Inače, od juče po podne strpljivo čekam da dobijem reč po redovnom postupku, jer sam predsednik poslaničkog kluba SPS. Znači, ne javljam se po povredi Poslovnika, nego se javljam imajući u vidu temu o kojoj govorimo.
Na početku želim da kažem da je potreba i interes Srbije da ima ustavni sud. Srbija danas nema ustavni sud. U Srbiji danas nemate kome da se žalite ukoliko smatrate da je došlo do povrede Ustava, povrede ustavnosti i zakonitosti. U Srbiji danas imate situaciju da nema ko ni da proceni šta je u skladu sa Ustavom ili šta nije, pa se dešavaju različite stvari, kao npr. da je juče Ustavni odbor raspravljao o tome da li predlog sudija za ustavni sud ispunjava ove kriterijume ili ne, što apsolutno nije ovlašćenje Ustavnog odbora Narodne skupštine.
Ovo govorim i zbog toga što ste svi vi svesni, počev od ministra pa nadalje, da dogovor koji ste postigli unutar tzv. vladajuće koalicije o tome da ćete do kraja godine raspisati izbore u skladu sa Ustavnim zakonom, da može da vas dovede do jedne veoma teške situacije, u kojoj će kriza ponovo nastupiti između 10. i 31. decembra u tumačenju toga koliko je ugrožen nacionalni i državni interes i koliko je ugrožena teritorijalna celovitost i integritet Srbije.
Može se doći u sledeću situaciju: čak i da se proceni da je ugrožen taj interes, pitanje je kako ćete doći u situaciju da se ne raspišu izbori, a da se ne promeni Ustavni zakon. A za promenu Ustavnog zakona nemate dovoljnu dvotrećinsku većinu. Ako još nemamo ni ustavni sud, onda ćemo doći u još težu situaciju, da bukvalno nemate ni kome da se žalite.
Reći ću vam konkretan primer. RIK je dala tumačenje na početku izbornog procesa da predsednici opština mogu da budu kandidata za narodne poslanike. Na osnovu toga je SPS kandidovala na svojoj listi i predsednike opština. Kada su završeni izbori, Odbor za sprečavanje sukoba interesa je dao tumačenje da bi to bio konflikt interesa. Odbor nije nadležan da određuje ko će biti poslanik, a ko neće.
Mi imamo dva poslanika koji su predsednici opština i mi tražimo da ustavni sud da tumačenje da li je to u skladu sa Ustavom ili nije. Gde vam je ustavni sud?
Znači, ako bismo hteli da poštujemo Ustavni zakon, o ovome je trebalo da raspravljamo do kraja Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine, posle formiranja parlamentarne većine, odnosno posle početka rada Narodne skupštine u novom sazivu. Očigledno je da nije bilo tada mogućnosti, niti političke spremnosti, niti parlamentarne većine, da se do toga dođe.
SPS smatra da je za ovu državu veoma bitno da ima sve institucije, a to znači da ima i ustavni sud. Mi smatramo da je ovaj predlog zakona mogao da bude bolji, da on ne definiše sve detalje načina izbora sudija ustavnog suda i da ostavlja i ovaj problem o kojem smo juče ovde diskutovali - kada se kaže da Skupština predlaže, ko u stvari u Skupštini to predlaže. Doveli smo i samog predsednika parlamenta, koji je samo imao ulogu da objedini nečije predloge, u situaciju da on stavi potpis ispod onoga što je predlog Skupštine.
Mi smo o ovome raspravljali više puta, da se ne bih javljao po svim ovim tačkama dnevnog reda. Pokušano je da se napravi dogovor između političkih stranaka, da poslaničke grupe daju svoje predloge, ne svoje članove, nego svoje predloge za sudije ustavnog suda. Takođe je pokušano da se napravi određena politička proporcija i da postoji neki dogovor, kao što je npr. bio dogovor prilikom formiranja stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama i organizacijama, gde je, takođe, iza toga bio potpis predsednika Narodne skupštine, ali na osnovu dogovora poslaničkih klubova.
Neke političke stranke u tome nisu želele da učestvuju, a SPS je podnela svoja dva predloga. Mi nemamo razloga da to krijemo. Mi želimo da se formira ustavni sud i dali smo dva predloga koji se nalaze na ovoj listi. Naravno, da me je neko pitao, mogao sam da dam potpis i za neke druge kandidate koji su bili na ovoj listi, tako da koga god da izaberete siguran sam da će SPS imati većinu u tom delu ustavnog suda.
Mnogi od njih su nekada bili kandidati SPS i nemam ništa protiv. Drago mi je da ste se njih setili. Niste uvek bili spremni da stanete potpisom iza toga. Mi nemamo šta da krijemo. Predložili smo dva kandidata. Neki koji su ovde predloženi su čak bili članovi JUL-a, ali ne sa naše strane. Nisu predloženi od SPS.
Ne, nisu predloženi od strane SPS nego su predloženi od strane vaših koalicionih partnera, gospodine Ristiću. Znači, od vaših koalicionih partnera u Vladi Republike Srbije. Ako vi nemate bolje kadrove nego što je JUL imao, onda ne znam kako vi uopšte vršite vlast. Upravo, vršite je ovako kako je vršite. Ali, dobro. Pa i ovo je žena u pitanju. Malo sam se našalio, mislim da to nije suština problema.
Ustavni sud u prošlom periodu, nažalost, nije bio ustavni organ koji je štitio ustavnost i zakonitost. On je bio telo ili organ koje je učestvovalo aktivno u politici.
Samo ću podsetiti, prilikom izručenja Slobodana Miloševića, Savezni ustavni sud je proglasio ništavnom uredbu tadašnje vlade. Takođe, rekao je da je to u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustavni sud Srbije prstom nije mrdnuo da to uradi.
Imate dalje, SPS je osporila pred Ustavnim sudom mandate koje je nama otela partija Branislava Ivkovića, uz pomoć nekih bivših struktura DS. Ustavni sud se nije oglasio tačno onoliko koliko im je bio potreban Branislav Ivković. Tek su se oglasili posle toga.
S pravom podržavam svakog onog koji se žali da mu je ukraden mandat, ali budite do kraja korektni i recite da je SPS bila tada u pravu. A ne, vi ste na osnovu dopisa pojedinih članova SPS koji su organizovali frakcije unutar SPS-a i na osnovu dopisa koji je poslao predsednik Odbora za održavanje kongresa, Bane Ivković, na Administrativnom odboru zaključili da su unutrašnji problemi u stranci takvi da se čeka održavanje kongresa SPS-a tog Baneta Ivkovića, da biste videli ko je u pravu, ko nije u pravu. Otkud vama pravo da o tome razgovarate?
Ustavni sud, naravno, na sve to nije uopšte reagovao. Ustavni sud je na to reagovao različito više puta. Naravno, nije tako reagovao na neke druge pokušaje u sledećem mandatu Vlade Republike Srbije itd.
Sve u svemu, čak je i predsednik bivši Ustavnog suda bio politički aktivista jedne od stranaka vaše vladajuće koalicije. Bio je politički aktivista SPS, bio je kandidat za prve izbore na listi SPS, posle je bio u rukovodstvu G17, ali nema veze, na kraju je bio predsednik Ustavnog suda, nemam šta tu da kažem.
Sada se ovde neki javljaju i čude se kako političke partije predlažu kandidate. Čekajte, ko je do sada to predlagao? Šta, padali su sa Marsa? Što, da neki možda naučni krugovi vam nisu predlagali kandidate? Uvek su predlagale političke partije. Nemojte da se igramo političke žmurke.
Zato smo mi ovde otvoreno i iskreno predložili dva kandidata, jer ste to tražili. Da li će oni biti izabrani? To ne znam. Mi smo predložili naše kandidate za revizorsku instituciju, niste ih uvažili. Oba naša kandidata su bolja od onih koje ste izabrali, jer vaši kandidati ne ispunjavaju čak ni uslove da budu, pa čak se niste javljali da ih branite ovde. Predlagali smo i kandidate za Savet Narodne banke Srbije itd.
Mi smo ovde zvanično predložili dva kandidata ali sa ove liste od ovih 10 mislim da imamo najmanje pet ili šest kandidata. Prema tome, koga god da izabere predsednik Tadić, siguran sam da će većinu od tih pet imati upravo kandidati SPS. Naravno, šalim se, pitanje je veliko na čijoj su oni danas strani, ali ovde je samo pitanje da li vi, koji ste se svih ovih godina borili protiv SPS, na kraju u stvari priznajete da su vrhunac vaših predloga bivši kandidati i članovi SPS.
