste da dođem i, evo, ja sam došao. Zahvaljujem vam se što ste me zvali. Možete da me pitate, da me kritikujete, da radite šta hoćete, ali ću vam odgovoriti. Hvala vam.

Pa, malo ste me iznenadili kada tvrdite da treba da uvozimo u Crnu Goru homoseksualci, kao da ih tamo nema? Šta hoćete da kažete da ih u Srbiji ima toliko da možemo da ih izvozimo? Nisam siguran da ste u pravu. Ali, u Sarajevu, u Prištini, na Cetinju ili u Novom Pazaru organizovati Gej paradu, mislim da ne bi mogao ni NATO pakt. Zašto? Zato što su svi jednostavno protiv toga, nemojte sada da mi klimate glavom, kao da to nije tačno, pa gde vi živite? U kom vi svetu živite dame i gospodo? Jel to, o čemu mi govorimo nerealno da postoje problemi? Da li je realnost da se svi ekstremisti udruže, da li su katolici, pravoslavni ili Muslimani protiv Gej parade? Ali, mi ni jednom nismo rekli da ne postoji pravo da se to organizuje.
Uostalom, oni će organizovati čitav niz manifestacija u zatvorenom prostoru i da li će biti šetnje, bilo bi dobro da bude. Bilo bi dobro zbog svih, zbog Srbije da prođe bez problema. To je veoma jasan stav. Uostalom, meni je posebno zanimljivo kako će DS na to da reaguje? Pošto prošli put je DS bila za zabranu Gej parade. Samo što nisu imali kuraži da to urade, nego sam to morao ja da uradim. I to je istina, na najvišem nivou je tako odlučeno.
Znači, ovde ne iznosim ništa novo, to su problemi koji nas prate. Pretprošle godine je bila Gej parada, i znate kako je bilo. Policija je bila najveća žrtva. Hilari Klinton kada je posetila Beograd, posle Gej parade, jedino što je pohvalila, pohvalila je policiju. Policija od toga nema ništa. A i neko od vas će da kaže, da negativno prokomentariše to što je ona pohvalila.
U svakom slučaju, mene ne interesuje ko će da dođe sa strane ili ne, mene interesuje samo da se sačuva javni red i mir i da se obezbede ljudska prava i slobode. Javni skupovi su slobodni, osim ukoliko ne postoji bezbednosni razlozi za njihovo neodržavanje.
Ovo drugo, ne znam kako smo uspeli, gospodine Jovanoviću, da zadužimo zemlju 500 miliona za dva meseca. Očigledno je da nešto što je rebalans budžeta, a što je u stvari budžet, vi ste ovde doneli budžet, niste doneli rebalans, nego budžet za 2012. godinu, mora da sadrži sve ono šta će biti i što je bilo u 2012. godini.
Uostalom ne bežimo mi ni od kakve odgovornosti, u svakom slučaju vreme koje je pred nama će pokazati da li je ekonomska politika koju vodimo će biti uspešna ili ne. Ne znam, govorite o tome, vidim da ste se negativno izražavali o mom načinu izražavanja. Znate šta, ja sam čovek koji želi da govori jasno. Ja sam čovek koji želi da svako zna, da ja razumem ovaj narod, jer će tako i narod mene da razume. Možda, vi hoćete premijera koji kada ode u Sarajevo puca na Sarajevo, ili se slika sa puškom, ili obrće volove Karadžićem na Palama.
Bio sam u Sarajevu, imali smo izvanredne razgovore, bio sam i u Banja Luci i Srbija je od toga imala samo dobre strane te posete, naravno ne pretendujem da se vama dopadnem, jer ako bi se vama dopao ne bih se dopao većini građana Srbije. Ali, upravo zbog toga prihvatam i vaše primedbe, ukoliko one vode ka nekom cilju, a to je da zaista definišemo jednu politiku Srbije koja će omogućiti da, kao što se i vi zalažete, da imamo jednu realnu politiku koja će označavati Srbiju u 21. veku i koja će ukazati na pravac u kome želimo da idemo. Evo, spreman sam da delim tu odgovornost sa svima koji to žele, bez obzira da li su na vlasti ili su u opoziciji, bez obzira, kao što vi kažete, šta su bili pre 20 godina, ili pre 10 godina ili pre 15 godina, itd.
Uostalom, kada me već podsećate prvi put su sukobi u Beogradu bili oko Gej parade kada ste vi bili na vlasti, gospodine Jovanoviću, da li je to bilo 2001. godine? Znam da je to reagovao gospodin Korać koji je sada tu. Znači, 2001. godine.
Ne može se reći ni tada da je država znala šta treba da radi, na to nasilje koje je bilo tada na paradi. Od tada do 2008. godine mi nismo imali nikakve aktivnosti na tom planu, do 2009. godine. U policiji je najviše urađeno silom prilika tim povodom. Čak su, ne znam da li vi uopšte znate, da postoje klubovi gde se oni okupljaju, žurke koje tu prave, to sve obezbeđuje policija. Nije samo parada nešto što ukazuje na to pravo ili slobodu.
Gospodin Dinkić ako ima neki stvari da doda vezano za ovo zaduženje, nama nije cilj da Srbiju zadužujemo, cilj nam je ako se zadužuje da to budu investiciona zaduživanja kako bi ona bila podsticaj za razvoj. Zahvaljujem.

Evo, pošto resorni ministar nije tu, da kažem da zaista ne znam odgovor na ovo pitanje. Nisam ni očekivao da ćete me to pitati, ali nikakav problem nije da se oko toga zvanično dobije informacija. Mislim da je dobro da postoji zvaničan izveštaj, da ne bi to bila tema za raspravu.
Kada smo već kod toga, gospodin Milan Krkobabić je već četiri godine unazad bio zamenik gradonačelnika u Beogradu, a čini mi se da LDP nije postavljao to pitanje tada, dok smo bili zajedno u koaliciji. Ministri mogu da budu invalidi, političari, poslanici, a ne mogu da budu direktor? Znam mnogo političara koji su otišli u invalidsku penziju, pa su kasnije imali političke karijere. Znam mnogo onih koji su bili proglašavani za invalide, pa su bili ministri u pojedinim oblastima itd, ali nema to nikakve veze, jer mislim da ovde treba zaista odgovoriti na ovo pitanje.
Malopre dok ste polemisali prosto mi je nekako drago kada vidim vas iz demokratskog bloka nekadašnjeg tako kako polemišete. Prosto mi dođe da nemam potrebe da se javljam za reč, ali moram nešto da dodam pošto se stvari menjaju 12 godina ili koliko je prošlo od 2000. godine.
Mislim da se vreme danas potpuno promenilo i mislim da treba da se menjaju politike floskule s kojima se nastupa i da tražimo neke dodirne tačke i zajedničke imenitelje, jer ako ih tražimo u prošlosti ne verujem da ćemo ih mnogo naći, ali mislim da ih možemo naći u budućnosti. Prošlost ne možemo mnogo da izmenimo, ali mislim da možemo mnogo da izmenimo sadašnjost i budućnost Srbije. To je šansa.
Razgovarao sam sa mnogo svetskih zvaničnika sada od Brisela, Vašingtona, pa do Berlina i Moskve i nisam nigde čuo preveliko žaljenje za prošlom vladajućom koalicijom. Naprotiv, čuo sam samo priče da je ova nova vlada i nova šansa za Srbiju. Zato mislim da u tome svi zajedno treba da učestvujemo, bez obzira da li je neko vlast ili opozicija i mislim da sigurno imamo barem jednu temu oko koje imamo zajedničke stavove. Mislim i na gospodina Jovanovića, da ne bude dileme. Bez obzira što smo mi politički protivnici, postoji nešto što nas spaja, a to je da valjda želimo dobro ovoj našoj zemlji. Hvala vam.

Zaista nisam dobio vaše zahteve. Možda je to upućeno ministarstvu, pretpostavljam, za rad, ili ne znam kome? Ako ste uputili takav zahtev, sigurno je da treba da dobijete zvaničan odgovor. Ali, ne želim da govorim nešto što ne znam. U ovom trenutku nisam dobio nikakav vaš zahtev. Mislim da je dobro, upravo zbog ovog razjašnjenja, da postoji zvanično objašnjenje cele te situacije.
Očekujem da ćete dobiti odgovor od nadležnog ministarstva. Odnosno, zamoliću gospodina Jovana Krkobabića da vam što pre odgovori. Hvala.

Nisam sigurna da li je već doneto podzakonsko rešenje ili ne. Pre svega je nastala pauza u radu zbog izbora koji su bili. To jeste jedan važan zakon, koji omogućava i rešava jedan problem i to smo uradili. Veliki je problem, sa kojim smo često diskutovali sa evropskim predstavnicima i sa predstavnicima, naročito UN, a to je šta je sa onima koji nemaju prebivalište? Onaj ko nema prebivalište ne može da ostvaruje sva druga ljudska, zapravo sva ljudska i građanska prava koje ima. To znači da ne može da dobije ni zdravstvenu knjižicu, ni ličnu kartu, ništa. Mi smo to rešili na takav način da mogu da se prijave, posle duge rasprave koja je bila, jer centri za socijalni rad nisu baš sa oduševljenjem prihvatili jednu takvu odredbu. Ostaje, kao što znate, prilikom donošenja svakog zakona, što treba inače u buduće da menjamo. Ima veliki broj podzakonskih akata, na čije se donošenje čeka i čeka i to treba promeniti. Nije to jedini zakon gde ima veliki broj pratećih podzakonskih akata gde se na njihovo donošenje čeka po nekoliko godina. Mislim da je veoma važno da ovo pitanje što pre rešimo, odnosno da počne da se implementira ono što je doneto kao zakonsko rešenje. Hvala.

Ja sam dva puta pomogao Vojislavu Koštunici da postane premijer, dame i gospodo, članovi Demokratske stranke Srbije. Prvi put kada smo podržali manjinsku vladu Vojislava Koštunice. Drugi put kada sam ubedio Tomislava Nikolića da odustane od diskusije da biste vi i Tadić mogli da napravite Vladu, pet minuta pre isteka tog roka, u ponoć.
Oni koji me dobro poznaju, a to je gospodin Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta, znaju da nikada u životu nisam bio pijan i da ne konzumiram alkohol. Treba da vas je sramota zbog toga što govorite, gospodine. Ako mislite da je pijan ili lud svaki onaj ko pomišlja da treba Srbija da uđe u EU, onda je cela Srbija ili polupijana ili poluluda.
Ako vi mislite da je svaki izuzetak častan, treba postaviti pitanje zašto je onda izuzetak? Kako to da ste jedino vi u Srbiji protiv ulaska u EU? Vi, koji ste pobedili Miloševića na tome? Što tada niste pričali?
Ovo što vi sada govorite, kakav treba da bude premijer i predsednik, dostojanstven, gord, da udari šakom o sto, da kaže međunarodnoj zajednici – ne, vi ste hulje, pa takav je bio Milošević. Pa, što ste ga rušili? Sa kim ste ga rušili? Sa ovima ovde što sede pored vas, pa ste ga izručili Haškom tribunalu. Tada ste bili neinformisani, neobavešteni da se to desilo. Demokratska stranka Srbije ne može sebe da izuzme od odgovornosti za vlast posle 2000. godine, kao što SPS sebe ne izuzima od odgovornosti. Ali, molim vas da zadržite nivo i dostojanstvo na koji način diskutujete. Treba da vas je sramota, jer ja mnogo toga znam i o vašoj partiji i o vašim sklonostima i o kućnim ljubimcima i o alkoholu ili nealkoholu, o svemu i nikada o tome nisam govorio. Isto kao što i o Šormazu mnogo znam, ali nikad nisam govorio, koji se opet prikriva vama iza leđa.
