| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predsedavajući, cenjene kolege narodni poslanici, ja ću govoriti ukratko o međunarodnim sporazumima, posebno ću se osvrnuti na ono što se odnosi na formiranje već koncipirano 2016. godine balkanskih medicinskih snaga za brza delovanja.
Pre nego što o ovome budem nastavio, želim da se osvrnem na ono što nikako ne sme da se ignoriše, na ono što se u ovom domu dogodilo pre dva dana kada je bio predsednik Vučić, da čuje šta mi mislimo o potencijalnom načinu rešavanja i modalitetima rešavanja kosovske tragedije i krize, krize koja traje decenijama i koja ne zahteva momentalno rešenje, ali zahteva kontinuiran, ozbiljan pristup hladne glave, da se očuvaju srpske svetinje, a te svetinje su ljudi koji žive na Kosovu. Upravo to nasrtanje na predsednika Republike, iracionalno, koje ni na koji način ne može da se objasni bila je slika na nedoraslosti istorijskim okolnostima, odsustva svesti i realnosti o onome što se događa na globalnom planu i ono što nas stavlja pred velike izbore, sa nažalost mogućim dalekosežnim posledicama.
Te slike kojima su se toliko radovali neprijatelji Srbije otišle su u svet, a nije prikrivena činjenica da je jedina meta tih nesvrsishodnih napada bio predsednik. Nismo čuli potencijalna rešenja, ničega konstruktivnog. Sednicu smo završili ipak se nečim dobrim, upravo sa onim što svi mi socijalisti i ja naravno vidim, a to je da Kosovo nikako ne sme da uđe u Ujedinjene nacije, da se naš narod ni na koji način ne sme prepustiti tuđoj volji ili zlovolji šiptarskog zuluma, ali nikako ni da dođe do sloma Srbije, jer teško smo izašli iz sloma 90-ih, iz ratova, urušavanja države, teško smo se povratili, teško smo ojačali, teško smo ponovo stekli samopoštovanje i odgojili pobednički mentalitet. Pobednički mentalitet danas zaista u Srbiji živi, živi liderska pijemontska pozicija Srbije na brdovitom Balkanu, živi njena uloga u formiranju Otvorenog Balkana. Nismo spremni da se toga odreknemo ni po malu, a ni po veliku cenu.
Slušali smo ovih dana i pozivale su se neke poslaničke grupe na akademike. Uvaženi akademici su govorili o svetinjama, o časti, proglasi su bili, ali zaboravili su predstavnici poslanički grupa koji su proglas uvaženih akademika ovde citirali, da je 21. septembra 2021. godine i predsednik Srpske akademije nauka uvaženi intelektualac profesor Vlada Kostić rekao da Akademija nema svoj zvanični stav, ima samo veliku brigu i želju da se uključi u sve društvene tokove koji će dovesti do pravednog rešenja za srpski narod na Kosovu.
Te godine je, pod uredništvom akademika Koste Čavoškog, objavljena knjiga urednika Dragana Vojvodića o očuvanju kulturnih baština. Nije objavljena knjiga o potencijalnim modalitetima rešavanja krize na Kosovu, o baštini, o časti, o moralu i svemu tome, svi mi zajedno brinemo i to je imanentno svim poslanicima ovde, i onima koji su opozicija i onima koji su u vlasti. Mnogi od nas su učestvovali u tim nesrećnim, tragičnim ratovima, ili kao žrtve razaranja i bombardovanja ili kao neposredni učesnici ratnih zbivanja.
Ja sam imao nesreću da učestvujem u oba rata, i u ratovima u Hrvatskoj i u Slavoniji, u Prvoj gardijskoj proleterskoj brigadi, čuvajući svoj obraz i dedinu kuću u Dalju, gde je Srpska patrijaršija. Za mene su i dan-danas Slavonija, Republika Srpska Krajina, Lika, Banija i Kordun isto srce Srbije, i Dalmacija, naravno, srpska Dalmacija, ali realnost je takva da zahteva mudrost, da zahteva snagu u odlučivanju i jedinstvo.
