Ne volim da mi se ništa dešava iza leđa, pa zato.

Pošto nema Mrkonjića, ne znam da li da vam poverujem. Zahvaljujem se na poverenju.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, očigledno sam jedan veoma povlašćeni narodni poslanik.
Takođe, gospodine ministre, postoji jedan deo koji se tiče zdravstvene zaštite i vi ste ga ovde napisali. Planirani rashodi, piše u vašem tekstu koji ste napisali, planirani rashodi da izdate lekove na recept su veći za 16,33% u odnosu na plan za 2007. godinu.
Ova pozicija je planirana za 2007. godinu na nižem nivou od potrebnog, kao posledica činjenice da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za zdravstvenu zaštitu. Najveći deo će se odnositi na lekove na recept.
Rashodi za lekove i medicinska sredstva koja čine: lekovi, sanitetski i medicinski materijal, krv i krvni produkti, lekovi za hemofiliju, citostatici, vakcine, ugradni materijal u ortopediji, kardiohirurgiji, implatanti za kukove, pejsmejkeri, stentovi, graftovi i drugi ugradni materijal, takođe, ova pozicija je planirana na nižem nivou od potrebnog, kao posledica toga da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za ove namene.
Mi se zalažemo za besplatnu zdravstvenu zaštitu. Gospodine ministre, koliko ljudi u Srbiji danas nema zdravstvenu knjižicu? Svaki građanin Srbije mora da ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Vi ste napisali u Ustavu Republike Srbije da je Srbija država socijalne pravde. O kakvoj vi socijalnoj pravdi govorite, ako nemate pravo na besplatno školovanje i nemate pravo na besplatno lečenje. Bar osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Ne može život u Srbiji da zavisi od toga da li neko ima para da se leči, da li će neko imati para da kupi lekove. Zato postoji država. Država ne postoji da pomaže tajkunima. Država postoji da pomaže socijalno ugroženim kategorijama i zato se i zove država socijalne pravde.
Takođe, ovde ste govorili, ključ za smanjenje javne potrošnje. Šta znači smanjenje javne potrošnje? Dajte da to prevedemo na jedan jezik razumljiv svima. Smanjenje javne potrošnje, šta znači? Ovde piše, nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama.
Nemam ništa protiv toga da neko ko može da živi bolje od drugih radnika nema pravo da koristi svoje privilegije. Nisam siguran da državna administracija i javne službe zaslužuju da imaju takav zamrznuti nivo plata. Kako ćete ih zamrznuti? Da generalni direktor javnog preduzeća ima 400 ili 300 hiljada dinara platu, a čistačica, ili sekretarica ili vozač 12 hiljada. Ostaće trajno tako zamrznute.
Da li vi znate da ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije kako je nepravedni raspon i kako su nepravedno određene plate. Vozači koji voze narodne poslanike, po odredbama koje ste vi utvrdili u državnoj upravi, imaju platu, mislim, između 10 i 12 hiljada dinara. Oni koji znaju da oni rade u Narodnoj skupštini verovatno misle da su njihove plate astronomske.
Govori se o tome da se smanjuju subvencije, smanjivaće se subvencije, smanjenje javnih investicija itd. Takođe, želeo bih da vas podsetim koliki vam je spoljnotrgovinski deficit. Da li znate kada je nastao ogroman spoljnotrgovinski deficit?
Kada je 2000. godine ekspertska grupa koja se nazivala G17, tada, predložila potpunu liberalizaciju spoljne trgovine i spoljno-ekonomskih odnosa.
Šta se desilo? Ovde u ovoj sali su Labus i Dinkić priznali da su napravili grešku. Ukinuli smo carine, otvorili naše tržište za strane proizvode. Nismo zaštitili naše tržište, iako nas niko na to nije obavezivao. Danas je već problem da povećate carinu kada ste je već jednom smanjili.
Zašto smo to uradili? Da bismo možda uništili domaću privredu, da bismo lakše prodali ili rasprodali neka preduzeća? Znači, spoljnotrgovinski deficit u 2006. godini povećan je za 520 miliona evra, piše ovde.
Broj zaposlenih u prvih osam meseci 2007. godine manji je za 1,1% nego u odnosu na isti period prošle godine. Čekajte, koliko sam shvatio, naša država ide u prosperitet. Ako gledamo ono što se javno objavljuje, pa i po Zavodu za statistiku i sve ostalo, izgleda da građani nisu svesni koliko dobro žive. Izgleda da ni oni koji su otpušteni sa posla nisu svesni da su dobili otkaz.
Mi smo predložili, gospodine ministre, i to je bio dogovor sa prethodnim ministrom za socijalnu politiku, šta će biti sa ljudima koji su dobili otkaz, koji nemaju dovoljno godina da odu u penziju, a ko će ih sada primiti da rade u 50 ili 55 godina života?
Predložili smo da se donese zakon kojim će se povezati taj radni staž da ljudi imaju pravo na dostojanstvenu starost. Ti ljudi nisu više potrebni nikome u Srbiji. Reč je o 100, 200 ili 300 hiljada ljudi. Podsetio bih da je više od 200 hiljada ljudi, čini mi se, iskoristilo onaj zakon koji smo doneli pre dve-tri godine o povezivanju radnog staža 1990. godine pa do danas. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je danas 21,7%, veoma visoka stopa nezaposlenosti. Kada se može očekivati da se ona smanji? Nažalost, ne tako brzo.
Želim samo još jednom da podsetim, mi smo predložili ukidanje PDV na opremu za bebe, na hranu, na odeću, a vi ste to odbili, pa je onda predsednik Vlade Vojislav Koštunica primio pismo od patrijarha, Njegove svetosti gospodina Pavla, pa je prihvatio njegov zahtev. Pa šta je bilo onda s tim zahtevom? Jeste li ga prihvatili ili ga niste prihvatili? Da li se predsednik Vlade nešto pita u vašoj Vladi? Šta ste uradili? Vi ste onda slagali patrijarha srpskog, ne vi lično, ali Vlada Republike Srbije. Obećali ste mu da ćete izaći u susret.
Da li je problem što je Žarko Obradović podneo taj amandman i taj predlog zakona? Nema problema, podnesite ga vi. Evo, sve što smo mi predložili, ništa ne moramo mi da podnesemo, odbijte sve naše predloge, predložite vi i donesite, neka bude u interesu ove države i ovog naroda.
Na samom kraju, želim da se malo osvrnem i na ovaj predlog ova dva zakona, koji su takođe povezani sa ekonomskim pitanjem, a to su besplatne akcije. U ovoj istoj sali usvojili smo zakon 2005. godine, a ovde piše da je izašlo u „Službenom glasniku“ 2005. godine, znači, kada su bili štrajkovi na inicijativu, predlog i na zahtev SPS-a, donet je zakon u kojem je stajalo da u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše 30% državnog kapitala koji se privatizuje.
Državni kapital koji se u akcijama prenosi bez naknade zaposlenima u javnom preduzeću i preduzeću sa većinskim učešćem državnog kapitala, koje obavlja delatnost od opšteg interesa, koje se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno metodom javne aukcije, ne može biti veći od 15% kapitala koji se privatizuje. Akcije koje su preostale posle prodaje i prenosa zaposlenima bez naknade evidentiraju se u Privatizacionom registru.
Znači, vi ste ovde obećali, prethodna vlada, i zapisali u zakonu 15 + 15%, ne više od 30%, a šta ste sada predložili u ovom zakonu? Predložili ste da kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od ukupnog kapitala svakog preduzeća.
Vi predlažete ovim zakonom da se ukine ovaj član drugog nekog zakona. Ne znam šta se to promenilo? Ministar Dinkić je i tada razgovarao sa tim istim, tada je bio ministar finansija. U čemu je problem, otkud sada da se daju besplatne akcije za 15%, a ranije je bilo predviđeno drugačije? Ne bih samo da podsećam na to, posle 2000. godine je inače ukinuto bilo kakvo pravo da bilo ko može da ostvari akcije na osnovu radnog staža u nekom preduzeću ili bilo gde u nekoj javnoj ustanovi.
Da završim, budžet jeste političko pitanje, ali samo bih vas podsetio da se država danas nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji, u koju je došla zbog opasnosti od ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i zbog velikih neslaganja unutar vladajuće koalicije.
Ne znam da li ste vi svesni poteza koji se svaki dan dešavaju na političkoj sceni Srbije? DS će raspisati predsedničke izbore za januar bez saglasnosti DSS-a, u uslovima kada čekamo 14. decembar kao samit Evropske unije i kada čekamo 19. decembar kao sednicu SB UN. Kakvi su vaši odnosi i da li ćete da se raspadnete? To je naša želja, ali je problem u tome što će posledice svega toga trpeti cela ova država i čitav ovaj narod.
Hoćemo li mi taj januar, decembar, mart, februar dočekati u opštem političkom haosu ili ćemo kao Srbija biti u nečemu jedinstveni?
Nema jedinstvene odbrane KiM-a, jake odbrane KiM-a, bez jedinstva na političkoj sceni Srbije, a vi emitujete nejedinstvo unutar vladajuće koalicije.
Prosto ne mogu da verujem da je vama od svega ovoga o čemu sam malopre govorio važnije ko će koga nadvladati u vašim pregovorima i ko će imati veći politički interes nego što je interes ove države i ovog naroda.
Zato nisam siguran da li ćete uopšte stići da usvojite ovaj budžet, daj bože da zbog toga država i narod neće trpeti, ali od toga će zavisiti i odbrambena i bezbednosna snaga ove zemlje. Ne bismo se uopšte zbog vas sekirali da, nažalost, zbog odnosa unutar vladajuće koalicije ne zavisi pozicija Srbije u ovom trenutku.
Znači, gospodine ministre, mi nećemo glasati za predlog vašeg budžeta. Naravno, predložili smo čitav niz amandmana, na vama je da ih prihvatite ili ne, oni su u cilju poboljšanja svega ovoga o čemu sam govorio. Samo vas podsećam da morate da ispunjavate odredbe iz Ustava Republike Srbije.
Republika Srbija je država socijalne pravde, zapisali smo u Ustavu, za šta je glasalo više od 50% građana Srbije upisanih u birački spisak. Nema države socijalne pravde, kakva treba da bude Srbija, u kojoj će pravo na rad, pravo na lečenje, pravo na obrazovanje biti privilegija. Svako u ovoj državi mora da ima jednaku šansu da uspe u životu.