Uostalom, Vojislav Koštunica je pre neki dan, čini mi se, pohvalio ovu Vladu Srbije. Ne znam, jeste li vi u kontaktu sa njim? Pohvalio je ovu Vladu upravo da je bolja od prethodne i da mu se čini da ima odgovorniju politiku, itd.
Znate šta, Vlada Srbije u kojoj je bila SPS je vodila rat za Kosovo. Vi niste prstom mrdnuli kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Molim vas da imate poštovanja prema tome. Mi smo pokušali, nismo uspeli. Pokušali smo i ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli, ali optuživati nekoga ovde, od nas ili od čelnika SNS, da smo mi izdajnici nacionalnih i državnih interesa je smešno.
Molim vas, dame i gospodo, u ratu se za juriš javljaju najbolji. U miru se javljaju najgori. Kada je bio rat nisam primetio toliko oduševljenje tadašnje demokratske opozicije za učešće u ratu. Govorili ste da je Srbija kriva. Govorili ste da je Srbija izazvala ratove. Govorili ste da smo mi napravili genocid, ratne zločine. Nemojte sada da menjate tu politiku, jer to jednostavno nije tačno. Ja nisam pisao ovaj Ustav Srbije. Pisali ste ga vi iz DSS i iz DS. Vi ste ga pisali. Mi smo glasali za to. Nisam učestvovao uopšte u pregovorima oko Kosova u ono vreme o kojem govori gospodin Jovanović.
Šta sad vi pokušavate ovde? Šta pokušavate, da sada predstavite Vladu Srbije da ona vodi za dva meseca politiku koja je, eto, suprotna nacionalnim i državnim interesima? Šta je to Vlada uradila što je suprotno državnim i nacionalnim interesima, što je potpisala, prihvatila sporazum koji je Borko Stefanović prihvatio? Možemo li mi danas da poništimo Dejtonski sporazum? Možemo li mi danas da poništimo ono što je potpisao Vojislav Koštunica? Pa, prvi sporazum o readmisiji, CEFT-a, kako su potpisani? Kako je Kosovo navedeno?
Sada ste vi ovde ustali i rekli – Ustav Srbije. Znate šta, po Ustavu Srbije, mnoge stvari koje su bile u prošlom ustavu nisu više bile realnost. Ne brani se Srbija samo Ustavom. Danas kad kažete nešto što piše u Ustavu, a što nije realno, međunarodna zajednica misli da vas nije briga više za tako nešto.
Kako mi ostvarujemo suverenitet na Kosovu? Ne ostvarujemo ga nikako. Ostvarujemo ga svim onim što proizilazi iz onoga što se radilo posle 1999. godine, a što međunarodna zajednica želi da ukine. Mi nećemo priznati nezavisnost Kosova, ali pokušaćemo sve da ne zaustavimo ni evropski put Srbije. Smatram da je to pošteno i realno i ono što građani hoće. Ako vi mislite da nismo u pravu, kritikujte nas, samo nemojte da vređate, jer to nije politički korektno i nije ljudski korektno. Teraćete me da se bavim vama, a siguran sam da mogu više saznati o vama nego vi o meni.
Koristim samo ono što sam kao ministar unutrašnjih poslova, nikad nisam koristio nikakve instrumente sile, ali mislim da je krajnje neumesno da vi iz vaše stranke, o čijim bi ljudima mogao da kažem na stotine stranica, tako govorite o meni.
Očekujem da mi se izvinite, zato što mislim da ste prekršili osnovni ljudski kodeks. Nikad u svom životu nisam bio pijan, za razliku od mnogih vaših političara iz vaše stranke. Nikad u životu nisam zloupotrebljavao svoje mesto i vodim sa vama otvoren politički dijalog. Ne moramo da se u svemu slažemo, ali bilo bi dobro da se poštujemo, kao što poštujem ono što radi i gospodin Kovačević, kao što poštujem i ono što je radio gospodin Koštunica u proteklom periodu. Očekujem da i vi izrazite poštovanje prema nečemu što postoji kao institucija, a naročito meni kao ličnosti koja je zajedno sa vama provela pet godina političkog života u Srbiji i na osnovu čijih glasova ste vi, gospodo, vladali, a ne ja.
Nemojte me terati da se kajem zbog toga. Želim vam, naravno, sve najbolje. Budite sigurni, ova vlada nije izdajnička, ali neće ni Srbiju da gura u uzaludno žrtvovanje. Dosta je Srbiji bilo krvi i ratova. Potrebna je mudra i pametna politika, koja će nas dovesti do cilja.

Ne znam da li mene pitate to, jer mislim da nema potrebe da trošimo reči. Nema potrebe da mene pitate i postavljate rektorska pitanja na koja znate unapred odgovore. Naravno da Srbija nikad neće između Evropske unije i gubitka Kosova zbog Evropske unije izabrati Evropsku uniju. Nama je važnije od svega Srbija, ali valjda moramo da u činimo sve da ne dozvolimo da nam se postavlja takva dilema.        
Veština politike je ne u tome da li možete da udarite glavom o zid, nego da li možete da izbegnete to. Mi vodimo politiku da izbegnemo postavljanje takve vrste dileme, da pronađemo rešenja koja neće morati da dovedu Srbiju pred dilemu i pitanje - da li mora da prizna nezavisnost Kosova ili gubitak ulaska u Evropsku uniju.
Uostalom, vi to dobro znate, to sam govorio i u kampanji, govorim i sad, i Čedomir Jovanović me je pohvalio time što je rekao da sam govorio isto i u kampanji i sad, pa neću da lažem u kampanji da bi sada radio drugo. Nisam predstavnik, niti predsednik ni proruske, ni proevropske, ni proameričke vlade, predsednik sam prosrpske, odnosne Vlade građana Srbije. Mene jedino ti interesi zanimaju. Normalno je da u svemu tome treba tražiti najbolji put kako da prođemo kroz taj slalom.
Uostalom, predstavnici DSS-a su uvek bili u parlamentarnoj skupštini NATO-a, koliko se sećam. To ne znači da ćemo da idemo u NATO. Ali, uvek ste bili tamo. Ništa vam ne prebacujem, samo govorim. Uostalom, i vaš predstavnik je bio gospodin Aligrudić, koji je bio šef naše misije, odnosno delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kada sam bio i ja, zajedno smo radili.
Vi ste sada član delegacije Parlamentarne skupštine NATO. Kako baš izabraste NATO? Ako mi zamerate Evropsku uniju, ipak nam je ona prijemčivija nego NATO. Ali nema problema, imate to pravo da izaberete i NATO.
Očigledno da nemate nameru da podržite da Srbija bude članica NATO-a, a nemam ni ja. Samo sam vas pozvao nato. Niste mi na to odgovorili. Izgovorili ste laži o meni. Da li vi mislite da imate pravo na to? Da li vi mislite da imate pravo da tako ustanete i kažete neku laž, a da pri tom ne snosite odgovarajuće, barem moralne konsekvence i da kažete - izvinite, nisam u pravu? Da li vi mislite tako da vodite politiku? Da li mislite tako na lažima da osvajate glasove? Preko mene nećete, zato što sam dosta uradio i za vašu stranku. Ako ništa drugo, barem me poštujte i ne govorite laži.
Zaista očekujem da se izvinite zbog toga što ste rekli. Ja ću se vama izviniti ako budem rekao bilo šta netačno. Ali, to što ste rekli me duboko vređa, zato što najviše na svetu mrzim ljude koji misle da su najpametniji kada popiju neku čašicu alkohola.
Ja sam premijer, ministar unutrašnjih poslova, da li vi mislite da je to neko mogao da kaže mom prethodniku Draganu Jočiću? Mislite da je to neko mogao da mu kaže tako? Mislite da je smeo? Da li mislite da je bilo razloga? Hoćete mene da terate sada da se time bavim? Da li je to ozbiljna državotvorna stranka kakvi ste vi?
Ne znam, ne poznajem vas iz perioda ozbiljnosti Demokratske stranke Srbije, ali sigurno nećete daleko dospeti time.
Spreman sam da razgovaram sa vama o svemu. Zajedno smo gradili, zajedno smo radili protiv Demokratske stranke. Zajedno smo skinuli Čedomira Jovanovića i Demokratsku stranku sa vlasti 2004. godine. Sada vi tako govorite o nama. Jedino ne mogu da vidim gde je Demokratska stranka, ali dobro, oni imaju svoja unutrašnja pitanja. Hvala.

Meni je drago da se gospođa Čomić setila ovoga kad je tek otišla u poslaničke klupe. Poznata je vaša sklonost prema demokratičnosti i toleranciji dok ste predsedavali ovde parlamentom. Tako da se nadam da ćete to sada vežbati u opoziciji.
Ne znam kako sam ja to i kome pretio? Kome sam ja to pretio? Da li vi mislite da sam ovde došao samo da slušam vaše napade, a da ne odgovaram? Nisam došao na monolog. Što se mene tiče, možete da govorite koliko hoćete, ne morate po tri minuta. Što se mene tiče, možemo da radimo celu noć. Što se mene tiče, možemo da radimo svaki dan, ali vas nema, gospođo Čomić. Gde je Demokratska stranka? Ne mogu da kažem da mi nedostaje, ali prosto ne mogu da verujem da DS izražava solidarnost sa DSS, ali dobro, sve je moguće.
Pri tome, uopšte nisam uvredio bilo koga, vodio sam politički dijalog. Samo sam zatražio da mi se izvinu zbog laži koje su izneli o meni. To što ste vi poslanik i što imate imunitet ne znači da možete da lažete. Možete možda da lažete o ekonomskoj situaciji, možete možda da lažete da je situacija bila najbolja u vreme vaše vlasti, ali ne možete da lažete o ličnosti nekoga. Ja i prema vama imam korektan odnos, mi smo sarađivali do sada. Prosto, nisam pristalica toga da oni sa kojima ste sarađivali odjednom su sada najgori na svetu.
Znate šta, zbog vas nisam napravio koaliciju sa SRS i DSS. Sada kada smo napravili koaliciju sa SNS, sada vaš predsednik kaže – Dačić nas je izdao. Čekajte, molim vas, pa nisam ja član DS. Koga sam ja to izdao? Kaže – on je imao ambiciju da SPS ima premijera. Ne, nego ćemo imati ambiciju da vi imate premijera. Je li tako? Mislim da će za to da mi aplaudiraju i ovi odavde. Je li tako? Eto jedinstva.
U svakom slučaju, želim na kraju, pošto ne znam dokle će ovo trajati, da iskažem, videli ste, ovo je drugi četvrtak kako smo dolazili, moja je direktiva i naredba da svi ministri, osim oni koji su službeno odsutni, budu kada su poslanička pitanja, odnosno kada su pitanja posvećena Vladi. To je poslednji četvrtak u mesecu. Što se nas tiče, tako će biti do poslednjeg dana rada ove vlade. Mi nemamo šta da krijemo od vas. Nismo mi kao prethodne vlade koje su se plašile da dođu u parlament. Ja jedva čekam. Ja sam ovde rođen politički. Ovo je najviši organ vlasti u Srbiji. Prema tome, samo se spremite za diskusiju, nemojte da se vređamo. Uvažavam tu primedbu, ako sam ja nekoga uvredio, izvinjavam se, ali isto tako očekujem da oni koji su izrekli neistine upute izvinjenje, jer smatram da to nije korisno za politički život u Srbiji.
Želim da se zahvalim svima vama što ste učestvovali u radu ove sednice. Siguran sam da treba da regulišemo i ovo pitanje, jer ja sam kao čovek koji ima iskustva u parlamentu govorio duže zato što nemate ograničenja koliko predstavnik Vlade može da govori. Sledeći put kada pišete Poslovnik napišite to sami. Vi ste ga sami pisali, što ste napisali, to ste i dobili. Hvala vam puno.

