VLADIMIR ĐUKIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Vladimir Đukić prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao šesti na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Član je Odbora za zdravlje i porodicu, i zamenik člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1957. godine u Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poslediplomske studije završio je 1986, a doktorsku disertaciju odbranio 1996. godine. Autor je mnogih studija i naučnih radova.

Član je Srpskog lekarskog društva od 1983. godine.

Od 1987. godine do 1994. godine je radio u Urgentnom centru. Od 1998. do 2000. obavljao je funkciju direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije.

Načelnik Odeljenja za traumu abdomena i grudnog koša postao je 2005. godine, a načelnik Centra za hirurgiju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije 2008. godine.

Od 2008. do 2012. godine je bio na funkciji direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije.

Od 2012. do 2018. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Od 2018. godine do danas direktor je KBC Dragiša Mišović.

Član je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 02.09.2022, 19:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Cenjeni gospodine predsedniče, uvažena gospođo i gospodo ministri, građani Srbije, onima koji slave Mitrovdan, želim srećan praznik.

Danas ću govoriti o onome što najbolje znam, a što će verovatno građane Srbije najviše interesovati da čuju mene, a to je moj osvrt na razdel 27. koji se odnosi na rebalans budžeta Srbije, odnosi se na zdravlje i zdravstvenu politiku.

Predviđeno je 44 milijarde 306 miliona i 542 hiljade, što predstavlja 27% povećanje, imamo i dodatnih 9,5 milijardi u sistemu zdravstva što je zaista izuzetno značajno imajući u vidu politički, geostrateški momenat i sve drugo što nas je snašlo u ovom nesrećnom, trogodišnjem periodu od početka korone pa do danas, do rata u Ukrajini.

Razvoj kvaliteta i unapređenja zdravstvene zaštite je uvećan za milijardu i skoro 300 miliona, što predstavlja izuzetno značajno povećanje i zajedno sa odgovorom države Srbije na kovid, ukupno preko pet milijardi, odnosno pet milijardi 355 miliona. Šta to podrazumeva? Kakav je odgovor države Srbije? To je kupovina novih 325 vozila hitne pomoći, 55 skenera koji će biti raspoređeni u svim zdravstvenim centrima ove države i 135 digitalnih rendgen aparata koji će dati pun doprinos i smislu digitalizaciji informacionog sistema u zdravstvo Republike Srbije.

Ovde su pomenute i tri kovid bolnice. Prvo, građani Srbije moraju da znaju šta je to kovid bolnica. Kovid bolnica u svojoj leksici ne postoji kao kovid bolnica, to je snažan odgovor ekonomski oporavljene države na pošast Kovid-19. To su u suštini multifunkcionalne bolnice koje sadrže i operacione sale, jedinice intenzivne nege, odeljenja hemodijalize i najmodernije aparate za asistiranu ventilaciju. Ustanove koje mogu potpuno da preuzmu sa svojih dve hiljade postelja funkciju u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

Znači, to su te kovid bolnice. To nisu poljske bolnice. To nije nešto što je napravljeno na brzinu da bi se još brže raspalo, već nešto što će tajno ostati ovom narodu.

Da li je to nešto što čini prepoznatljivim ovaj rebalans? Pa ne. Još više pod shvatanje da je Uprava za biomedicinu u ovom dosadašnjem periodu nedovoljno iskorišćena, da treba jačati kapacitet Uprave za biomedicinu čije se aktivnosti odnose na problem transfuzije organizacije i transfuzija krvi na biološki potpomognutu oplodnju i na program transplantacije tkiva i organa.

Transplantacija u ovoj zemlji je počela veoma uspešno, ali čitav problem oko korone dovodi do toga da smo morali da se vraćamo nečemu što je veoma dobro, veoma značajno. Ali, pošto svi vole sada da se vraćaju u istoriju, jedan čas istorije medicine od mene da čujete.

Godine 1967. urađena je prva transplantacija srca u Kejptaunu, gde je Kristijan Barnard Luisu Vaškanskom ugradio prvo transplantirano srce. Međutim, nedovoljno je organa, pa je 1962. godine poznati svetski hirurg Denton Kuli, zajedno sa Dominikom Liotom uradio prvo veštačko srce.

Mi smo imali sreću da ova država ima ekonomski potencijal da naši građanima omogućimo tzv. bridžing ili premošćavanje od momenta kada srce prestane da funkcioniše, kada je funkcija takva da životno ugrožava pacijenta da mi ugrađujemo veštačko srce.

Koliko je veštačkih srca ugrađeno u Srbiji? Od 2013. godine do danas preko 100. Tačnije, 110 u Kliničkom centru Srbije, a u novoizgrađenom Institutu za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“, u njegovom drugom delu, pored svetskog rekorda u broju operacija na otvorenom srcu, urađeno je i totalnih 15 veštačkih srca.

Cena jednog veštačkog srca nije zanemarljiva. To je oko 200.000. Alel vada ili leftventrikularni i onih koji je urađeno 110 u Kliničkom, preko 80.000. Sve su to cifre koje može država čija je ekonomija snažna i moćna da uradi, da se svrstamo u red zemalja koje pružaju najmodernije lečenje iz oblasti medicine.

Sada bih se fokusirao na drugi deo, takođe, veoma značajan koji se odnosi na povećanje budžeta za retke bolesti. Predviđeno je 600 miliona ili preko pet miliona evra više za retke bolesti, odnosno 4,3 milijarde.

Kako se kretao budžet za retke bolesti u zdravstvenom sistemu Republike Srbije? Godine 2012. bilo je predviđeno 132 miliona, 2020. godine značajne 2,4 milijarde, 2022. godine 4,3 milijarde ili preko 30 puta više nego 2012. godine.

Da li smo te 2012. godine 32 puta manje voleli naše građane, manje voleli srpsku decu, decu Bošnjake, male Mađare i Hrvate, koji su se rađali u ovoj zemlji sa nesrećom da boluju od retkih bolesti? Retke bolesti to su one pet na 10.000 građana. Ne, nismo, ali smo danas veoma ekonomski snažniji da možemo da to omogućimo, jer šta ta cifra predstavlja? Nije mehanicistički pristup, nije to samo real time pokušaj da se napravi politički marketing, već jednostavno da se u najosetljivijim segmentu zdravstvenog sistema tim retkim bolestima prikaže napredak jednog zdravstvenog sistema, koji je moćnom genetikom i dijagnostikom genetskih malformacija, koje su 80% tih bolesti, omogući ranu detekciju da se uvede u standardni protokol neonatalnog skrininga u ovoj državi, nešto što sprečava i omogućava fatalne komplikacije spinalne miotrofičke atrofije, SMA.

Da se genetski modifikovani terapijom spreče komplikacije i lekovima. Ti lekovi su neverovatno skupi. Spinraza košta preko 200.000 jedna doza. Prva godina Spinraze preko 700.000 evra, dakle 750.000 evra. Lek Zolgensma preko 2.000.000 evra.

Ne govori to da smo mi prebogati, govori o tome koliko smo odgovorni, koliko smo lojalni ovom narodu i svemu tome i zato smatram da je veoma značajno povećanje. Svaki dinar uložen u zdravlje i zdravstvenu politiku je uložen u bezbednost ove države, u snagu ovog naroda, u moć da se kroz ova teška vremena prođe što lakše i što bezbolnije.

Jesmo mi država i narod sa ovim predsednikom i Vladom koji pravdaju pravljen most preko uzburkanih voda na Balkanu, ali je neophodno je da imamo zdrav narod i zdravu vojsku. Zato je zdravstveni sistem jedna od prvih brana toga.

U zaključku mogu da kažem da će Socijalistička partija Srbije, naravno, podržati ovaj rebalans. Podržaće, kao i do sada, sve ono što daje snagu državnom zdravstvu, zdravstvu koje daje mogućnost svima da se jednako leče, da se država socijalne pravde pretvori u svaki segment ove države, za šta se od prvog dana Socijalistička partija i zalaže. Zato smatram da je ovaj rebalans veoma fer, a ja ću u budućem budžetu za 2023. godinu govoriti još detaljnije, mnogo ambicioznije sa pozicija Socijalističke partije Srbije i građana ove zemlje kojima želim, kao i vama, dobro zdravlje i svu sreću.

Hvala.

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Uvaženi predsedavajući, budući ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da u ime SPS, njene poslaničke grupe stanem na stanovište da apsolutno podržavamo izbor ove Vlade i njenih ministara i premijerke naravno. Zbog čega? Pa, zbog toga što ću u ovom kraćem govoru govoriti o nečemu što uglavnom znam, imajući u vidu da svi u ovoj sali znaju sa kakvim geostrateškim i političkim izazovima se Srbija, u ovom momentu nalazi.

Upravo zbog toga moramo da pokažemo da svi razumemo tešku poziciju i predsednika republike i članove buduće Vlade, da se svi zajednički borimo da se odbrani pozicija, nesvrstana pozicija i normalna, jedina životna pozicija naše Srbije, da se sačuva njena ekonomija, samostalnost i da se sačuva budućnost.

Ono što mi je najmilije, mogu da kažem da većinu ministara poznajem i zato ću govoriti o tome da njihov moralni kredibilitet, profesionalnost, ozbiljne radne biografije i sve ono što su učinili u mestima koja su ih delegirala da prvo budu predstavnici naroda i svojih stranaka, koje su birali, čine mi posebnu čast. Mnoge od njih i lično poznajem i te koje dobro poznajem ne bih pominjao. Ali, nadovezujući se na jučerašnju diskusiju o obrazovanju određenih ministara, pa i same premijerke, analizirao sam kakav je to Nortud univerzitet i Hanlu univerzitet.

Došao sam do toga da možemo da budemo ponosni i na obrazovanje naše premijerke, a posebno na obrazovanje buduće ministarke energetike, gospođe Đedović koja je magistrirala, a diplomirala na Buhoni univerzitetu, matičnoj kući mnogih evropskih ekonomista, vrhunskog kova i nobelovaca. Jednog od retkih nosilaca Nobelove nagrade koje su došli sa Bukonija. Kasnije, na Nekstenšn studijama, u Americi, bila na Prinstonu, bila na Jejlu i na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Upravo se podudara sa izborom premijera Velike Britanije, Sanka koji je svoje školovanje kompletirao na Prinstonu.

Znači, ponosni smo na njihovu radnu biografiju, ponosni smo na sve ono što su uradili do sada, ministri iz medicinske grupe, koje ja veoma dobro poznajem i daću im apsolutnu podršku u borbi sa ljudima nevidljivih lica, sa tvitera, svih onih koji negiraju radne biografije i ono što su do sada učinili.

Sada ću par reči o zdravstvenom sistemu, o svemu onome što je do sad bilo crvena linija, jedan od apsolutnih prioriteta naše Vlade. Zdravstvo nije samo problem narodnog zdravlja, problem je stvar bezbednosti ove države, par ekselans. U prethodnom periodu u našoj borbi protiv Korone, pokazalo se da ova država ima i snage, i znanja i pameti da se izbori i sa Koronom i sa svima onima koji su pričali da će država i zdravstvo i zdravstveni sistem da puknu. Sistem ne da nije pukao, nego je pokazao snagu, mogućnost reformisanja i pretvaranja u nešto bolje, kvalitetnije i efikasnije.

Neću da govorim o izgrađenim bolnicama, o medicinskom hardveru, o 69 novih skenera koji su nabavljeni u međuvremenu, o nuklearnim i linearnim akceleratorima, o iks i gama noževima. To je ono što se podrazumeva da se ovako prosperitetna i normalna država trudi da nabavi svojim građanima. Govoriću o onome što je učinjeno da se vrati poverenje u zdravstveni sistem i u ovu državu. Zdravstvo je personifikacija svake normalne i uspešne države. To poverenje je generisao predsednik Aleksandar Vučić poštovanjem zdravstvenim radnicima. Nije sve u platama, mnogo je više u poverenju i poštovanju. Poštovanju kojem je Ivica Dačić ukazao da SPS danas ima prvu ženu u istoriji ovog parlamenta, višu medicinsku sestru Natašu Bogunović koja sedi sa nama u ovim klupama, poštovanje onih 100.000 medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji su u ovoj korona pošasti podneli lavovski deo posla. Zdravstvo je samo po sebi izazov za nove investicije, za investiranje u bio tehnologije i u farmaceutsku industriju. U farmaceutsku industriju po kojoj je Srbija bila poznata u ovom delu Evrope, bila je devastirana. Ponižena i uništena. Međutim, imamo prilike da vizionarskim poduhvatom koji je otelotvoren u projektu Otvoreni Balkan pokažemo šta ova država može da ponudi zemljama u regionu, a zdravstveni radnici i medicinski fakulteti u ovoj zemlji i te kako da pomognu razvoju medicine i medicinske nauke u zemljama koje se nalaze oko nas.

Par reči o nauci, najvažnija činjenica je da se u ovoj zemlji u ovom momentu ulaže prema podacima Fonda za nauku Republike Srbije u pet aktuelnih projekata 72,5 miliona evra. Učinjeno je to zbog toga što smo Fond osnovali 2019. godine. Znači, taj fond funkcioniše tek tri godine. Na njegovom formiranju najviše su učinili premijerka i ministar prosvete Branko Ružić. Sada dolazi nova ministarka nauke, žena koja je imala snage i intelektualnog kapaciteta i znanja da učini da se Institut za molekuralnu biologiju i genetiku i sve druge funkcije tog instituta stave u odbranu države, čineći da profunkcionišu vatreno oko, te moderne sofisticirane laboratorije i da se razvija centar za sekvencioniranje genoma. Koliko zemalja u svetu danas ima tako nešto? Koliko ima ljudi koji mogu tom tehnologijom da vladaju? Koliko ljudi u ovoj Srbiji i zna šta je sekvencionirani genom, ali i te kako dobro znaju šta znači genska imuno terapija karcinoma koja je građanima i osiguranicima ove zemlje omogućena predanim, ozbiljnim i domaćinskim radom Fonda za zdravstveno osiguranje ove države.

Zbog svega toga, smatram da je važno da se kaže da su projekti Fonda za nauku koji se finansiraju od Vlade imaju nekoliko segmenata, da ne misle da smo mi fah zaljubljenici, da sam opčinjen medicinom i biomedicinom i biotehnologijom, naprotiv, najtvrđe sam stajao, a i SPS me je u tome podržavala da program „Identiteti“ koji se odnosi na istorijske, humanističke nauke, na filozofiju, sociologiju, na pravne nauke dobiju ozbiljna sredstva, jer bez kritične intelektualne misli, bez mislećih ljudi ove zemlje, bez ljudi koji imaju pravo svima da kažu istinu u oči, ali argumentima i onima koji su na vlasti i onima u opoziciji, jer danas oni koji su na vlasti sutra će biti u opoziciji, mi to u SPS i te kako dobro znamo i kako izgleda kako avion poleće, kada leti i kada sleće. Na sreću, zahvaljujući mudrosti i snazi biračkog tela i ljudima koji su odlučivali o našoj sudbini, nismo doživeli da taj avion potpuno padne.

Znači, identiteti. Pored identiteta sada je aktuelan program prizme. Program u koji se uključuju mladi naučnici. Po podacima Zajednice instituta, njihovih 66 instituta, mi trenutno imamo 15.000 ljudi istraživača koji učestvuju u razvoju naučne misli ove države. Međutim, ono što želim da naglasim i da zamolim buduću ministarku nauke, da joj kažem da imamo mnogo instituta, da svi ti instituti moraju da budu strateški partneri resornim ministarstvima, da ne plaćamo u buduće neke tink tenkove koji će misliti u ime nas, već da našu pamet iskoristimo u funkciji građana i onih koji su za nas glasali. Da iz sve snage podržimo projekat „Bio 4 kampusa“ koji će sadržati četiri fakulteta i osam instituta.

Treba čvrsto da stane iza toga da sve nas koji želimo dobro naučnoj zajednici ove države i da kaže da je neophodno da stanemo i da ubrzamo, da ne čekamo 2023. godinu, da ne bi morali da radimo nešto što je već izmišljeno u nekim drugim segmentima naučne zajednice, već da objedinimo naše snage i da pokažemo da je ova država, kao i u prošlosti, imala snage da izabere najbolje, najpredanije i najhrabrije za najodlučnije bitke.

Ministri koji će predstavljati i koji će biti u ovoj Vladi, pored svega toga, vrednoće, rada i ozbiljnosti, imaju nešto što je meni i te kako značajno, da vole ovu zemlju i što su učinili da ovu zemlju vole i budući ministar Žigmanov i kolege koji dolaze iz Raške oblasti, ili iz Sandžaka, potpuno je nebitno kako se zove, jer mi smo sa zdravstvenim centrom u Pazaru potpisali ugovor o saradnji i pomoći. Lekari iz Beograda su ušli u Pazar kada je bila korona, išli su lekari iz Kragujevca. Mi smo na delu pokazali da je Srbija jedna, da živimo kao jedno i da ćemo uvek u budućnosti biti jedna složna i harmonična Srbija. Živela Srbija!