Vaši predlozi, najviši i najbolji, za najvišu organizaciju i instituciju jesu naši bivši članovi i kandidati. Hvala vam, ovakvo priznanje odavno nismo mogli da dobijemo. Šta li su za vas tek naši sadašnji članovi, kada su bivši ovako na visokim položajima?
Naravno, želeo bih da pitam ministra, juče je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Turska je to parafirala odavno, ali ga još nije potpisala. Ne bih da pravim paralelu, sigurno ima možda i više od decenije. Pitam vas, pošto su objavljeni u medijima delovi toga, šta znači ovaj deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju gde se govori o Kosmetu. Kaže, sporazum neće važiti na teritoriji Kosova i Metohije.
Da li to znači da EU prima Srbiju unutra bez Kosova i Metohije? Da li to to znači? Kažite da to znači i da li je to u saglasnosti sa onom rezolucijom koju smo mi ovde usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dalje, u okviru istog odeljka, bar tako piše u medijima, Srbija se obavezuje da će voditi dobrosusedsku politiku. Sa kim? Da li to važi i za Kosovo? Da li smo se mi obavezali da vodimo dobrosusedsku politiku sa Kosovom? Da li smo mi to parafirali? Ako smo to parafirali, ko je koga ovlastio da to parafira. Ja vas sigurno ovlastio nisam, niti narodni poslanici SPS. Mislim da vas nisu ovlastili ni ostali poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.
Zato tražimo da se o ovim temama raspravi ovde u parlamentu. Ne može državna delegacija koja raspravlja o Kosovu i Metohiji da izlazi sa novim idejama i inicijativama u pregovorima, a da mi o tome čitamo u medijima, o rešavanju položaja Kosova i Metohije i statusa po različitim principima, Hongkonga ili bilo kojih drugih.
I ako su taktički potezi, o tome se raspravlja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato mislim da je vreme da se održi sednica Narodne skupštine, jer nam se bliži taj 10 decembar. Taj 10. decembar je za nas bio bitan, ne zbog toga da li ćete vi da držite izbore ili ne, i da li će neko da spreči ili da pomogne Tadiću da postane ili ostane predsednik, nego zbog toga što zaista ovu državu čeka problem 10. decembra.
Iz ovoga što vidimo nije nam jasna državna politika u narednom periodu, da li mi odstupamo od našeg predloga. Šta je naš predlog? Suštinska autonomija. Naš predlog je Rezolucija 1244 i suštinska autonomija. Naš predlog nije Hongkong, jer to nije usvojeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Niko nema pravo da menja odluku Narodne skupštinu Republike Srbije dok se ovde to ne odluči. Može i da se vodi tajna diplomatija, ali o tome se odlučuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako piše u Deklaraciji koju smo usvojili oko Kosova i Metohije.
Želim da kažem ovde samo oko ovih tajkuna. Naravno ovo otvara i drugu vrstu problema. Ovo govorim samo zbog toga što postoji jedan član SPS, bivši visoki funkcioner koji se isto zove Pavel Domonji, ali u Novom Sadu u Vojvodini postoji šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji.
Ali, to nije naš, to je verovatno neki vaš ili njihov, ne znam koji, koji je juče izjavio da Kosovo treba da bude nezavisno, a Vojvodina treba da dobije status Hongkonga. Rešenje za zaustavljanje šovinizma i nasilja u Srbiji jeste da Vojvodina dobije status Hongkonga, a da Kosovo bude nezavisno, rekao je Domonji na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Pošto to spada u vaš resor, gospodine ministre, otkad Helsinški odbor za ljudska prava se bavi pitanjem unutrašnjeg uređenja Srbije i budućeg statusa Kosova i Metohije. Ovakve izjave bi u svim normalnim državama izazvale zabranu rada Helsinškog odbora za ljudska prava. Barem zaslužuje vašu reakciju. Jer to nije domen čime se taj odbor bavi, on se bavi zaštitom ljudskih prava i narušavanjem ljudskih prava, a ne rešenjem statusa Vojvodine ili Kosova i Metohije.
Na kraju, samo vas molim da, kada govorite o tajkunima, nemojte da ih zovete "Miloševićevi tajkuni". Mnogo su više oni vaši tajkuni postali posle 2000. godine, nego što su bili Miloševićevi. Možda su krenuli u vreme Miloševića, možda su zaradili prvi milion, ali stoti su zaradili u vaše vreme. Hvala.

Javio sam se povodom onoga što je ministar rekao. Naravno da je Rezolucijom 1244 definisano da vlast na teritoriji Kosova i Metohije obavlja UNMIK, ali je suverenitet definisan u okviru suvereniteta tadašnje SRJ.
Mene mnogo više brine ova druga rečenica u ovome što sam pročitao, a to je - da se Srbija obavezuje da će imati dobrosusedske odnose - šta, s kim. To piše u odeljku o Kosovu. Zato sam upozorio da li se to odnosi na tako nešto? Srbija može, naravno, u pregovaračkom procesu oko Kosova i Metohije da daje različite ideje, ali bih se samo vratio na Rezoluciju 1244. Ona govori o suštinskoj autonomiji.
Zato kada govorimo o različitim modelima suštinske autonomije, princip Hongkonga je mnogo drugačiji od svega onoga što je do sada predlagala Vlada, odnosno državni pregovarački tim. To može da bude dobar taktički potez, ali opet o svemu tome bi trebalo da se razgovara i odlučuje na sednicama parlamenta.
Pri tome poštujem potrebu da se o tome ne vode velike javne debate i da se naša pregovaračka taktika unapred predstavi našim protivnicima. Mogu da se održe i zatvorene sednice parlamenta, mogu da se održe i konsultacije, razgovori i dogovori šefova stranaka koje se nalaze u Skupštini.
Zato mi predlažemo da se ponovo u Narodnoj skupštini pre 10. decembra raspravlja o pitanju Kosova i Metohije, jer mislim da svaka naknadna rasprava posle toga nam neće rešiti problem. Siguran sam da će Srbija od 10. do 31. decembra imati opet političku krizu, koja će se pre svega bazirati na dve stvari koje vi niste dogovorili u vladajućoj koaliciji, a to je - ko će to proceniti da li su ugroženi državni i nacionalni interesi od 10. do 31. decembra i kako će to u januaru biti manje ugroženi državni interesi od decembra.
Odmah da vam kažem da sam siguran da će u januaru biti više ugroženi nego u decembru. I, može li se promeniti Ustavni zakon ako nema dvotrećinske većine. I naravno, da li vladajuća koalicija ima jednog predsedničkog kandidata ili ima više?
Vi ste postigli dogovor, a već se spremate da idete sa dva predsednička kandidata. Vi ste postigli dogovor, a dogovor u stvari znači samo odlaganje krize u koju će opet ući Srbija posle 10. decembra i tog datuma koji je određen kao početak nekog konačnog raspleta budućeg statusa Kosova i Metohije.
Još jednom sam rekao, SPS će glasati za ovu listu kandidata, zato što su bile pozvane sve političke stranke i mi smo dali svoje predloge.
Na kraju, izvinite, gospodine predsedavajući, zaboravio sam malopre, to sam zadužen da kažem u ime SPS i o tome sam govorio, ne želeći da mešam teme i da se ne bih ponovo javljao po Poslovniku. U Kruševcu se desio jedan incident između jednog visokog funkcionera DS i predsednika MO SPS koji ima 78 godina.
Naime, potpredsednik Opštinskog odbora, direktor specijalne bolnice u Ribarskoj banji i vaš kandidat, kako kažete, za gradonačelnika Kruševca, naneo je teške telesne povrede tom čoveku za kojeg je rekao da ga je fizički napao, a ne znam kako bi mogao čovek od 78 godina, mada i to je moguće, da mu toliko pripreti i da nanese teške telesne povrede.
Ne želim da ulazim u to ko je kriv i ne govorim partijski. Mislim da ne dolikuje čoveku koga je imenovala Vlada Republike Srbije da se na takav način obračunava s bilo kim. Reč je o Branislavu Katančeviću, direktoru bolnice, koga je Vlada Srbije imenovala. Ne sporim ni to da li je dobar čovek ili nije, ali to nije manir čoveka koga Vlada Srbije imenuje da se na takav način obračunava sa bilo kim, u ovom slučaju sa političkim protivnikom. To je poziv za vas unutar Vlade Srbije.