Vi znate da smo mi više puta ovde usvajali dokumenta u različitim formama i Zakon o rehabilitaciji i da je apsolutno nesporno da svi zločini koji su počinjeni treba da budu osuđeni i da žrtve, ukoliko su snosile bilo kakve pravne konsekvence, treba da budu rehabilitovane. Konkretan odgovor na vaše pitanje dobićete kada dobijemo predlog vašeg akta. Jedino što ne možemo dozvoliti i sigurno se tome nećemo pridružiti, to je da se time vrši revizija istorije. Kada je reč o tome, Srbija treba dosledno da prati svoju antifašističku liniju, bez obzira da li je reč o antifašističkim pokretima, sa bilo kojom ideološkom orijentacijom. Jedino što je za nas neprihvatljivo, to je da se saradnici fašista, okupatora, u ime navodno nekih ispravljanja nepravdi, proglašavaju za borce protiv fašizma. Nemoguće je da onaj koji je dobio gvozdene krstove od Hitlera bude proglašen za uglednog građanina nekog kraja. To se odnosi na sve i na pripadnike svih naroda.
Srbija ima čime da se ponosi. Nažalost, da nije došao Dmitri Medvedev pre nekoliko godina, ne verujem da bi obeležili godišnjicu oslobođenja Beograda. Ali, i to nije u redu. Ispada kao da su Rusi oslobodili Srbiju. Zato ova politička pitanja koja postavljate sigurno treba svesti u jedno realno sagledavanje istorije i utvrđivanja tačnih istorijskih činjenica. Ukoliko predlozi budu išli tom linijom, svakako da ćete u tome imati podršku Vlade Republike Srbije. hvala.

Moram da kažem da sam do sada više puta razgovarao sa predstavnicima EU. Još nisam čuo za takav zahtev, da je uslov za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora. Prema tome, moguće je to u razgovoru sa vama rečeno. Samo želim da ukažem na jednu praksu koja je u Srbiji prisutna, a to je da komandant jedinica koje su oslobodile Beograd nema ulicu u Beogradu. To je Peko Dapčević.
Da li je to revizija istorije? Jeste. Da li je revizija istorije to da je Srbija imala najmasovniji antifašistički pokret u Evropi procentualno u odnosu na broj stanovnika, žrtve koje su pale od strane fašista i onih koji su im služili? Da li je rehabilitacija i revizija istorije to proglašavati Milana Nedića legitimnim predsednikom Vlade Republike Srbije? Jeste, zato što on nije izabran na izborima, niti ga je izabrala Skupština, parlament Srbije. Njegova slika je bila donedavno u Nemanjinoj 11. Da li je revizija istorije i kada je predloženo da jedan trg u Smederevu nosi ime Ljotića? Da li je revizija istorije i kada se u Novom Pazaru Aćim Efendija proglašava za borca za prava Bošnjaka, a dobio je gvozdeni krst od strane Hitlera?
Ni vi ni ja, gospodine Gojkoviću, nismo učestvovali u Drugom svetskom ratu i mislim da je krajnje vreme da se Srbija okrene budućnosti, a ne da bude stalno zagledana u prošlost. Shodno tome, apsolutno sam spreman da Vlada Srbije podrži sve ono što je u pravcu bolje budućnosti Srbije, ispravljanja nepravdi iz prošlosti, samo se nepravde ne mogu ispravljati nanošenjem nepravdi drugima. Uostalom, odluka koju sam ja potpisao, čini mi se, kao zamenik premijera ove vlade, prethodne, je bila da se formira komisija za ispitivanje svega ovoga i utvrđivanje tih grobnica o kojima govorite. I gospodin Homen je često pričao o pronalaženju posmrtnih ostataka Draže Mihajlovića. I tu odluku sam ja potpisao. Šta više želite u ime nacionalnog pomirenja?
Danas se ne može promeniti rezultat Drugog svetskog rata. Oni koji su u tome učestvovali treba da imaju prava koja iz toga proističu. Žrtve, oni koji su pali, bilo zbog fašista, bilo zbog našeg građanskog rata, treba da dožive pravnu rehabilitaciju, ali zaista, mi smo skloni da se u našem narodu delimo po veoma različitim kriterijumima – na republikance i monarhiste, na Srbe iz Srbije, Srbe iz Crne Gore, Srbe preko Drine, sada i Srbe sa Kosova, da se delimo na Srbe preko Dunava u Vojvodini i one koji su iz centralne Srbije. Delimo se na demokrate i one koji su navodno pristalice nekih starih komunističkih režima.
Ne znam zašto mene pitate za komunističke zločine, zato što ovde među pripadnicima drugih stranaka koji nisu naslednici Komunističke partije ima mnogo više onih koji imaju više godina komunističkog staža nego što ja imam godina. Uostalom, i u vašoj stranci, gospodine.
Nisam igrao kozaračka kola šezdesetih godina i, u svakom slučaju, možda bi trebalo da o tome raspravite i na vašem Svesrpskom saboru. Ja sam za to da Srbija ide napred, pa da izađemo više iz rovova partizana i četnika. Molim vas, Srbija ima druge probleme pred kojima se nalazi. Hvala vam.

Ovo je u stvari jedno retorsko pitanje koje je postavio gospodin Jovanović. Mislim da je postavljeno da se čuje da li je i dalje cilj Vlade Republike Srbije ono što je i napisano u ekspozeu koje predstavlja sažeti program rada i ciljeve Vlade Republike Srbije. I ja kao premijer, ni ja, ni Vlada nije odustala od onoga o čemu smo ovde pričali.
Ciljevi, naravno, jesu da izgradimo jednu uređenu državu da bi Srbija mogla da ima svoju bolju budućnost ona mora da bude dobro uređena država zasnovana na demokratskim principima, harmonizujući svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom koje postoji u modernim i razvijenim demokratijama. Naš cilj naravno jeste da prevaziđemo i učinimo što podnošljivijim, za najširi sloj građana, život u uslovima teške ekonomske i socijalne krize u kojoj se država nalazi. Shodno tome, naš cilj jeste nastavak evropskog puta, naš cilj jeste da pokušamo da svim sredstvima koje koristi jedna država, mislim na mirna i demokratska sredstva, političkim putem rešavamo sve probleme koje imamo, a pre svega mislim na pitanje KiM.
Naravno, naš cilj jeste da Srbija bude faktor mira i stabilnosti, bezbednosti u regionu, zato što smatram da imamo mnogo više zajedničkih interesa sa drugim narodima i državama u regionu nego sa nekima drugima kojima možda više težimo. Iluzorno je očekivati da će bilo koja vlada na svetu za nekoliko nedelja svog rada i postojanja imati neki čarobni štapić koji će dati našem narodu ono što mu najviše nedostaje, a što uostalom stoji i u našem grbu, a to je slog.
Shodno tome, nema razloga da mislite da će neko odustati od toga, od ovih principa, pre svega zato što ova vlada nije i ne bi nijedna vlada trebalo da bude samo vlada vladajućih stranaka, nego vlada cele Srbije. Nama je interes da vodimo dijalog, da imamo princip dogovora sa najvažnijim socijalnim grupama, sa faktorima koji predstavljaju najvažnije segmente jednog društva. Kad to kažem, mislim da o pitanjima ekonomsko-socijalne situacije svakako da moraju da se izjašnjavaju ne samo predstavnici vlade ili opozicije, nego i predstavnici svih drugih struktura, privrednici, ekonomska nauka, finansijski sektor i naravno sindikati kao socijalni partneri. Takođe, kad je reč o problemima iz drugih sfera, neophodno je voditi dijalog.
Kad je reč o evropskom putu Srbije, želim još jednom da ponovim da će ova vlada, da to piše u našem koalicionom sporazumu, to piše i u ekspozeu, primeniti dogovore koji su postignuti u Briselu i to niko ne postavlja kao pitanje. O tome se razgovara. Potpredsednica Vlade zadužena za evropske integracije, Suzana Grubješić, je danas u Briselu. Imaću razgovore u Briselu u utorak sa najvišim predstavnicima EU. Zašto tih razgovora nije bilo ranije? Zato što su bili na odmoru. Hteo sam da odem odmah posle izbora, svi su otišli na odmor.
Znate da postoji onaj običaj da se ispituje rad Vlade posle 100 dana. Mi smo sada uveli novi običaj da se posle mesec dana ispituje rad Vlade, što nemam ništa protiv, naravno. Uostalom, Vlada zato i postoji – da radi i da bude kritikovana. Ne verujem da će iko ikad hvaliti neku vladu, naročito iz opozicionih stranaka. Ovde nije u pitanju sudbina bilo koje stranke, ovde je zaista, kao što kaže gospodin Jovanović, pitanje suštinsko budućnosti naše države, našeg naroda i mi moramo da budemo svesni objektivne situacije u kojoj se nalazimo. Moramo imati moć predviđanja i rasuđivanja budućih poteza koje treba vući i siguran sam da i predsednik Republike, kako je to najavio, da će voditi razgovore vezano za najvažnija pitanja koja su u ovom trenutku sada povezana, a to je pitanje KiM, pitanja daljih razgovora i pregovora kada je reč o evropskoj budućnosti Srbije. Sigurno treba tražiti zajednički imenitelj svih.
Spremni smo kao Vlada i ja kao premijer da zaista razgovaramo sa svima o onome što predstavlja njihov pogled na rešavanje ovih najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Stranaka ima mnogo a država nam je samo jedna. Zahvaljujem.

Pa pošto je potpredsednica Vlade u Briselu, ja ću odgovoriti na ovo pitanje.
Znači, nije tačna informacija da su postignuti dogovori o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, zato što nikakvi razgovori ni pregovori o tome nisu vođeni. O tome je razgovore vodio gospodin Borislav Stefanović.
Ova vlada će primeniti ono što se on dogovorio u Briselu i ovde je pitanje tumačenja, pošto gospodin Stefanović, odnosno naša Vlada u tom mandatu Priština i Kuper koji je to posredovao u vreme Evropske unije, svako ima svoje tumačenje onoga što je dogovoreno.
Želeo bih samo da podsetim što je problem, naš interes i cilj oko predstavljanja Kosova, odnosno učešća Kosova na regionalnim forumima, znači ne o članstvu nego o učešću, jeste bio da Kosovo bude predstavljeno asimetrično u odnosu na ostale učesnike, čiji je suverenitet i teritorijalni integritet priznat od strane Ujedinjenih nacija.
Ta asimetričnost je utvrđena tom čuvenom zvezdicom. Ovde se postavljalo pitanje i različito tumačenje, da li na tabli koja stoji ispred predstavnika takozvanih prištinskih vlasti, treba da stoji i zvezdica i pojašnjenje te zvezdice, ili je dovoljno da stoji samo zvezdica, da pojašnjenje bude u dokumentima koji prate te skupove.
Moram da kažem da, ako pogledamo šta je suština problema, ne mislim da je to suštinski problem koji Srbija danas ima vezno za Kosovo i Metohiju. Shodno tome, poštujući instrukciju koja je bila do sada, naši predstavnici nisu učestvovali na različitim sastancima, napuštali te sastanke itd. Treba da se jednostavno, pošto smo se opredelili da poštujemo dogovore, ovde je samo pitanje, pošto EU, koja je posredovala u tome, to tumači na način da nije neophodno da na samoj tabli stoji i zvezdica i fusnota, da li će to biti zvezdica se znači ne postavlja kao problem, niti bilo ko može da, niti želi da pristane da Kosovo bude ravnopravno predstavljeno, kao i Srbija, jer bi to značilo praktično priznanje Kosova kao nezavisne države.
