| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovani građani Srbije, cenjeni gospodine predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade, cenjene ministarke, veliko zadovoljstvo mi je u ove pozne sate da se obratim građanima Srbije i da im kažem da mi je drago da smo uspeli večeras da zadržimo jedan pristojan civilizacijski nivo diskusije u Skupštini, a ja ću pokušati da se držim još jednom jedne kratke pouke još od vremena Aristotela kada je govorio o Sokratu i Platonu i kada se rešio ipak da mu je najveći prijatelj istina.
Nama bi u ovom visokom domu istina trebala da bude apsolutni prioritet. Upravo tako kao što je i ministarki Dariji Kisić Tepavčević apsolutni prioritet rast fertiliteta, odnosno, novorođenih beba u Srbiji. Sa radošću kažemo da je povećan broj novorođenih beba, a da je bitno smanjen broj neonatusa koji su letalno završili. Čestitam joj. Želim da se ovakav trend u Srbiji nastavi, da ne izlazimo iz ovog visokog doma sa idejom da bi najbolje bilo da izvršimo svi kolektivno samoubistvo, kao što bi se iz diskusija nekih uvaženih kolega moglo pretpostaviti. Naprotiv.
Srbija je zemlja gde se samo ove godine preko 20 miliona evra ulaže u projekat veštačke inteligencije. Mi smo jedna od retkih zemalja u svetu, a ja sam srećan da kažem da se to u Kliničko bolničkom centru „Dragiša Mišović“ radi, jedan od retkih projekata „hololensa“, veštačke inteligencije i primenjen na hirurgiju, anesteziju i radiologiju.
Mi smo zemlja u kojoj je urađeno najviše operacija na otvorenom srcu u Evropi, 25 u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Ove godine će milijarda više dinara biti opredeljeno za rekonstrukciju Kliničko bolničkog centra u Novom Sadu. Biće završen i Kliničko bolnički centar u Kragujevcu. Da to nisu samo zgrade, da to nisu samo lepo oplemenjeni prostori i arhitektonska savršenstva, poput one železničke stanice u Prokopu, već mesta gde se hiljade ljudi uspešno leči. Reći ću vam da u novoj bolnici KBC Mišović urađeno 60 hiljada opštih anestezija u prethodnom periodu.
Da li je to dovoljno, naravno da nije, ali moramo se ponovo držati objektivizacije istine. Ministar Mali će verovatno sa radošću moći da me citira kada budem analizirao izveštaj revizora koji kaže da je Ministarstvo zdravlja upotrebilo mali deo sredstava, apsorbovalo, svega 130 miliona od opredeljenih 570 za lečenje dece u inostranstvu, i to stavlja kao jednu od primedbi zdravstvenom sistemu. Umesto da budemo presrećni da se deca Srbije, ne kažem srpska deca, mali Bošnjaci, Hrvati, Mađari, leče u Srbiji, u zemlji gde postoji vrhunska medicina, gde se radi sve ono što se danas radi u svetu… Znači, kliničko bolnički centri nisu larpurlar. Ovaj sistem, ova Vlada i ova država ne čine nešto da bi opravdali visoki procenat zastupljenosti u nacionalnom parlamentu što predstavlja jednu objektivnu sliku političke scene u Srbiji i prepoznatljivost u evropskim razmerama, jer uporno ne tražimo krivce za loše političke rezultate u prethodnom periodu. Naprotiv. Pokušajmo da vozimo brzo automobil u rikverc, to niko nije uspeo. Mi moramo da gledamo napred, da pružimo ruku jedni drugima, da i posle ovih izbora 17. decembra izađemo kao moćna, snažna i zdrava Srbija. Želim vam svima uspeh na izborima, a SPS i SNS apsolutnu pobedu. Živela Srbija.
Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, par reči i pitanje za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.
Za lečenje u inostranstvu dece u periodu od 2008. do 2012. godine poslato je 440 dece, a u periodu 2012. do danas 4.887 dece, što je deset puta više dece sa retkim bolestima.