I vi ste, gospodine ministre, verovatno odnekuda došli i koristili pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje. Da toga nije bilo, pitanje je da li biste uopšte završili škole i fakultete, i da li biste uopšte došli do svega ovoga.
To je princip za koji se bori SPS. Pozivam vas da te odrednice zadržite ne samo u programu vaše stranke, nego da postavite u Predlogu budžeta koji predlažete Narodnoj skupštini. Možete biti samo levičari, ukoliko želite državu socijalne pravde, ukoliko to pokažete predlozima zakona. Ukoliko ste to samo u inostranstvu, a u zemlji to ne pokazujete, zato što za vas ne glasaju oni koji tako misle u Srbiji, onda igrate na pogrešnu političku kartu i izgubićete deo svog biračkog tela.
Zato vas pozivam, važnije je od svega, odbrana države i naroda da, ali država socijalne pravde je ustavna kategorija. Morate omogućiti ljudima pravo na rad, na garantovano radno mesto, da deset tajkuna ne bude jače od pet miliona Srba ili drugih građana Srbije, da ljudi imaju pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje, da imaju prava iz oblasti socijalne zaštite itd. Jednostavno, to je ono što misli većina građana Srbije.
Mislim da niko ne treba da pobegne od onoga što je nekada bio. Još jednom vam ponavljam, ne postoji čovek u ovoj sali koji nije koristio privilegije države socijalne pravde, kakva je nekada bila ona bivša SFRJ. Možda je ta država i malo preterala, možda da nije bilo tih svih privilegija i prava na besplatno školovanje, možda ne bismo imali ni ponekad neke ministre u Vladi Srbije, ali u svakoj školi ima ponekad i loših učenika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ceo problem koji je sinoć bio prisutan, a i jutros, nastao je povodom odluke Vlade Republike Srbije o promeni načelnika okruga i koordinatora na Kosovu i Metohiji.
Želeo bih samo da vas upoznam da koordinator na KiM jeste predsednik opštine, koga imenuje Vlada Republike Srbije. Na osnovu dogovora koji je postignut pre nekoliko godina, osim SRS-a koja u tome nije želela da učestvuje, sve druge stranke su imale koordinatore i načelnike okruga, čak i Demokratska stranka, u uslovima kada je bila opoziciona politička stranka, zbog jedinstvene državne politike na Kosovu i Metohiji i zbog toga što je DS bio član Državnog pregovaračkog tima.
Kada je došlo do promene vlasti u Republici Srbiji, posle ovih parlamentarnih izbora, bilo je ideja o tome da se promene koordinatori i načelnici okruga.
Vuko Antonijević, predsednik Koordinacionog centra, na naša pitanja tim povodom i na želju da se o tome razgovara, a mi smo bili spremni za sve razgovore na tu temu, rekao nam je da u Vladi postoji dogovor da se o tim pitanjima trenutno ne razgovara, dok se rešava status Kosova i Metohije, i da će SPS biti konsultovan i obavešten o svim daljim potezima tim povodom.
Kao što znate, Socijalistička partija Srbije je imala konstruktivan prilaz državnoj politici o Kosovu i Metohiji. Glasali smo za sve rezolucije i deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije. Čak smo juče dali saglasnost na pitanje koje sam smatrao suvišnim – da li želimo da učestvujemo u organizaciji nekog mitinga koji se priprema za odbranu Kosova i Metohije, ne znam kada, da li 17. ili 18. decembra ove godine.
Smatramo da je, apsolutno, neprimereno da tri-četiri dana pre 10. decembra Vlada Republike Srbije, na svojoj sednici od juče, izvrši promenu koordinatora i načelnika okruga na Kosovu i Metohiji, bez dogovora sa političkim strankama koje su u tome učestvovale. Ako neko želi jedinstven prilaz, smatram da je odabrao pogrešan momenat.
Ovde nije pitanje vlasti ili opozicije, odnosno nije nam važno da neko od nas bude u "vlasti", ovde je reč o tome da li želimo konstruktivan prilaz ili želimo da sada svima kažemo da nam je važnije nekoliko koordinatora od jedinstvene politike vezane za Kosovo i Metohiju.
Predsednik Parlamenta zna da je SPS, takođe, imao konstruktivan prilaz, kao i druge opozicione stranke, i prilikom izbora Vlade Republike Srbije, ne ometajući svojim diskusijama taj izbor, a isto i sada, ne ometajući rokove koje ste postavili za raspisivanje izbora i donošenje zakona po Ustavnom zakonu, odnosno Zakonu za sprovođenje Ustava.
U skladu s tim, smatramo ovo nekorektnim i neprimerenim potezom, koji predstavlja udar na državno jedinstvo koje je potrebno oko Kosova i Metohije. Takođe, smatram da je veoma nekorektno i to što je, čak, neko našao za shodno da ostavi nekoliko naših koordinatora, a da pri tome nije konsultovao SPS. Ko je od vas zadužen za kadrovsku politiku unutar SPS-a? Ja sam sinoć zvao nadležne predstavnike Vlade iz vodećih stranaka, DS-a i DSS-a. Niko nije bio u toku šta se dešava. Izgleda da je to prošlo a da niko ne zna za šta ste glasali u Vladi Republike Srbije, čak niste zadovoljni ni unutar vaših stranaka.
To nas ne interesuje. Mi tražimo konstruktivan prilaz svemu tome i korektnost. Danas smo tražili, a juče smo se tako i javljali, zato što želimo objašnjenje Vlade.
Moram da vas obavestim da nas do ovog trenutka niko nije informisao o tome šta je Vlada Srbije, u stvari, odlučila.

Nisam siguran ni da li svi poslanici vladajuće koalicije znaju šta je Vlada Srbije odlučila. U svakom slučaju, malopre je dogovor bio i zato sam se javio.
Ono što je malopre rekao predsednik Parlamenta, mislim da je široka formulacija onoga što je bio dogovor. Bio je dogovor, na predlog vladajućih stranaka, i ja sam to prihvatio u ime SPS-a, da u toku današnjeg dana SPS razgovara s nadležnim ministarstvima i predstavnicima Vlade o tome kako da se prevaziđe ova situacija i kako da dođe do preispitivanja ovih odluka, imajući u vidu potrebu jedinstva oko Kosova i Metohije.
Vi ste rekli, i ja se slažem s tim, da se obavljaju sastanci i sa drugim strankama, nemamo ništa protiv, ali to je bio dogovor, vi ste u tome učestvovali, razgovarali ste s nadležnim ministrima i sa predstavnicima Vlade – da se u toku dana obavi razgovor SPS-a i konsultacije s predstavnicima Vlade, o tome kako da se prevaziđu problemi koji su nastali ovim povodom. Ukoliko je to dogovor, mi ćemo učestvovati u njemu. Ukoliko nije, onda ćemo mi raditi svoj posao.
Ja ipak pozivam da u ovim trenucima ispoljimo visok osećaj razumevanja težine političkog trenutka u kojem se nalazimo. Nikome nije važnija ničija fotelja od viših interesa, koje svako od nas u ovom trenutku ima. U tom smislu vas molim, predsedniče, čini mi se da je dogovor bio ovakav kao što sam ja rekao i da je to prihvaćeno i od predstavnika Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Nekako Skupština bolje funkcioniše kada vi predsedavate, pa mi je drago da imam priliku sada da govorim.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, želeo bih da dam nekoliko sugestija vezano za ono što se u ovom trenutku nalazi na dnevnom redu, ali imajući u vidu i globalnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Oblast koju danas uređujemo zakonom je u ovom trenutku veoma važna za Srbiju, čak možda jedna od najvažnijih, jer je potreba za jedinstvenom spoljnom politikom veoma bitna u ovom trenutku u kom se Srbija danas nalazi.
Ovo jeste Predlog zakona o spoljnim poslovima, međutim, po svojoj sadržini ovo je, u stvari, predlog zakona o Ministarstvu spoljnih poslova, ovo je predlog zakona o jednom nadležnom organu državne uprave i, praktično, o radnim odnosima zaposlenih u tom organu.
Zato smo smatrali, podneli smo nekoliko amandmana tim povodom, ali generalno, o tome sam govorio i na sednici Odbora za inostrane poslove, slično je govorio i predsednik tog odbora narodni poslanik Dragoljub Mićunović, očigledno je da postoji potreba za definisanjem jedinstvene spoljne politike ove države i da se iznađe način kako da se dođe do koordinacije te spoljne politike.
U svakom slučaju, Narodna skupština, preko svojih nadležnih odbora, naravno i preko predsednika skupštine i ljudi koji se nalaze u rukovodstvu Narodne skupštine, i predsednik Republike takođe imaju određena ovlašćenja, ono što proizilazi iz delokruga njihovog rada, koja se tiču spoljnih poslova. Spoljnu politiku utvrđuje Vlada. Tu spoljnu politiku koju utvrđuje Vlada sprovodi Ministarstvo, kao i drugi organi državne uprave, u okviru delokruga svog rada.
Onda se postavlja pitanje kakva su ovlašćenja, kakva je uloga predsednika Republike i Narodne skupštine u spoljnoj politici, odnosno koji je to način na koji predsednik Republike i Narodna skupština ostvaruju svoje nadležnosti u spoljnim poslovima. Takođe, da li politika koju utvrđuje Vlada obavezuje predsednika Republike i Narodnu skupštinu ili ne i, u tom smislu, koliko je onda spoljna politika koju utvrđuje Vlada politika cele države, koliko je ona jedinstvena i obavezujuća, ne za Ministarstvo i za organe državne uprave, jer je to normalno i ne bi smelo da bude sporno, ali koliko je ona obavezujuća jedinstvena, vezano i za predsednika Republike i za Narodnu skupštinu.
Zato bi bilo potrebno da se ovim zakonom o spoljnim poslovima definiše i način kako da predsednik Republike i Narodna skupština učestvuju u utvrđivanju jedinstvene spoljne politike. Ako toga nema, onda postoje visoki rizici za nejedinstvo u njenom tumačenju i sprovođenju.
Kao ilustraciju navešću jedan primer. Vlada utvrđuje spoljnu politiku. Koja je spoljna politika Srbije u ovom trenutku, vezano za naše članstvo u međunarodnim organizacijama, naročito bezbednosnim? Predsednik Republike ima jedan stav, ministar inostranih poslova ima jedan stav, predsednik Vlade ima drugi stav. Ministar odbrane ima jedan stav, predsednik Vlade ima drugi stav, vezano za NATO. Gde je tu jedinstvena spoljna politika? Demokratska stranka Srbije se zalaže za vojnu neutralnost, Demokratska stranka se zalaže za članstvo u NATO-u. Nema jedinstvene spoljne politike.