Moramo da budemo svesni šta je ono što branimo i šta branimo do kraja, a ne sve da branimo do kraja i na kraju ne odbranimo ništa. Shodno tome, mi ćemo ovde imati kad je reč o postignutim dogovorima, mislim da je pravni put sledeći – da Vlada Srbije, odnosno nadležna ministarstva ili Kancelarija koja je do sada funkcionisala još funkcioniše, predloži jednu instrukciju koja bi podrazumevala kako da se ponašaju naši predstavnici u svim takvim situacijama.
Znači, ukoliko Kosovo nije asimetrično predstavljeno, da prevedem na srpski jezik, ukoliko nije različito predstavljeno od međunarodno priznatih država, Srbija neće u tome učestvovati. Naša princpijelna politika je tim povodom ostaje ista.
Juče sam reagovao, nisam reagovao, verovatno će me neko i kritikovati što sam rekao da sam alergičan kada dobijamo stalno lekcije, zato što mislim da niko ne osporava pravo bilo koga da kritikuje. To nije sporno. Samo znate šta, ne mogu da prihvatim da neko bude samo što još ne postane član izvršne vlasti u Srbiji, a niko ga za to nije birao.
Ne mogu da prihvatim, jer sam predsednik Vlade Republike Srbije. Ne mogu da prihvatim da sada neko pod izgovorom zalaganja da Srbija treba da ispuni određene uslove, s jedne strane se postavljaju spiskovi šta treba da se uradi, a sa druge strane se pomaže onima koji su uhapšeni od strane organa koji se bore u borbi protiv korupcije. Mi onda treba da istražujemo da li tu ima korupcije. Pošto su predstavnici evropskih institucija u pitanju, naravno da imamo veoma korektne stavove, želimo da razgovaramo, samo znate kako, sve ima neke svoje granice i nivo jednog diplomatskog ponašanja, kojeg svi moramo da se pridržavamo, nadam se i oni koji dolaze u Srbiju. Ako ne poštujemo sami sebe, neće nas niko ni poštovati.
Ne mislim da Srbija po kazni treba da hapsi one koji su počinili bilo šta u prošlosti. Znate kako je, kada je neko trebao da bude kažnjen u vojsci, šta je dobijao kao zadatak? Da čisti, riba toalete. Jer mi tako treba da shvatamo to, znači, da sada mi po kazni treba da se time bavimo.
Znate šta, mislim da Srbija ima ipak više dostojanstva, nego što neko misli možda o nama. Naša opredeljenost, sto puta ćemo ići u Brisel da tražimo rešenje da Srbija nastavi evropski put, da se pronađe pravedno rešenje, koje je u interesuje i srpskog i albanskog naroda, koji živi na Kosovu i Metohiji.
Tako da je odgovor na ovo vaše pitanje jeste, da mi nismo promenili, niti postigli neke nove dogovore, niti su ti dogovori pravljeni sa Kacinom. Nema nikakve promene u odnosu na ono što je dogovoreno u Briselu pre nekoliko meseci. Hvala vam.

Samo bih se nadovezao na ovu raspravu. Prvo, rekao bih gospođi Savić da smo mi napravili juče sednicu kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta u starom sastavu. Moja je namera da razgovaramo sa svim sindikatima, uvažavajući neka pravila socijalnog dijaloga, a to znači da taj socijalni dijalog ima tri strane – predstavnike Vlade, odnosno države, predstavnike poslodavaca i predstavnike sindikata.
Vlada je na današnjoj sednici već utvrdila svoj deo tog socijalno-ekonomskog saveta. Ja sam kao premijer prihvatio njihov predlog i zahtev da kao premijer učestvujem u radu Socijalno-ekonomskog saveta. U tom sastavu će biti još ministar finansija, što je i normalno, nadležni ministri koji su iz pojedinih resora gde ima najviše tih pitanja koja su iz delokruga rada Socijalno-ekonomskog saveta, znači, ministarka energetike, ministarka za zdravlje, ministar prosvete i ministar za rad i socijalnu politiku.
Pošto mandat prethodnom savetu ističe sledeće nedelje, cilj nam je da se što pre konstituiše novi sastav saveta, kako bi on mogao da razmatra, između ostalog i ovo o čemu je ministar Dinkić malo pre govorio, neki koncept mera koje se predlažu za stabilizaciju ekonomsko-socijalnih prilika u našoj zemlji.
Tim povodom, naravno, i apelujem da se problemi koji postoje oko utvrđivanja reprezentativnosti nekako ne odražavaju na socijalno-ekonomski dijalog. To znači da i predstavnici poslodavaca i predstavnici sindikata, bi trebalo da imaju jasne kriterijume za utvrđivanje reprezentativnosti, kako to ne bi bila glavna tema dijaloga koji se vodi, jer smo onda promašili temu, tako da sam ja zaista spreman, kao premijer, da učestvujem na sastanku sa sindikatima, bez obzira da li su reprezentativni ili nisu, sa željom da pokažem da je suština ove Vlade Srbije ne da vlada, u smislu da komanduje svima, nego da pomaže, a to znači da pomažemo i radnicima i sindikatima, odnosno preduzećima.
Ali, kada ste spomenuli "Sartid", vi znate da je u poslednje vreme i svaki dan se gotovo, a upravo ovih dana je bio najaktuelniji spisak onih čuvenih privatizacija koji je, navodno, poslat iz EU.
E, pa, "Sartid" je pod broj jedan na tom spisku, tek tako da se zna i neće biti, naravno, lako svima koji dolaze sada da, da li sada ima razloga da bude to "Sartid", ili nema? Sada neka odgovaraju na to pitanje oni koji su bili na vlasti u tom periodu, ali nemojte sada kada EU predlaže nešto što se vama ne dopada, da kažete da oni nisu u pravu, a kada su u pitanju neki drugi, onda mi moramo da slušamo stavove EU.
Mi ovde, kao što je rekao i prvi potpredsednik Vlade, ne radimo, niti pak ulazimo u EU zbog EU, nego ulazimo zbog nas. Isto tako i treba da hapsimo i procesuiramo sve one koji kršili zakone, ne zbog toga što će neko drugi da nas pohvali, nego upravo zbog nas i zbog naših građana.
Želim samo na kraju, pošto ne znam, je li tako, do 19 sati se radi, do 19,20., pošto to niko nije spomenuo, očekivao sam da neko kaže, da nas barem pohvali u jednom.
Da li ste nekada imali više članova Vlade na postavljanju poslaničkih pitanja? Mislim da to ipak zaslužuje, možda ne priznanje i pohvalu, ali barem vašu pažnju. Dobro, da vidimo ko aplaudira. Zapištite ko ne aplaudira, molim vas. Šalim se, naravno.
Naravno, želim da se zahvalim uopšte na ovom postojanju ove institucije poslaničkih pitanja. Kao što znate ja sam 22 godine, odnosno 21 godinu, 20 godina u Parlamentu, što u saveznom, što u republičkom. Ova institucija poslaničkih pitanja nikada nije bila ozbiljna zato što kad god se počela ta tema postavljanja poslaničkih pitanja, svi su to iskoristili da napuste zasedanje i to se znalo da u tom momentu nikoga više u sali nema.
Mislim da je ovo jedna značajan institut demokratizacije našeg političkog života i Vlada Republike Srbije, u svom celokupnom sastavu će dolaziti, kao što ste i sami rekli, u svim terminima koji su predviđeni za postavljanje i odgovore na vaša poslanička pitanja i ja se, naravno, zahvaljujem svima koji su ta pitanja postavili, bez obzira da li ste zadovoljni odgovorima ili niste, jer ja ne mogu da kažem da li sam zadovoljan pitanjima, ili nisam. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo, vaše ekselencije, predstavnici Diplomatskog kora, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da svi očekuju od mene kao mandatara za sastav nove vlade Republike Srbije da moj ekspoze bude širok i nabijen opštim mestima. Vreme u kojem živimo nameće drugačiji pristup.
Nadam se da ćemo se saglasiti u konstataciji da Srbija preživljava jedno od najtežih razdoblja u svojoj istoriji. Neću, verujem, preceniti težinu i složenost naših državnih i nacionalnih problema ako ove poslednje decenije označimo istorijskom krizom srpskog naroda.
Od istinitog i kritičkog sagledavanja naše političke, ekonomske i kulturne realnosti, posebno nezavidnog spoljnopolitičkog položaja Srbije u savremenom svetu i nerešenog kosovskog problema, zavisi zasnivanje realističke i ostvarive politike Vlade Republike Srbije, koju danas predstavljam pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i pred celom Srbijom.
Promene društvenog poretka nisu dale očekivane rezultate. Srbija je i dalje zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika. Učinjene su krupne greške, neke i kriminalne prirode u privatizaciji društvene svojine. Upropašćeni su ogromni privredni potencijali zemlje. Stupili smo u sveopšte siromaštvo i pad životnog, ekonomskog, kulturnog i civilizacijskog standarda srpskog društva.
Nasuprot uobičajenom, samozaljubljenosti političkih lidera u njihovu istorijsku ulogu, za sudbinu i budućnost naroda Srbije suštinsko je pitanje znamo li mi kuda idemo, kakva Srbija danas jeste i kakvu želimo i koji je to srpski san koji želimo da dosanjamo i ko su nam saveznici na tom putu. Sva ova pitanja ne tiču se samo političke vlasti ili opozicije u Srbiji, tiču se celog srpskog društva. Umesto deoba, nesloge i seoba, potrebno nam je objedinjavanje svega najboljeg što Srbija ima.
Svaka nova vlada je govorila o stubovima svoje nove politike, a svi zajedno smo zaboravili na temelje Srbije. Zato će osnovni cilj i mene kao premijera i Vlade Republike Srbije biti da ojačamo temelj Srbije. Cilj će biti okupljanje i ujedinjavanje najumnijih ljudi i ideja u interesu Srbije.
Našu veru u bolju i spokojniju sutrašnjicu treba da zasnivamo na realnoj proceni naših snaga i uvažavanju objektivnih uslova u kojima treba da rešavamo teške nacionalne i državne probleme i gradimo pravnu i socijalnu državu.
Imamo sve razloge da se odreknemo demagoškog optimizma zasnovanog na politici – nemamo alternativu. U našoj društvenoj svesti treba savladati nacionalnu i socijalnu apatiju, treba povratiti poverenje naroda u Srbiju, jaku i poštovanu. Naš je život vrlo težak u Srbiji. Naša zaostalost je velika, ali mi smo narod koji ima snagu za istinski preporod.
Politički akteri u Srbiji se uglavnom bave prošlošću, uz naglasak na ideološko vrednovanje određenih događaja, procesa i ličnosti, a glavna posledica toga jesu podele.
Sa pozicije predsednika Vlade Republike Srbije želim da radim na budućnosti naše zemlje i našeg naroda. Ne želim i neću da se bavim podelama, bilo aktuelnim, bilo onima iz 90-ih godina, niti rascepima u vreme komunizma, ni podelom na partizane i četnike. Ne zanimaju me dinastičke podele, niti podele na starosedeoce i došljake, na građanske ili nacionalne struje, niti podele na osnovu nacionalne pripadnosti i verskog opredeljenja.