Povećan je i broj dece godišnje koja se leče u inostranstvu ili su ih lečili strani stručnjaci u zemlji. U periodu od 2008. do 2012. godine, to je bilo 88 dece, a od 2013. do 2022. godine 445 dece, skoro pet puta više.
Za troškove upućivanja, dijagnostiku i lečenje dece u inostranstvu u periodu od 2008. do 2012. godine izdvojeno je 592 miliona dinara, a nakon toga, od 2012. godine 3,67 milijarde dinara.
Upravo zbog toga, veoma je značajno i da se naglasi da je u periodu od 2008. do 2012. godine za lečenje retkih bolesti izdvojeno samo 130 miliona, a od 2012. godine 12,3 milijarde dinara ili preko 10 puta više.
Pitanje je sledeće, pored toga što se izdvajaju ogromna sredstva za lečenje dece u inostranstvu, da li se planiraju sredstva da se strani stručnjaci koji dolaze u Srbiju na određen način stimulišu i plate, jer će država imati dvostruku korist - postoperativni tok će biti sprovođen u domaćim bolnicama, domaća pamet će imati priliku da se dodatno obrazuje uz vrhunske stručnjake iz sveta, a i naša deca će biti u prirodnom okruženju sa svojim roditeljima i porodicom.
Druga stvar je takođe pitanje Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a odnosi se na lečenje cistične fibroze pluća. Predmet i lečenje cistične fibroze pluća, nažalost, u medijima je dosta predmet manipulacija. Moramo da naglasimo da se lekari države Srbije ne igraju Šindlerove liste kao ni Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Na inicijativu predsednika Republike, Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, od 2021. godine odobreno je lečenje 13 pacijenata sa cističnom fibrozom pluća. Danas, 2023. godine, uspešno lečimo 64 pacijenta sa cističnom fibrozom pluća lekom koji se zove "trikafta", čije lečenje po jednom pacijentu godišnje košta oko 300 hiljada evra, 64 pacijenta puta 300 hiljada evra. Izračunajte koliko je to. To ne govori samo o empatiji za građane i decu Srbije, već o ozbiljnom ekonomskom potencijalu i moći, kao i racionalnom trošenju sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Uvođenje leka "trikafta" kao jedno od najvažnijih i najboljih sredstava u tom lečenju značajno smanjuje indikacije za transplantaciju pluća, faktički minimizuje, tako da apsolutno imamo izvanredne rezultate u terapijskom postupku.
Ponovo pitanje za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Naime, 20. maja 1999. godine, u zločinačkom bombardovanju NATO alijanse pod nazivom "Milosrdni anđeo", bombardovana je bolnica za neurologiju Kliničko-bolničkog centra "dr Dragiša Mišović". Tada je poginulo troje pacijenata, domar bolnice i sedam vojnika koji su bili pored. U periodu koji je nastao posle toga, Kliničko-bolnički centar "dr Dragiša Mišović" je doživeo svoju potpunu reinkarnaciju, građevinsko, kadrovsko, strukturalno i naučno uzdignuće. Bio je jedna od nosećih bolnica za vreme kovid tragedije i te dramatične tragične epizode koja se promovisala i koja je učinila da se vrati poverenje u zdravstveni sistem Republike Srbije.
Moje pitanje za ministarku zdravlja je da li će biti u planu da se vrhunski kapaciteti Kliničko-bolničkog centra "dr Dragiša Mišović" dopune neurologijom, odnosno bolnicom za neurologiju i odeljenjem za spinalni deo tretmana neinvazivne patologije, što bi činilo da Kliničko-bolnički centar "dr Dragiša Mišović" bude apsolutno vrhunska svetska ustanova za taj deo medicine? Hvala.
Dobro.
Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predsedniče…
Ne morate, slobodno.
Lepo je, lepo je da se čuje ovako.
Naslušali smo se velikih priča o odbrani Srbije, pravdi …
Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, par reči i pitanje za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.
Za lečenje u inostranstvu dece u periodu od 2008. do 2012. godine poslato je 440 dece, a u periodu 2012. do danas 4.887 dece, što je deset puta više dece sa retkim bolestima.
Povećan je i broj dece godišnje koja se leče u inostranstvu ili su ih lečili strani stručnjaci u zemlji. U periodu od 2008. do 2012. godine, to je bilo 88 dece, a od 2013. do 2022. godine 445 dece, skoro pet puta više.