Da ponovim da, naravno, nema mesta Kosovu u Ujedinjenim nacijama, nema priznavanja, nema šale sa takvim stvarima, ali nema šale ni sa državom, nema šale sa budućnošću i sudbinom naše dece. Da nikad nijedan hirurg više ne amputira nogu na ruševinama beogradske televizije, kao što sam ja imao tragični zadatak. Da se naša deca školuju i usavršavaju da rade u Srbiji. To može samo mirna, stabilna, ozbiljna Srbija. Jer i u tim ratovima 90-ih i na Košarama nisu ginuli ni akademici, ni narodni poslanici. Ginula su njihova deca. Ne kažem naša deca, kažem njihova deca. Zato moramo da budemo odgovorni, upravo kao što je uvažena koleginica Raguš pre nekoliko dana rekla. Ne smemo da se krijemo iza nečijeg kišobrana. Moramo sami da izrazimo svoj stav, da kaže svako od nas šta misli i o Kosovu, ali i o državi i budućnosti države i sa onim što nas čeka. Ili da budemo nesvesni i da ulazimo u neizvesne istorijske tokove u kojima možemo samo da se poništimo i kao država i kao narod i kao nacija ili da pregovaramo i da se u tim pregovorima borimo svom snagom za mesto u novom svetu koji nastaje, nažalost i očigledno, na ruševinama tragične Ukrajine.
Žao mi je što kolega Šaip Kamberi nije ovde danas sa nama. Dobio je priliku da vređa predsednika Vučića posle petog izbornog ciklusa. Da vas podsetim da jedan mandat tad, mandat SPS, danas koristi gospodin Kamberi, uživajući sve demokratske blagodeti države Srbije, šta god o tom demagogizmu on mislio i genocidnosti.
Pregovori koje danas vode u Briselu Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su verovatno slični kao oni koje bih ja vodio sa hirurzima iz „žute kuće“. Zaboravili smo i Andriju Tomanovića, mog kolegu iz prištinskog medicinskog kliničkog centra, i mnoge druge. Zato boli Snežanu Paunović kada joj neko pominje Kosova. A gde da se vrati? Kako da se vrati u rodnu Peć? Kako Metohiju ne može da izbaci iz srca? Ali za to moramo da se borimo svi zajedno, na način koji će Srbiju činiti jačom, prepoznatljivijom.
Ali da se vratim na temu. Da se vratim na formiranje balkanskih medicinskih snaga za brzo delovanje, koje predstavljaju multinacionalnu snagu za brza dejstva u vanrednim situacijama, prilikom zemljotresa, požara, poplava. To je 2016. godine oformljeno. Nije to velika snaga, ali govori o tome da može da se funkcioniše kvalitetno dobro, da možemo i te kako šta da ponudimo.
Možemo da ponudimo našim vojnim snagama, jer je VMA države Srbije… Malo lekcije iz istorije koju će mnogi voleti da čuju od mene, kao i uvek. Dakle, 1844. godine osnovana je VMA, odnosno glavna bolnica Srbije ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića Drugog.
Glavan bolnica američke vojske „Volter Rid“, kasnije integrisana sa Betezda bolnicom tek 1890. godine. Pola veka. Znači, Srbija ima čime da se ponosi danas. Ima da se ponosi ne samo svojom vojskom, odbrambenim snagama, već i srpskim vojnim sanitetom, mojim kolegama koji rade u ustanovama vojnog sistema Republike Srbije.
Itekako da da se ponosimo onim što smo radili u poslednje vreme. Ja zato želim da ova Skupština počne da liči na ono na šta je ličio Odbor za nauku i kulturu na kojem je pre nekoliko dana kolega Atlagić govorio, bez konflikta, sa poštovanjem, sa diskusijama i opozicije i pozicije o projektima u kojima Srbija učestvuje i koji će danas biti kao tema sporazuma za glasanje, projektu „Horizon“ ili projektima Erasmus, gde je sve funkcionisalo onako kako i ova Skupština treba da funkcioniše - odgovorno, ozbiljno, sa poštovanjem jedni prema drugima.
Ja se nadam da će ovaj moj govor isto biti jedan mali doprinos boljem i skladnijem funkcionisanju Skupštine.
Hvala lepo.
Cenjeni gospodine predsedniče, uvažena gospođo i gospodo ministri, građani Srbije, onima koji slave Mitrovdan, želim srećan praznik.