Želim da u toku svog mandata, zajedno sa građanima i njihovim zajednicama, organizacijama, institucijama i stručnom javnošću, izgradimo integralnu viziju budućnosti Srbije i da ka toj budućnosti snažno zakoračimo napred. Ova vlada Republike Srbije biće vlada za budućnost, a ne Vlada okrenuta prošlosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, program svake vlade u demokratskim društvima sledi iz izbornih programa onih političkih grupacija koje su dobili poverenje na izborima. Svesni smo težine u kojoj se nalazi Republika Srbija u opredeljenju za sprovođenje sveobuhvatnih društvenih reformi, koje su preduslov daljeg razvoja i napretka naše otadžbine, kao i potrebe postizanja širokog političkog konsenzusa. Nakon dodeljivanja mandata za sastav nove vlade od strane predsednika Republike, Tomislava Nikolića, izborne liste SNS, SPS, PUPS i JS, kao i izborne liste URS, postigle su sporazum o zajedničkim političkim ciljevima i formiranju skupštinske većine u koju su kasnije pristupile SDPS Rasima Ljajića i SDA Sulejmana Ugljanina.
U skladu sa parlamentarnom procedurom, izložiću okvir za rad buduće vlade, što jeste istovremeno i spisak zadataka, ciljeva i obaveza naše buduće vlade.
Naš najveći i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada, izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo koordiniranih aktivnosti na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta. Od stimulisanja rađanja više dece u porodicama, preko pomoći bračnim parovima koji imaju potrebe za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, veće društvene brige o deci, ukidanja poreza i ograničavanja trgovačkih marži za opremu za bebe.
Podatak da se u Srbiji svake godine rodi 40.000 beba manje nego što je broj umrlih treba da bude poslednje upozorenje za uvođenje vanrednih mera u ovoj oblasti. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje Srbija će ostati prazna. Od ukupno 4.706 naselja u Srbiji, u 1.140, da ponovim, u 24,2% od ukupnog broja naselja u Srbiji, u 2010. godini nije rođeno ni jedno dete, u četvrtini naselja u Srbiji. Od 165 opština u Srbiji, bez Kosova i Metohije, samo u osam je zabeležen pozitivni prirodni priraštaj, u Grockoj, Zvezdari, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu. Gubili smo veliki broj stanovništva u ratovima, a sada sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada Republike Srbije hitno izaći, ne sa strategijom i velikim raspravama, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije.
Teška ekonomska i socijalna situacija takođe je jedan od naših najtežih i najvećih problema. Ekonomski oporavak i preporod su nacionalni prioritet vremena u kome živimo. Svi ostali ključni ciljevi ove vlade, kao što su evropska budućnost Srbije, rešavanje pitanja Kosova, regionalna saradnja, borba protiv kriminala i korupcije, školstvo, zdravstvo i drugi, zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Zato danas pozivamo na zaključivanje socijalnog dogovora između Vlade, zaposlenih i poslodavaca.
Predmet ekonomskog konsenzusa treba da bude ekonomska politika, koja će biti razvojna i koja će za krajnji cilj imati podizanje životnog standarda osiromašenih građana Srbije. Mi danas u Srbiji imamo dva povezana problema. Jedan u potpunom osiromašenju društva i teškom stanju u kojem se nalaze i privreda i građani. Drugi veliki problem jeste ogromno socijalno raslojavanje na najveći broj siromašnih i 1% privilegovanih i bogatih, koji se izdvajaju od ostatka društva, koji se po svojoj aroganciji i pohlepi mogu označiti kao nova aristokratija. Takvo stanje ogromnih socijalnih razlika podriva stabilnost i države i društva. Politička vlast ne sme da služi kao instrument u rukama moćnih i bogatih, već politička vlast u Srbiji, u ovom slučaju govorim o Vladi Republike Srbije, mora biti instrument u rukama naroda za ostvarivanje pravednije raspodele društvenog bogatstva. Ovakvo stanje predstavlja i udarac na ustavni poredak Srbije, jer je Srbija po svom Ustavu definisana kao država socijalne pravde.
Svaki narod ima svoju dušu. Duša Srbije je jednakost, a jednakost nije egalitarizam, niti milosrđe, nego solidarnost. Zato ekonomska politika, koju ću kao premijer zastupati, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana, čiji je životni standard u prethodnom periodu i onako doživeo drastičan pad. Ova vlada, ova skupština i svi drugi delovi državne vlasti, uključujući i finansijski sektor, moraju da dele sudbinu svog naroda, pre svega u socijalnom i ekonomskom pogledu. Ne može se pozivati na zamrzavanje ili smanjivanje plata i penzija, pri tom sebi povećavajući ionako previsoke plate i ne smanjujući nikakve privilegije koje imaju kao nosioci političke ili ekonomske vlasti.
Uloga države u ovom periodu mora da bude kako da najbezbolnije narod preživi ekonomsku krizu. Ulogu države shvatam kao potrebu da se pomogne i građanima i privredi i svim drugima kojima je pomoć potrebna. Za sve strukture društva, koje ću pozivati na razgovor i dogovor, imaću samo dva pitanja. Prvo – šta država može da vam pomogne? Drugo – šta vi možete da učinite za državu i narod?
Srbija je danas u veoma teškoj ekonomsko-socijalnoj situaciji. Prosečna neto plata je pala na oko 340 evra, u čemu nas je pretekla čak i Albanija. Stopa nezaposlenosti je već daleko prešla 20%. Danas je Srbija možda jedina zemlja u Evropi u kojoj je otprilike isti broj onih koji primaju penzije i onih koji rade. Struktura zaposlenih je vrlo nepovoljna. Svega pola miliona ljudi učestvuje u stvaranju nove vrednosti, u realnoj proizvodnji. Ostatak je u granama koje se bave preraspodelom, kao što su trgovina i finansije, i nadgradnjom, kao što su državna uprava, školstvo, itd.
Kao predsednik Vlade formiraću savet za ekonomski oporavak, koji će omogućiti i okupiti najsposobnije, najstručnije i najuspešnije što Srbija ima u oblasti privrede i finansija. Učinićemo sve što možemo da zaustavimo pad nacionalne ekonomije, da obezbedimo njen oporavak i jačanje. Najviša cena kapitala, najnestabilniji kurs, najviša stopa nezaposlenosti, najmanja prosečna plata, nedovoljni podsticaji izvoznicima, najmanje subvencije u poljoprivredi i u regionu svakodnevno umanjuju konkurentnost našeg preduzeća i kredibilitet Srbije. Zato će ova vlada biti posvećena stvaranju poslovnog ambijenta, koji će našim preduzećima obezbediti slične, ako ne i bolje uslove za rad u odnosu na zemlje iz našeg okruženja. Ne poredim Srbiju sa najrazvijenijim zemljama, govorim o zemljama iz neposrednog okruženja.
Tu, pre svega, mislim na stabilnu nacionalnu valutu, povoljniju cenu kapitala, državne subvencije, efikasniju administrativnu proceduru, podsticaj izvoznicima i subvencije poljoprivredi. Jednom rečju, fer i partnerski odnos prema privredi, a polazeći od svesti da su preduzeća u Srbiji, bez obzira da li su njihovi vlasnici domaći ili strani, izvor i za punjenje budžeta, osnov stabilnosti i finansijskog sektora u celini i nosilac životnog standarda radnika.
Od privrednika tražim tri stvari: 1) da ne otpuštaju radnike i da im redovno isplaćuju zarade; 2) da plaćaju poreze i da rade u okviru zakona; 3) da investiraju u Srbiju i da ne iznose kapital napolje iz Srbije.
Srbija treba da ima jasnu strategiju ekonomskog razvoja, zasnovanu na onome što Srbija ima i što predstavlja našu komparativnu prednost. To su, pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura. Ovo su grane od kojih treba da počne novi investicioni ciklus.
Jedan od najvećih ekonomista Džon Majnar Kejnz na početku velike depresije rekao je da ekonomska mašina radi, ali da imamo problem sa njenim paljenjem. U vremenima krize država i finansijski sektor imaju odlučujuću ulogu u pokretanju nacionalne ekonomske mašine.
Vlada Srbije će nastojati da pokrene velike investicione projekta u poljoprivredi, energetici i infrastrukturi. Primer ovogodišnje suše pokazuje da je propuštena šansa u velikim investicionim radovima u poljoprivredi putem navodnjavanja. Ne samo da u normalnim uslovima smanjuje potencijale u poljoprivrednoj proizvodnji već prouzrokuje i direktnu štetu od suše u samo jednoj godini koja je po vrednosti veća od ukupnih investicija koje smo propustili u zadnjih nekoliko godina.
Ovogodišnja šteta od suše se procenjuje u milijardama evra. Nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan društveni proizvod je mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama. Ali, naš problem nije u stepenu zaduženosti, naš problem je u malom društvenom proizvodu koji i dalje stagnira ili pada.
Jedino povećanjem društvenog proizvoda možemo smanjiti procenat zaduženosti. Poseban problem predstavlja nepovoljna struktura društvenog proizvoda u kojoj je visok procenat finansijskih i drugih usluga, a relativno mali procenat učešća realnog sektora, tako da se mi danas ponovo nalazimo pred izazovima reindustrijalizacije koja mora da obezbedi optimalnu restrukturiranje naše privrede.
Pored države, u pokretanju novog investicionog razvojnog ciklusa odlučujuću ulogu ima finansijski sektor. Naša situacija je slična analizi koju opisuje nobelovac Krugman. Imamo veliki broj ljudi koji ne rade ili nedovoljno rade. Imamo kapacitete koji nisu uposleni, prirodne resurse koji nisu iskorišćeni i imamo uplašene investitore i finansijski sektor koji nije dovoljno u funkciji privrednog razvoja.
Moja kritika finansijskog sektora koja je uzburkala javnost upravo je bila poruka da on mora biti više u funkciji oživljavanja privrede. To je i u interesu samog finansijskog sektora. Mi sa jedne strane stalno slušamo tvrdnje kako je naš finansijski sektor stabilan, a u međuvremenu nam se privreda urušava i propada. Nema stabilnog finansijskog sektora ako je privreda u problemu, jer je on samo ogledalo naše privrede. Dokaz za to su i problemi koji se već pojavljuju kod pojedinih banaka, kao i stopa od preko 25% nenaplativih kredita od privrede. Globalna ekonomska kriza je i nastala kada je finansijski sektor pomislio da je sam sebi svrha a ne servis realne ekonomije.
Uspešan rad banaka i redovno punjenje budžeta su izvedeni ciljevi i mogu se ostvariti samo na bazi uspešne privrede i suzbijanja sive ekonomije. Privlačenje stranih investicija je takođe jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i način za oživljavanje naše privrede.
Dilema razvoj ili štednja je lažno pitanje. Srbiji je potrebno i jedno i drugo. Uostalom, to je tema i formula koja se sada raspravlja i razrađuje i u EU. Rešenje je u smanjivanju neracionalne potrošnje i povećavanju investicione potrošnje kako bi se podstakao rast i povećalo zapošljavanje.
Mi moramo da štedimo na birokratskim i nepotrebnim troškovima kako bi mogli više da ulažemo u razvoj. Pokušaj da se princip štednje prevali na široke slojeve osiromašenog stanovništva ne samo da je društveno nepravedno, već je i ekonomski neutemeljeno, jer direktno utiče na pad kupovne moći i povratno utiče na platežno sposobnu tražnju i samim tim nemogućnost prodaje gotovih proizvoda. Čak je i Henri Ford otac moderne industrije shvatio da mora svojim zaposlenima da isplati platu koja će im omogućiti da kupuju njegove automobile, a da njegovi automobili moraju da imaju cenu koja će odgovarati platama njegovih radnika. Kada se naruši ova ravnoteža i kada ljudi ostanu bez pristojnih plata onda svaka proizvodnja gubi smisao i perspektivu.