Za troškove upućivanja, dijagnostiku i lečenje dece u inostranstvu u periodu od 2008. do 2012. godine izdvojeno je 592 miliona dinara, a nakon toga, od 2012. godine 3,67 milijarde dinara.
Upravo zbog toga, veoma je značajno i da se naglasi da je u periodu od 2008. do 2012. godine za lečenje retkih bolesti izdvojeno samo 130 miliona, a od 2012. godine 12,3 milijarde dinara ili preko 10 puta više.
Pitanje je sledeće, pored toga što se izdvajaju ogromna sredstva za lečenje dece u inostranstvu, da li se planiraju sredstva da se strani stručnjaci koji dolaze u Srbiju na određen način stimulišu i plate, jer će država imati dvostruku korist - postoperativni tok će biti sprovođen u domaćim bolnicama, domaća pamet će imati priliku da se dodatno obrazuje uz vrhunske stručnjake iz sveta, a i naša deca će biti u prirodnom okruženju sa svojim roditeljima i porodicom.
Druga stvar je takođe pitanje Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a odnosi se na lečenje cistične fibroze pluća. Predmet i lečenje cistične fibroze pluća, nažalost, u medijima je dosta predmet manipulacija. Moramo da naglasimo da se lekari države Srbije ne igraju Šindlerove liste kao ni Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Na inicijativu predsednika Republike, Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, od 2021. godine odobreno je lečenje 13 pacijenata sa cističnom fibrozom pluća. Danas, 2023. godine, uspešno lečimo 64 pacijenta sa cističnom fibrozom pluća lekom koji se zove "trikafta", čije lečenje po jednom pacijentu godišnje košta oko 300 hiljada evra, 64 pacijenta puta 300 hiljada evra. Izračunajte koliko je to. To ne govori samo o empatiji za građane i decu Srbije, već o ozbiljnom ekonomskom potencijalu i moći, kao i racionalnom trošenju sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Uvođenje leka "trikafta" kao jedno od najvažnijih i najboljih sredstava u tom lečenju značajno smanjuje indikacije za transplantaciju pluća, faktički minimizuje, tako da apsolutno imamo izvanredne rezultate u terapijskom postupku.
Ponovo pitanje za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Naime, 20. maja 1999. godine, u zločinačkom bombardovanju NATO alijanse pod nazivom "Milosrdni anđeo", bombardovana je bolnica za neurologiju Kliničko-bolničkog centra "dr Dragiša Mišović". Tada je poginulo troje pacijenata, domar bolnice i sedam vojnika koji su bili pored. U periodu koji je nastao posle toga, Kliničko-bolnički centar "dr Dragiša Mišović" je doživeo svoju potpunu reinkarnaciju, građevinsko, kadrovsko, strukturalno i naučno uzdignuće. Bio je jedna od nosećih bolnica za vreme kovid tragedije i te dramatične tragične epizode koja se promovisala i koja je učinila da se vrati poverenje u zdravstveni sistem Republike Srbije.
Moje pitanje za ministarku zdravlja je da li će biti u planu da se vrhunski kapaciteti Kliničko-bolničkog centra "dr Dragiša Mišović" dopune neurologijom, odnosno bolnicom za neurologiju i odeljenjem za spinalni deo tretmana neinvazivne patologije, što bi činilo da Kliničko-bolnički centar "dr Dragiša Mišović" bude apsolutno vrhunska svetska ustanova za taj deo medicine? Hvala.
(Beograd, 26.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| V.D. Direktora | KBC "Dr Dragiša Mišović" | Republika | Mesečno | 170000.00 | RSD | 22.11.2018 - |
| Fond za nauku R. Srbije (Član naučnog saveta) | Republika | Mesečno | 40000.00 | RSD | 05.05.2021 - | |
| Ministarstvo zdravlja (Stručni ispit) | Republika | Svaki drugi mesec | 25000.00 | RSD | 06.05.2019 - | |
| Medicinski fakultet u Beogradu (Redovni profesor) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 01.07.1991 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |