Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, poslednjih par nedelja, barem u medijima, aktuelna je tema oko izlivanja jalovišta Rudnika „Stolice“ kod Krupnja. Imam pitanje za nadležno ministarstvo i odnosi se na to šta će nadležno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i šta će Vlada Republike Srbije učiniti da zaustavi dalje zagađenje i da otkloni posledice ekološke katastrofe? Sada je već evidentno da se radi o ekološkoj katastrofi zagađenja sliva reke Drine izlivanjem jalovišta Rudnika „Stolice“ kod Krupnja.
Kao što su „Zeleni“ o tome pričali već nekoliko meseci unazad, jedna od posledica majskih poplava je bilo izlivanje jalovišta. Sada imamo u slivu reke Drine, u Jadru, u Kostajniku povećane sadržaje teški metala. Imamo povećan sadržaj nekih drugih metala: gvožđe, mangan, arsen, olovo, nikl, kadmijum i apsolutno devastirane reke Kostajnik i Jadar. Prema podacima koje iznosi Agencija za zaštitu životne sredine, imamo reku Drinu koje je iz večito prve kategorije prešla u treću ili četvrtu kategoriju. To je nešto što liči na veliki bački kanal i možete da zamislite o kakvom se zagađenju radi.
Do sada smo vrlo često kritikovali, kao „Zeleni“, Agenciju za zaštitu životne sredine, ali sada imamo veoma ažurne podatke i monitoring koji je Agencija uradila je na visokom nivou. To je ono što možemo da pohvalimo, ali bez obzira na to ključno pitanje je upućeno ministarstvu i Vladi Republike Srbije.
Na žalost, sanacija nije obavljena ni posle pet meseci i što je najgore, to stanje i dalje traje. U takvoj smo situaciji da sada moramo da izlečimo posledicu, ali nikako se ne bavimo uzrocima. Uzrocima se ne bavimo već tri godine i ekološke katastrofe se najčešće dešavaju kada ne postoji sistem zaštite životne sredine. To je problem na koji „Zeleni“ ukazuju već tri godine. Kada postoji istorijsko nasleđe, a ovde je evidentno da postoji istorijsko nasleđe, koje je potencijalna ekološka bomba, takvih mesta u Srbiji ima nekoliko stotina, poput Kostajnika. Srbija se danas nalazi na pragu ekološke katastrofe na nacionalnom nivou. Međutim, niko o tome ne vodi računa i niko ne obraća pažnju. Desiće nam se neke nove „Stolice“ kod Krupnja da bismo skrenuli pažnju javnosti.
Ono što zabrinjava je da mediji i javnost u Srbiji zavisi od Beograda i beogradske javnosti. Bilo je potrebno da zagađenje stigne u Drinu, pa u Savu i da zapreti vodoizvorištu „Makiš“ da bi se probudio Beograd i da bi mediji počeli o tome da izveštavaju. Kao što znate, Beograd nije Srbije. Srbija je i van Beograda. O Srbiji neko mora da brine, jer bez čiste i zdrave Srbije ne vredi nam Srbija.
Zbog toga pitamo – kada će država uspostaviti sistem uklanjanja uzroka, a ne samo saniranja posledica? Sva ova pitanja nas upućuju na jedan jedini zaključak, a to je da ni jedno rešenje nije moguće bez uspostavljanja institucije ministarstva za zaštitu životne sredine i prirodne resurse. To je mehanizam koji nam nedostaje. To je briga države koja evidentno nedostaje u ove tri godine. Nadam se da ćemo u narednom periodu naći kapacitet, da ćemo naći dovoljno snage i da ćemo naći dovoljno mudrosti da uspostavimo jednu instituciju koja bi se bavila nezavisno i autentično zaštitom životne sredine, a nakon toga da počnemo da rešavamo probleme i da počnemo da rešavamo istorijsko negativno ekološko nasleđe koje je ova Vlada zatekla, ali to što smo zatekli, ne znači da ne treba da ga rešavamo. Hvala.

U okviru vremena poslaničke grupe.
Samo jedno pitanje. S obzirom da ste nas obavestili oko gradskih opština, da li je to ono što smo u načelnoj raspravi već pričali, znači da će gradske opštine moći sa svojim javnim preduzećima, s obzirom da nisu jedinice lokalne samouprave, a u pitanju je toplovod i ostala infrastruktura, da delu u okviru ovog zakona i zajedno sa kancelarijom, bez obzira što nisu jedinica lokalne samouprave? Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, ovim amandmanom sam želeo samo da intervenišem u smislu proširenja mogućnosti za primenu zakona na analizu ekološkog stanja nastale ekološke štete, sa analizom uticaja na životnu sredinu i preporukom mera za smanjenje štete.
Ono što je moglo da bude po nekim evropskim standardima, ili standardima EU, jeste da uz ovaj zakon dođe i eventualno predlog državnog programa. Možda bismo mogli lakše da diskutujemo i možda ne bismo predlagali amandmane koji su već obuhvaćeni unutar državnog programa.
U svakom slučaju, želja je bila da se popravi ovaj zakon, želja je bila da pokušamo da dodamo nešto dobro zakonu. Ne mora uvek da postoji obostrana želja ili da se prepozna da je to poboljšanje zakona, mi mislimo da je važno, s obzirom da je bilo kriznih situacija, da može da bude još uvek kriznih ekoloških situacija, da se posebna pažnja posveti tom ekološkom aspektu, aspektu uticaja na životnu sredinu, zbog toga je ovaj amandman.
Tu smo kao i svaki put da amandmanima pokušamo da nešto popravimo ili proširimo, a neke druge stvari, neka druga objašnjenja tražićemo unutar sledećih amandmana. I dalje mislimo kao Zeleni da je ovo, pre svega, ekološko pitanje, da je pitanje ekoloških i klimatskih promena i da u tom segmentu bi trebalo da tražimo odgovore za budućnost. Zbog toga ova naša intervencija. Ništa više od toga. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, mislim da je u skladu sa ovim amandmanom samo jedno konkretno pitanje – kome i da li se Barajevo, kao gradska opština, nalazi u državnom programu u ovom zakonu? Kome stanovnici Barajeva, tj. građani Barajeva koji su oštećeni, a javljali su mi se danas u toku dana, mogu da se obrate, jer kažu da ne postoji na nivou gradske opštine Barajevo formiran štab kojem mogu da se obrate? Da li mogu da se obrate direktno Kancelariji? Zbog toga se javljam po ovom amandmanu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Ovim amandmanom sam imao nameru da skrenem malo više na problem koji je nastao posle poplava i predvideo sam da Vlada Republike Srbije osniva fond za solidarnost i razvoj. Prihod fonda je porez na finansijske transakcije u prometu na teritoriji grada Beograda.
Ovim smo želeli da stavimo do znanja i građanima i građankama Republike Srbije da bi se dodatno oporezovale transakcije na teritoriji grada Beograda. S obzirom da je nešto slično bilo u formi poslaničkog pitanja dobio sam odgovor i od ministra Vujovića koji je ovu inicijativu ocenio kao pozitivnu, ali je rekao da bi trebalo da učestvuje nekoliko ministarstava u kreiranju jednog ovakvog fonda.
Sličan odgovor smo dobili i od ministra finansija, tj. od kabineta ministra finansija. Uglavnom ova Vlada odgovara na sva poslanička pitanja u zadnjih par meseci, to je bio samo običaj potpredsednice Vlade u prošlom sazivu kada je vrlo revnosno odgovarala na sva pitanja poslanika, bar kada sam ja u pitanju.
Mislim da je važno da razmišljamo o fondu solidarnosti i razvoja, da to bude šansa za privrednike i poljoprivrednike koji bi možda mogli da nađu priliku da se ponovo razviju, jer mnogi nisu imali ništa što je ostalo posle poplava. Sav kapital je bio uložen u posao, možda bi ovo mogla da bude inicijativa da razmišljamo o tome da pomognemo privrednicima, poljoprivrednicima, građanima i građankama s obzirom da je ovo ocenjeno iz različitih ministarstava kao potencijalno dobra inicijativa. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, kao i sa nekim prethodnim amandmanima, i ovim amandmanom bila je želja da povećamo transparentnost i da se na neki način približimo nekim vrednostima EU, da možda pomognemo mogućnost da se sredstva lakše, brže i jednostavnije dobiju i da eventualni donator vidi da možda postoje jasnije definisani mehanizmi za kontrolu.
Meni je jasno obrazloženje. Nije isključena kontrola DRI i, da kažem, prihvatljivo je obrazloženje - samo je bila želja da se poveća transparentnost. Kao i neki prethodni amandmani, ubacili smo životnu sredinu, da bi možda povećali prostor da se deluje, da pomoć koju bi eventualno dobili bude brža i bolja, a da mi pokažemo svoju spremnost kao država da otvorimo sve kanale kontrole ili kanale u koje bismo utrošili sredstva. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, u duhu ove rasprave o prethodnom amandmanu, ovaj amandman glasi da se u članu 14. u stavu 1. reči: “ne može biti kraće od deset dana“, menjaju rečima: „je sedam dana“. Meni se učinilo da ovo obrazloženje koje ste dali malopre može da se primeni i ovde, ne može. Za mene kao inženjera zvuči da onaj ko se prijavi desetog dana, jedanaestog, dvanaestog, petnaestog dana ima prava da se žali ili, ako je problematično sedam dana zbog roka, možda možemo da kažemo – je deset dana, da ne bude različitog tumačenja posle desetog dana ili pre desetog dana, a sve sa željom, kao što insistiraju moje uvažene kolege iz SNS, upravo hoćemo da ubrzamo proceduru.
Svako veče se vraćam u Obrenovac i hoću da što pre popravimo i kanalizacioni sistem i toplovod i infrastrukturu. Bez obzira što sam deo opozicije ili što se možda u većini stvari ne slažem sa pozicijom, bio sam onog dana kada je predsednik Vlade započeo obnovu Obrenovca, bio sam sa svojim kolegama iz SNS u Obrenovcu, podržao početak tih radova, jer smatram da je moja obaveza da budem sa građanima Obrenovca i bez obzira što se možda ne slažem uvek sa načinima na koji se nešto radi, da podržim početak radova. Ja sam i podržao. Želja je bila da se smanjenjem roka ubrzaju radovi i da Obrenovac što pre bude osposobljen.
Ovde možda može da bude: „je deset dana“ ili da mi tu jezičku nedoumicu razjasnite. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, o tome smo već razgovarali, sa željom da ceo proces bude transparentniji, ovde je predlog da Izveštaj o realizaciji državnog programa obnove dođe možda u neki od odbora Narodne skupštine Republike Srbije, želja je bila, s obzirom da se ne usvaja državni program obnove, da možda možemo da nađemo način da Skupština usvaja izveštaj o realizaciji programa obnove.
Meni je jasno da postoje mehanizmi i nadzora i sprovođenja, ali kao što ste i rekli, ulaziće i tromesečno, ali možda bi bilo dobro da onaj završni izveštaj ipak usvoji ili bar razmatra Skupština. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, sve vreme, da kažem, postoji taj utisak i ja zbog toga podnosim amandmane. Nedostatak predloga državnog programa obnove… Možda ovih amandmana ne bi bilo kada bismo videli kako izgleda državni program obnove, ali ja sam u svojim amandmanima predvideo ono što je svojstveno politici Zelenih, a to je ekološka kontrola i unapređenje kvaliteta zemljišta poljoprivrednih proizvoda i voda u lokalnim vodovodima, posebno u seoskim vodovodima i izvorištima vode.
Želja je bila da se državnim programom to predvidi i da uđe u ovaj zakon, pre svega zbog brige za poljoprivredne proizvođače, a onda kasnije i za kupce i za potrošače koji će kupovati poljoprivredne proizvode, a da rekonstrukcija izgradnje lokalnih izvora snabdevanja vodom, posebno seoskih i zajednički vodova sa izvorištem, sredstva, mere i aktivnosti za kontrolu i unapređenje kvaliteta pomenutih voda, bude u programu da bi mogla da se refundira ili na neki način plati.
Drugi deo, taj član 21b, odnosi se na kontrolu i adekvatno zbrinjavanje, deponovanja mulja, kabastog i opasnog otpada i drugih poplavnih nanosa. Želja je bila da se dodatno vodi briga o kabastom otpadu. Bilo je svakojakog otpada i na ulicama Obrenovca, pretpostavljam i na ulicama Krupnja, Uba i drugih poplavljenih opština. Po ugledu na neke druge zakone iz EU koje sam, da kažem, konsultovao dok smo pisali ove amandmane, imao sam u vidu da možda postoji potreba i nedostatak uvida u državni program. Možda nas je dovelo do ovih predloga, a možda zaista državni program sve to sadrži. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, ovde se radi o amandmanu koji govori o biocidnim sredstvima. To su otrovi po svojoj sadržini. To su vrlo opasne hemikalije koje u različitim koncentracijama mogu biti veoma opasne po ljudsko zdravlje.
Ovde nije bila želja ni za kakvom diskriminacijom. Imamo svoje zakone i mislim da je obrazloženje neadekvatno, jer nemate želju za diskriminacijom, nego imate želju za zaštitom zdravlja građana i građanki ove zemlje. U jednoj Kini je DDT legalno sredstvo. Nemojte mi reći da će se takvo sredstvo naći u donaciji u Republici Srbiji.
Kada se već stremi EU i kada želimo da se priključimo EU, predvideli smo da, Zeleni se zalažu, privremenu dozvolu za korišćenje biocidnog proizvoda iz stava 1. ovog člana izdaje samo za proizvode koji su registrovani u EU, a ne da bismo nekoga diskriminisali, već da bismo zaštitili zdravlje građana i građanki Srbije, i to zbog toga što se u biocidnim sredstvima, bez Agencije za hemikalije, koja je ukinuta, mogu naći razno razni hemijski otpadi, jer se mnoge zemlje na ovaj način mogu rešiti svog otpada. U mnogim zemljama su neke vrste otpada, kada su ušle u EU, ne otpada, izvinjavam se, biocidnih sredstava zabranjene, a u nekim azijskim zemljama ta biocidna sredstva nisu zabranjena. Opet imamo drugačije geografske širine u odnosu na ovu u kojoj živimo, pa će možda ta biocidna sredstva biti neprimerena našim geografskim širinama, našim biljnim kulturama. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, nadam se da se neće nastaviti manir diskreditacije poslanika i da će predsedavajući Skupštine sledeći put zaštititi poslanika.
Što se tiče amandmana na član 37, još jednom zaključujemo da nedostaje državni program obnove i bilo bi od pomoći da je nacrt ili predlog programa bio u Skupštini, onda bismo možda lakše i bolje predavali ove amandmane.
Mi smo ovde predvideli da bi eventualno mogla da se isplati pomoć za obnovu poljoprivredne proizvodnje, da se dodeljuje posebno za troškove sanacije, odnosno rekultivacije i remedijacije poljoprivrednih zemljišta koja su devastirana poplavama. U naselju u kojem ja živim, u okolini poljoprivredne površine su bile po nekoliko nedelja pod vodom, pa onda pod nekim crnim muljem za koji samo pretpostavljamo da je najrazličitijeg hemijskog sastava da verovatno i nekih toksičnih supstanci ima u sebi.
Sa željom da popravimo i ovaj član i da dođemo na neki način do državnog programa za obnovu posle poplava imali smo želju i predložili smo ovaj amandman. Bez obzira na sve, pretpostavljam da će ovaj zakon biti donet, ovaj zakon je neophodan i obrenovčanima i ljudima koji žive u Lazarevcu, Krupnju, ovaj zakon je neophodan da bi se obnovila zemlja.
Iako se ne slažem sa mnogim stvarima, iako sam bio izložen otvorenim uvredama danas, na moju pomoć možete da računate i spreman sam da pomognem u realizaciji programa obnove zbog toga što volim ovu zemlju i zbog toga što živim u gradu koji je najviše pretrpeo u poplavi. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena podpredsednice Vlade, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas je valjda jasno da živimo sa ekološkim rizicima i čini mi se da je to sada već svima jasno. Ekološka katastrofa koja nam se desila je posledica klimatskih promena i ono što nas očekuje i na čemu bi trebalo ubrzano da radimo je nacionalna strategija adaptacije na klimatske promene. Na taj posao čekamo već 15-ak godina. Nažalost, Republika Hrvatska je odustala od izrade takve nacionalne strategije, a mi možda možemo da budemo lider u regionu, pa da predložimo da uradimo strategiju zapadnog Balkana kao odgovor ili adaptaciju na klimatske promene.
To je samo jedna ideja sa željom, da kažem ovde ne apostrofiramo krivce, nego da pronađemo način kako da izveštaj bude bolji, a kako da zakon bude delotvorniji, s obzirom da građani Obrenovca, Lazarevca, Krupnja, Vladimirca, Koceljeva, itd, očekuju pomoć već dva meseca. Zbog toga moramo da budemo brzi i da što pre pomoć stigne do tih ljudi.
Nažalost, u izveštaju koji imamo ispred sebe od mnoštva detalja ne vidi se suština. Mi ovde nismo ni sigurni šta usvajamo. Imamo 20-ak različitih izveštaja koji ne sadrže ništa od suštine. Najmanje što možemo da očekujem je novi izveštaj u kome je elaborirano prethodno stanje nadležnosti i odgovornosti, sadašnje stanje posle poplave, gde je sistematizovana procena štete, metodologija kojom je to urađeno i naravno zaključak sa predlogom mera. Ovaj izveštaj možemo da shvatimo kao polazni izveštaj, kao polazni dokument i najmanje što očekujemo je novi izveštaj.
U ovom izveštaju nema izveštaja nema izveštaja o analizama voda, zemljišta, namirnica, voća i povrća i to je ono što je najkritičnije sada u ugroženim područjima i u posebno ugroženim područjima koja su pod poplavama. Nažalost, prikaz postojećeg stanja samo donekle su dale „Srbija vode“ i one u svom izveštaju veoma slikovito govore o tome šta je problem. Citiram: „Gotovo sva teritorijalna nadležna vodoprivredna preduzeća iz operativnog plana su zbog smanjenja obima potrebnih radova i ne naplaćenih dugovanja za izvršene radove u veoma teškoj kadrovskoj i materijalnoj situaciji, zbog čega ovi važni subjekti nisu dovoljno spremni za izvršenje obaveza po opštem planu za odbranu od poplava“. Ovo stanje se i dalje pogoršava, a može se popraviti izmirenjem dugovanja i obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava za održavanje sistema za odbranu od poplava.
Mi u ovom izveštaju nemamo izveštaj „Vojvodine voda“, nemamo izveštaj „Beograd voda“, po onome što ja znam samo na teritoriji „Beograd voda“ imamo štetu od jedne milijarde dinara i imamo ljude koji šest meseci nisu primili platu.
Onda je licemerno, da kažem tako brzo i tako hitro očekivati da sve bude u stanju da može da reaguje istog trenutka.
On što je najvažnije u ovom trenutku za građane Obrenovca je kada će biti sredstva koja su obećana i kada će početi sa isplatama. Ono što ne smemo da zaboravimo to su ljudi i firme koji su učestvovali u odbrani dajući sredstva, dajući tehničku opremu, dajući ljude, koji bi morali na neki način da budu obeštećeni, jer nemamo pravo da sahranimo sada još jednu novu privrednu granu na taj način, što za vreme poplave smo uzimali, razume se, vanredna je situacija, bez ikakvog redosleda, ali da kažem, da mislimo i o tim firmama i o načinu kako ćemo da ih obeštetimo.
S druge strane, poslaničko pitanje koje sam postavio pokazalo je da je Republiki hidrometeorološki zavod bilo jedno od najhrabrijih i očigledno najstručnijih institucija da da ranu najavu i prognozu katastrofe. Sada je jasno da ovo pitanje nije pitanje elementarne nepogode, nego ekološko pitanje, da na mnogim delovima slivova nedostaju biološki pokrivači, nema dovoljne pošumljenosti i da mi imamo problem sa uzrocima. Izlečili smo, ili da kažem, sanirali smo prvi deo posledica, ostaje nam da lečimo uzroke, i ostaje nam da popravimo sistem da se ne bi ponovile ove stvari.
Kada govorimo o zakonu uz Predlog zakona najmanje što je trebalo da se nađe je nacrt programa i ono što bi mogli da očekujemo da Izveštaj usvaja parlament. Mi očekujemo odgovore koliko će biti činovnika u kancelariji i kako će se oni angažovati, da li će biti i na koji način plaćeni za svoj rad, i verujte da bi „Zeleni“, govorim samo u ime „Zelenih“, bili spremni da podrže Vladu i da je dala uputstvo za postojeći Zakon o javnim nabavkama i reagovali odmah, 25-og i da po ubrzanim procedurama, s obzirom da su vanredne okolnosti, krene u nabavke i krene u rešavanje problema. Mi danas, dva meseca posle katastrofalnih poplava ne možemo neke probleme više ni da saniramo, ne možemo neke probleme ni da ispravimo.
Naravno, trebalo bi da apelujemo na socijalnu odgovornost banaka, koje su prema nekim procenama, izvukli nekoliko milijardi iz Republike Srbije, od građana i građanki, da se apeluje na njih da naprave konzorcijum banaka, da daju poplavljenim područjima beskamatne kredite, sa grejs periodom od dve godine, i da na taj način vrate građanima i građankama poplavljenih područja, makar deo profita koji su za ovih 25 godina, ali u poslednjih 15 godina intenzivno izvlačili iz Republike Srbije.
Mi imamo predlog i dea se organizuje jedan fond solidarnosti za razvoj. Ministar Vujović u odgovoru na poslaničko pitanje je tu ideju oglasio, ili da kažem, proglasio veoma interesantnu, i da bi o tome trebalo dalje da se razmišlja.
Ono što je veoma interesantno da smo mi u toku prošle godine u raspravi za rebalans budžeta preporučili da se budžetski fond za vanredne situacije sa 81 milio i 148 hiljada, podigne na 281 milion i 148 hiljada.
Verujte, da one tri noći kada je bila voda u Obrenovcu, vatrogasci koji su bili ispred mog stana nisu imali ni jedan čamac, nisu imali ništa od opreme za reagovanje u situacijama poplave, imali su samo protivpožarnu opremu, a svakako da ovim amandmanom koji sam ja prošle godine podneo mogli smo na neki način da ih opremimo i da ih pripremimo da na vreme, i na najbolji način angažuju, jer u subotu u toku noći nije bilo moguće doći do mnogih ljudi u Zabrežju i u selima oko Obrenovca.
Ono što je pitanje iz gradske opštine Obrenovac - da li je zakonom predviđena rekonstrukcija toplovodne mreže, i da li Obrenovac ima ingerencije za otklanjanje posledice, s obzirom da Obrenovac nije jedinica lokalne samouprave? Infrastruktura se ovde pominje, naravno. Za nas je veoma važan toplovod u Obrenovcu, s obzirom da je od 420 podstanica 390 bilo poplavljeno i bilo apsolutno pod vodom.
Ono što je najvažnije da pomenemo male heroje, koje gotovo niko ne pominje. To su građani Obrenovca, to su građani Boljevca, Jakova, građani koji su petak na noć i subota ujutro, samoorganizovali se, izvlačili svoje komšije i svoje sugrađane, da bi izbegli veću katastrofu.
Mi imamo šansu da opasnost i rizik koji se pred nas stavlja pretvorimo u prednost i šansu. Zelena ekonomija je odgovor na to. Zelena ekonomija slabosti pretvara u snage i opasnosti pretvara u šanse.
Evidentno je da nakon ovog izveštaja imamo krizu javnog upravljanja u lokalnim samoupravama u Srbiji, da imamo krizu menadžmenta od lokalnih samouprava do samog vrha. Ono što je definitivno jasno da besomučno arčenje prirodnih resursa nije održivo, da je neophodno novo jedinstveno ministarstvo prirodnih resursa i zaštite životne sredine, kao odgovor na klimatske promene, kao odgovor na zagađenje životne sredine i kao odgovor na sve ono što nas očekuje.
Zahvaljujem se, a u delu kada budemo raspravljali o amandmanima, nadam se da ćemo moći da govorimo i o nekim detaljima.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, aktuelna tema svakako jeste poseta gospodina Baroza Srbiji i, da kažem, šamar koji smo dobili kao zemlja zbog toga što o nekim oblastima nismo uopšte razmišljali.
Već dve i po godine traje borba za jedno ekološko ministarstvo koje bi brinulo o životnoj sredini i koje bi Srbiju uvelo u red uređenih, čistih i ekoloških prihvatljivih zemalja u susret EU.
Mi smo sistem zaštite životne sredine imali kakav-takav, što bi se reklo. Ne možemo da kažemo da je bio savršen, ali posle 2012. godine mi apsolutno nemamo sistem zaštite životne sredine.
Ukinuli smo Fond za zaštitu životne sredine kao jedini instrument, ekonomski instrument plaćanja u životnoj sredini. Ukinuli smo i Agenciju za hemikalije, kao jednu od najznačajnijih kontrolnih agencija šta to dolazi od hemikalija u Republiku Srbiju od biocidnih sredstava, čime se to prskaju njive u Srbiji, kakve se to hemikalije nalaze u domaćinstvima.
Izveštaj Evropske komisije prošle godine je bio krajnje poražavajući u oblasti upravljanja hemikalijama. Pre par dana smo dobili taj šamar i nekako više volimo kada nas neko spolja opomene da nešto ne valja, nego kada mi ovde pokušavamo da ispravimo ili pokušavamo da vam ukažemo na stvari koje nisu najbolje napravljene.
Zeleni Srbije već dve i po godine predlažu posebno ekološko ministarstva. Zeleni Srbije predlažu već dve i po godine fond za zaštitu životne sredine i zbog toga mislimo da su ove stvari od izuzetnog značaja na putu ka Evropskoj uniji.
Ukinuli smo sve ekološke prihode i integrisali ih u veliki budžet. Obrenovčani, Lazarevčani, Pančevci se s pravom pitaju gde je njihov eko dinar. Prošle godine ste mi odgovarali sa nekim Beogradom koji nije bio u vašoj nadležnosti, evo sad je Beograd u vašoj nadležnosti, vratite Obrenovcu ekološki dinar.
Nažalost, nema više onih ljudi u parlamentu, nažalost ili na sreću te stranke više nema u parlamentu koja je inicirala ukidanje Fonda, koja je uništila ekologiju u Srbiji, koja je uništila vodoprivredu u Srbiji i srećom taj čovek verovatno više nikad neće biti političar i neće biti više nikad ministar finansija.
Moje pitanje za premijera jeste vrlo konkretno – da li jedno od rešenja može da biti i formiranje ministarstva životne sredine i prirodnih resursa, pre svega kako bismo podigli autoritet ekološke administracije i poboljšali upravljanje u poslovima životne sredine.
Poslanička grupa Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije smatra da je neophodno formiranje fonda za zaštitu životne sredine kako bismo stabilizovali tokove ekološkog novca i obezbedili da se sprovodi princip -zagađivač plaća.
Verujem, kada vi govorite o tome, da je bilo malverzacija. Nažalost, niste ih dokazali već dve i po godine. Niste nikog uhapsili, a ukinuli ste Fond za zaštitu životne sredine.
Ako postoje malverzacije, ne ukida se jedna institucija, nego se procesuiraju ljudi koji su pravili malverzacije. Ukoliko su zaista pravili malverzacije onda bismo morali da ukinemo 90% institucija u Srbiji, jer postoji opravdana sumnja da je bilo malverzacija u pojedinim institucijama u Republici Srbiji.
Ekološka oblast je od posebnog značaja u svetlu evropskih integracija i država Srbija, koja je u konstantnoj ekonomskoj krizi, mora biti snažna i ovo ministarstvo mora biti snažno i samostalno. Samo samostalno ministarstvo može da bude izraz odgovorne države i adekvatnog upravljanja ekološkim poslovima.
Mi kao Zeleni Srbije ne želimo da se bavimo time šta su prethodni ministri jedan o drugom rekli, to nas uopšte ne zanima. Hajde da vidimo kako možemo da napravimo konstruktivni dogovor, kako svi možemo da budemo konstruktivni akteri i kako možemo partnerski da radimo na uspostavljanju odgovarajućeg sistema upravljanja u oblasti zaštite životne sredine, a sve da bismo ušli u EU. Nadam se da nam je svima cilj. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, kao što znate vanredna situacija u Obrenovcu još uvek traje kao posledica poplave koje su bile, a posledice se još uvek osećaju u Obrenovcu. Na žalost, situacija još uvek nije normalizovana. Zasigurno znam to za Obrenovac. Kao što neki mediji pišu ili kažu, daleko je situacija od normalne i normalizovane.
Situacija jeste daleko bolja, posebno se osećaju pozitivni efekti od kako je Vojska Srbije sa građanima Obrenovca i negde se oseća potreba da kažemo da Vojska ostane i par dana duže. Bolje je da bude sa građanima malo duže nego da ode ranije, da se ispostavi da je otišla pre vremena.
Moje pitanje se odnosi generalno na poplavljena područja i prvo pitanje je za ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine, s obzirom da je razvoj komaraca i da se larve gomilaju u poplavljenim područjima, posebnu pažnju da obrati na poplavljena područja. Mnoge lokalne samouprave nemaju dovoljno novca da intervenišu kada su u pitanju komarci, a mogu biti prenosioci raznih bolesti.
Na drugoj strani grad Beograd to relativno dobro radi i Sekretarijat za zaštitu životne sredine dobro održava situaciju pod kontrolom, kada je u pitanju i Obrenovac i Lazarevac i grad Beograd. Međutim, mnogo veće pitanje i mnogo više problema ima u funkcionisanju građana, male privrede, ljudi koji se bave nekim privatnim biznisima.
Postavljam pitanja i ministru privrede i ministru finansija – da li postoji način da se pomogne građanima i privatnim firmama koje su praktično uništene u poplavama? Mi imamo puno preduzetnika, imamo puno poljoprivrednih proizvođača u Obrenovcu, znam zasigurno, koji su apsolutno uništeni i koji očekuju da im se na neki način pomogne. S jedne strane imamo situaciju da su oni apsolutno zaduženi. Zaduženi su jer je trebalo sprovesti setvu, zaduženi su zato što kupuju repromaterijal, zaduženi su zbog obrtnih sredstava itd, itd.
Da li postoji mogućnost da država utiče na to da banke naprave konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana na poplavljenim područjima, da dozvole grejs period od dve godine, da daju petogodišnje beskamatne kredite i da praktično tek u osmoj godini građani poplavljenih područja počnu sa otplaćivanjem kredita koje imaju danas? Vi danas imate kredite za stanove koji su apsolutno neupotrebljivi, neuseljivi, vi imate kredite za automobile koji ne mogu da se voze, vi imate poljoprivredne površine…
Pokušavam da budem glasniji od svojih kolega, ali ne ide mi baš najbolje.
Naš apel, apel naše poslaničke grupe NDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, je da država utiče na banke da se napravi konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana i male privrede, na jednoj strani, ili da se napravi jedan fond solidarnosti za razvoj privrede i preduzetništva.
Mi ovde ne govorimo o fondu solidarnosti da bi nekog spasli, nego da bi nekom dali šansu da se vrati u privredu i u preduzetništvo. Država može da osnuje taj fond. Taj fond takođe može da daje beskamatne kredite sa grejs periodom od dve godine, sa petogodišnjim periodom za povrat tih sredstava.
Mi imamo jedan vrlo konkretan predlog, a to je 0,5% za sve transakcije na području grada Beograda kada su u pitanju Obrenovac i Lazarevac, 0,5% do 1% za sve transakcije u Srbiji kada su u pitanju poplavljena područja u Srbiji. Govorimo tu od naplate parking servisa do bilo koje bankarske transakcije. To je jedan od načina da se puni taj fond. Ljudi koji su poplavljeni ne očekuju milostinju, ljudi koji su poplavljeni očekuju pomoć i država ima obavezu da im pomogne. Nadam se da će ovi naši predlozi biti prihvaćeni i da mogu dalje da se razrađuju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, danas, kao i protekle sedmice smatram da je aktuelno pitanje poplava u Srbiji i da s obzirom da dolazim iz Obrenovca, možda je za mene najinteresantnije pitanje koje muči građane Obrenovca i sve u regionu grada Obrenovca.
Mogu samo da kažem da delim tugu sa građanima Obrenovca, zbog izgubljenih života i nadam se da se to više neće ponavljati. I jedan izgubljeni život je beskonačno vredan i nije trebalo do toga da dođe u Obrenovcu.
Ako bih rekao ono što danas misle građani Obrenovca i ono što su mi rekli juče kada sam bio u Obrenovcu, verovatno biste mi oduzeli reč u prvoj minuti, ali ću pokušati da prepričam ono što se dešava u Obrenovcu, što se dešavalo u Obrenovcu i ono što Obrenovčani očekuju od Narodne skupštine, od Vlade Republike Srbije.
Pre svega, dugujem ličnu zahvalnost predsednici parlamenta, koja me je pozvala u subotu da pita kako je moja porodica i kako je moje zdravlje. Mi smo zahvaljujući tom pozivu spasili preko dvadesetoro dece iz moje zgrade i na tome vam dugujem neizmernu zahvalnost. Ostao sam do utorka u noć u Obrenovcu, dok nije počela da ne kažem prinudna evakuacija, ali evakuacija koja je bila preporučena. Praktično sam proveo sve ove dane u Obrenovcu.
Pored toga, zahvalnost zaslužuju mnogi znani i neznani Obrenovčani koji su se snašli u petak ujutru rano između dva, tri, četiri, pet sati ujutru, koji su se sami organizovali i spasili veliki broj ljudi. Tek u ranim prepodnevnim satima su se pojavili spasioci i čini mi se da je tu posebna zahvalnost ministru policije koji se na najbolji način snašao u tim vanrednim okolnostima i podigao sve jedinice.
Ono što buni građane Obrenovca je situacija od utorka, srede, četvrtka. Mnogi su se pojavljivali u Obrenovcu, mnogi su se slikali, mnogi su pričali da će Obrenovac braniti rukama, nogama, telima, nekim drugim delovima tela. Nažalost, u petak ujutru i u subotu se više nijedan od njih nije pojavio. Svi su bili raspoloženi u utorak, sredu i četvrtak da budu pitani i da budu bitni, ali onog trenutka kada je trebalo da se preuzme odgovornost, onog trenutka kada je trebalo neko da donese odluku kako da se odbrani Obrenovac, nije bilo tog hrabrog čoveka da to uradi.
Trebalo je tek da onda svu odgovornost na sebe preuzme premijer i na taj način da nam bude pokazano da su svi ostali krivci jer nisu dobro radili svoj posao, od obrenovačkog štaba, preko nadležnih organizacija, preko vanrednih situacija. Da su svi radili svoj posao, da su svi preuzimali deo odgovornosti u domenu koji je bio njihov posao, verovatno bismo izbegli katastrofu u Obrenovcu.
Zašto nije niko reagovao kada imamo izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 12. maja u 12,00 časova koji za 14. i 15. govori o tome da je veoma opasna pojava i predviđa za 14. i 15. veoma opasne pojave? Trinaestog za 15, 16. i 17. veoma opasne pojave predviđa, a to znači naročito opasne vremenske pojave koje mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja.
Građani Obrenovca očekuju odgovor, koji su propusti i koje odgovoran u lancu odbrane Obrenovca od poplava. Još jednom u ime građana Obrenovca dugujemo veliku zahvalnost zbog toga što su izbegnute značajne žrtve. Materijalna šteta je ogromna. Obrenovac izgleda kao avetinjski grad. Dobar deo grada je još uvek u mraku i nadam se da će ovo biti tema o kojoj ćemo pričati i dobiti odgovore. Zahvaljujem.