U poslednje vreme došlo je do drastičnog slabljenja nacionalne valute. Nacionalna valuta je doživela u odnosu na septembar 2008. godine pad vrednosti od 53%. Plate i penzije su obezvređene, rate standardnih i drugih kredita građana višestruko su uvećane, a i bilansi mnogih preduzeća su trajno oštećeni. Apsurdno je, da je to period u kome su devizne rezerve višestruko uvećane. Država jednostavno ne može pred tim da zatvori oči. Neuspeh u odbrani nacionalne valute koju je doživela Narodna banka i Vlada Republike Srbije kao direktnu posledicu imali su osiromašenje građana Srbije i naše privrede. Srbiji je zato potreban plan za stabilnu nacionalnu valutu. Taj plan mora biti rezultat koordinisane i zajedničke politike Vlade, monetarnih vlasti i privrede. Efikasnije korišćenje instrumenata monetarne politike, aktivnije privlačenje stranih investicije, sprečavanje odliva deviza sivim kanalima, rad sa našom dijasporom, destimulisanje nepotrebnog uvoza i ozbiljna izvozna strategija samo su najvažniji elementi ovog plana.
Iskustva nekih razvijenih zemalja govori nam da je danas više nego ikada potrebno revitalizovati i osnažiti partnerski odnos između države i banaka. Svakoj privredi su potrebne dobro kapitalizovane i likvidne banke koje će omogućiti dotok kapitala u sistem i pokretanje novog investicionog ciklusa. Bankama je više nego ikad potreban stabilan i pouzdan ambijent koji mora da garantuje država. Upravo na tim premisama upućujem poziv bankama da i u ovim teškim momentima ostanu odgovoran činilac našeg privrednog sistema i pruže adekvatnu podršku privredi i građanima.
Neophodne su hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. Ovaj program mera biće donet do kraja septembra nakon sagledavanja stvarnog stanja u budžetu, sveobuhvatne analize i ozbiljnih konsultacija sa privrednicima, sindikatima i stručnoj javnošću. Sa jedne strane mere moraju biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja troškova države. Sa druge strane, socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.
Vlada Srbije nastaviće razgovore sa MMF-om, Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja.
Veoma brzo biće donet zakon o javnim nabavkama koji će povećati transparentnost procesa, smanjiti korupciju i omogućiti smanjivanje rashoda države. Neće biti zamrzavanja plata i penzija, njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta uz uvažavanje principa da rast penzija treba da prati rast plata u javnom sektoru. Svim penzionerima koji imaju manje od 15 hiljada mesečno biće isplaćena 13 penzija u četiri jednake rate. Stvoriće se uslovi za formiranje Razvojne banke, kao podrška privredi i razvojnim nacionalnim projektima.
Poštovani narodni poslanici kao stari Evropski narod u procese ujedinjavanja Evrope i ispunjavanja uslova za prijem u EU uložićemo svoje najvrednije tradicije slobodarstvo, demokratski duh i poštovanje evropskih vrednosti. Ispunjavanje uslova za prijem Srbije u EU treba smatrati delanjem za opšti civilizacijski napredak naše zemlje.
Naš cilj je ubrzanje proces evropskih integracija uz maksimalne napore za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU. Ova vlada će sprovesti neophodan sistemske mere i ispuniti kriterijume koje je uspostavio Evropski savet u Kopenhagenu i proces stabilizacije i pridruživanja.
Glavni elementi reforme jesu uspostavljanje tržišne ekonomije koja funkcioniše, postizanje makroekonomske stabilnosti, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Državu je potrebno urediti, a to se čini samo zakonima. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Vlada Srbije želi normalizaciju života svih građana na teritoriji Kosova i Metohije.
Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou uz učešće najviših državnih funkcionera. Pitanje Kosova i Metohije rešavaćemo mirnim sredstvima, unapređenjem dijaloga, uz poštovanje demokratskih rešenja. U tom smislu prihvatićemo rezultate dijaloga Beograda i Prištine, koje je postigla prethodna Vlada u svim dosadašnjim razgovorima.
Želimo veću odgovornost u dijalogu sa Evropskom unijom i Prištinom i podizanje te odgovornosti na viši nivo. Ovo će zahtevati intenzivne razgovore tokom određenog vremenskog perioda, ali mi smo spremni da otpočnemo sa ovim razgovorima odmah, bez preduslova, uz poštovanje Ustava Srbije. Bezbednost Srba na KiM mora biti osigurana. Srpska, istorijska i kulturna baština, crkve i manastiri, moraju biti posebno zaštićeni i obezbeđeni.
Vlada Srbije naročito mora da radi na jačanju privrede u srpskim sredinama, ali i na povratku srpskih prognanika na svoja ognjišta. Srbija mora da vodi svoju spoljnu politiku na realističkim i pragmatičkim pretpostavkama. Sarađiva ćemo sa svim zemljama sveta, u interesu Srbije, i sa svim evropskim državama, Amerikom, Rusijom, Kinom i svim drugim faktorima koji oblikuju međunarodnu politiku na bazi očuvanja nacionalnog identiteta i dostojanstva. Spremni smo na saradnju sa svakom državom i nacijom u očuvanju mira, pospešivanju progresa, jačanju demokratije i poštovanju opštih ljudskih vrednosti.
Srbija želi da bude faktor mira i stabilnosti u regionu, podržavajući evropsku perspektivu celog regiona. Zalažemo se za bezbednost, stabilnost i dobre odnose na zapadnom Balkanu. Svi nesporazumi, sva otvorena pitanja moraju biti razrešavana na miran način i u duhu saradnje. Ako kažu da reč Balkan znači krv i med, dosta je bilo krvi, vreme je da narodi Balkana osete i ukus meda. Srbija pruža ruku pomirenja, svima. Nemojmo više da se bavimo prošlošću, bavimo se budućnošću. Želimo dobre odnose uz uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države.
Istovremeno Vlada će se u okviru sporazuma o specijalnim odnosima zalagati za potpuno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i razvijati najjače političke, ekonomske i kulturne odnose i saradnju sa Republikom Srpskom.
Dame i gospodo, poljoprivreda može značajno da doprinese ukupnom ekonomskom rastu u kratkom roku, ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomerni razvoj. Planiramo da značajno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku Zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku, koja će biti predvidiva na dugi rok, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju. Merama agrarne politike uticaćemo, pre svega, na povećanje konkurentnosti naših preduzeća, naših proizvođača i poseban paket mera odnosiće se na podsticanje investicija u ovoj oblasti.
Razdvojićemo ekonomske od socijalnih mera, a posebnu pažnju posvetićemo ruralnom razvoju u sienergiji sa lokalnom samoupravom i Autonomnom pokrajinom Vojvodinom u cilju ravnomernog regionalnog razvoja.
Pokrenućemo reformu direkcije za robne rezerve, kako bi se razvili novi instrumenti za stabilizaciju tržišta hrane. Reformom savetodavne službe i podsticanjem poljoprivrednih gazdinstava da se udružuju, izgradnjom sistema nacionalnih laboratorija i jačanjem kapaciteta institucija, omogućiće se tehnološki napredak i jačanje konkurentnosti naših poljoprivrednika.
Nameravamo da brzo, na najbolji način, iskoristimo energiju ljudi, sunca, vode i vetra za visoku produkciju hrane i energije. Vrlo brzo biće pripremljena strategija razvoja agroindustrije, kao transfer kojom će se dalje razvijati poljoprivreda i selo. Primenićemo najnovija dostignuća nauke da ukinemo smenu rodnih i ne rodnih godina. Uložićemo više novca u sisteme za navodnjavanje, poljoprivrednici će dobiti povoljne zajmove da ova suša bude poslednja, a ne peta u poslednjih deset godina. Želimo da Srbija bude veliki izvoznik hrane, da postane bašta Evrope.
Proces priključenja Srbije Evropskoj uniji, a naročito u predpristupnom periodu, prouzrokovaće značajne probleme ovom sektoru, ali je činjenica da će posle toga u sektoru poljoprivrede najviše profitirati od ulaska u Evropsku uniju. Jedan od najznačajnih problema je i činjenica da u predpristupnom periodu Srbija otvara svoje granice za proizvode iz Evropske unije i mora da se prilagodi vrlo zahtevnim standardima ukoliko želi da izvozi na tržište Evropske unije. Srbija će prema sadašnjem sporazumu, proces liberelizacije sa Evropskom unijom završiti 2014. godine kada će prosečna carina iznositi 2,49% i bićemo jedina zemlja koja je, u procesu priključenja EU, tako dug period bila izložena jakoj konkurenciji bez mogućnosti da koristi fondove za jačanje konkurentnosti nše poljoprivrede.
Ovakav sporazum o liberalizaciji je potpisan sa projekcijom da će Srbija relativno brzo postati član EU. Okvirno je tada bilo reči o 2015. godini. Da bi se izbegle negativne posledice po srpski agrar, mora se otvoriti novi dijalog sa Evropskom komisijom i naći rešenje za ove probleme. Takođe, učinićemo sve da brzo dobijemo nacionalnu akreditaciju za korišćenje IPA fondova, koji značajno mogu da pomognu u delu ruralnog razvoja.
Prioriteti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti Srbije. Podizanjem energetske efikasnosti i investiranjem kroz otvaranje novih rudnih polja, izgradnje hidro i termo kapaciteta, ulaganje u obnovljive izvore energije, definisanje jasne politike cena i cenovnih pariteta. Zatim, razvoj i podizanje komunalne energetike kroz proizvodnju toplotne i električne energije u toplanama i postepenu izmenu štetnih energenata, poput mazuta i uglja, obnovljivim izvorima energije, pre svega bio masom, kao i gasom.
Cilj će biti razvijanje Srbije kao tranzitne rute i skladišta za energiju i energente, investiranje u smeru drugog pravca dotoka gasa, ulaganje u elektroenergetske konekcije sa susedima završetkom i izgradnjom novih podzemnih skladišta gasa.
Četvrti prioritet biće uspostavljanje i razvoj tržišta energije i energenata prema standardima EU, električne energije, gasa i naftnih derivata i tečnog naftnog gasa.
Za vreme mandata ove Vlade Republike Srbije, očekujemo završetak gasovoda Južnog toka kroz Srbiju, u dužini od 411 kilometara, čija je vrednost 1,9 milijardi evra. Kako se očekuje izgradnja Južnog toka u Rusiji će započeti u decembru ove godine.
Vlada Srbije neće privatizovati Javno preduzeće EPS, a zadržaće većinsko vlasništvo i u drugim strateški važnim javnim preduzećima, koja imaju monopolsku poziciju na tržištu, kao što su Železnica, PTT, aerodrom itd.
Istovremeno biće izvršena reforma javnih preduzeća u cilju efikasnijeg poslovanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti njihovih usluga. Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu.
Vodićemo posebnu brigu o prirodnim resursima naše zemlje i obezbedićemo veća ulaganja u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu.
Uspostavljanje pravne države i vladavine prava temelj je stvaranje pravne sigurnosti pojedinca, a i čitavog društva, jer podstiče privredni rast, ulaganje i konkurentno poslovanje i jedan je od osnovnih preduslova privrednog, društvenog i političkog razvoja Srbije. Moraju biti otklonjene sve negativne posledice i stanja u pravosuđu i reforme pravosuđa iz prethodnih godina. Za efikasnu sistemsku i beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije neophodna je saradnja svih državnih organa, koja se bave sprovođenjem zakona.
Vlada Srbije ispitaće postupak sprovođenja svih privatizacija za koje postoji sumnja da su sprovedena na protiv pravan način, a o kojima se govori i u izveštaju Evropske komisije.
Vlada Srbije vodiće oštru borbu protiv organizovanog kriminala, a u saradnji sa demokratskim svetom boriće se i protiv svih oblika terorizma. Vlada Srbije će nastaviti sa reformom odbrambenog i bezbednosnog sektora, sa ciljem da vojska, policija i služba bezbednosti budu glavni oslonac zaštite građana i države, uz istovremeno jačanje mehanizma civilne kontrole, njihovog rada, u cilju sprečavanja zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja.
Podržavam zahteve za otvaranje dosijea tajnih i policijskih službi, na način koji neće ugroziti bezbednost zemlje. Zalagaćemo se za javnost u radu, jasne i pregledne propise sa ciljem smanjenja samovolje službenika i funkcionera, koji su u poziciji da odlučuju o tuđim pravima i interesima, što je osnovni preduslov za iskorenjivanje korupcije. Primenićemo sve preventivne mere za sprečavanje sukoba interesa u svim oblastima. Nastavićemo saradnju sa svim značajnim međunarodnim organizacijama i agencijama u borbi protiv trgovine drogom, ljudima, krijumčarenjem oružja i drugih najtežih oblika međunarodnog kriminala.
Posebna pažnja biće posvećena sprovođenju svih neophodnih antiterorističih mera u saradnji sa svim zemljama regiona. Izvršićemo maksimalnu racionalizaciju državne uprave. Eliminisaćemo neproduktivne rashode i ukinuti nepotrebne državne organe i agencije. Na taj način troškovi države biće smanjeni, a efikasnost rada administracije povećana. Smanjićemo birokratske procedure i ubrzati rad administracije. Osnovaćemo kancelarije za brze odgovore na svim nivoima, čime će građani i privreda dobijati efikasniji državni servis na jednom mestu. Uvešćemo elektronsku upravu na svim nivoima i ukinuti nepotrebnu papirologiju.
To znači da građani više neće morati da budu fizički prisutni i da idu od jednog do drugog organa uprave, da gube vreme i novac prikupljajući potrebna dokumenta koja se nalaze u registrima Republike Srbije da bi podneli neki zahtev.
Da bi Srbija brže napredovala potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse. Posebnu pažnju posvetićemo smanjenju regionalnih razlika, u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja. Formiraćemo posebne timove za ekonomski razvoj najnerazvijenijih, ili strateški najvažnijih delova Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije će poštovati dostignuti stepen autonomije AP Vojvodine, na način koji je definisan Ustavom Republike Srbije i Statutom AP Vojvodine. Vlada Republike Srbije nema razloga za drugačiju politiku prema Vojvodini zato što je to autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije. U tom smislu će Vlada Republike Srbije sarađivati sa pokrajinskim organima vlasti, protiveći se svim ekstremnim stavovima, bilo da je reč o zahtevima za ukidanje autonomije, bilo da je reč o pretnjama internacionalizacijom pitanja autonomije Vojvodine, jer ona od strane ove vlade neće biti ugrožena.
Vlada Republike Srbije obezbediće ravnomeran razvoj saobraćajne infrastrukture. Pored završetka glavnih saobraćajnih koridora, gradiće se auto-put od Beograda ka zapadnoj Srbiji - Koridor 11, auto-put od Pojata do Preljine, zapadno-moravski koridor, spajanje Kragujevca sa Koridorom 10, izgradiće se regionalni auto-put koji vezuje Zaječar i Bor sa Koridorom 10 kod Paraćina i povezati Loznicu i Šabac sa Koridorom 10 i dalje preko Rume, tunelom kroz Frušku goru do Novog Sada itd.
Neophodno je izgraditi i modernu telekomunikacionu optičku infrastrukturu. Savremene elektronske komunikacije i široko pojasni pristup internetu treba omogućiti ravnopravno građanima i preduzećima u svim krajevima Srbije.
Sistem zdravstvene zaštite, koji ćemo nastojati da obezbedimo, zasniva se na načelima ravnopravnog i opšteg pristupa i dostupnosti zdravstvenih institucija, lekara i lekova pacijentima.
Pravo na zdravlje je osnovno ljudsko pravo. Zdravlje je javno, a ne samo privatno dobro. Za zaštitu zdravlja građana odgovorna je država. Svi građani Srbije trebalo bi da budu obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti.
Dugoročno se zalažemo za potpuno besplatno zdravstvo, a kratkoročno za minimiziranje participacije, kao i za proširenje liste zdravstvenih usluga i lekova koji se mogu izdati na recept i platiti na teret iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Smatramo, takođe, da treba doneti i zakon o zaštiti prava pacijenata zasnovanog na evropskim standardima.
Znanje i obrazovanje su jedan od najvažnijih oslonaca promena koje treba da sprovedemo kako bismo što pre postali demokratski razvijeno i ekonomski stabilno društvo, spremno i sposobno za evropske integracije. Zato je potrebno da obezbedimo stabilno funkcionisanje obrazovnog sistema kako bi obrazovanje bilo pokretačka snaga promene.
Osnovni ciljevi razvoja obrazovanja su: unapređenje dostupnosti, odnosno pravednosti i ravnopravnosti u obrazovanju, povećanje kvaliteta obrazovanja i efikasnosti obrazovnog sistema. Posebno je važno da u obrazovanju obezbedimo jednake šanse za sve, bez obzira na socijalni status i poreklo i da povećamo broj obrazovanih građana.
Država mora da održi i unapredi besplatno osnovno i srednje obrazovanje, da obezbeđuje besplatne udžbenike, da podstiče školovanje na višem nivou obrazovanja i da ulaže u razvoj obrazovne infrastrukture.
Cilj kojem težimo je da se izdvajanja za obrazovanja povećavaju sukcesivno iz godine u godinu. Naš je strateški cilj da stvorimo društvo zasnovano na znanju. U tom cilju povećavaćemo ulaganje u infrastrukturne projekte u oblasti nauke i naučno istraživanje, uz učešće industrije i privatnog sektora u finansiranju nauke kao partnerstva između onih koji stvaraju naučne inovacije i znanje i onih koji su direktni korisnici te nauke i znanja.
Vlada Republike Srbije garantovaće i nastaviti da unapređuje sve propise o ljudskim i manjinskim pravima u skladu sa najvišim međunarodnim pravnim standardima u Evropi i razvijenom svetu.
Ono što smo opredeljeni jeste da sprovodimo politički odgovorno i pravno garantovanu antidiskriminacionu politiku i zaštitu prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, kao i prava i slobode drugih manjinskih grupa. Državni organi i organi državne uprave moraju biti otvoreni za sve građane Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu različitost.
Jasno želim da kažem, kao budući premijer Republike Srbije, da nijedan građanin Srbije ne sme da bude diskriminisan zbog toga što nije Srbin. Sa druge strane, ni jedan Srbin u Srbiji ne sme biti diskriminisan zbog toga što jeste Srbin koji živi u sredinama u kojima većinu čine pripadnici drugih nacionalnosti.
Želeo bih da posebno istaknem dobru saradnju koju sam kao ministar unutrašnjih poslova imao sa pripadnicima mađarske nacionalne manjine i SVM, koja je u mnogome doprinela da je u poslednjim godinama broj međunacionalnih sukoba i incidenata bio najmanji u odnosu na proteklih 10 godina.
Kada je reč o jugu Srbije, želimo da Albancima ponudimo integraciju, politički i socijalni sistem Srbije, a da se protiv kriminala, ekstremizma i terorizma zajednički oštro borimo. Kao i svaka druga moderna demokratska država, želimo dogovor o zajedničkom životu u interesu mira i bezbednosti i za Srbe i za Albance koji žive na jugu Srbije.
Smatramo da je neophodna reforma regulative koja treba da doprinese stvaranju otvorenog demokratskog društva, obezbeđivanjem uslova za objektivno, slobodno i kvalitetno novinarstvo i ostvarenje ustavnog načela o pravu građana na istinito i potpuno informisanje.
Zajedno sa novinarskim udruženjima predložićemo izmenu zakonske regulative, a naročito Zakona o informisanju, Zakona o radio-difuziji, kao i Zakona o telekomunikacijama. Njih treba prilagoditi ne samo zahtevima daljoj demokratizaciji društva, već i savremenim tehnologijama.
Borićemo se protiv cenzure i za oslobađanje novinara od političkih pritisaka, ali i pritisaka urednika, glasnika i drugih centara moći. U ovoj oblasti treba onemogućiti svaki monopol i političku kontrolu nad medijima.
U skladu sa zahtevima domaćih, evropskih i svetskih novinarskih asocijacija treba obezbediti javnost i transparentnost vlasničke strukture u medijima, uz sprečavanje koncentracije vlasništva koja prevazilazi evropske standarde.
Ni ja, ni Vlada Srbije nemamo niti ćemo imati ambiciju da radimo tuđi posao. Dakle, ova vlada neće imati svoj spin doktore koji će se baviti uređivanjem medija i gde god to budemo mogli, a da ne ugrozimo egzistenciju ljudi i opstanak tih medija, trudićemo se da izađemo iz vlasničke strukture.
Medijska scena zahteva obezbeđivanje uslova za normalan rad, pravila koja ćemo usvojiti zajedno sa predstavnicima medija i transparentnost rada Vlade na prvom mestu i rada medija. Zato podržavamo i inicijativu o donošenju zakona o transparentnosti vlasništva u medijima.
Ne krijem ono što radimo. Mi ćemo biti članovi Vlade, ja ću biti predsednik Vlade Republike Srbije i očekujem da se i oni koji o tom mom radu i radu ove vlade budu pisali, takođe ne kriju. U tom smislu će se preispitati i poslednja promena vlasništva u "Politici".
Takođe, javnost mora da zna i koliko je novca javnih preduzeća poklonjeno i potrošeno na reklamne kampanje u pojedinim medijima i da li je na takav način, novcem građana i države Srbije, sticana naklonost tih medija političkim strukturama kojima pripadaju direktori tih javnih preduzeća.
Kada je reč o medijima, sloboda govora i pravo na istinu biće osnovni postulat ove vlade. Zato ne sme da bude tajni ni u istragama koje se vode o nerešenim ubistvima novinara. Pozivam novinarska udruženja da steknu uvid u činjenice iz istraga i o postupcima koji se vode.
Vlada Srbije će nastaviti dobru saradnju sa crkvenim i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Republike Srbije u cilju poštovanja i zaštite slobode veroispovesti. Svi temeljni zakoni i podzakonska akta koja regulišu odnos države i društva sa crkvama i verskim zajednicama su doneti. Sada je nužno kroz jedno efikasno i potpuno operativno telo učiniti sve što je potrebno da se doneti propisi do kraja sprovedu.
Ministarstvo vera kao samostalan organ ne postoji nigde, skoro ni u jednoj savremenoj evropskoj državi. Uključivanje resora vera u drugi resor doveo bi do potpunog obesmišljavanja ove važne oblasti. Zato buduća Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama će bitno unaprediti izgradnju konstruktivnog odnosa države sa Srpskom pravoslavnom crkvom i ostalim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama.
Vlada Srbije će nastaviti da održava i jača veze sa našim sunarodnicima u svetu, kao i specijalne veze sa državama u regionu u kojima živi značajan broj naših sunarodnika.
Podržavaćemo i obezbeđivati uslove za sve legitimne interese i prava naše dijaspore, od regulisanja državljanstva, dopunske nastave u školama, učešće u privrednom životu i razvoju Srbije do učešća na izborima za organe vlasti u Srbiji.
To što nema ministarstva ne znači manju brigu, već znači brigu koja ne može i ne sme biti samo deklarativna.
Dame i gospodo, cilj ove vlade jeste da u obavljanju državnih poslova ne postavlja pitanje čiji je ko, već samo kakav je ko. Spremni smo da radimo zajedno u interesu Srbije, naročito u oblasti pregovora o pristupanju EU i rešavanju državnih i nacionalnih problema kao što je Kosovo i Metohija.
Takođe, princip aktivnog partnerstva sa stručnom javnošću mora biti prisutan u radu svakog ministra i rukovodioca državnog organa. Zahtevaću od svakog da razvije mape ključnih aktera u svojoj oblasti rada i da me redovno obaveštava o načinu na koji sa njima održava komunikaciju.
Posebno ću insistirati da me svi ministri redovno obaveštavaju o ispunjavanju preporuka koje dobijaju od nezavisnih tela, a naročito od Zaštitnika građana, drugih parlamentarnih poverenika, Agencije za borbu protiv korupcije, državnog revizora i drugih.
Vlada Republike Srbije je nosilac izvršne vlasti u Srbiji. Ona utvrđuje i vodi politiku. Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.
Ministri su za svoj rad, za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini, odgovorni su narodu Srbije.
Pred nama je nova četvorogodišnja utakmica sa problemima i borba za dobrobit svih građana Srbije. Narod je jedini selektor, onaj koji odlučuje da li smo dobri ili ne i da li treba da učestvujemo u tom timu ili ne.
Država, ako želimo da bude jaka i istovremeno pravedna i solidarna, zahteva čitav niz novih pravila, pravila koja će biti doneta u dogovoru sa čitavim društvom, nova pravila ne kao izraz volje vladajuće elite, već kao rezultat dogovora države i privrede, sindikata, medija, udruženja, finansijskih institucija.
Red i zakon moraju biti isti za sve, od političara, preko krupnih kapitalista do običnih građana. Za ovu vladu neće biti važno šta i kako će da kaže, nego šta i kako će da uradi.
Mi hoćemo da promovišemo rezultat i drugi PR nam nije potreban. Mi nećemo pričati o požarima, mi ćemo ih gasiti, ali pre svega učinićemo sve da do njih ne dođe.
Pravda i jednakost za sve, pogotovo za one koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla i prihoda za život, biće prioritet ove vlade. Zaposliti i pokrenuti Srbiju, otvoriti nova radna mesta, pronaći način da ponovo imamo svoju proizvodnju svojih radnika u svojim fabrikama. Time ćemo se svakako najviše baviti.
Moramo i da javno kažemo gde je sve Srbija zaista Srbija, gde vladaju srpski zakoni, gde to prestaje i da onda širokim konsenzusom usvojimo politiku za koju će se ova vlada boriti. Ta pitanja su svakako najteža, ali baš zato na njih moramo brzo da odgovorimo, da kažemo šta hoćemo, a šta nećemo i da stojimo iza toga kako nam se nikad ne bi desilo da nam prebacuju kako nešto obećavamo, a onda to ne uradimo ili da nam se dogodi nešto još gore, da sebi obećamo nešto što nećemo moći da uradimo.
Ravnopravnost – rodna, radna, nacionalna će biti stožeri politike ove vlade. Žene će biti svakako na prvom mestu. Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji žene zarađuju manje od muškaraca. Na istom radnom mestu i sa istom školskom spremom, imaju za 10% manju platu od muškaraca. To je najveća diskriminacija koja danas postoji u Srbiji, ali i u drugim evropskim državama. To se mora promeniti.
Sve ono što je u Srbiji zapostavljeno, zaboravljeno, zloupotrebljeno, odbačeno a vredno, mora da se vrati na svoje zasluženo mesto. Neki čitavi delovi Srbije moraju da ožive, da dobiju infrastrukturu, privredu, radna mesta i da postanu mesta u koja će se ljudi vraćati. Ne da tamo umru, nego da bi tamo živeli.
Pomenuću nešto što odavno jedan mandatar nije spomenuo u svom ekspozeu – patriotizam i rodoljublje, osećaj pripadnosti, ljubavi i poštovanja prema svojoj državi Srbiji, bez mržnje prema drugima, ali da nam je Srbija uvek na prvom mestu.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedničke Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, čast mi je da predložim sledeće kandidate za članove Vlade Republike Srbije: predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova – Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu i bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala i ministar odbrane – Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike – dr Jovan Krkobabić, potpredsednica Vlade za evropske integracije – Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija – dr Rasim Ljajić, ministar finansija i privrede – mr Mlađan Dinkić, ministar spoljnih poslova – Ivan Mrkić, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave – mr Verica Kalanović, ministar saobraćaja – Milutin Mrkonjić, ministar građevinarstva i urbanizma – mr Velimir Ilić, ministar pravde i državne uprave – Nikola Selaković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Goran Knežević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoje – prof. dr Žarko Obradović, ministarka zdravlja – prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka energetike razvoja i zaštite životne sredine – profesor ili docent, nisam siguran - dr Zorana Mihajlović, ministar kulture i informisanja – Bratislav Petković, ministar privrednih resursa, rudarstva i prostornog planiranja – prof. dr Milan Bačević, ministarka omladine i sporta – prof. dr Alisa Marić i ministar bez portfelja – dr Sulejman Ugljani.
Dame i gospodo, u vremenu u kojem živimo niko nije čarobnjak da bi mogao da reši sve probleme sa kojima se Srbija suočava. Građani Srbije očekuju više pravde, državu koja im pomaže i odlučnu, odgovornu i efikasnu Vladu, koja će deliti sudbinu svog naroda i očekuje političare kojima može da veruje. Zato vas, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da podržite izbor nove Vlade Republike Srbije.
Na kraju mi dozvolite da se zahvalim dosadašnjoj Vladi Republike Srbije i premijeru Mirku Cvetkoviću, na saradnji u obavljanju odgovornih državnih dužnosti. Opoziciji želim da poručim da nismo politički neprijatelji i da, iako smo politički protivnici, očekujem da ćemo sarađivati kada su u pitanju odluke i zakoni koji su od suštinskog značaja za narod i državu.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani, Vlada koja će danas biti izabrana je najmanja Vlada u novijoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji od 1990. godine, napominjući da je jedina Vlada Vojislava Koštunice od 2004. godine, imala isti broj članova. Ovo će biti najmanja Vlada od 1990. godine, a daće Bog, biće i najbolja.
Svoje političko obraćanje ću završiti, kao i uvek, onim što smatram najvažnijim – Živela Srbija.

Sigurno se neću javljati za reč posle svakog govornika, ali imajući u vidu impresivnu diskusiju gospodina Čanka, koji je reagovao na moj inspirativni ekspoze, dozvolite mi da samo kažem nekoliko reči.
Kada je reč o Hitleru, mislim da je SPS i ja lično, zajedno sa gospodinom Čankom, u bloku antifašističkih snaga u Srbiji i mislim da bi te reči trebalo da budu uperene nekome drugome. Uostalom, kao što znate, ja sam insistirao da se slika Milana Nedića skloni iz Vlade Republike Srbije, zato što marionetska Vlada za vreme Drugog svetskog rata ne može biti legitimna Vlada Republike Srbije koju je formirao Hitler.
Ne osećam se apsolutno prozvanim. Jedino, ukoliko misli da reč preporod pripada Hitleru a mislim da bi onda većina vas ovde trebalo zaista da snosi posledice zbog svega toga. Mislim da je i u programima drugih stranaka bilo dosta upotrebe te reči.
Kada je reč o novoj Vladi Republike Srbije, podsetiću gospodina Čanka koji je rekao da nova vlada ugrožava autonomiju Srbije. Gospodine Čanak, nova Vlada još nije izabrana. Nova Vlada ne može nikako da ugrožava autonomiju Vojvodine, jer još nije izabrana. Ako je neko ugrožava, onda je ugrožava postojeća Vlada Republike Srbije, koju ste vi podržavali i na čijoj ste izbornoj listi bili DS i čiji sam ja bio zamenik premijera. Ja sam zamenik premijera u toj vladi. Tako je, gospodine Mićunoviću, mislite da se ja odričem toga?
Znači, ako govorite o Ustavnom sudu, ja bih vas samo podsetio, gospodo koji ste vodili kadrovsku politiku vaše stranke, da je sudije Ustavnog suda birala ova skupština. Istina, u prošlom mandatu, kada je predsedavao Oliver Dulić. Da li je tako, gospodine Duliću? Da li ste vi potpisali taj akt? Da li je tačno da je parlament Srbije izabrao pet ustavnih sudija na predlog Borisa Tadića, njegovih 10, da li je nakon toga Boris Tadić od 10 predloga parlamenta, koji ste vi poslali njemu, izabrao pet i da li je trećih pet izabrao Vrhovni kasacioni sud na opštoj sednici? Tu odluku je potpisala Nata Mesarević. Niti Nata Mesarević, niti Boris Tadić, niti Oliver Dulić predstavljaju novu parlamentarnu većinu. Ako ste birali sudije koje su takve sudije Ustavnog suda da su jedva čekali da se promeni vlast, mislim da je ovo što govorite apsolutno politički nelogično. Kako neko može da bude kriv za nešto, a nije još ni stupio na vlast?
Rekao sam vam, gospodine Čanak, glasao sam za statut Vojvodine. Da nismo mi glasali taj statut ne bi ni bio donet. Da li je to dobro ili loše, verovatno će polovina ovde da kaže da je loše, ali glasao sam za statut Vojvodine. I danas sam jasno rekao da ću braniti autonomiju Vojvodine definisane Ustavom i statutom i kao premijer. Samo vas molim, nemojte na mene da prebacujete probleme u vašoj koaliciji sa kojom ste išli na izbore, jer ova vlada Republike, nisam uticao da se ne donese Zakon o finisiranju Vojvodine, nisam uticao da se izbace iz statuta Vojvodine neki delovi koje ste vi hteli, to vi raspravite sa vašom koalicijom. Nemojte sada da pravite politički spektakl ovde na koje bih vam rado odgovorio da se ne nalazim sada u funkciji mandatara, odnosno budućeg premijera. Jer, daleko od spektakla je ono što nas čeka u političkom životu.
Još jednom vam kažem od nas ne preti, od moje vlade Srbije ne preti opasnost za autonomiju Vojvodine. Zašto to do sada nije realizovano? Mislim da je to tema o kojoj treba da raspravite, evo tu sede i najviši funkcioneri iz DS, pa neka vam oni objasne zbog čega to nije sprovedeno. Neka vam oni objasne, a nemojte sada, gledam vaše poslanike ovde koji se sada ovde ironično smeju na nešto što vi govorite o novoj vladi. Kako možete tako da govorite, a do juče sedite ovde. Ova vlada još postoji. U slučaju da ova vlada ne bude izabrana, vi ste i dalje na vlasti gospodo i vi gospodine Bogdanoviću ste na vlasti. Ne može vaš odnos prema Kosovu biti "da li sam ja sad na vlasti ili ne".
(Goran Bogdanović, sa mesta: Zašto uzimate mene kao primer?)
Zato što za razliku od vas posmatram kako se ponašate i kako reagujete na neke izjave koje se ovde čuju. Mislim da sam veoma odgovorno govorio u svom ekspozeu i ni jednom rečju nisam gađao nigde gde smatram da je to nekorektno. Nisam govorio o propadanju zemlje u poslednjih 12 godina, govorio sam o poslednjim decenijama.
Takođe, ću vas podsetiti i na Ustav. Ustav Republike Srbije nije pisao SPS, pisali su ga upravo vaši politički saborci iz DS i iz DSS. Da li je to tačno gospodo iz DS? Da li ga je pisao Zoran Lončar i da li je to bio Hiber? SRS-u i SPS-u ste poslali tek onda kad ste sve završili. Vi sad govorite o Ustavu kao da vam je doneo neko sa Marsa. Preuzmite odgovornost.
Šta hoću da vam kažem? Apsolutno ne polemišem sa vama oko toga da li je nešto trebalo da se uradi. Samo hoću da kažem, nemojte da to sada prebacujete na novu vladu koja tek treba da bude izabrana. Od sutra imate pravo da je kritikujete za rad nove vlade. Sada kritikujte postojeću. Uostalom, vratio sam vam zastavu Vojvodine kao znak da Srbija čuva autonomiju Vojvodine.