Ako definišemo da su odnosi između predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade i ministarstva takvi da postoji neka saradnja, kako se ona ostvaruje? Ovde ispada da govorimo kao o bilateralnim odnosima različitih država ili državnih organa.
Mislim da morate pronaći način, bilo kroz neki savet, bilo kroz neku savetodavnu formu ili bilo kakvu, da postoji neki oblik komunikacije u kojem će učestvovati predsednik Republike, Vlada, kroz vaš organ državne uprave, i predsednik Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine ili onaj koga Narodna skupština za to ovlasti, što se tiče koordinacije tih tumačenja spoljne politike.
Naravno, ne mora spoljna politika ove države da bude jedinstvena, ali mislim da bi bilo dobro da to bude. Znate, kada se promeni Vlada obično se menja i spoljna politika, ali u ozbiljnim državama se ne menja spoljna politika kada se promene vlade, jer se osnovi spoljne politike i strateški pravci ne definišu od jedne do druge dnevnopolitičke situacije, nego se definiše strategija, koja se prati dugi niz godina.
Zato je dobro da vi imate savetodavna tela, ali to ne može da zameni potrebu utvrđivanja jedinstvene spoljne politike. Narodna skupština ima svoju parlamentarnu diplomatiju. Predsednik Republike ima svoju liniju. On predstavlja Republiku Srbiju, samim tim i iznosi svoje stavove vezane za najvažnija spoljnopolitička pitanja.
Nažalost, danas u Srbiji ne postoje čisto spoljnopolitička pitanja. Svako spoljnopolitičko pitanje u Srbiji je i unutrašnje političko pitanje, jer Srbija se sada, nažalost, ne definiše kako se odnosi prema događajima na Bliskom istoku ili Pacifiku, nego je svako pitanje spoljne politike danas i unutrašnja politika Srbije. Mi imamo svoje stavove i o tome. Ti stavovi su danas, uglavnom, osnovno pitanje, koje se i na samitima Buša i Putina razmatra, jeste pitanje Kosova.
To za nas nije pitanje spoljne politike, ali je, nažalost, postalo pitanje spoljne politike.
Naravno, sećate se svađe koja je nastala između tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, Vlade i predsednika Republike oko pripreme, sadržine i potpisivanja sporazuma o tranzitu NATO trupa preko teritorije Srbije, potpisanog 18. jula 2005. godine. Ministar inostranih poslova je tada tvrdio da su Vlada i predsednik Republike bili o svemu pravovremeno obavešteni, da su dali saglasnost na sadržinu tog sporazuma, dok su ovi to javno demantovali.
Takođe, tokom 2006. godine predsednik Republike Boris Tadić je u Vašingtonu potpisao sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs tzv. SOFA sporazum o pravima američkih trupa na teritoriji Srbije. Da li je predsednik Srbije imao ovlašćenja da potpiše takav sporazum? Po Ustavu i zakonima nije. Da li ga je Vlada, koja po Ustavu utvrđuje i vodi spoljnu politiku, ovlastila da potpiše taj sporazum? Nije logično da Vlada ovlašćuje predsednika, niti da predsednik prima ovlašćenja od Vlade. Ali, ono što je još važnije, 2006, sad je kraj 2007. godine, mi nismo dobili na ratifikaciju i odobrenje taj sporazum.
Da li to znači da postoje međunarodni sporazumi koje vi potpisujete, ili neko u vaše ime, a koji su tajna? Za koga su tajna? Vi znate da parlament radi i na zatvorenim sednicama. Kada će taj sporazum doći na ratifikaciju? To pitam zbog toga što postoje špekulacije oko tog sporazuma, koje vi morate da otklonite, da ga date na uvid javnosti, jer postoji tvrdnja da taj sporazum sadrži odredbu da se Srbija obavezuje da pripadnike američkih trupa neće isporučivati nijednom međunarodnom sudu, bez obzira na moguće optužbe za ratne ili druge zločine.
Ako takva odredba postoji, podsetio bih vas da je ona suprotna Konvenciji o osnivanju stalnog Međunarodnog krivičnog suda, koju je Srbija ratifikovala. Mislim da je tada predsednik Savezne skupštine bio gospodin Mićunović, kada smo mi to uradili. Sa druge strane, ona je suprotna i stavovima Evropske unije. Nijedna država Evropske unije nije tako uradila sa Amerikom na bilateralnom planu.
Prema tome... Ministar je malopre na sednici Odbora rekao da taj sporazum to ne sadrži. Ali, da li postoje međunarodni ugovori koji se potpisuju u tajnosti? Oni ne bi trebalo da postoje. Naročito se tajnost ne odnosi na parlament. Parlament je taj koji ratifikuje međunarodne ugovore. Da li predsednik Republike ima ovlašćenja da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu? Da li to predstavljanje podrazumeva i taj "ugovarački kapacitet"?
To sam malopre rekao i na sednici Odbora za inostrane poslove, mislim da formulacija da Ministarstvo, uz predsednika Republike, predstavlja Srbiju, nije u skladu sa Ustavom Srbije. Ona je sporna. Ne mogu Srbiju da predstavljaju dvojica u isto vreme.
Predstavljanje i zastupanje je samo jedno. Onaj ko predstavlja može da vas ovlasti da ga u njegovo ime predstavljate. Znači, ne može i predsednik Republike da predstavlja Srbiju i vi da predstavljate Srbiju. Najmanje može da je predstavlja organ uprave.
Znači, naravno da su ambasadori... Ne treba brkati, vezano sa tim, ambasadore Srbije, koje ukazom postavlja predsednik Republike, naravno; vi ćete sad reći da su ambasadori u radnom odnosu u vašem ministarstvu, ali nemojte sebi davati veća ovlašćenja nego što ih imate po Ustavu Republike Srbije.
Znači, ne piše bez veze u Ustavu to da predstavlja predsednik Republike, mogli ste da napišete da predstavlja i Vlada. Predsednik Republike predstavlja, to je kao kad imate u pravu onoga ko zastupa. Jedan zastupa, pa on ovlašćuje ko može još u njegovo ime to da čini. Znači, Ministarstvo, vi možete da predstavljate Vladu Srbije, vi ne možete da predstavljate Srbiju.
Ko predstavlja Demokratsku stranku? Da li je predstavlja Boris Tadić? Ne može da je predstavlja i zamenik predsednika u isto vreme, ako ga ne ovlasti predsednik. Ko predstavlja poslaničku grupu DS? Predsednica poslaničke grupe. Da li može da predstavlja još neko u isto vreme, a da ga vi ne ovlastite?
Takođe, mislim da je veoma bitno, mi smo to predložili, da diplomatija što više bude profesionalna služba, ali to znači da treba da uspostavljate instrumente i procedure koje garantuju profesionalnost diplomatije.
Mislim da nije dobro da niste predvideli čak ni za diplomatska zvanja, ni za šefove diplomatsko-konzularnih predstavništava čak nije propisano da kandidati moraju imati visoko obrazovanje. Naravno, i akademik može da bude neko bez fakulteta. Ne znam da li imate u vidu nekoga da postavite ko nema to, ali, u svakom slučaju, mislim da to nije ..., visoko obrazovanje bi ipak moralo. Nalazimo se u 21. veku.
Mi smo predložili da se pred skupštinskim Odborom za inostrane poslove moraju pojavljivati kandidati za ambasadore na tzv. javnim saslušanjima, odnosno na propitivanjima i nadam se da ćete to prihvatiti, to je apsolutno nesporno.
Na kraju, generalno, ovaj zakon je potreban, između ostalog, i da bi se raspisali predsednički izbori. Međutim, mislim da je neophodno da Srbija ima jedinstvenu spoljnu politiku. To je važnije od zakona koji ste ovde predložili. Srbija se nalazi pred veoma važnim događajima na međunarodnom planu.
Veoma je bitno kako ćete vi u Vladi Republike Srbije i u državnom pregovaračkom timu pronaći mehanizme i da li ćete imati jedinstvenu spoljnu politiku.
Evo, konkretno, šta ukoliko se desi da dođe do jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije? Šta ukoliko se desi da neke države prate SAD u svemu tome?
Da li ste i koje ste mere pripremili? Vi ste kao Vlada pripremili Akcioni plan za slučaj nezavisnosti. U redu, ali hoće li Narodna skupština o tome da sluša preko medija ili ćete o tome da govorite poslanicima Narodne skupštine?
Nažalost, u Srbiji se ustoličila praksa i kad dogovarate predsedničke izbore jedni kažu - bolje je da izbori budu sada, pre proglašenja nezavisnosti, drugi kažu - ne, bolje je da budu posle proglašenja nezavisnosti jer ćemo imati velike šanse.
Ljudi, nama je cilj da ne bude nezavisnosti. Sa tog aspekta, imate li jedinstvenu spoljnu politiku u ovom trenutku? Da li će reakcije koje pripremate biti prihvaćene od svih vaših koalicionih partnera? Hoćete li vi ostaviti Srbiju bez jedinstvene spoljne politike posle 10. decembra?
Kažete da pripremate mere protiv država koje će priznati jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije. Da, ali da li to znači.. DSS se zalaže, ukoliko Evropska unija prihvati, jednostrano prizna nezavisnost Kosova i Metohije, kaže - nećemo u Evropsku uniju. Da li je to stav DS-a? Imate li vi jedinstvenu spoljnu politiku ili se pravite da je imate dok ne dođe 10. decembar? Nemojte da 11. decembra dođemo u situaciju da ne znamo šta da radimo.
Mi smo ovde... Gospodine ministre, vi ste kao Vlada povukli jedan potez koji je nezabeležen u istoriji parlamentarizma, povukli ste budžet sa dnevnog reda Narodne skupštine. Zbog čega? Da biste izglasali zakone neophodne za raspisivanje izbora. Vama su izbori važniji od donošenja budžeta.
Šta je predviđeno budžetom? A šta ako ga ne donesete? Donećete? Jeste li sigurni da znate šta će se sutra u vašoj koaliciji desiti? Mislim da ste previše zaljubljeni u svoju koaliciju, a da ste prevareni; znate, prevareni muževi obično poslednji saznaju za to. Bojim se da ste svi vi u ovoj koaliciji već odavno prevareni, samo što ćete poslednji saznati za to.
U svakom slučaju, ne želim ništa dobro vašoj vladajućoj koaliciji, ali želim dobro Srbiji. Zbog toga ovo govorim, zato što smatram da Srbija u ovom trenutku treba da ima konsenzus oko osnovnih i temeljnih principa spoljne politike.
Zato, gospodine ministre, ne znam kada će biti sednica o Kosovu i Metohiji, nemojte dovoditi Narodnu skupštinu u poziciju da post festum saznaje ono što vi pripremate kao neki skup mera, akcione planove svih ministarstava za Kosovo i Metohiju posle proglašenja nezavisnosti.
Kada ste poslednji put održali sastanak sa političkim partijama u parlamentu što se tiče Kosova i Metohije? Držite sastanke, pojedinačne, u vezi sa tim kada ćete da raspišete izbore i ko će koga podržati na izborima. Ne treba nam predsednik bez zemlje. Čak sam siguran da ni zemlji ne trebaju takvi predsednici ni predsednički kandidati.
U svakom slučaju, potreba jedinstvene spoljne politike je mnogo važnija od svega ovoga o čemu ovde govorimo. Zato vas pozivam da uložite maksimum napora da definišemo zajedničku spoljnu politiku ove države, jer ona danas brani ovu državu i ovaj narod. Podsetiću vas da ako izgubimo državu i narod, izgubićemo i svaku od naših političkih partija, jer partija ima mnogo, a ako ovaj narod izgubi svoju državu onda ćemo svi biti u jednoj veoma teškoj političkoj poziciji. Vladari možda zaboravljaju svoja obećanja, ali narod nikada.
Zato, gospodine ministre, probajte da u zakonu definišete potrebu i način ostvarivanja jedinstvene spoljne politike. U spoljnoj politici nema stalnih ljubavi i stalnih neprijateljstava, ima samo stalnih interesa, to ste valjda naučili u Velikoj Britaniji.
Ako govorite o ulasku u NATO ili u Evropsku uniju, hajde da definišemo šta nam je zajednički interes u ovom trenutku. Ako treba i da zaboravimo sve što je bilo sa NATO-om, da, ali šta nam je interes, hoće li NATO da ostavi Kosovo Srbiji? Ako je spreman i mi smo spremni da zaboravimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću govoriti o zakonu koji je na dnevnom redu. Želim odmah na početku da kažem da ovo zaista nije zakon koji je predviđen Ustavnim zakonom. Ovo nije zakon koji je neophodan za raspisivanje predsedničkih izbora. Samo bih podsetio na tu činjenicu, kao i na ono što je izjavio predsednik Skupštine Oliver Dulić, da će on raspisati izbore, doneli mi bilo koji od ovih zakona ili ne. Znači, sa tog aspekta ovo je predlog zakona koji jeste potreban, samo ne spada u neophodan uslov za donošenje do kraja godine, kako bi se raspisali predsednički izbori. Ovo je samo deo oblasti koja obuhvata službe bezbednosti. Tačno je da je u Ustavnom zakonu predviđeno da do kraja godine treba da se donese zakon iz oblasti službi bezbednosti, a ovo je zakon koji se već dugo vremena priprema. Oni koji su bili u prethodnim mandatima znaju dobro da se već godinama govori o potrebi stvaranja obaveštajno-bezbednosne zajednice, odnosno potrebi objedinjavanja i koordinacije raznih obaveštajno-bezbednosnih službi.
Dve su osnovne vrednosti u ovom zakonu. Prvo, što se, umesto uredbom, sada zakonom reguliše rad saveta za nacionalnu bezbednost i, drugo, što se na jedan neposredniji, konkretniji način definiše uloga nadležnog odbora. Koji će to biti odbor zavisiće od Poslovnika o radu Narodne skupštine. U ovom trenutku je to Odbor za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, čiji sam ja predsednik.
Na početku bih želeo da kažem da se zaista može postaviti pitanje saveta za nacionalnu bezbednost i njegovog ustavnog osnova.
Nadležnost je Narodne skupštine Republike Srbije; po članu 99. tačka 6), Narodna skupština Republike Srbije nadzire rad službi bezbednosti. Prema tome, gospodine ministre, niko od onih koje ste ovde pomenuli ne može da nadzire rad službi bezbednosti. To može samo Narodna skupština Republike Srbije. Sve ovo ostalo može da se zove koordinacija, usklađivanje, ali ne može biti nadzor.
Navedite mi jedan ustavni osnov gde se to ovlašćenje daje predsedniku Republike, Vladi Republike Srbije ili savetu za nacionalnu bezbednost. Razumem potrebu da se formira savet za nacionalnu bezbednost, razumeo sam i to da ste morali da ga formirate uredbom, zato što su iz međunarodne zajednice bili nestrpljivi da sačekaju donošenje zakona, ali ne razumem zašto niste predvideli savet za nacionalnu bezbednost kada ste pisali Ustav Republike Srbije. Ne možete vi zakonima, posebno uredbama, dopunjavati one organe koje ste zaboravili u pisanju Ustava i davati im nadležnosti koje oni uopšte nemaju.
Tu je Žarko Korać, on je bio potpredsednik Vlade, on je bio član onog bivšeg Saveta za nacionalnu bezbednost; u prošlom mandatu Skupštine, da li vi znate da je Zoran Živković bio na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost godinu dana i, evo, Žarko Korać je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost i kada je bio u opoziciji? Da li je tačno ili nije, gospodine Korać? Nisu vas razrešili funkcije. Nisu vas razrešili, a niste se ni sastajali. Zoran Živković je, kao predsednik Vlade, bio na čelu tog saveta u vreme Vlade Vojislava Koštunice.
Savet za nacionalnu bezbednost se ne može formirati ad hok donošenjem zakona ili uredbama. Ovde je pozitivna stvar to što se išlo na donošenje zakona. Sada Savet za nacionalnu bezbednost postoji po uredbi Vlade Republike Srbije. On ne može da ima ovlašćenja koja sada ima, jer mu ta ovlašćenja ne daje Ustav. Ovim zakonom on dobija određena ovlašćenja, ali ne može nikada dobiti ovlašćenje da nadzire rad službi bezbednosti. Vi ste to definisali, nadležnosti saveta za nacionalnu bezbednost, i nigde ne piše da nadzire rad službi bezbednosti. Tako je.
U članu 3, bezbednosno-obaveštajni sistem, kaže se: "Rad službi bezbednosti je pod nazorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti." Šta to znači? Kako vi možete ovde da dajete ovlašćenja organima koja oni nemaju po Ustavu? Molim vas, kada budemo definisali sve ovo, jedno je pitanje da li neko ima pravo da usklađuje, koordinira i sve ostalo, ali ne može da nadzire; tačno se zna šta je nadzor, i to pravo ima samo Narodna skupština Republike Srbije.
Želim da kažem da je pozitivna stvar u ovom predlogu zakona to što nadležni odbor Narodne skupštine konačno dobija neka ovlašćenja koja do sada nije imao.
Ovde su članovi Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije... I do sada su naše nadležnosti, iako imamo ustavnu kategoriju prava da nadziremo rad službi bezbednosti, bile isključivo u tome da jednom u šest meseci razmatramo izveštaje o radu Bezbednosno-informativne agencije. Čak je na poslednjim sednicama bila dilema da li uopšte usvajamo taj izveštaj ili ga samo razmatramo, što je apsolutno bespotrebna dilema, jer kada neko nešto razmatra on treba i da ga usvaja. Ovde možda u Poslovniku piše da razmatramo zakone, ne znam da li piše da ih usvajamo, normalno je kad ih razmatrate da ih i usvajate.
U svakom slučaju, ako ne usvojite izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Ministarstva odbrane, što sada nemamo ni kao ovlašćenje, vi nemate nikakvu konsekvencu tim povodom. Ovde je najzad Odbor Skupštine dobio neke nadležnosti koje može da koristi. O tim nadležnostima se, naravno, može diskutovati, i na Odboru smo raspravljali o tome da li i do koje mere se može ići u kontrolu zakonitosti itd. nekih mera koje primenjuju službe bezbednosti, a naročito za one akcije koje su u toku.
Takođe, ja imam razumevanja za stav bezbednosnih službi, jer svaka služba bezbednosti se malo opire kontroli; u logici službe bezbednosti je da nema kontrolu, nego da ona kontroliše. U svakom slučaju, vi imate akcije koje su u toku, na primer, imate akcije koje su bile u toku i za koje smo kasnije ustanovili da su bile nelegalne, kao što je bilo prisluškivanje narodnih poslanika, novinara za vreme vanrednog stanja. U to vreme, znači, vi niste imali pravo da imate uvid u akciju koja je u toku. Tu se zaista postavlja pitanje, ali ono mora biti skopčano... U nekim zemljama to pitanje je regulisano tako da odbor skupštine ima pravo, odnosno parlament, da ima uvid u te akcije u toku, ali, naravno, drugačiji je način izbora članova tog odbora. To znači da i mi koji kontrolišemo to treba da poštujemo proceduru i sve ono, a ne da budemo ti koji će da ugroze neke bezbednosne akcije koje su u toku. To su sada stvari koje se tiču pojedinosti u svemu ovome.
Želim da pohvalim ovaj tekst koji se tiče nadležnosti Odbora. Koje god da su nadležnosti, iako su sada manje nego što bi trebalo da budu po našem mišljenju, veće su nego što ih trenutno imamo, mi trenutno nemamo ni jednu. Zato mislim da je ovaj zakon neophodan, i to sigurno nije zakon koji je definisan Ustavnim zakonom. U prelaznim i završnim odredbama se definiše da će u narednom periodu biti donet zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, odnosno o Vojnobezbednosnoj agenciji itd.
Želim samo ovde da postavim jedno pitanje koje je suštinskog karaktera. Naime, mislim da u ovom trenutku u Srbiji postoji mnogo državnih organa koji imaju pravo na sprovođenje posebnih mera, znači sa posebnim ovlašćenjima, i posebnih postupaka.
To su postupci i mere koje se tiču narušavanja prava: prisluškivanje razgovora, pravo na snimanje, narušavanje nepovredivosti stana itd. Koji su to organi koji danas imaju to pravo? Danas u Srbiji može da vas prisluškuje Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija, Vojno-obaveštajna agencija i Ministarstvo unutrašnjih poslova; ima pravo da vas prisluškuje Uprava carina i deo Ministarstva finansija koji se odnosi na kontrolu pranja novca. Do sada je to ovlašćenje imala čak i Služba za istraživanje i dokumentaciju u okviru Ministarstva inostranih poslova, takozvani SID, koji se više ne definiše kao služba bezbednosti.
Ja sada vama postavljam pitanje svima vama, i vama, gospodine ministre, ko kontroliše sve te organe koje sam naveo i koji nemaju status službi bezbednosti? Uprava carine nije služba bezbednosti. Ko kontroliše zakonitost njenog rada u prisluškivanju građana? Ko kontroliše zakonitost rada onih koji se bave istraživanjem pranja novca itd?
Znači, mislim da je jedno pitanje ovde nejasno, a to je da se kontrola službi bezbednosti definiše... I, službe bezbednosti same po sebi nisu ono što je policija, ono što je vojska, službe bezbednosti su ono što se nekada zvalo tajna policija. Ali, ako osnovna stvar službi bezbednosti jeste i službe bezbednosti su one koje mogu da vas tajno kontrolišu, ako neki državni organi imaju ovlašćenja da vas tajno kontrolišu, oni moraju da imaju status službi bezbednosti i moraju da budu pod kontrolom i pod nadzorom ovog parlamenta.
Mislim da je u Srbiji mnogo proširen spisak onih koji imaju pravo da kontrolišu, prisluškuju i da narušavaju prava građana. To se, naravno, i u svetu dešava. Sve se opravdava borbom protiv terorizma, organizovanog kriminala, međunarodnog kriminala, pranja novca, narkotika, trgovine ljudima itd. Vi znate da je u Americi to bio jedan od osnovnih razloga i doneti su razni zakoni, dekreti o prisluškivanju posle 11. septembra.
Ovde je reč o tome da imate klasične zloupotrebe ovih službi u našim uslovima. Evo, navešću vam jedan primer, kada je Odbor za bezbednost raspravljao i tražio uvid u spisak ljudi koji su prisluškivani za vreme vanrednog stanja. Ja bih vas podsetio samo na jednu stvar, tada nisu prisluškivani ljudi na osnovu odluke, odnosno saglasnosti predsednika Vrhovnog suda, nego bez te saglasnosti, bez odluke. To je moglo u vreme vanrednog stanja, koje je potpisala Nataša Mićić, i neke odredbe su kasnije poništene odlukom Ustavnog suda.
Tada je došlo do prisluškivanja jednog broja ljudi, političara, novinara; na tom spisku se nije nalazio čovek koji je tada rukovodio službom, odnosno bio direktor Bezbednosno-informativne agencije, gospodin Rade Bulatović.
Da li iko normalan u ovoj državi veruje da tadašnje rukovodstvo BIA nije prisluškivalo Radeta Bulatovića, koga su uhapsili za vreme vanrednog stanja? Znači, klasičan primer da nisu dati tačni podaci, jer je nemoguće, na tom spisku su se nalazili razni ljudi, nalazili su se novinari.
Vi sada pričate o SPS-ovim izrazima pre 2000. godine. Znate li zašto su tada prisluškivani - da sarađuju sa stranim službama u vreme vanrednog stanja, sa američkim službama. Neko će reći da su to ostaci bivšeg režima u tim službama. Naravno, jer su na čelu bili... I, znate šta, među vama su sve ostaci bivšeg režima.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ponovi još jedanput.)
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Dačiću.)
Hoćete da dokumentujem ili hoćete da vam ovako govorim? Znači, ja tražim, u ime SPS-a, da se otvore svi dosijei koji postoje u BIA. (Aplauz.) Tražim da se otvori i saopšti spisak svih saradnika Državne bezbednosti od 1945. godine do danas, i pre 1990. godine, pa ćete videti koliko među vama ima ne ostataka bivšeg režima, nego kreatora bivšeg režima, i to ne režima Miloševića, nego jednopartijskog sistema, Titovog, koga ste toliko podržavali i hvalili pre 1990. godine. Uostalom, neki od njih su tokom rasprave o prošloj tački dnevnog reda sedeli u prvom redu. Istina, ne na mestu ministra.
U svakom slučaju, što se toga tiče, čak mogu da vam dokumentujem i žalbe tih ljudi na brisanje iz evidencije bivše komunističke partije. Govorili su da su se oni, eto, pokajali, pa će se ispraviti i tako dalje. Sada su ti ljudi oni koji nam obrazlažu zakone i koji vam pišu zakone. Navedite jednog od nas koji je završio komunističku školu u Kumrovcu. Koliko ih ima među vama? U svakom slučaju, nema ih možda prisutnih, ali da vam kažem – ako je neko među nama završio, taj se bar ne stidi, a vi em što ste završavali, em hoćete i to da zaboravite i da izbrišete. Ne može se istorija baš tako menjati. U svakom slučaju, to nije tema o kojoj želim danas da govorim.
Službe bezbednosti o kojima danas govorimo moraju da budu pod kontrolom i nadzorom Narodne skupštine Republike Srbije. Mi pozdravljamo tekst ovog zakona koji se tiče nadležnosti Odbora. Predlažemo i tražimo od ministra da definiše tačno ko ima pravo nadzora, kao što piše u Ustavu, i da se ne daju savetu za nacionalnu bezbednost veća ovlašćenja nego što ih ima po Ustavu.
Naravno, želim ovde da kažem da službe bezbednosti, isto kao pripadnici MUP-a, pripadnici Ministarstva odbrane i pripadnici Vojske Srbije, mogu u narednom periodu biti pred velikim izazovom i pred velikim iskušenjem. Ja ne želim da se političke stranke nadmeću u tome ko bi više uništio te službe i ko bi više uništio vojsku, policiju i sve ostalo. Dosta smo to radili na štetu jedni drugima.
Za ovaj narod i za ovu državu je bitno da ima jaku vojsku, jaku policiju, dobre službe bezbednosti, da bi se zaštitila ova država i ovaj narod, a ne da ima jaku vojsku, policiju i službe bezbednosti da bi se međusobno kontrolisali i međusobno sami sebe istrebljivali.
Pozitivno je i dobro je što će doći do koordinacije vojnih i civilnih službi bezbednosti. One se nikad nisu volele. Isto kao što je bilo, nažalost, i u ratu nekoordinacije vojske i policije, što će se valjda rešiti ovim novim zakonom o odbrani.
Srbija se nalazi pred brojnim izazovima. Na svim sastancima Odbora na kojima smo govorili isticani su podaci da se može očekivati da uoči proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije dođe do određenih bezbednosnih izazova na jugu Srbije ili na Kosovu i Metohiji. Zato je i uloga svih ovih službi bezbednosti mnogo jača i mnogo značajnija od međustranačkih nadmudrivanja i prepucavanja. Partije ne treba da se takmiči u tome ko će da kontroliše te službe, u smislu ko će biti na njihovom čelu, nego mi svi zajedno treba da se nadmećemo u tome kako će te službe raditi u skladu sa zakonom i Ustavom i u interesu ove države i ovog naroda. Jer, nadležnost Republike Srbije jeste odbrana i bezbednost zemlje. Sve što je u skladu sa interesima odbrane i bezbednosti zemlje mi ćemo podržati. Sve što ide u partijskom interesu mi ćemo žestoko osuđivati. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što sam uzeo reč posle ovakve razmene polemika i povreda Poslovnika, jer mi je malo teško da sada razgovaram o temi po kojoj sam se javio da nešto kažem u ime SPS, ali ću ipak učiniti taj napor da prevaziđem ovaj šok koji sam malopre doživeo, kada sam čuo neke stvari za koje verovatno treba neko na drugom mestu da odgovara.
U svakom slučaju, pošto smo danas više puta ovde bili izloženi kritici da neko želi ili ne želi da podrži predloge nekih politički stranaka, SPS nema nikakvu obavezu ni prema jednoj drugoj političkoj stranci, pa ni prema LDP ili nekoj drugoj, da podržava njen predlog. Jer nisam video da su ikada glasali i za jedan predlog SPS. Ali, to nema veze sa pitanjem odbrane i bezbednosti.
Želim u ime SPS da kažem da mi smatramo da je donošenje ovih zakona veoma bitno, ali ne zbog toga da bi mogli da budu raspisani predsednički izbori, nego zato što je neophodno da Srbija dobije ove sistemske zakone. Takođe smatramo da je veoma važno da Srbija što pre dobije i ono što je u zakonu o odbrani definisano kao osnovni strategijsko-doktrinarni dokument u oblasti odbrane, znači da dobije strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane i doktrinu Vojske Srbije, i da naravno dobije osnovne planske dokumente u oblasti odbrane - dugoročni plan razvoja sistema odbrane, strategijski pregled odbrane i plan odbrane Republike Srbije.
To govorim zbog toga što čak i u vladajućoj koaliciji postoje različita mišljenja oko svega ovoga. Mislim da je i sam pristup izradi ovih zakona i polemika oko toga da li su potrebni ili ne bio opterećen predsedničkim izborima. Jedna stranka u okviru vladajuće koalicije je govorila da ne mogu biti doneti ovi zakoni dok se ne usvoji strategija nacionalne bezbednosti. S druge strane, druga stranka je govorila da se to radi, ali da to nije neophodan uslov.
Bilo bi dobro da Srbija dobije strategiju nacionalne bezbednosti, bilo bi dobro da Srbija ima strategiju odbrane, ali mislim da će veoma teško biti da vladajuća koalicija dođe do jedinstvenog odnosa, vezano za procenu postojećih pravaca ili političkih subjekata, ili drugih država, ili multinacionalnih organizacija koje mogu da predstavljaju opasnost po Srbiju.
Znači zbog stava DS i DSS mislim da će veoma teško biti doneti ovi strategijski dokumenti, jer je stav trenutno veoma različit i oko pitanja NATO-a i oko nekih drugih, koja su važna za nacionalnu bezbednost. Zato je dobro da o ovakvim zakonima raspravljamo odvojeno od nekih tema koje mogu da nas odvedu u raspravu koja jednostavno nema kraja.
Pre svega želim da zamolim, da predložim i da tražim od ministra odbrane da komandantu Kejfora još jednom skrene pažnju na izjave koje je davao ovih dana.
Jer je njegov posao da štiti bezbednost na Kosovu i Metohiji, a ne da brine o biološkom stanju bilo kog naroda, pa ni srpskog naroda. Mislim da to zaslužuje reakciju i vojske i Ministarstva odbrane, jer je to linija sa kojom mi komuniciramo na KiM.
Srbi na KiM očekuju o Kejfora da ih zaštiti od albanskih separatista i terorista, a ne očekuju da se različitim izjavama, koje mogu imati ovo ili ono tumačenje, unapred najavi da će Srbi na jedan ili drugi način izumreti ili odumreti na KiM. Takva izjava je potpuno suprotna i kontraproduktivna u odnosu na sve ono što je Kejfor do sada govorio. Na kraju krajeva, i naša vojska, na čelu sa načelnikom Generalštaba, ima redovne sastanke sa Kejforom i razmenu stavova i mislim da na nekom sledećem sastanku to bi trebalo da bude jedna od stvari koje treba najoštrije da zamerimo novom komandantu Kejfora.
Takođe, ima nekoliko stvari koje mogu da budu važne i koje nisu sada dnevno-političke. Ali, vi znate da je bilo mnogo nesporazuma. To sam pitao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost. Niko ne govori i ne želi da dođe do rata, ali se sve situacije moraju predvideti.
Bilo je niz funkcionalnih potresa u ratu koji je vođen 99. godine, znači u različitim operacijama koje su bile '98. i '99. godine, a ti nesporazumi su bili rezultat - nedovoljno precizno definisanog odnosa vojske i snaga MUP-a, kako u oblasti vojnih dejstava, tako i u oblasti operativne saradnje koja se obavljala u zonama borbenih dejstava vojnih jedinica.
Takođe, jedna grupa nesporazuma se može desiti ukoliko postoje bilo kakve nepreciznosti u normativnom regulisanju odnosa u sistemu strategijskog komandovanja. To je uslovljavalo veoma česte napetosti u ranijem periodu i neslaganja između Vrhovnog saveta odbrane, kao najvišeg rukovodno-političkog i državnog tela za komandovanje vojskom, i Generalštaba, kao njegovog štabnog i stručnog organa za pripremu i upotrebu vojske u miru i ratu.
U tom smislu su nedostajali odgovarajući pravni i normativni osnovi za uspostavljanje stabilnih funkcionalnih odnosa između Ministarstva odbrane, s jedne strane, kao resornog organa Vlade, i Generalštaba, kao štapskog i stručnog organa vrhovne komande, odnosno onog organa narodne odbrane koji definiše komandovanje snaga koje su se nekad zvale ... kako su se zvale (smeh) ... zvale su se na različite načine.
Tu postoje dva odvojena sistema. Po jednom sistemu jasno se vidi da postoji sistem bezbednosti i sistem odbrane - i to će uvek biti manjkavost. Naravno, sistem odbrane se smatra i treba da bude širi u odnosu na sistem bezbednosti, ali je veoma bitno da se uspostavi jedan integralni sistem i da svi elementi tog sistema budu međusobno kompatibilni, a ne da budu suprotstavljeni njihovoj latentnoj borbi za primat, koji je bio vidljiv i na interpersonalnom planu, na kraju krajeva.
On je čak bio vidljiv i na planu unutar samog sektora bezbednosti između vojnih i civilnih službi, a da ne govorimo o odnosima vojske i policije odnosno snaga Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zato mislim da bi bilo dobro razmisliti o tome da ukoliko dođe do ustrojstva države u ratu, treba razmisliti o mogućnosti efikasnijeg funkcionisanja u ratu - da se pri instituciji predsednika Republike formira ratni kabinet, a ne vojni kabinet. Ratni kabinet, a ne vojni kabinet činovnika, znači, ratni kabinet koji bi činili najviši državni funkcioneri. Jer u tim uslovima ne funkcioniše državna vlast.
Znači, premijer, ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, predsednik parlamenta, odnosno jedno ad hok telo koje treba da donosi krupne strategijske odluke u ratu, a odnose se na celi društveni poredak, a ne samo na vojsku i na snage MUP-a.
Podsetio bih vas da je Čerčil na početku Drugog svetskog rata upravo formirao takvo telo da bi mogao svakog trenutka da objedini napore cele države u odbrani od nemačke agresije. Naravno, da bi mogao predsednik da bude vrhovni komandant mora da ima dva radna i operativna tela, mora da pokrije ceo kompleks civilne odbrane i zaštite bezbednosnog sektora, ali naravno mora da ima štab vrhovne komande koji se bavi planiranjem i predlaganjem vojnih aktivnosti itd.
Naravno, ovo su sada stvari koje možda i nisu toliko bitne u vremenu kada Srbija ima mirno stanje, ali veoma je bitno da oružane snage, odnosno da sistem odbrane ima jedan jedinstven i efikasan sistem rukovođenja, da se tačno zna ko je kome nadređen i ko je u čijoj vlasti.
U pojedinim odredbama ova dva zakona imate da načelnik Generalštaba vojske i ministar odbrane se u isto vreme ovlašćuju da rukovode, odnosno da komanduju vojskom. Ako se ne precizira ta izjava da ministar rukovodi Vojskom Srbije, a da načelnik Generalštaba komanduje i rukovodi Vojskom, onda se može desiti konfuzija ko je stvarno na čelu vojske, ministar ili načelnik Generalštaba.
Kada se propisuju nadležnosti ministra odbrane koristi se sintagma - rukovođenje i komandovanje, a kada se to čini za načelnika Generalštaba tada se koristi sintagma - komandovanje i rukovođenje itd. Iz tog treba da proistekne i odgovor na ovo prvo pitanje koje sam malopre postavio. Zato takođe ministar odbrane treba da bude ovlašćen i obavezan da pripremi predlog plana odbrane države, a načelnik generalštaba da pripremi predlog plana upotrebe vojske. Ta dva ovlašćenja treba da im date ovim zakonima, a nemaju ih.
Naravno, nadležnosti Ministarstva i Generalštaba. Mogu da postoje dva pristupa. Prvi je u kojem su Generalštab i Ministarstvo odbrane dve paralelne institucije.
Ministarstvo je resorni organ Vlade, generalštab je štapski i stručni organ Vrhovne komande. U tom smislu generalštab prerasta u štab vrhovne komande i potčinjen je direktno predsedniku Republike.
Drugo rešenje je uređivanje odnosa Generalštaba i Ministarstva da Generalštab bude sastavni deo Ministarstva odbrane. U tom smislu se mora jasno i tačno precizirati uloga Generalštaba u sistemu strategijskog rukovođenja. Znači, odnos Generalštaba i Ministarstva. Mislimo da bi bilo dobro razmisliti o tome da se zaista ponovo uvede nešto što se ranije zvalo oružane snage, govorim o ratu, jer imaćemo dva sistema i za vreme rata snage Ministarstva unutrašnjih poslova prelaze pod vojnu komandu, i tu se ipak mora koristiti neki izraz. Bilo je velikih problema unutar MUP-a i vojske i za vreme poslednjeg rata 99. godine.
Generalno, mislim da bi strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane, ali pre svega političkim stavovima političkih stranaka koje vode ovu državu, trebalo jasno najaviti nekoliko pitanja koja su za ovu temu bitna.
Prvo, da li Srbija ima dovoljno jake i dovoljno brojne oružane snage, odnosno vojsku, kakvi su planovi, da li će se ići na profesionalizaciju vojske ili će se popunjavati vojska iz profesionalnog sastava, ali i iz regrutnog sastava? Kakva će biti dužina vojne obaveze?
Naravno, to će sve zavisiti od uslova u kojima Srbija živi, ali zavisiće i od budžeta, i zavisiće od toga da li ministar odbrane raspolaže budžetom od 2,4%, kako bi bilo idealno, da li će vojne penzije biti u okviru tog budžeta ili u okviru ukupnog budžeta Srbije itd.
Socijalistička partija Srbije je, inače, podnela niz amandmana koji definišu položaj vojnih penzionera, jer će nastati problem. Mi razumemo težinu situacije sa kojom je suočeno Ministarstvo odbrane, u smislu da su sada vojni penzioneri na budžetu Ministarstva odbrane. Ali, ukoliko se prebace da primaju penziju na osnovu odredaba iz civilnog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, za njih će nastati značajan problem.
Takođe, mislim da bi tu trebalo naći neko rešenje, neki prelazni period, kako da ne dođe do naglog pada vojnih penzija koje su, pretpostavljam, i dalje veoma niske. Ali, podsetio bih da su danas penzije u ovom civilnom sektoru 53% u odnosu na prosečnu platu i da padaju zbog svih tih formula koje su usvajane, da će taj pad da se nastavi i da će vremenom doći od 30 do 40% od prosečne plate.
Potpuno je razumljiv strah vojnih penzionera, oni su se, pretpostavljam, i vama obraćali i svima redom, ali takođe sa druge strane je veliko opterećenje za budžet i ne znam da li ste tome posvetili pažnju u vašem uvodnom izlaganju, ali jedan značajan deo ovog vašeg vojnog budžeta uopšte koji će ići je odvojen za vojne penzije.
I kada govorite o novcu koji je odvojen za vojsku ili za sistem odbrane ili za uopšte Ministarstvo odbrane u startu odbijate i krećete sa minusom koji je jednostavno odvojen za vojne penzije. Zato bi trebalo da se pronađe rešenje, koje bi za nas bilo prihvatljivo, da se spreči težak socijalno-ekonomski položaj vojnih penzionera.
Takođe, multinacionalne operacije, upotreba vojske van teritorije Srbije. Mislim da je jasno da je ovim zakonom definisano da je upotreba vojske van teritorije Srbije pitanje o kojem odlučuje parlament. Nadam se i siguran sam da bilo koja vlada neće na sebe preuzeti takvu ulogu da bilo koga upućuje van granica ove zemlje bez odluke parlamenta.
Poznato je da je naša država više puta učestvovala u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, ali da, kao što znate, u svetu postoje i vojne operacije koje nisu samo na osnovu odluke Ujedinjenih nacija, ponekad su one na osnovu nekog sistema kolektivne bezbednosti, kao što je NATO, nekada je to na principu vojne akcije jedne države koju prati nekoliko drugih država. Takođe je ovde bitno da se i to definiše određenim međunarodnim ugovorima koje takođe ratifikuje parlament. Mislim da je to veoma važno, da se odluke o upotrebi vojske van teritorije Srbije mogu donositi jedino u parlamentu Srbije.
Mi smo podneli više amandmana, naravno većina tih amandmana jesu stručnog karaktera i tiču se ovih stvari koje smo i ovde pokušali da odvojimo od dnevno-političkih stvari. U ovom trenutku za nas nije bitno ko je ministar odbrane, ko je načelnik Generalštaba, osnovno je pitanje da li treba da li imamo Ministarstvo odbrane i da li imamo Vojsku Srbije i to je najvažnije pitanje. Da li ćemo reformom vojske doći do toga da vojsku uništavamo ili ćemo doći do toga da je učinimo efikasnom i da je osposobimo za brza dejstva?
Srbija se nalazi pred brojnim izazovima i zato želim da upozorim da svi oni koji misle da Srbiji nije potrebna vojska, da ne misle da čine pomoć svojoj državi i svom narodu. Za našu državu je veoma bitno da ima vojsku jaku, ne da bi napadali druge nego da bismo imali ono što piše u Ustavu i u Zakonu o odbrani, sistem odvraćanja, da odbranimo našu teritoriju, da odbranimo naš narod.
Zato je ova tema o kojoj govorimo takva da se ponekad, iza svih tih priča koje se mogu čuti u ovoj oblasti, ne vidi ono što je suštinski bitno, nego se samo govori o političkim činjenicama i o političkim posledicama svega ovoga. Najbitnije je da li vojska postoji, da li ima sredstava za život. Da li postoji i kakvo je naoružanje koje koristi.
Ne možemo mi samo računati na srpski heroizam ili na patriotizam. Moramo gledati da li postoji materijalno-tehnička opremljenost vojske, da li postoje dobra primanja pripadnika vojske, koja moraju biti takva da neko ima motivaciju da se profesionalno bavi time.
Kada budemo došli do toga, mi ćemo na pravi način jedino raspravljati o tome.
Znači, SPS je zainteresovana za reforme u sektoru sistema odbrane i za donošenje sistemskih zakona, ali na takav način da se stvori efikasna vojska, oružane snage i takav sistem odbrane koji će omogućiti odbranu zemlje i našeg naroda. Samo molim ministra odbrane, bez pogrešnog shvatanja ili bez pogrešne politizacije svega ovoga.
Razumem da Srbija nije u prilici da nekome preti, ali da Srbija ne mora ni nekome unapred da kaže da neće ništa preduzeti povodom mogućeg egzodusa na Kosovu i Metohiji. Ne daj bože, ali moguće je svašta da će da se desi, da ćemo posle 10. decembra biti izloženi situaciji da će biti proglašena možda jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, da će krenuti egzodus Srba, da će krenuti napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, da Kejfor neće moći ili neće hteti da zaštiti Srbe.
(Predsednik: Vreme, gospodine Dačiću.)
Svi onda moramo sebi da postavimo pitanje kako da reagujemo, mudro, odlučno, i naravno kako najbolje da zaštitimo naš narod koji tamo živi. Zato vas molim da u izjavama koje ponekad, još jednom kažem, imaju uglavnom politički prizvuk, vi nastupate kao ministar odbrane koji rukovodi vojskom i da kažete da će srpske vojne snage intervenisati ako Kejfor neće ili ne može da odbrani Srbe na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ono o čemu je govorila gospođa Petković iz vladajuće koalicije pokazuje, u stvari, kakvo jedinstvo vlada u vladajućoj koaliciji.
Da li je stav vladajuće koalicije bio da se ne izlazi na izbore na Kosovu i Metohiji? Da li je to bio stav svih stranaka u vladajućoj koaliciji ili nije? Izlaskom na kosovske izbore, za kosovske privremene institucije, koje su inače odbijene rezolucijom ove skupštine pre više od pet-šest godina, tzv. Hekerupov ustav je proglašen ništavnim od strane ove skupštine.
Izlaskom na kosovske izbore dali ste legitimitet tim institucijama da kažu da su Srbi učestvovali u budućem samostalnom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije.
I to nije jednostavan politički potez na koji se svako od vas samostalno odlučuje. Dame i gospodo, vi ste ovde narodni poslanici ovog naroda i ove države, a ne samo u svoje ime. Znači, time što ste to uradili potpuno ste porušili odluku Vlade Republike Srbije i državnog pregovaračkog tima.
Mislim da ne postoji država koja se nalazi u težoj poziciji, a koja se bavi neodgovornijim temama nego što je to Narodna skupština Republike Srbije i Republika Srbija. Komandant KFOR-a je juče dao jednu monstruoznu izjavu. Ne znam da li vas zanima o čemu se ovde govori ili vas ne zanima. Vas zanimaju predsednički izbori.
Vi ćete uraditi ono što niko nikada ne bi uradio. Postoji li ijedna vlada na svetu koja će povući predlog budžeta da bi se izglasali predlozi zakona kako biste mogli da raspišete predsedničke izbore? Postoji li ijedna vlada na svetu koja misli da joj budžet nije pitanje broj jedan? Zbog budžeta pada vlada. Vi ćete se ponašati suprotno.
Ne znam da li ste svesni u koje dane mi ulazimo. Ne znam da li ste svesni kojim temama treba da se bavimo. Komandant KFOR-a je juče rekao da će problem Srba na Kosovu i Metohiji biti rešen zato što će Srbi biološki nestati sa tog prostora. To je genocidna, nacistička, fašisoidna, gebelsovska izjava.
Ovde ste, dame i gospodo, skoro sve stranke su osudile neke pripadnike Stroja, koji su navodno imali fašističke ideje. Ovu ideju ima komandant KFOR-a. Njegov zadatak je, pošto sam predvodio delegaciju koja je bila u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, oni su se kleli da će obezbediti bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.
Niko nema pravo da ostane nem posle ovakve izjave komandanta KFOR-a. Danas očekujemo izjavu Vlade, očekujemo izjavu ministara. Čime se mi ovde bavimo, dame i gospodo? Da li mislimo da će glavno pitanje sa kojim će se Srbija suočiti u narednih mesec dana biti izborna kampanja? Daj bože da tako bude. Mislim da nećemo za to imati vremena.
Očekujem da predsednik Republike i predsednik Vlade pozovu predsednike svih stranaka i da ih informišu kakva je trenutna pozicija u kojoj se nalazimo. Govorim o sastanku koji je normalan, sa predsednicima stranaka, da bi se zakazala Narodna skupština Republike Srbije.
Vi ste, kao poslanici iz vladajuće koalicije, valjda informisani šta radi vaš predsednik. Ja ne znam šta radi vaš predsednik, a vi valjda znate šta se radi u okviru vaše poslaničke grupe.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Dačiću, molim vas.)
Prema tome, očekujemo hitne sednice povodom ovih pitanja, očekujemo reakciju na ove teme.
Ne želim ništa loše da vam se desi, gospođo Petković, ali vi morate da shvatite da ste učestvovali na izborima koje su srpski narod i država Srbija odlučili da bojkotuju i da na njima ne učestvuju. Uostalom, nadam se da će KPS, pošto imate poverenja u institucije Kosova i Metohije, dobro utvrditi šta vam se tamo desilo i da će vam garantovati bezbednost.
Apsolutno osuđujem sve ono što se vama desilo, ali vaš potez ne može biti za opravdanje. Učešće na kosovskim izborima znači davanje legitimiteta onima koji će sutra proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije u Prištini. To je bio vaš potez, nažalost, vas koji ste pripadnik vladajuće koalicije. Hvala vam.

Ne znam da li ste vi razumeli da ja možda opravdavam to što je vama urađeno. Rekao sam da osuđujem.
Ali, to što ste malopre rekli pokazuje vrhunac licemerja stranke o kojoj ste malopre govorili. Pa, je l' smo vas mi podržavali tri godine kad ste bili na vlasti? Kako vam tada nije smetala SPS? Kako vas nije sramota? Što niste rekli principijelno: nećemo sa vama i nećemo vašu podršku. Ne, kad vam treba vlast, dobri su vam i socijalisti, a sada vam ne treba i stidite se SPS-a. Postignite vi ono što je Milošević postigao Rezolucijom 1244 i ceo narod bi bio zadovoljan.
Mislite da je nama bilo lako da podržavamo vašu stranku? Mislite da naši ljudi nisu crveneli, da nisu gledali dole kada su glasali za vaše ministre, vaše guvernere i sve ostalo? Pa šta? To je bio politički dogovor.
I budite korektni do kraja. Da li ste vi sami izjavljivali da smo imali dobro političko partnerstvo? U čemu je problem sada? Šta je problem sa Miloševićevom politikom? Da li danas Koštunica i Tadić govore drugačije nego što je govoreno '90-ih godina? Da li se svi zalažu za autonomiju Kosova u okviru Srbije? Da li se svi slažu da neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije? U čemu je razlika?
Šta ćete raditi, dame i gospodo, ukoliko proglase nezavisnost Kosova i Metohije? Hoćete li je potpisati? Nećete je potpisati. Čak i po cenu bombardovanja, nećete je potpisati. Nećete! To smo isto i mi radili. I zato nemojte pričati.
Vi ste sada u poziciji da vodite ovu državu. Nemate više na koga da se vadite. Milošević je mrtav, mi nismo na vlasti. Evo, vodite ovu državu. Ko vam smeta? Samo, budite korektni i principijelni do kraja.
Politički odnosi u Srbiji se grade na bazi političke korektnosti, a ne na bazi političke neprincipijelnosti - kad ko kome treba. Uvek sam bio za to da porušimo sve zidove koji su bili između nas u prošlosti, ali na ovakav način to ne možemo. Jer ste tri godine bili na vlasti zahvaljujući podršci SPS-a, a tako govorite o SPS-u. Treba da vas je sramota, jer ste na osnovu toga i kao stranka preživeli.
A što se tiče drugih političkih partnera, mislim da smo pokazali svih ovih dana da imamo korektan odnos prema državnim i nacionalnim interesima. Imamo mi i svoje partijske interese. Naš partijski interes je da ova sednica traje deset dana. Je l' hoćete da se danas ponašamo u skladu sa partijskim interesom ili sa državnim i nacionalnim interesom?

Gospodine predsedniče, javio sam se za repliku povodom izlaganja Snežane Plavšić. Želim samo da kažem da uopšte nisam ružno govorio o stranci kojoj vi pripadate. Samo sam hteo da vas pitam zašto se stidite vremena kada smo zajedno bili na vlasti.
Podsetiću vas, radi vaše informisanosti, da je dan pre formiranja Vlade Republike Srbije u kojoj ste vi bili, u sedištu DSS-a, u Pariskoj ulici, održan sastanak na koji sam bio pozvan ja, kao tada predsednik Glavnog odbora SPS-a. Domaćin je bio predsednik DSS-a Vojislav Koštunica. Bio je prisutan Dragan Maršićanin, tada predsednik Skupštine, ili je bio u odlasku. U ime vaše stranke bio je predsednik stranke Miroljub Labus. U ime SPO bio je Vuk Drašković i u ime NS je bio Velimir Ilić. Toliko oko toga da vi uopšte ne znate o svemu tome.
Prema tome, nemojte se praviti neveštim. Možete da pričate šta hoćete, niste vi valjda bezgrešno bili na vlasti, da upotrebim jedan malo drugačiji izraz. Svaka vlast ima svoju cenu, svaka vlast ima i svoje privilegije, prema tome ne vidim razloga za to da vi danas govorite ružno o stranci koja vam je davala podršku tri godine. Mislim da to nije korektno i da nije ljudski. Nije ljudski zato što ste na osnovu naših glasova ovde vršili vlast kao direktori preduzeća, predsednici upravnih odbora, pomoćnici, državni sekretari širom Srbije. Barem budite toliko korektni i nemojte da pljujete na one koji su vas izabrali.
Što se tiče ovih drugih stvari, zaista još jednom ponavljam - kakve mi veze imamo s incidentom koji se desio u vezi s poslanicom Petković­? Nikakve veze nemamo. Mi osuđujemo te incidente. Samo ističem činjenicu da, koliko me sećanje služi, gospođo, vi ste bili poslanik i u nekadašnjem sazivu Skupštine Kosova na listi Koalicije Povratak. Tada je bio neki stav da treba ili ne treba da se izlazi na izbore. Ova skupština je odbacila Hekerupov ustav na osnovu kojeg su raspisani izbori. Znači, to što se vama desio incident mi osuđujemo i tražimo da se utvrde počinioci. I kakve mi veze imamo s tim?
Ako vi kao vladajuća koalicija imate dilemu da li treba ili ne treba učestvovati na izborima, ako vi kao vladajuća koalicija imate dilemu da li treba da se selite sa Kosova ili ne, šta će da rade oni Srbi koji gledaju u vas kao da ste vi predvodnici i lideri ove države?
Predsedniče, samo još jednu stvar želim da kažem. Socijalistička partija Srbije ima svoje partijske interese, ali će uvek državne i nacionalne interese podređivati partijskim. Obrnuto, mi ćemo svoje partijske interese uvek podređivati državnim i nacionalnim i to smo i do sada činili. Znači, imamo u vidu tešku situaciju u kojoj se država nalazi, imamo u vidu i potrebu da se ispoštuje Ustavni zakon.
Molim vas, ne može SPS služiti ovde nekima kao otirač. Da izađe za ovu govornicu, svašta govori i dobije ovacije ove druge strane koja od nas traži konstruktivnost. Nemate je sada, nemate je. Mi smo opozicija.
Mi smo vam dozvolili da napravite Vladu. Našom konstruktivnošću i ovih ovde sa desne strane je napravljena ova Vlada, a ne vašom zaslugom. Imajte to u vidu i raščistite u svojim glavama da je prošlo sedam godina od onog datuma za koji ste vi mislili da je istorijski. Raščistite hoćete li da zajedno radimo ili hoćete da ovde neko bude na otiraču, a neko da ima ulogu otirača. Mi to nećemo sigurno dozvoliti.
Mi imamo svoje političke stavove i imamo svoj državni program. Bili smo konstruktivni sve ovo vreme. Nikoga nismo pljuvali na način da može da se bilo ko stidi onoga što je rekao. Smatramo da politička kultura treba da bude dominantna u ovom parlamentu, da mi treba da budemo primer za sve druge građane Srbije, a ne da se građani Srbije smeju kakav je Parlament.

Zato, predsedniče, molim vašu vladajuću koaliciju da dobro raščisti kakve odnose želi sa strankama koje se nalaze u opoziciji. Ako želite korektne odnose, mi smo tu. Ako želite nekorektne odnose, opet smo tu. Samo znajte da će ovo potrajati i neće proći baš tako glatko.
Znači, imate svoje partijske interese i ciljeve, mi imamo svoj politički program. Mi smo tu, a ako je vas sramota da sa nama sarađujete, verujte da su simpatije i antipatije zajedničke i obostrane i, moram da kažem, možda i malo jače. Hvala vam.

Dame i gospodo, gospodine predsedniče, kada sam malo pre govorio, govorio sam veoma fino, uljudno i kulturno. Meni je sa ove govornice, od strane vladajuće koalicije, rečeno da sam ja i da smo mi poslednji koji o tome imamo pravo da govorimo. A vi sa ove leve strane, koji činite vladajuću koaliciju, na to ste oduševljeno aplaudirali.
Šta sada mislite? Šta sada? Šta sada tražite od nas? Da priznamo da smo mi poslednji koji će o tome da govore? Ne, mi smo prvi koji ćemo o tome da govorimo. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne bismo ni koristili ovu instituciju javljanja po Poslovniku da nije bilo izvesnih nijansi u polemikama koje su uticale na to da se jedan broj naših poslanika oseti prozvanim od strane drugih kolega.
Zato bih vas sve pozvao i upozorio na to da u našim međusobnim odnosima i komunikaciji poštujemo elementarne norme političkog ponašanja, političke kulture i ravnopravnosti svih poslanika. Ne smemo se odnositi jedni prema drugima sa potcenjivanjem. Svaki poslanik je dobio glasove naroda i, vređajući bilo kog od poslanika, mi vređamo one ljude koji su glasali za njega.
Mi se više nećemo javljati po ovoj temi po Poslovniku. Učestvovaćemo u raspravi dalje po amandmanima, ali vas još jednom upozoravam, SPS je spremna da u ime državnih i nacionalnih interesa učini konstruktivne prilaze i temama gde bi možda imala i neke drugačije partijske interese.
Tada smo govorili i sada govorimo da je od svih naših partija, od svih naših poslaničkih mesta i od svih naših fotelja, predsedničkih, ministarskih, premijerskih, važnija država i narod čiji smo mi poslanici. Ako izgubimo tu državu, izgubićemo i partiju i partije, poslanička mesta, predsedničke, premijerske i ministarske fotelje.
Zato je, ukoliko želimo takav pristup, potrebno jedinstvo, konsenzus oko najvažnijih nacionalnih i državnih interesa i zaista nam nisu neophodne ovakve svađe u našem parlamentu. Mi smo i želeli da damo doprinos tome da podstaknemo na jedinstvo, da nemamo različiti prilaz najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, kao što je pitanje izbora na Kosovu i Metohiji u organizaciji UNMIK-a.
Nastavićemo sa radom, ali još jednom upozoravamo da se odnosite prema svim strankama na ravnopravan način, poštujući njihovo dostojanstvo, njihovu političku ideologiju i, naravno, poštujući pravo svakoga da misli drugačije nego vladajuća većina.
Koliko će ta rasprava trajati, da li će biti ponovo nekih javljanja po Poslovniku, zavisiće i od toka rasprave. U ovom momentu nemamo razloga da se stidimo bilo čega što smo rekli. Nikoga nismo uvredili, ničiji akt protiv bilo kog poslanika nismo pravdali, tražimo da se o tome izjasne nadležni državni organi, ali naravno ne pristajemo na kvalifikaciju da mi o tome nemamo pravo da govorimo. Niko ovde nije došao u Parlament da bi mu bila zapušena usta, naprotiv. Bolje je govoriti u parlamentu, nego da se sukobi odvijaju na našim ulicama.
Nastavićemo sa radom. Javio sam se samo zato da kažem da se naši poslanici, koji su se prijavili s razlogom, poštujući ovaj konstruktivni prilaz, neće po ovoj tački dalje javljati po Poslovniku i nastavićemo raspravu po amandmanima. Molim vas da shvatite, ovo nije ničiji hir. Ovo je čuvanje dostojanstva svake partije i opravdali bismo svaki potez bilo koje partije ili bilo kog pojedinca ukoliko bi bilo napadnuto njegovo dostojanstvo i njegov integritet.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim, naravno, da učestvujem u ovoj raspravi o tome da li Putin treba da bude počasni građanin ili ne. Samo bih podsetio da je u opštini Raška na vlasti SPS, ne sama, naravno, već sa drugim strankama, a to je jedna od retkih opština gde smo mi neprekidno na vlasti dugi niz godina. Neko bi rekao od 1945. godine. U svakom slučaju, postoje i druge stranke koje poštuju te tradicije od 1945. do 1990. godine. Tako da ne bih da samo mi negujemo te tradicije. Ali, nisam se zbog toga javio.
Želeo bih da postavim pitanje potpredsedniku Vlade, imajući u vidu da je on jedini predstavnik Vlade u ovom momentu ovde. Ovo je jedna od retkih sednica gde imamo priliku da postavljamo poslanička pitanja, što je jedna od institucija koja je bila predviđena i ranije u Poslovniku, ali nije bila poštovana.
Ministar Mlađan Dinkić, koji je bio ministar finansija kada je usvajan Zakon o osiguranju, rekao je pred poslanicima SPS-a da ''Dunav osiguranje'' i DDOR Novi Sad neće biti privatizovani.
Pošto vidim iz medija da se ide u privatizaciju DDOR-a, postavljam pitanje: Kada je promenjena ta odluka? To je bio jedan od uslova i načina i razloga zbog čega je uopšte taj zakon prošao u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Znači, ako je tada obećao ministar finansija da neće biti privatizacije ''Dunava'' i DDOR-a, u čemu je sada promenjen stav te iste Vlade, u kojoj su novi samo ministri iz DS-a?
Drugo pitanje. Predsednik Republike i predsednik vaše stranke, čiji ste vi bili kandidat za premijera, Boris Tadić, u konsultacijama koje je imao sa svim poslaničkim grupama uoči davanja mandata za, praktično, formiranje Vlade Republike Srbije, razgovarao je sa delegacijom SPS-a. U tom razgovoru je predsednik vaše stranke i predsednik Republike rekao da DS jeste i biće protiv privatizacije većinskog paketa akcija javnih preduzeća.
Od vas tražim odgovor: Da li vi to stvarno tako mislite, da li je to stav DS-a, ili vi ne poštujete stav vašeg predsednika, ili je u pitanju drugačiji stav koji vi imate sada kada obavljate vlast u Vladi Republike Srbije?
Želim da ponovim još jednom da se SPS najoštrije protivi privatizaciji većinskog paketa akcija javnih preduzeća i u tom smislu podržavamo sve zahteve radnika i svih onih građana koji nisu iskoristili pravo na akcije koje su imali u onom vremenu ranije.
Ovo je veoma važno i suštinsko pitanje. Vi znate da u Vladi postoje stranke koje se zalažu za brzu privatizaciju i potpunu privatizaciju svih javnih preduzeća.
Želim da se ovde, u svom odgovoru, izjasnite: jeste li vi za to ili ste protiv toga? Zahvaljujem.