Danas ću govoriti o onome što najbolje znam, a što će verovatno građane Srbije najviše interesovati da čuju mene, a to je moj osvrt na razdel 27. koji se odnosi na rebalans budžeta Srbije, odnosi se na zdravlje i zdravstvenu politiku.
Predviđeno je 44 milijarde 306 miliona i 542 hiljade, što predstavlja 27% povećanje, imamo i dodatnih 9,5 milijardi u sistemu zdravstva što je zaista izuzetno značajno imajući u vidu politički, geostrateški momenat i sve drugo što nas je snašlo u ovom nesrećnom, trogodišnjem periodu od početka korone pa do danas, do rata u Ukrajini.
Razvoj kvaliteta i unapređenja zdravstvene zaštite je uvećan za milijardu i skoro 300 miliona, što predstavlja izuzetno značajno povećanje i zajedno sa odgovorom države Srbije na kovid, ukupno preko pet milijardi, odnosno pet milijardi 355 miliona. Šta to podrazumeva? Kakav je odgovor države Srbije? To je kupovina novih 325 vozila hitne pomoći, 55 skenera koji će biti raspoređeni u svim zdravstvenim centrima ove države i 135 digitalnih rendgen aparata koji će dati pun doprinos i smislu digitalizaciji informacionog sistema u zdravstvo Republike Srbije.
Ovde su pomenute i tri kovid bolnice. Prvo, građani Srbije moraju da znaju šta je to kovid bolnica. Kovid bolnica u svojoj leksici ne postoji kao kovid bolnica, to je snažan odgovor ekonomski oporavljene države na pošast Kovid-19. To su u suštini multifunkcionalne bolnice koje sadrže i operacione sale, jedinice intenzivne nege, odeljenja hemodijalize i najmodernije aparate za asistiranu ventilaciju. Ustanove koje mogu potpuno da preuzmu sa svojih dve hiljade postelja funkciju u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.
Znači, to su te kovid bolnice. To nisu poljske bolnice. To nije nešto što je napravljeno na brzinu da bi se još brže raspalo, već nešto što će tajno ostati ovom narodu.
Da li je to nešto što čini prepoznatljivim ovaj rebalans? Pa ne. Još više pod shvatanje da je Uprava za biomedicinu u ovom dosadašnjem periodu nedovoljno iskorišćena, da treba jačati kapacitet Uprave za biomedicinu čije se aktivnosti odnose na problem transfuzije organizacije i transfuzija krvi na biološki potpomognutu oplodnju i na program transplantacije tkiva i organa.
Transplantacija u ovoj zemlji je počela veoma uspešno, ali čitav problem oko korone dovodi do toga da smo morali da se vraćamo nečemu što je veoma dobro, veoma značajno. Ali, pošto svi vole sada da se vraćaju u istoriju, jedan čas istorije medicine od mene da čujete.
Godine 1967. urađena je prva transplantacija srca u Kejptaunu, gde je Kristijan Barnard Luisu Vaškanskom ugradio prvo transplantirano srce. Međutim, nedovoljno je organa, pa je 1962. godine poznati svetski hirurg Denton Kuli, zajedno sa Dominikom Liotom uradio prvo veštačko srce.
Mi smo imali sreću da ova država ima ekonomski potencijal da naši građanima omogućimo tzv. bridžing ili premošćavanje od momenta kada srce prestane da funkcioniše, kada je funkcija takva da životno ugrožava pacijenta da mi ugrađujemo veštačko srce.
Koliko je veštačkih srca ugrađeno u Srbiji? Od 2013. godine do danas preko 100. Tačnije, 110 u Kliničkom centru Srbije, a u novoizgrađenom Institutu za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“, u njegovom drugom delu, pored svetskog rekorda u broju operacija na otvorenom srcu, urađeno je i totalnih 15 veštačkih srca.
Cena jednog veštačkog srca nije zanemarljiva. To je oko 200.000. Alel vada ili leftventrikularni i onih koji je urađeno 110 u Kliničkom, preko 80.000. Sve su to cifre koje može država čija je ekonomija snažna i moćna da uradi, da se svrstamo u red zemalja koje pružaju najmodernije lečenje iz oblasti medicine.