Jednostavno, morate da reagujete na ovo. U Kruševcu se drže konferencije za štampu, televizijske ekipe prenose, u Kruševcu se priča o tome i dužan sam da to kažem u ime SPS, a vi ste dužni, kao Vlada Srbije koja je imenovala tog čoveka, da s njim porazgovarate, da utvrdite sve činjenice i da vidite da li je moguće da on ostane na takvoj funkciji ili ne, jer u pitanju je i vaš obraz.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom sednice Odbora za odbranu i bezbednost, da ne bi bilo nikakve zabune i da ne bismo prebacivali krivicu jedni na druge.
Znači, vi znate da je veoma teško, pošto sam predsednik tog odbora, u ime opozicije, a većinu čine predstavnici vladajućih stranaka, uskladiti termine za održavanje svih ovih sednica.
Sednica je sa prošlog četvrtka pomerena na sutrašnji dan, četvrtak 1. novembar. Prvobitno je bila zakazana u 12,00 sati. Na osnovu zahteva poslanika i na osnovu prakse koja je bila na prošloj sednici Odbora za odbranu i bezbednost, kada je sednica bila zakazana u 11,00 sati, a iz želje da sednici mogu prisustvuju narodni poslanici koji učestvuju i u radu Skupštine, ovoga puta sam tu sednicu pomerio sa 12,00 na 14,00 sati, znači na vreme kada počinje pauze.
Jedino što ostaje kao problem jeste pitanje samog izveštaja o radu Bezbednosno-informativne agencije i o stanju bezbednosti u Republici Srbiji koji nosi oznaku državne tajne.
Imajući u vidu da se služba Odbora za odbranu i bezbednost nalazi u drugoj zgradi, u zgradi Doma, takozvanog Doma Narodne skupštine Republike Srbije, znači od ponedeljka, a o tome su obavešteni svi poslanici, od 29. je bilo moguće da se tamo pogleda taj izveštaj, jer nije moguće da se iznosi iz prostorija, odnosno iz onih prostorija koje se označe gde može to da se pogleda.
Molio bih, pošto je sednica Narodne skupštine u toku, imajući u vidu i ovo o čemu je gospođica Nataša Jovanović govorila, da se eventualno u toku današnjeg dana i sutra pre podne, to bih zamolio predsednika Narodne skupštine i sekretara, da se odredi jedna kancelarija ovde u ovoj zgradi gde bi poslanici mogli da pogledaju taj izveštaj, kako zaista ne bi morali da idu u drugu zgradu, imajući u vidu da verovatno ima dosta poslanika, članova Odbora za odbranu i bezbednost, koji još nisu videli i razmotrili, pročitali taj izveštaj, a o tome treba sutra da se razgovara.
Znači, sednica je odložena sa prošle nedelje za sutra i biće održana u 14,00 sati, upravo zbog toga da bi poslanici mogli da učestvuju u radu te sednice, a zaista molim odgovarajuće nadležne organe da omoguće da se ne ide u drugu zgradu, nego da eventualno u toku današnjeg dana ili sutra do 14,00 sati poslanici mogu da u ovoj zgradi pročitaju taj izveštaj, imajući u vidu da on nosi oznaku državne tajne. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, videli ste da se juče desio jedan nezapamćen incident u međudržavnim odnosima među zemljama bivše SFRJ, gde je predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić upozorio predsednika Vlade Republike Srbije – nije bitno ko je i iz koje političke partije dolazi, ali je predsednik Vlade Republike Srbije koja je po Ustavu ovlašćena da vodi spoljnu politiku – da drži prste dalje od Bosne i Hercegovine, inače će dobiti i po prstima i po nosu.
Ako neko ovde misli da je time upozoren Koštunica, mislim da se duboko vara. Ovde je upozorena Republika Srbija, srpski narod i upozoreni su građani Republike Srpske i srpski narod u Bosni i Hercegovini da im slučajno ne padne na pamet da brane Dejtonski sporazum, da Srbija treba bez ikakvog podizanja glasa, da ne kažem nekog drugog organa ili nekog sredstva, neke institucije ili, ne daj Bože, oružane sile, mirno da gleda otimanje Kosova i Metohije i uništavanje Republike Srpske.
Gospodine ministre, Vlada Republike Srbije mora najoštrije da reaguje na ovakvu izjavu. Ovo je pretnja Republici Srbiji koja dolazi od Bosne i Hercegovine, u liku predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine.
Dokle ćete se više ulagivati i izvinjavati onima koji dan-danas prete Srbiji i srpskom narodu? Zato tražim od državnih organa da najoštrije reaguju povodom ovakvih izjava. Ne može najoštrija izjava povodom ovoga biti izjava savetnika predsednika Vlade za pitanja medija Srđana Đurića.
Znači, molim vas da se uozbiljite, molim vas da radite ono što vam je ustavna obaveza, a to je da vodite računa o državnim i nacionalnim interesima. Obaveza Republike Srbije jeste da štiti Republiku Srpsku, jer postoje specijalne veze i specijalni odnosi sa njom. Ovde smo to usvojili pre nekoliko meseci, ovde smo glasali o tome.
Danas Lajčak hoće da poništi Dejtonski sporazum. Danas se kaže da će SAD i druge države biti spremne da jednostrano prihvate i priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, a mi kažemo da nam ne pada na pamet da osporimo jedinstvo Bosne i Hercegovine, odnosno to je rekao predsednik Republike juče, u isto vreme kada Komšić kaže i upozorava predsednika Vlade da će dobiti po nosu. Predsednik Vlade može da dobije po nosu, ali ova država i ovaj narod ne sme da ostane bez odgovora na takve tvrdnje i na takve pretnje, pa makar dolazile i od Crne Gore, Bosne i Hercegovine, od bilo koga iz našeg okruženja.
Zato vas zaista pozivam da umesto raščišćavanja odnosa unutar vladajuće koalicije i nagađanja i naklapanja oko izbora... Mi imamo takvu situaciju da niko neće da reaguje povodom ovakvih pitanja. Znači, predsednik Vlade Vojislav Koštunica u ovom slučaju nije predstavnik Demokratske stranke Srbije, pa da se Demokratska stranka raduje što će ga Komšić udariti preko nosa. U svakom slučaju, on je predsednik Vlade za koga ste glasali vi iz vladajuće koalicije. Branite Vladu Republike Srbije u odnosima prema našim političkim protivnicima i onima, mogu da kažem, koji su neprijatelji srpskog naroda, zato što ćete time braniti Srbiju i srpski narod i branićete Republiku Srpsku.
Ne može Milorad Dodik ovde izigravati Ahtisarija pa da obilazi državne institucije da bi od njih iskamčio to da će neko da brani Republiku Srpsku. Obaveza je vaša i naša da branimo Republiku Srpsku, po Dejtonskom sporazumu. Tako je završen rat. Ako se menja Dejtonski sporazum, ugrožava se mir u BiH. To svi moraju da znaju. Takođe, ukoliko se otima Kosovo i Metohija, ugrožava se mir i stabilnost na Balkanu. To treba da kažete, jer narod Srbije od vas to očekuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim samo da iskoristim poslovničko pravo da u dve rečenice pojasnim ono o čemu sam govorio, pošto se gospodin Aligrudić nadovezao na moje javljanje po Poslovniku. Predlažem i pozivam Vladu Republike Srbije da predloži ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije donošenje jednog akta, dokumenta, rezolucije ili deklaracije, svejedno, o Republici Srpskoj.
Apsolutno ste u pravu da naša skupština treba o tome da se izjasni. Naša skupština treba da donese deklaraciju u kojoj treba da jasno kaže da ukoliko albanski lobisti za nezavisnost jednostrano žele da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, van odluke Saveta bezbednosti, van međunarodnopravnog poretka, onda međunarodnopravni poredak ne važi ni za Republiku Srpsku i Srbija treba da prizna nezavisnost Republike Srpske.
U svakom slučaju, na svako kršenje i ugrožavanje Dejtonskog sporazuma ova Narodna skupština mora da reaguje. To je u skladu sa Sporazumom o specijalnim odnosima. Ne može vrhunac naših reakcija biti izjava da se Srbija zalaže za celovitost i jedinstvenost BiH.
Oni ukidaju Republiku Srpsku, a Srbija se zalaže za jedinstvenost i celovitost BiH! To je juče izjavio predsednik Srbije.
Komšić kaže da će Srbija dobiti po nosu preko nosa premijera. Znate šta, i kada je bio Milošević nisu napadali Miloševića zato što je bio Milošević, nego su njega napadali zato što je štitio srpski nacionalni i državni interes. Ovde uopšte nije bitno ko je na čelu ove države i ove vlade. I da je vama neko zapretio uvek ova skupština treba da stane u odbranu svoga predsednika i predsednika Vlade.
Ali, ukoliko ne razumete o čemu govorim i ukoliko mislite da se sve odnosi na personalna pitanja, ja se izvinjavam, nisam želeo nikome da nametnem da li će braniti ili napadati Koštunicu ili bilo koga drugog. Ovde je reč o Srbiji, srpskom narodu, građanima Srbije i pre svega onima koji žive u Republici Srpskoj i koji gledaju ovaj parlament i ne mogu da veruju da danas u ovom parlamentu niko neće o tome reč da kaže, da dolazimo u jednu apsurdnu situaciju da o tome treba da govore predstavnici opozicije. Ne smeta, mi smo državotvorna politička stranka i iznad svih partijskih interesa jeste interes ove države i ovog naroda.

Samo želim da ne ostane nerazjašnjeno ono o čemu sam malopre govorio. Mislim da je tema o kojoj govorimo veoma ozbiljna i nije stvar za međusobno prepucavanje da li je nešto rekao predsednik Republike ili predsednik Vlade ili bilo koji drugi predsednik neke političke stranke itd.
Reč je o obavezi Srbije iz Dejtonskog sporazuma, a naravno, i iz onoga što je doneto u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je Sporazum o specijalnim odnosima i vezama između Srbije i Republike Srpske. U tom smislu Srbija treba da iskoristi sve političke mogućnosti da jasno kaže svima šta će uraditi ukoliko dođe do narušavanja Dejtonskog sporazuma, a do tog narušavanja dolazi.
Zato mislim da su neuputne izjave ma kog državnog organa koje govore o tome da Srbija neće slati vojsku na Kosovo, da Srbija neće podržati nezavisnost Republike Srpske, da se Srbija jednostavno unapred na takav način deklariše da naši neprijatelji mogu da urade šta god hoće protiv nas, a mi ćemo dostojanstveno trpeti i nećemo ništa preduzeti. Mislim da su takve izjave pogrešne.
Zato ne bi bilo daleko od političke ispravnosti da pokušamo i kroz dokument Narodne skupštine Republike Srbije da to osudimo. Ne kažem da treba da se vode neke dodatne i posebne rasprave, ali postoji takva praksa u mnogim parlamentima. Uostalom, i u samoj Srbiji, o bombardovanju Srbije, o svemu, kroz razne skupštine su usvajana zajednička saopštenja, deklaracije.
Mislim da Narodna skupština Republike Srbije treba još jednom da istakne da će Srbija učiniti sve, baš sve za odbranu Republike Srpske, a ne samo na rečima i ne samo do one rečenice kada se kaže - ali ćemo braniti i jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu. Znate šta, branićemo srpski narod u Republici Srpskoj.
Ne mogu od svih međunarodnih dokumenata - Dejtonskog sporazuma, Rezolucije 1244, da budu važnije AVNOJ-evske granice bivše Jugoslavije. Srušen je komunistički sistem svuda u Evropi, ostale su samo međurepubličke granice u Srbiji, u bivšoj Jugoslaviji, kao najviši izraz pravednosti.
Apsolutno mora da se stane u odbranu našeg naroda koji živi u ovom trenutku van teritorije Republike Srbije. Uostalom, to nije samo naša politika, to je i vaša politika koju ste vodili, to je politika onih stranaka koje ste podržavali i sa kojima ste sarađivali svih ovih godina od 1990. godine do danas. Hvala.

Mislim da je ovo o čemu govorimo trenutno najvažnije pitanje sa kojim se Srbija danas suočava. Zbog svega toga želim da iskoristim svoje poslovničko pravo i još jednom pitam Vladu Republike Srbije – hoće li dati potpune informacije o onome što se trenutno dešava na političkoj sceni Srbije? Da li je 10. decembar dan kada se očekuje da se podnese završni izveštaj pregovaračke trojke? Da li je to tako ili nije? Da li se očekuje da će posle toga tzv. skupština Kosova – za koju su raspisani izbori, a mi smo pozvali Srbe da ne učestvuju na tim izborima i opet će se naći neki Srbi da učestvuju da bi dali legitimitet toj skupštini – da proglasi nezavisnost? Da li će ta skupština Kosova proglasiti svojom deklaracijom nezavisnost Kosova (tako se oni zovu)? Hoće ili neće? Da li će SAD priznati jednostrano nezavisnost Kosova i Metohije, bez odluke Saveta bezbednosti UN? Da li će još neke države pored SAD pratiti tu politiku i odluke američke administracije? Da li će možda doći do ponovnog egzodusa Srba sa Kosova i Metohije povodom toga?
Da li će Srbija 9. decembra imati predsedničke izbore, a 10. decembra ili 11. biti proglašena nezavisnost Kosova i Metohije, između dva kruga predsedničkih izbora? Molim vladajuću koaliciju da jasno i precizno kaže sada da li raspisivanje izbora od strane predsednika Narodne skupštine, bez dogovora sa DSS-om, znači pad Vlade Srbije? Ili ćete i dalje sedeti u istoj Vladi, a krišom jedni od drugih raspisujete izbore?
Da li će Srbija 10. decembar dočekati bez predsednika, koji mora da podnese ostavku da bi bili raspisani izbori, bez Vlade koja će pasti zato što su raspisani izbori bez dogovora u vladajućoj koaliciji i da li će biti raspušten parlament jer nema parlamentarne većine? Odgovorite mi da li je tako ili nije tako i da li je to odgovor prema državi Srbiji i srpskom narodu, onima koji su sve nas birali ovde. Nisu nas birali da se raspoređujemo na određene fotelje, nego su nas birali da branimo nacionalni i državni interes.
Zato mislim da je zaista vreme da otvoreno razgovaramo. Da li vi u vladajućoj koaliciji imate jedinstvo ili ne, to nas iz opozicije ne zanima, ali vaše nejedinstvo ugrožava nacionalne i državne interese. U ovom trenutku vi ste smetnja zaštiti nacionalnih i državnih interesa. Zato morate da bude odgovorni prema ovom narodu i ovoj državi, a ne da od opozicionih stranaka tražite... Mi smo spremni da raspravljamo. Stavite sutra na dnevni red pitanje Kosova i Metohije. Stavite pitanje Republike Srpske. Ako vi ne možete da se dogovorite kada će biti izbori, kako ćete se dogovoriti kada ćete i kako ćete zaštititi nacionalni i državni interes?
Samo još jednu stvar da vam kažem: ako izbore raspišete do 5. novembra za 9. decembar, to je 30 i nešto dana, da li će vas biti sramota? Jer, da je Milošević raspisivao izbore za 30 dana, došlo bi deset komisija Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju, UN, svi redom bi unapred proglasili izbore za nelegalne. Raspišite izbore, sada za nedelju, imamo slobodne termine. Možda RTS ima termin da izveštava o izborima. Možda nije zakupio te termine.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Dačiću.)
Hvala, gospodine Mrkonjiću. Ovde čitam, na B92 profesor Radivoje Stepanov kaže - Srbija može ostati i bez Vojvodine. A mi se ovde preganjamo i vi se preganjate o ovim pitanjima. Zaista vas pozivam, pozivam vladajuću koaliciju da u ime nacionalnih i državnih interesa... Tačka broj jedan oko koje su se okupili, navodno, jeste Kosovo i Metohija. Apsolutno se slažem da stvar izbora i Kosova treba da bude stvar dogovora svih stranaka. Pozovite nas na razgovor, pozovite nas da kažemo šta mislimo o tome. Ne mogu se u isto vreme rešavati status Kosova i održavati izbori. U isto vreme to ne može. Ako već hoćete izbore, otišao je ministar, zašto niste raspisali lokalne izbore, zašto niste raspisali izbore za gradonačelnika? Ne, oni su, kao, manje važni. Šta su oni?
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Dačiću.)
Najmanje ugrožavaju državu? Ne, bitno je da se što pre raspišu izbori za predsednika. Mi se ne plašimo bilo kakvih izbora, nije u tome problem, ali nemojte Srbiju da dovedete u situaciju da se unapred zna da će u tom periodu Srbija ostati bez institucija. Upozoravam građane Srbije da shvate da se ovo ne radi slučajno. Ovo se radi isključivo zbog toga da bi Srbija u tom periodu bila oslabljena, da u Srbiji nema ko da kaže ne kada je bitno da se kaže ne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na osnovu člana 225. Poslovnika tražim obaveštenje o kojim to izborima vi govorite?
Da li je neko ovde raspisao izbore? Postoje li dogovori unutar vladajuće koalicije o raspisivanju izbora?
U Ustavu Republike Srbije, koji ste mnogo smanjili, sada je ovako minijaturan, a još malo pa će biti još manji, a to je izdao ''Službeni glasnik'', nije ga izdao niko privatno, a vi imate veći i zato se stalno bunite protiv Vlade (iako ste iz vladajuće koalicije, u pravu ste), u preambuli Ustava piše da se polazi od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, u svim unutrašnjim i spoljnopolitičkim obavezama. To je pre nego što se pređe na Ustav Republike Srbije.
Ja želim da nam date obaveštenje da li je vrhunac političke aktivnosti Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije posle 10. decembra, za kada se najavljuje da će se razgovarati o finalizaciji statusa, budućeg statusa naše južne pokrajine, borba za drugi krug predsedničkih izbora, koji će biti održan 23. decembra?
Gospodine ministre, izbore za predsednika Republike raspisaće predsednik Narodne skupštine do 31.12.2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuje položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Gde su vam zakoni, gospodine ministre? Gde su zakoni koje treba da usvojimo da bi se raspisali izbori?
Ili ćete možda raspisati izbore po starim zakonima? Ili ćete raspisati izbore bez donošenja bilo kakvih zakona?
Izbori za poslanike u Skupštini Vojvodine raspisaće se do 31.12.2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje teritorijalna organizacija Republike Srbije. Gde vam je taj zakon, gospodine ministre?
Izbori za odbornike raspisaće se do 31.12, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuje teritorijalna organizacija Republike, lokalna samouprava, lokalni izbori i položaj glavnog grada.
Da li ste vi svesni u kakav položaj dovodite Srbiju u ovom trenutku? Dok čitav svet razmišlja o tome šta će biti 10.12, dok Rusija kaže da će priznati Osetiju, Abhaziju, ako se jednostrano prizna nezavisnost Kosova i Metohije, mi paraleleno govorimo o tome da nećemo slati vojsku na Kosovo i paralelno govorimo o tome da se i dalje zalažemo za jedinstvenu BiH, a nećemo da jednostrano priznamo nezavisnost Republike Srpske. Najvažnije od toga je da mi ipak, za svaki slučaj, raspišemo predsedničke izbore, nevezano od svega ostalog i od onoga što piše u preambuli Ustava.
Zato, gospodine ministre, obavestite ovu skupštinu o kakvim se izborima ovde govori i postoji li ustavni osnov za raspisivanje ovih izbora, osim političke sile koju imate u liku predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Nemojte da ste sigurni, ovoj državi najviše su potrebni, u stvari, parlamentarni izbori i lokalni izbori, a parlamentarni izbori se mogu održati bez donošenja bilo kakvog zakona. Zato, kada već raspisujete izbore, raspišite izbore za sve organe vlasti.
Zato, kada govorite o radosti ili žalosti, kako nastupate u ovom trenutku, mislim da građani Srbije ne mogu da veruju o čemu Narodna skupština Republike Srbije u ovom momentu raspravlja, dok čitav svet raspravlja o tome kako će se završiti budući status Kosova i Metohije.
Uostalom, vi ste obavezni po deklaraciji, odnosno po Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije.
Ja sam čitao Ustav i nisam tražio da mi oduzmete vreme koje sam proveo citirajući ga, ali mislim da vam je jasno o čemu se ovde radi. Vi ovde hoćete jedni druge da nadmudrujete unutar vladajuće koalicije, na štetu naroda i građana Srbije, pre svega, na štetu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Ja se izvinjavam. Samo želim da u dve-tri rečenice pojasnim ono o čemu sam malopre govorio, a na šta je reagovao gospodin Šormaz. Naravno, u ovom trenutku, svaka stranka vladajuće koalicije ima stav o ovom pitanju, ali ne znam da li ste svesni situacije koja se može desiti u decembru. Znači, ukoliko DS i G17 plus raspišu izbore bez saglasnosti DSS-a i Nove Srbije, očigledno je da više ne postoji vladajuća koalicija i da će Srbija 10. decembra, odnosno da bi bili raspisani izbori, valjda, Boris Tadić treba da podnese ostavku.
U tom slučaju, Srbija čeka izbore, čeka 10. decembar bez predsednika Republike, sa Vladom koja je izgubila većinu i koja je pala, sa Skupštinom koja je raspuštena.
Da li vi hoćete da Srbija bude, u vreme kada se rešava status Kosova i Metohije, bez institucija? Zato ja pričam o onome o čemu vi razgovarate i pregovarate. Onda, barem, razgovarajte o tome otvoreno i javno. U svakom slučaju, nemojte se vi brinuti šta opozicija govori.
Ja bih zamolio vas iz DS-a da se malo pozabavite odnosima sa vašim najbližim političkim partnerima iz DSS-a, Nove Srbije i G17 plus. Nemojte vi da brinete šta o vama misle radikali i SPS, ili šta vi o nama mislite, naše simpatije i antipatije su obostrane. Ali, mi nismo ovde da bismo samo zadovoljavali svoje partijske interese, nego smo, pre svega, ovde zato što nas je narod birao i što u preambuli ovog ustava stoji obaveza da sve državne institucije urade sve što mogu u tim trenucima da zaštite i odbrane Kosovo i Metohiju. Ko će to uraditi? Ili se sve to, možda, radi - da nema ko to da uradi kada bude teško? Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, pomerio sam početak ove sednice, koja je zakazivana više puta, za 14 časova.
Međutim, moram odmah da kažem da postoje veliki problemi u zakazivanju sednica odbora. Treba uskladiti obaveze poslanika vladajuće koalicije, poslanika koji imaju sednice Parlamenta, koji imaju službena putovanja, obaveze Ministarstva i nadležnih službi bezbednosti, koji treba da učestvuju u radu Odbora, tako da mislim da nije realno očekivati da će ta sednica biti završena za sat vremena.
S druge strane, mi ne možemo unapred znati kada će se održavati sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Što se nas tiče, što se mene, kao predsednika Odbora, tiče, ja sam predstavnik opozicione stranke, a većinu u Odboru imaju predstavnici vladajuće koalicije i zbog toga je ova sednica odlagana više puta.
Znači, ja sam uvažio ono što se ovde čulo. Pomeren je početak sednice za 14 časova. Samo bih podsetio da su u ranijem periodu sednice bile zakazivane isto u ovo vreme, a sada tražimo mogućnost da ta sednica bude održana u većoj sali. Znači, u Maloj sali Narodne skupštine, kako bi što veći broj poslanika mogao da bude prisutan.
Znači, gospodine predsedniče, kao predsednik Odbora sam uvažio ono što ste malopre rekli i što je bio zahtev, ne samo vaš, nego, pre svega, poslanika, članova ovog odbora za odbranu i bezbednost i SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, upravo sam saznao da se, u isto vreme dok ste vi tražili od mene da se odloži sednica Odbora za odbranu i bezbednost, odvija sednica Odbora za kulturu i informisanje, kojom predsedava Slobodan Gavrilović, narodni poslanik, koja, takođe, raspravlja o Strategiji kulturnog razvoja itd.
Ja bih vas molio da imate iste aršine prema svim odborima. Inače, ne želim da budem u ulozi medijatora odnosa unutar vladajuće koalicije ili odnosa sa nekim drugim opozicionim strankama. Taj princip mora da važi za sve odbore.
Inače, imate veoma nekorektan i neprincipijelan odnos prema Odboru za odbranu i bezbednost, koji je, takođe, zakazan na vreme, u 11 sati. Okej, mi smo pomerili sednicu za 14 sati, ali, nemoguće je da u isto vreme kada imate drugu sednicu odbora vi ne odlažete tu sednicu Odbora, a tražite da se pomeri ova sednica.
Molim vas da se na isti način odnosite prema jednima i prema drugima. Što se mene tiče, ja sam predstavnik opozicije u tom odboru, ali opozicija nema većinu u njemu. Ako nekome to odgovara ili ne odgovara, promenite predsednika, inače ja u ovome više ne želim da učestvujem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, a imajući u vidu da Narodna skupština najverovatnije neće raditi
sutradan niti u subotu, želim da iskoristim ovu priliku da informišem narodne poslanike i našu javnost da je, kao što znate, 20. oktobar Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu od nemačkih okupatora 1944. godine.
Želim da vas podsetim da su tada, čak tako piše i u zvaničnoj istoriji, na sajtu zvanične vlasti Beograda, Beograd oslobodile jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije. Kao što znate, postoji i Groblje oslobodilaca Beograda. Nekoliko hiljada boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i oko 1.000 pripadnika Crvene armije izgubilo je živote u operacijama za oslobođenje Beograda. I danas se taj dan slavi kao Dan oslobođenja Beograda.
Pre otprilike dvadesetak dana, u ovoj istoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, mogli smo da čujemo priče o fašizmu, antifašizmu, nacizmu i drugim pojavama za koje smatramo da su i danas aktuelne u Srbiji.
Kao što znate, SPS je antifašistička stranka, ali želim da vas podsetim, vas koji vršite vlast u Beogradu, kada obeležavate 20. oktobar, verovatno će onaj ko sada ima ulogu v.d. gradonačelnika ili ne znam čega već, po ovom što ste uradili u Beogradu, govoriti i o tom datumu. Samo bih pitao onoga ko će o tome govoriti: gde su ulice onih koji su oslobodili Beograd? Ako su vam oni toliko bitni, zašto ste i ulice sa njihovim imenima promenili?
Peko Dapčević je komandovao jedinicama partizana koje su oslobodile Beograd. Imamo li njegovu ulicu? Ulicu Bulevar Crvene armije ste pretvorili u Južni bulevar. Veoma inspirativno ime. Mogli ste barem da izmislite nekog novog prvoborca DOS-ove revolucije.
Ulicu maršala Tolbuhina − A je l' znate ko je maršal Tolbuhin? On je komandovao jedinicama Crvene armije koje su oslobodile Beograd − njegovu ulicu ste promenili u Ulicu Dejvida Makenzija. Znate ko je Makenzi? Profesor univerziteta u Severnoj Karolini, autor biografije znamenitih prvaka srpske istorije.
Ulicu generala Ždanova ste pretvorili u Resavsku ulicu. A je l' znate ko je general Ždanov? On je poginuo kada je dolazio na dan obeležavanja oslobođenja Beograda i postoji spomenik tamo gde je pao njihov avion.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Dačiću.)
Promenili ste Ulicu Marka Oreškovića u Ševinu ulicu, po ptici ševi koja je česta u tom kraju te ulice. Promenili ste Ulicu Sime Šolaje, sada se ulica zove Mozerova. Je l' znate ko je bio Mozer? Mozer je bio gradonačelnik Zemuna za vreme Drugog svetskog rata.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Dačiću.)
Milana Nedića ste stavili u sto najznamenitijih Srba, koji je bio predsednik kapitulantske vlade za vreme Hitlerove Nemačke; i vi govorite o borbi protiv fašizma. Ako želite da se borite protiv fašizma, onda budite antifašisti do kraja i ne stidite se onih koji su oslobodili Beograd, a taj dan proslavljate, i proslavićete ga i u subotu, 20. oktobra 2007. godine. Hvala vam.

Pošto me je gospodin Vučić spomenuo, zaista zahvaljujem na prilici da dobijem još koji minut, ali želim da kažem da personalno apsolutno ne želim da ulazim u ocenu bilo koga čija je ulica, koja je nosila njegovo ime, promenjena.
Može se o tome raspravljati, ali ne vidim da je za Zemun ptica ševa imala veću ulogu nego neki drugi.
Ali, da ne ispadne da je to opštinska vlast u Zemunu, u pitanju je odluka gradske vlasti i samo želim da to pojasnim, da ne ispadne da napadam bilo koju političku stranku pojedinačno koja, u ovom momentu, možda za to nije kriva.
Želim da kažem o jednoj tendenciji koja je ovde, u ovoj skupštini, započeta. Vi se žalite na ove iz "Stroja" koji su demonstrirali u Novom Sadu, a vi ste ovde, u ovoj skupštini, izjednačili one koji su se borili protiv okupatora sa onima koji su sarađivali sa okupatorom za vreme Drugog svetskog rata.
Dali ste ime ulici, znači, umesto Sima Šolaja − Mozerova. Mozerovi su bili osnivači "Navipa" i njihov jedan član porodice je bio gradonačelnik Zemuna za vreme Drugog svetskog rata. Je l' on oslobodilac Beograda?
U knjizi o sto najznamenitijih Srba je Milan Nedić, koji je bio predsednik kapitulantske vlade, vlade za vreme Hitlera.
Zamislite vi Srbiju danas, koju će okupirati, na primer, SAD i u kojoj će se neko naći da bude predsednik vlade iz ove stranke koja, na primer, danas nije tu i on će posle biti oslobodilac Srbije i spasitelj srpskog naroda. Ne, on će biti izdajnik i biće kolaboracionista, kao što je bio i Milan Nedić.
Prema tome, zato što su bili svi drugi u celoj Evropi takvi, Milan Nedić je 3. oktobra sazvao sednicu Vlade i svi su pobegli u Austriju, gde su pobegle i sve vlade koje su bile za vreme Hitlerove Nemačke.
Ali, nije kriv Milan Nedić. Krivi smo mi, danas, posle 60 godina, koji zaboravljamo svoju istoriju.
Narod koji zaboravlja svoju istoriju možda će biti osuđen da je ponovo proživi i, kada ovo govorimo, setimo se svega onoga što je bilo u proteklih mesec dana u ovoj istoj skupštini i pogledajmo jesmo li svi mi pomalo za to krivi, zato što smo zaboravili ono što se desilo od 1941. do 1945. godine. A isto što se desilo od 1941. do 1945. godine se moglo dešavati i proteklih godina, a može se dešavati i u narednim godinama.
Fašizam, i želja za dominacijom i stvaranjem novog svetskog poretka, nije mrtav. Zato je antifašizam i dalje živ. Želim još jednu rečenicu da kažem: jedan poslanik DS-a je sinoć na televiziji, čini mi se, rekao da ga zaprepašćuje to što može videti da Mrkonjić predsedava, a Borka Vučić govori. I to je fašizam.
Oliver Dulić se izvinio zbog onoga što je rekao za ovom govornicom kada je postao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi imate pravo da mislite o nama šta hoćete, ali morate da poštujete volju naroda − volja naroda je viša od svega onoga što mi mislimo jedni o drugima.
I zato, nadam se da je to nespretno izgovoreno, a ne da je neka tendencija. I mene zaprepaštava što vidim mnoge od vas u ovoj skupštini, a ne bi trebalo da ih gledamo, ali poštujem volju naroda.
Meni je drago što vas tu vidim i nadam se da ćete tu biti, gospodine Mrkonjiću, ne kao zamenik i potpredsednik, nego kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vaša ekselencijo, želim odmah da kažem da su, bez obzira na to što je ovde bilo raznih primedaba, u dosadašnjoj praksi rada parlamenta više puta sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvovali ambasadori drugih država.
I ne znam zašto bi nekom smetalo prisustvo stranih ambasadora, a naročito onima koji su i sada otišli verovatno u tu ambasadu da vide da li su dobro odradili svoj deo posla u ovih nekoliko desetina minuta.
Mislim da je cela ova dosadašnja rasprava, u suštini, bila rasprava koja bi opravdala amandmane koje je neko drugi napisao i podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije kako bi se ovaj Predlog deklaracije na neki način poništio na isti način kao što su to učinile SAD prilikom donošenja ovakve iste deklaracije u Generalnoj skupštini UN.
Raduje me što je, čini mi se, 205 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije predložilo ovaj predlog deklaracije. Mislim da su, osim Kosova i Metohije, retke teme o kojima je stav narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovako jedinstven. Zato što je ovde u pitanju principijelni odnos. Naša država, koja je na svojoj koži osetila šta znači pristrasan odnos međunarodne zajednice, mora imati isti takav principijelni odnos prema onim državama koje su podržavale Srbiju sve vreme koliko je ona bila izložena (i sada jeste izložena) neprincipijelnim pritiscima iz određenih neformalnih centara moći međunarodne zajednice.
Zato će SPS, naravno, pošto je potpisnik ovakve deklaracije, glasati za ovaj predlog deklaracije bez neke velike rasprave o ovoj temi. Zato što politika pritisaka, sankcija, izolacije, pa i politika jednostrane primene sile, bombardovanja bez odluke Saveta bezbednosti UN − jeste politika flagrantnog kršenja međunarodnog pravnog poretka.
Ovde neko pokušava da opravda odbijanje glasanja za ovakvu deklaraciju time što se navodno Srbija svađa sa UN. Apsolutno nije reč o tome. Nijedan od poteza koji je preduziman protiv Kube ili protiv Srbije nije bio u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN, već bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Ovo nije blokada UN, isto kao što Srbija nije imala bombardovanje na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN. Isto kao što će možda sutra i Kosovo i Metohija dobiti jednostrano priznanje nezavisnosti - bez saglasnosti i bez odluke Saveta bezbednosti UN.
Zato je obaveza Srbije da podrži sve one zemlje u svetu koje su izložene sličnim problemima, kao što je sve ono kroz šta je prolazila Srbija i srpski narod i svi građani Srbije sve ovo vreme.
Podsetio bih da je nedavno Fidel Kastro izneo i jednu tvrdnju: da je Hose Marija Asnar, predsednik španske vlade, jednostavno tražio od SAD da se bombarduje RTS. Da li je neko ovde u Srbiji reagovao na to?
Da li je iko tražio da se provere takvi navodi? Po transkriptu razgovora koji su objavili u listu "Huventud rebelde", Asnar je tada rekao američkim zvaničnicima da mu nije jasno zbog čega još nisu bombardovali RTS. Asnar je tada bio predsednik španske vlade.
Generalni sekretar NATO-a je takođe bio Španac - Havijer Solana. I, kada to kaže Kastro, koji u tom delu sveta koji pripada tzv. španskom uticaju ima veliki ugled, kao onaj koji se usudio da se bori protiv tako velike kolonijalne sile kao što su SAD, to ipak zaslužuje da ima određeni odjek u srpskoj javnosti.
A mi i dalje istražujemo da li je za bombardovanje RTS-a kriva srpska vlast ili generalni direktor RTS-a. Isto kao što se ovde čulo, od strane onih koji su sada otišli, i da Srbija, eto, iako je imala Miloševića, nije trebalo da ima sankcije.
Sankcije prema jednoj državi se, kao što znate, ne uvode zbog ličnosti koje se nalaze na čelu tih država. Ne uvode se zbog karakteristika tog režima. Uvode se zbog geostrateških interesa.
U Turskoj su ljudska prava na toliko visokom nivou da je svih ovih godina bila izložena preprekama da postane članica EU, ali to nije smetalo da odmah postane članica NATO-a. Zato što je trebalo sa turske teritorije bombardovati Irak.
Pitam naše državne organe (ako treba, pitaćemo ih i zvanično) poseduju li informaciju da li se iz Bondstila šalju vojnici i trupe u Irak, Avganistan i druge države u svetu gde postoje vojne intervencije.
Da li se teritorija Srbije ili onoga što je trenutno pod kontrolom UNMIK-a koristi za napade na druge zemlje? Ili se, naravno, koristi za tajne zatvore, o čemu smo diskutovali i o čemu je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju.
Uostalom, dva naša vojnika su za vreme NATO agresije kidnapovana i bila u ilegalnim NATO zatvorima. Da li je neko uopšte o tome govorio i da li je reagovao? Retko ko. I zahvaljujem se svima onima koji su u tome učestvovali.
Želim ovde da kažem da se SPS zahvaljuje Kubi, kubanskom narodu i kubanskom državnom rukovodstvu na podršci koju je Srbija imala svih ovih godina u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Takođe, smatramo da je obaveza Srbije, srpskog naroda i svih građana Srbije da ovakvom jednom deklaracijom da principijelnu podršku kubanskom narodu, Republici Kubi, i da zahteva prekid sankcija i izolacije od strane SAD, zemlje koje očigledno na tom delu zemaljske kugle ima geostrateške interese, pa zato i drži sankcije.
Podsetio bih na to da je pre Kubanske revolucije 75% zemlje na Kubi bilo u vlasništvu stranaca. Normalno je da neko očekuje da mu se sve to vrati.
Takođe, oni koji su pobegli sada odavde, iz ove skupštinske sale, garantujem da je svako od njih nosio Če Gevaru na svojim grudima kada je bio mlad i glumio levičara revolucionara.
Če Gevara, istina, nije Kubanac, ali je bio jedan od vođa Kubanske revolucije, a nedavno smo obeležili nekoliko decenija, 40 godina od njegovog ubistva. (Znaju ovi koji su to nosili. Nažalost, ja nisam živeo u to vreme.) U svakom slučaju, drago mi je da Če Gevara, koji je bio simbol svetske revolucije, i danas ima ovde pristalice.
Ovde je očigledno reč o pokušaju da se opstruira donošenje ovakve rezolucije amandmanima koji će, u stvari, priču prebaciti sa izolacije od strane SAD na, navodno, nedemokratski režim na Kubi. Kakav će sistem imati Kuba, to je stvar o kojoj odluku donosi kubanski narod. Isto kao što odluku o tome kakav će sistem imati Srbi i svi građani Srbije − donosimo mi ovde.
Rečeno je da siromaštvo zavisi, između ostalog, i od toga ko je na vlasti. Evo, sedam godina SPS nije na vlasti i sedam godina su tzv. "demokratske snage" na vlasti, a Srbija i dalje spada u krug siromašnih država. Čak, da ne pričam, možda bi me neko optužio da sam blagonaklon prema onom vremenu kada smo mi bili na vlasti, ali juče je bio Dan svetske borbe protiv siromaštva. Prema podacima strategije za borbu protiv siromaštva videli ste da ogroman deo naše populacije živi u ogromnom siromaštvu.
Dalje, da li postoje i dalje sankcije protiv Srbije? Postoje i dalje. Zašto Srbija ne ulazi u EU, zašto Srbija ne potpisuje sve ove sporazume sa EU? Je l' postoje sankcije protiv Srbije? Ko je za to kriv? Je l' su krivi oni koji su na vlasti?
Mi, sa pozicije opozicione stranke, mogli bismo da kažemo da su krivi oni koji su na vlasti. Ne, za pritiske na našu zemlju, za sankcije i sve drugo čemu naša zemlja može da bude izložena krivi su oni iz međunarodne zajednice koji žele da pritiscima razbiju Srbiju i otmu deo naše teritorije. Tako se voli svoja zemlja i tako se brani svoja zemlja, a ne napadima na one koji se nalaze na vlasti. Zbog toga će SPS glasati za ovakav predlog deklaracije.
Što se tiče Kastra, on je u svom saopštenju dao jedan lep naslov svom saopštenju: "Tiranin posetio Tiranu". Istina, tada su mu u Tirani ukrali sat.
U svakom slučaju, Srbija se nalazi pred problemom da će joj možda neko oteti deo njene teritorije suprotno odluci Saveta bezbednosti UN. Zato Srbija treba da pozove čitav svet na poštovanje međunarodnog pravnog poretka, na međunarodnu politiku koja je definisana rezolucijama i Poveljom UN. I zato mislim da je veoma dobro što je većina političkih stranaka u Srbiji, osim onih koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije u ovoj skupštini i kojima je draže mišljenje iz američke vlade ili iz američke ambasade nego mišljenje svog naroda i svih građana ove zemlje, da će ova skupština, čini mi se, ogromnom većinom glasova doneti ovakvu deklaraciju i ovakvu rezoluciju.
Želim još jednom, na kraju, poštujući ono što je gospodin Mićunović ovde malo pre govorio i poštujući ono o čemu je govorio kada su u pitanju sankcije, da Srbija iz onoga kroz šta je prošla treba da izvuče pouke. Šta god mislili jedni o drugima, ne sme nam borba za vlast biti draža od države u kojoj se borimo za vlast.
Još jednom zahvaljujem kubanskom narodu i Republici Kubi na podršci koju je dala srpskom narodu i srpskoj državi u vreme kada se borila i kada se sada bori za svoju slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Takođe, mi dajemo punu podršku Republici Kubi i kubanskom narodu u borbi da odbrani svoju nezavisnost i u borbi da se što pre prekine politika izolacije i sankcija prema Republici Kubi, bez obzira na to kakav oblik političke vlasti ta država ima. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovde bio dogovor da nekoliko šefova poslaničkih klubova nešto kaže povodom svih ovih tema koje su od jutros, a pretpostavljam i ovih dana, zaokupljale domaću političku javnost, želim samo da iznesem ono što svi vi ovde dobro znate i mi smo o tome govorili, upozoravali čitav niz godina i pre toga, a to je da se Srbija opasno poigrava sa zaboravljanjem i brisanjem svoje istorije, da ste napravili ozbiljnu političku grešku time što ste, možda svesno, možda nesvesno, možda zbog birača, možda zbog svojih predaka, izjednačili one koji su se borili za slobodu svog naroda i one koji su sarađivali sa okupatorom, barem jednim delom za vreme Drugog svetskog rata.
Za to ste glasali svi vi ovde u Narodnoj skupštini, koji ste tada bili, osim Socijalističke partije Srbije.
Takođe, ovo o čemu je govorio gospodin Čanak. Glasali ste i za mogućnost rehabilitacije Milana Nedića, čak je neko ovde u Narodnoj skupštini spominjao i Dimitrija Ljotića.
Znači, mi smo o tome govorili na vreme, samo smo protiv toga da se čitav jedan narod gura u fašizaciju i nacifikaciju i protiv toga smo, kao što je jednom rekao glumac Predrag Ejdus, da Srbija treba da prođe proces denacifikacije.
Srbija kao država nikada nije bila fašistička, niti nacistička, bez obzira da li je u njoj na vlasti bio Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić ili Boris Tadić. Zato vas molim da time što se međusobno prepucavamo ne nanosimo štetu Srbiji kao državi.
A normalno je da je Srbija imala najslabiju proslavu 50 godina oslobođenja od fašizma. To je normalno, zato što nisu imali kako da obeleže tu proslavu. Zato što je trebalo da prikažu one koji su oslobodili zemlju od fašizma. Kako onda da prikažu samo njih, a da ne prikažu i ove druge koje su izjednačili sa ovima koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu. Sećate se tih proslava.
Sećate se, proslava je bila u ''Sava'' centru, ljudi koji su bili prisutni pitali su se da li je uopšte bio Drugi svetski rat.
I dok se nije pojavila slika čoveka koga nikada nisam ni video ni upoznao, a neki su ga videli i tri puta, pa su o tome pisali i pesme, pa su ga videli više puta, pa su ga i sahranjivali i sve ostalo, znači, dok nisu videli sliku Josipa Broza Tita – nije se čuo ni aplauz u ''Sava'' centru te godine kada ste obeležavali 50 godina, odnosno 60 godina pobede nad fašizmom.
Znači, cela ova priča o kojoj danas govorimo nije od juče. Ja sam protiv toga da se iz ovoga izvlače političke koristi za određene političke stranke, ali bih vas podsetio da mi sada treba da donosimo zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti u kojem će biti i ta odredba o izjednačavanju prava partizana i četnika i ne samo četnika. Nismo mi izjednačili samo četnike, izjednačili smo i neke druge, sve koji imaju tri svedoka da su se borili protiv okupatora. Među njima su svakako i nedićevci. Sećate se da je u vreme vaše vlasti bila inicijativa da jedan trg dobije ime Dimitrija Ljotića, u jednom gradu u Srbiji, u Smederevu.
Nemojte se sada čuditi odakle sada vama te ideje o nacifikaciji ili fašizaciji i sve ostalo. Apsolutno sam protiv toga da se jedna politička organizacija ili udruženje zbog toga što zastupa nacionalne političke stavove proglašava za fašističku ili nacističku. Treba praviti razliku između fašizma, nacizma i onoga za šta neko misli da jeste. Naravno, državni organi u svemu tome treba da učestvuju. Imamo mi i drugih primera.
U Srbiji ima i drugih problema. Ja sam očekivao danas ovde da se govori o tome, mada su neki odavde izašli, iz ove sale, odnosno jedan muftija kaže u Novom Pazaru da se nikada neće odreći Sarajeva. Nisam sada čuo da je neko ovde reagovao tim povodom.
Želim da vam kažem da oni koji traže da se Srbija odrekne Kosova, oni koji traže da se Srbija odrekne Republike Srpske ili da se Srbin iz Banjaluke odrekne Beograda od nas sada traže da to prihvatimo i da slušamo to mirno. Ne mešamo se u verske sukobe, niti me to zanima, ali sećate se da je jedan od ambasadora rekao da ćete se uskoro zabaviti ne Kosovom nego Vojvodinom i Sandžakom, odnosno Raškom. Znači, ako može da postoji poruka iz svega ovoga, jeste da ne postoji politička stranka u Srbiji koja podržava fašizam, nacizam itd, javno.
Zalažem se, naravno SPS se zalaže da se zabrani svaki oblik fašizma i nacizma u Srbiji. SPS se zalaže za čuvanje antifašističkih tradicija, a ne za rušenje antifašističkih spomenika i obeležja širom zemlje.
Ovde su postojali neki koji su se dičili time što će srušiti neki spomenik ili neko groblje. I Stevana Filipovića su rušili pa su posle neki bili kod vas u DOS itd, a sada ne znam kod koga su. Bili su, da ne pričam gde su, jer više ne znam ni gde su ni šta su, ali ono čime Srbija treba da se ponosi jeste antifašistička tradicija.
Srbija je dala ogromne žrtve u borbi protiv fašizma i nacizma. Danas da Srbin bude nacista bilo bi isto kao kad bi neki Jevrejin bio nacista. Koliko je Srba stradalo u Jasenovcu, koliko je Srba stradalo unutar Srbije zbog naših unutarsrpskih sukoba zbog fašizma i nacizma? Zato, sve u svemu, SPS podržava napore da Srbija ide jednim putem u kome neće biti bilo kakvih tragova fašizma i nacizma, ali smo, naravno, i protiv toga da se jednoj organizaciji ili udruženju, tek tako, da im se olako pripisuju fašistički znaci.
Ja ću vam ovde reći da ste mnogo puta, vi znate to, u svojoj istoriji, za našu stranku, za stranku kojoj pripadam, govorili da je ovakva ili onakva, fašistička, nacistička, nacionalistička. Treba da vodite računa kada o tome govorite. Danas kad govorite o svemu ovome, takođe, treba da vodite računa da ovo neko sluša i to sluša sa strane i o ovome će se pričati. Ali se neće pričati o tome da je Srbija antifašistička, nego će se pričati o tome da je 20, 30, 50 fašista u Srbiji maltene napravilo darmar u Srbiji. Zato, kada govorimo o svemu, moramo da vodimo računa o nacionalnim i državnim interesima. Apsolutno se zalažem da država radi svoj posao, ako država radi svoj posao, onda nećemo imati takvih problema.
Naravno, pošto je ovde bilo različitih primedbi na tu temu, Srbija nikad nije bila fašistička niti nacistička, a naročito u vreme posle Drugog svetskog rata, bez obzira da li je bio na vlasti Slobodan Milošević, Koštunica, Đinđić ili Tadić, daleko smo od toga da je srpsko društvo fašističko i nacističko. Naravno da smo daleko od toga, jer živimo u državi u kojoj sigurno jedna trećina stanovnika nisu Srbi i gde postoji nacionalna ravnopravnost, između ostalog, i svih ovih godina koliko je SPS bila na vlasti – Srbija je bila definisana kao država svih građana, a ne samo kao država srpskog naroda.
Znači, SPS će podržati svaku borbu protiv fašizma, protiv nacizma i tražimo da država tome posveti pažnju. Ali, pažnja se ne posvećuje samo kada se organizuju neke demonstracije. Pažnja se posvećuje i sramota je za jednu državu kada nema svoje predstavnike kada čitav svet slavi pad fašizma i godišnjicu pada fašizma. Očigledno da mi danas imamo one koji se stide toga što je Srbija porazila fašizam 1944. i 1945. godine. Možda su 1944. i 1945. godine poraženi i neki politički preci nekih koji ovde sede, u Srbiji, ali to je naša unutrašnja srpska stvar.
Za spoljašnju stvar, za ono što je potrebno kao politički reprezent Srbije, u ovom trenutku je važno da Srbija bude država u kojoj će državni organi i sve političke stranke u Srbiji imati sličan stav ovim povodom. Znači, ''smrt fašizmu'', je l' tako gospodine Čanak? Smrt fašizmu i naročito mi se sviđa ono što ste na parolama imali – NATO jednako kukasti krst. Hvala. (Aplauz.)