Sada bih se fokusirao na drugi deo, takođe, veoma značajan koji se odnosi na povećanje budžeta za retke bolesti. Predviđeno je 600 miliona ili preko pet miliona evra više za retke bolesti, odnosno 4,3 milijarde.
Kako se kretao budžet za retke bolesti u zdravstvenom sistemu Republike Srbije? Godine 2012. bilo je predviđeno 132 miliona, 2020. godine značajne 2,4 milijarde, 2022. godine 4,3 milijarde ili preko 30 puta više nego 2012. godine.
Da li smo te 2012. godine 32 puta manje voleli naše građane, manje voleli srpsku decu, decu Bošnjake, male Mađare i Hrvate, koji su se rađali u ovoj zemlji sa nesrećom da boluju od retkih bolesti? Retke bolesti to su one pet na 10.000 građana. Ne, nismo, ali smo danas veoma ekonomski snažniji da možemo da to omogućimo, jer šta ta cifra predstavlja? Nije mehanicistički pristup, nije to samo real time pokušaj da se napravi politički marketing, već jednostavno da se u najosetljivijim segmentu zdravstvenog sistema tim retkim bolestima prikaže napredak jednog zdravstvenog sistema, koji je moćnom genetikom i dijagnostikom genetskih malformacija, koje su 80% tih bolesti, omogući ranu detekciju da se uvede u standardni protokol neonatalnog skrininga u ovoj državi, nešto što sprečava i omogućava fatalne komplikacije spinalne miotrofičke atrofije, SMA.
Da se genetski modifikovani terapijom spreče komplikacije i lekovima. Ti lekovi su neverovatno skupi. Spinraza košta preko 200.000 jedna doza. Prva godina Spinraze preko 700.000 evra, dakle 750.000 evra. Lek Zolgensma preko 2.000.000 evra.
Ne govori to da smo mi prebogati, govori o tome koliko smo odgovorni, koliko smo lojalni ovom narodu i svemu tome i zato smatram da je veoma značajno povećanje. Svaki dinar uložen u zdravlje i zdravstvenu politiku je uložen u bezbednost ove države, u snagu ovog naroda, u moć da se kroz ova teška vremena prođe što lakše i što bezbolnije.
Jesmo mi država i narod sa ovim predsednikom i Vladom koji pravdaju pravljen most preko uzburkanih voda na Balkanu, ali je neophodno je da imamo zdrav narod i zdravu vojsku. Zato je zdravstveni sistem jedna od prvih brana toga.
U zaključku mogu da kažem da će Socijalistička partija Srbije, naravno, podržati ovaj rebalans. Podržaće, kao i do sada, sve ono što daje snagu državnom zdravstvu, zdravstvu koje daje mogućnost svima da se jednako leče, da se država socijalne pravde pretvori u svaki segment ove države, za šta se od prvog dana Socijalistička partija i zalaže. Zato smatram da je ovaj rebalans veoma fer, a ja ću u budućem budžetu za 2023. godinu govoriti još detaljnije, mnogo ambicioznije sa pozicija Socijalističke partije Srbije i građana ove zemlje kojima želim, kao i vama, dobro zdravlje i svu sreću.
Hvala.
Uvaženi predsedavajući, budući ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da u ime SPS, njene poslaničke grupe stanem na stanovište da apsolutno podržavamo izbor ove Vlade i njenih ministara i premijerke naravno. Zbog čega? Pa, zbog toga što ću u ovom kraćem govoru govoriti o nečemu što uglavnom znam, imajući u vidu da svi u ovoj sali znaju sa kakvim geostrateškim i političkim izazovima se Srbija, u ovom momentu nalazi.
Upravo zbog toga moramo da pokažemo da svi razumemo tešku poziciju i predsednika republike i članove buduće Vlade, da se svi zajednički borimo da se odbrani pozicija, nesvrstana pozicija i normalna, jedina životna pozicija naše Srbije, da se sačuva njena ekonomija, samostalnost i da se sačuva budućnost.
Ono što mi je najmilije, mogu da kažem da većinu ministara poznajem i zato ću govoriti o tome da njihov moralni kredibilitet, profesionalnost, ozbiljne radne biografije i sve ono što su učinili u mestima koja su ih delegirala da prvo budu predstavnici naroda i svojih stranaka, koje su birali, čine mi posebnu čast. Mnoge od njih i lično poznajem i te koje dobro poznajem ne bih pominjao. Ali, nadovezujući se na jučerašnju diskusiju o obrazovanju određenih ministara, pa i same premijerke, analizirao sam kakav je to Nortud univerzitet i Hanlu univerzitet.
Došao sam do toga da možemo da budemo ponosni i na obrazovanje naše premijerke, a posebno na obrazovanje buduće ministarke energetike, gospođe Đedović koja je magistrirala, a diplomirala na Buhoni univerzitetu, matičnoj kući mnogih evropskih ekonomista, vrhunskog kova i nobelovaca. Jednog od retkih nosilaca Nobelove nagrade koje su došli sa Bukonija. Kasnije, na Nekstenšn studijama, u Americi, bila na Prinstonu, bila na Jejlu i na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Upravo se podudara sa izborom premijera Velike Britanije, Sanka koji je svoje školovanje kompletirao na Prinstonu.
Znači, ponosni smo na njihovu radnu biografiju, ponosni smo na sve ono što su uradili do sada, ministri iz medicinske grupe, koje ja veoma dobro poznajem i daću im apsolutnu podršku u borbi sa ljudima nevidljivih lica, sa tvitera, svih onih koji negiraju radne biografije i ono što su do sada učinili.
Sada ću par reči o zdravstvenom sistemu, o svemu onome što je do sad bilo crvena linija, jedan od apsolutnih prioriteta naše Vlade. Zdravstvo nije samo problem narodnog zdravlja, problem je stvar bezbednosti ove države, par ekselans. U prethodnom periodu u našoj borbi protiv Korone, pokazalo se da ova država ima i snage, i znanja i pameti da se izbori i sa Koronom i sa svima onima koji su pričali da će država i zdravstvo i zdravstveni sistem da puknu. Sistem ne da nije pukao, nego je pokazao snagu, mogućnost reformisanja i pretvaranja u nešto bolje, kvalitetnije i efikasnije.
Neću da govorim o izgrađenim bolnicama, o medicinskom hardveru, o 69 novih skenera koji su nabavljeni u međuvremenu, o nuklearnim i linearnim akceleratorima, o iks i gama noževima. To je ono što se podrazumeva da se ovako prosperitetna i normalna država trudi da nabavi svojim građanima. Govoriću o onome što je učinjeno da se vrati poverenje u zdravstveni sistem i u ovu državu. Zdravstvo je personifikacija svake normalne i uspešne države. To poverenje je generisao predsednik Aleksandar Vučić poštovanjem zdravstvenim radnicima. Nije sve u platama, mnogo je više u poverenju i poštovanju. Poštovanju kojem je Ivica Dačić ukazao da SPS danas ima prvu ženu u istoriji ovog parlamenta, višu medicinsku sestru Natašu Bogunović koja sedi sa nama u ovim klupama, poštovanje onih 100.000 medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji su u ovoj korona pošasti podneli lavovski deo posla. Zdravstvo je samo po sebi izazov za nove investicije, za investiranje u bio tehnologije i u farmaceutsku industriju. U farmaceutsku industriju po kojoj je Srbija bila poznata u ovom delu Evrope, bila je devastirana. Ponižena i uništena. Međutim, imamo prilike da vizionarskim poduhvatom koji je otelotvoren u projektu Otvoreni Balkan pokažemo šta ova država može da ponudi zemljama u regionu, a zdravstveni radnici i medicinski fakulteti u ovoj zemlji i te kako da pomognu razvoju medicine i medicinske nauke u zemljama koje se nalaze oko nas.
Par reči o nauci, najvažnija činjenica je da se u ovoj zemlji u ovom momentu ulaže prema podacima Fonda za nauku Republike Srbije u pet aktuelnih projekata 72,5 miliona evra. Učinjeno je to zbog toga što smo Fond osnovali 2019. godine. Znači, taj fond funkcioniše tek tri godine. Na njegovom formiranju najviše su učinili premijerka i ministar prosvete Branko Ružić. Sada dolazi nova ministarka nauke, žena koja je imala snage i intelektualnog kapaciteta i znanja da učini da se Institut za molekuralnu biologiju i genetiku i sve druge funkcije tog instituta stave u odbranu države, čineći da profunkcionišu vatreno oko, te moderne sofisticirane laboratorije i da se razvija centar za sekvencioniranje genoma. Koliko zemalja u svetu danas ima tako nešto? Koliko ima ljudi koji mogu tom tehnologijom da vladaju? Koliko ljudi u ovoj Srbiji i zna šta je sekvencionirani genom, ali i te kako dobro znaju šta znači genska imuno terapija karcinoma koja je građanima i osiguranicima ove zemlje omogućena predanim, ozbiljnim i domaćinskim radom Fonda za zdravstveno osiguranje ove države.
Zbog svega toga, smatram da je važno da se kaže da su projekti Fonda za nauku koji se finansiraju od Vlade imaju nekoliko segmenata, da ne misle da smo mi fah zaljubljenici, da sam opčinjen medicinom i biomedicinom i biotehnologijom, naprotiv, najtvrđe sam stajao, a i SPS me je u tome podržavala da program „Identiteti“ koji se odnosi na istorijske, humanističke nauke, na filozofiju, sociologiju, na pravne nauke dobiju ozbiljna sredstva, jer bez kritične intelektualne misli, bez mislećih ljudi ove zemlje, bez ljudi koji imaju pravo svima da kažu istinu u oči, ali argumentima i onima koji su na vlasti i onima u opoziciji, jer danas oni koji su na vlasti sutra će biti u opoziciji, mi to u SPS i te kako dobro znamo i kako izgleda kako avion poleće, kada leti i kada sleće. Na sreću, zahvaljujući mudrosti i snazi biračkog tela i ljudima koji su odlučivali o našoj sudbini, nismo doživeli da taj avion potpuno padne.
Znači, identiteti. Pored identiteta sada je aktuelan program prizme. Program u koji se uključuju mladi naučnici. Po podacima Zajednice instituta, njihovih 66 instituta, mi trenutno imamo 15.000 ljudi istraživača koji učestvuju u razvoju naučne misli ove države. Međutim, ono što želim da naglasim i da zamolim buduću ministarku nauke, da joj kažem da imamo mnogo instituta, da svi ti instituti moraju da budu strateški partneri resornim ministarstvima, da ne plaćamo u buduće neke tink tenkove koji će misliti u ime nas, već da našu pamet iskoristimo u funkciji građana i onih koji su za nas glasali. Da iz sve snage podržimo projekat „Bio 4 kampusa“ koji će sadržati četiri fakulteta i osam instituta.
Treba čvrsto da stane iza toga da sve nas koji želimo dobro naučnoj zajednici ove države i da kaže da je neophodno da stanemo i da ubrzamo, da ne čekamo 2023. godinu, da ne bi morali da radimo nešto što je već izmišljeno u nekim drugim segmentima naučne zajednice, već da objedinimo naše snage i da pokažemo da je ova država, kao i u prošlosti, imala snage da izabere najbolje, najpredanije i najhrabrije za najodlučnije bitke.
Ministri koji će predstavljati i koji će biti u ovoj Vladi, pored svega toga, vrednoće, rada i ozbiljnosti, imaju nešto što je meni i te kako značajno, da vole ovu zemlju i što su učinili da ovu zemlju vole i budući ministar Žigmanov i kolege koji dolaze iz Raške oblasti, ili iz Sandžaka, potpuno je nebitno kako se zove, jer mi smo sa zdravstvenim centrom u Pazaru potpisali ugovor o saradnji i pomoći. Lekari iz Beograda su ušli u Pazar kada je bila korona, išli su lekari iz Kragujevca. Mi smo na delu pokazali da je Srbija jedna, da živimo kao jedno i da ćemo uvek u budućnosti biti jedna složna i harmonična Srbija. Živela Srbija!
(Beograd, 26.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| V.D. Direktora | KBC "Dr Dragiša Mišović" | Republika | Mesečno | 170000.00 | RSD | 22.11.2018 - |
| Fond za nauku R. Srbije (Član naučnog saveta) | Republika | Mesečno | 40000.00 | RSD | 05.05.2021 - | |
| Ministarstvo zdravlja (Stručni ispit) | Republika | Svaki drugi mesec | 25000.00 | RSD | 06.05.2019 - | |
| Medicinski fakultet u Beogradu (Redovni profesor) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 01.07.1991 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |