Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka, koleginice i kolege. Ovde je upravo ključno pitanje sve vreme to, na koje niko ne daje odgovor. Zakon o lokalnoj samoupravi je 25.9.2012. godine ukinuo izvorne prihode lokalnih samouprava, na osnovu zaštite i unapređenja životne sredine, tj. sva sredstva koja se od zagađivača ubiraju na teritorijama lokalnih samouprava, ne vraćaju se. Nisu u obavezi da se vrate lokalnim samoupravama. Dozvolite, državu uređuju zakoni i uredbe i nešto mora da bude obaveza. Ne može da bude dobra volja ministra, koji možda nije tu da potpiše jer je otišao na skijanje, ne tamo gde je napravio skijalište, nego tamo gde je skijalište lepše. Ne pravi se skijalište na vrh planine, nego na dnu planine itd. Kad ide bar na skijanje, što ne uči gde se prave skijališta?
Ovde se radi o tome da ste ukinuli lokalne naknade, kao izvorne prihode lokalnih samouprava. U ime lokalnih samouprava tražim da im se vrate njihovi novci, da je sav novac koji je došao na teritoriju grada Beograda prosleđen i transferisan opštini Obrenovac i taj dogovor do sada nije prekršen. Žao mi je što se niko nije javio od kolega iz dela vladajuće koalicije u Beogradu, da objasne kako to Sekretarijat za zaštitu životne sredine dobro radi. Smatram da dobro radi, ali bih voleo da neko od njih to objasni.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka, koleginice i kolege, malopre nisam dobio pravo na repliku, iako je gospođa ušla, rekla šta ima i izašla iz sale. Nema je više.
Samo da podsetim tu gospođu da se deca u Smederevu, Obrenovcu, Kostolcu u Pančevu u Boru u Lazarevcu rađaju sa opstruktivnim bronhitisom, sa raznim opstruktivnim bolestima pluća, a verovatno iz kraja iz kojeg ona dolazi se ne rađaju tako često i onda ona mene pita zašto ja pominjem novce. Pominjem zato što preko 300 hiljada građana trpi zagađenje najvećih zagađivača, od Smedereva preko Kostolca, Lazarevca, Obrenovca, do Pančeva i Bora.
Ali, da se vratimo na amandman i na izraz "operater" i "stacionarni izvor zagađenja". Gotovo da nema razlike. Rekli ste da nigde ne postoji generator emisije zagađenja. Ako bismo slobodnije prevodili, mogli bi da dođemo do istog prevoda. U redu, nije smisao da promenimo ceo zakon i deo obrazloženja je u redu, ali samo da znate da Grad Beograd ne može da transferiše ono što vi ne uplaćujete. Znači, ova Vlada ne uplaćuje pare koje se ubiraju od naknade za zagađenje i ne transferiše ih jedinicama lokalne samouprave. Prema tome, ne transferiše ih ni Beogradu, a onda Grad Beograd ne može da transferiše ono što mu je ključar kase oduzeo, ne može da transferiše Obrenovcu.
Predsedavjućoj se verovatno ne sviđa…

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, da nije bilo prethodnih amandmana, ja se verovatno ne bih javio, verujući da ste mi dali obrazloženje oko toga šta je ruralni razvoj. Sada mi je jasno da ste mi dali trivijalno obrazloženje samo da biste odbili amandman. Suština ovog amandmana nije bila u definiciji ruralnog razvoja, nego u tome da bi trebalo da učestvuju i lokalne samouprave i AP Vojvodina u izradama planova i strategija, a da ono što ste mi objasnili u načelnoj raspravi, što se nije uopšte odnosilo na vaš zakon, nego na zakon o zaštiti vazduha, potvrđuje nameru ove vlade da centralizuje državu, da ukine lokalne samouprave, da sve pare od svih naknada uvede samo u jednu kasu i da onda jedini ministar raspolaže svim finansijama i on odlučuje da li neko područje ima potrebe za ruralnim razvojem, da li neko područje ima potrebe za zaštitom životne sredine ili možda za izgradnjom skijališta. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, mi smo ovim amandmanom hteli da ukažemo na to da je važnije da imamo žetvu, nego da kažem uslovno setvu. Sada figurativno govorim. Možete posejati celu Srbiju, a teoretski nemati ni jednu tonu proizvoda. U tom smislu, samo smo hteli da ukažemo na to da bi trebalo da razmišljamo i o prinosima, nemam nameru da nas delim, ali pre svega zbog šumadijskog seljaka, mačvanskog, pomoravskog seljaka koji ima probleme sa krupnim posedima ili sa nedovoljno krupnim posedima. Naravno da ne insistiramo na usvajanju ovog amandmana, ali nam je želja,  s obzirom da smo u prethodnim raspravama imali da Vlada, da kažem,  uslovno prihvati da razmišlja i o prinosu.
Mi smo ovde maksimalne površine na koje se ostvaruju osnovni podsticaji po površini biljne proizvodnje, da se smanjuju i u narednih 10 godina u iznosu po 10 hektara i da se izuzmu posebno područja sa otežanim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Meni se čini da, kao što premirate ili premiramo mleko po kvalitetu, čini mi se da bi površine mogli da ne premiramo po obradi, nego po prinosu.
Naravno da prihvatamo i da mislimo da ima važnijih stvari oko kojih bi trebalo da se razgovara. Obrazloženje je korektno i mislimo da ako hoćemo da postižemo nešto u narednom periodu, moramo da razmišljamo i o onim poljoprivrednim proizvođačima koji ne žive u Vojvodini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća. Mi smo ovde u članu 26. stav 1. posle reči "jagnjadi" dodali reči: "i jarića". Naša želja je bila da ovim uvedemo i ovu kategoriju zbog toga što, evo, ovde smo čuli da smo prihvatili živinu, a inače jarići se gaje u najzabačenijim krajevima i u krajevima sa posebno teškim uslovima. Mi smo ovde dobili obrazloženje da nema dovoljno novca u budžetu. Pretpostavljamo da ovo ne bi bilo veliko opterećenje za budžet, s obzirom da njihov broj nije tako veliki. Nadam se da nećemo doći u situaciju da ih krijemo po kupatilima, kao pre 60 godina, da bi porasli u jarca i u kozu i nadamo se da neće naići vuk pre vremena. Hvala.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, nažalost i u sada narednih par amandmana videćete da smo dobijali obrazloženje kao da svojim amandmanima potiremo neki prethodni stav ili kao da želimo da ukinemo neki stav koji je predložilo Ministarstvo ovim zakonom. To nije namera i nigde se to i ne govori. Želeli smo da dodamo uvek nešto ili da malo oplemenimo ovaj zakon, ali u obrazloženju se proglašava da je nešto nemoguće jer je regulisano prethodnim stavom, a prethodni stav niti ukidamo niti želimo da ga ukinemo, nego samo da dodamo ovo kao još jednu podsticajnu meru.
Mislimo da je izdavanje garancije za nabavku opreme domaćih proizvođača za preradu poljoprivrednih proizvoda na lizing ili uz otplatu opreme poljoprivrednim proizvodima kao jedini i najlakši mogući način za poljoprivredne proizvođače, kreditiranje nabavke opreme za preradu poljoprivrednih proizvoda sa obezbeđenjem samo uz zalog opreme, klasični kredit naime ne može pomoći poljoprivrednim proizvođačima, niti uslovi na finansijskom tržištu klasičnih kredita kao garantovani otkup za celokupne ponuđene količine poljoprivrednih proizvoda sa područja sa otežanim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Nema boljih podsticaja nego povezivanje javnih tržnica ili velikih i malih javnih tržnica i na taj način garantovan otkup. Kao garantovani otkup poljoprivrednih proizvoda iz organske proizvodnje i tu pozdravljamo odluku ministra da 400 miliona opredeli za organsku proizvodnju, kao podsticaju u semenu i đubrivu koji se otplaćuju poljoprivrednim proizvodima.
Nismo imali nameru da ukinemo bespovratnu naknadu dela troškova. Samo smatramo da postoje druge mere koje navodimo. One se zasnivaju na komercijalnim osnovama sa olakšanim uslovima za pristup i korišćenje, a mere koje smo predložili su pogodne za kombinovanje sa bespovratnim sredstvima. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, s obzirom da je obrazloženje tako koncipirano, ne osporavamo prvi stav. Samo smo dodali drugi stav sa posebnim podsticajima, programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta obuhvata i podršku za osnivanje i opremanje uslužnih centara za tehničku podršku i pomoć u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda. Ne ukida prethodni stav nego predlažemo još jedan dodatak.
Nažalost, u nekoliko amandmana je isto obrazloženje da se poništava vaš prethodni predloženi podsticaj. To nije bila naša namera, ali smo uočili kao zeleni da sporost primene dostupne opreme i tehnologije u modelu za podsticanje zelene ekonomije u poljoprivredi, pogotovo u preradi poljoprivrednih proizvoda. Ako budemo čekali da nešto postane uobičajeno u EU, a da onda nakon deset godina to podstičemo ili usvajamo kao dostupnu tehnologiju zakasnićemo, kao što u mnogim slučajevima kasnimo. Nije teško shvatiti korist od uslužnog centra koji raspolaže ovakvom opremom, a koja se koristi i dostupna je proizvođačima. Takve opreme imamo na solarni pogon i za navodnjavanje i to su mobilni za solarni pogon. Imamo na solarni pogon i mobilne sušare i kontejnerske sisteme za skladištenje, sisteme za kompastiranje biomase, mobilne sisteme za peletiranje biomase itd.
Mislimo da uslužni centri za tehničku pomoć i podršku su nedostajući servisi u modelu unapređenja prerade poljoprivrednih proizvoda i svakako, kao što ste dali u obrazloženju, nije nam bila namera da potremo ono što ste predložili.

Gospodine ministre, moje mesto je sijalo, pa se izvinjavam zbog toga. Mislio sam da ste mi dali reč.
U članu 35. stav 1. posle tačke 3. dodaje se nova tačka 4. koja glasi, opet ne potiremo tačku 1, 2. i 3, nego samo imamo ideju da dodamo tačku 4, gajenje biljnih zasada sa brzim periodom ophodnje u svrhu dobijanja biomase pogodne za korišćenje u proizvodnji energije. Termin zasadi sa brzim periodom ophodnje su intenzivni zasadi brzo rastućih vrsta. U posebnim slučajevima, kao što je gajenje energetske vrbe. Kvalitet samog tla se tokom eksploatacije, recimo, 20 godina usled stvaranja humusnog sloja povećava za jednu do dve kategorije, a te energetske zasade možete da kosite svake godine i da ih koristite za dobijanje energije i za povećavanje kvaliteta zemljišta i na taj način možete cenu zakupa zemljišta da povećate u narednom periodu.
Mogućnost da kroz drvenaste brzo rastuće biljke pokrijemo degradirane površine na kopovima, erodirana područja, da zasadimo i da ovim zasadima prekrijemo sva vodna i vodoplavna zemljišta, sva zemljišta uz pruge, zaštitne pojaseve, sva zemljišta uz puteve, govori o tome da ne uzurpiramo poljoprivredna zemljišta za korišćenje energetskih zasada.
Ono što je bilo za nas posebno značajno jeste da iz ovog projekta može da se zadovolji 10% potreba države Srbije za energiju, s obzirom da i u energetskim predlozima zakona imamo opredeljenje da se krećemo prema biomasi. Činilo nam se da bi ovaj amandman učinio ovaj zakon boljim, ali ukoliko niste spremni da ga prihvatite, poštovaćemo vašu volju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, s obzirom da je obrazloženje zbog koga se ne prihvata amandman taj što je prihvaćen amandman narodnih poslanika itd. Ovim amandmanom smo hteli da skrenemo pažnju na podsticaj za unapređenje zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i voda. Ovde imamo u vidu zaštitu, uređenje i korišćenje ukupnog zemljišnog, ali pre svega vodnog fonda, jer smatramo da je to od primarnog značaja.
Ne možemo da posmatramo poljoprivredno zemljište, pogotovo u svetlu navodnjavanja, kao posebnu kategoriju, a da zaštitu izvorišta, regulaciju septičkih jama, zaštitu vodotokova, za koje smatramo da su poslovi od izuzetne važnosti, zaboravimo da se potencijalno mogu naći u ruralnom području. S obzirom da je ministar nadležan za poslove vodoprivrede verovatno zna da su vodoprivredna područja koja mogu da se iskoriste za određene zasade, a koja bismo mogli da ubacimo u podsticaje, na teritoriji grada Beograda, između dve i tri hiljade hektara.
Mislimo da je veoma važno da u sklopu podsticaja u poljoprivredi vodimo računa oko zaštite izvorišta, regulacije i da sve to uzročno – posledično može dovesti do toga da u budućnosti navodnjavamo sa veoma zagađenim vodama. S obzirom da su naši kanali veoma degradirani, u budućnosti možemo doći u problem da u poljoprivrednim kulturama dolazi do povećanih sadržaja teških metala i da zaboravljajući na ovaj problem nećemo biti u mogućnosti, kada budemo želeli, da prodajemo hranu.

Da li možete da nas obavestite o preostalom vremenu.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća. Delim vaše oduševljenje vašom nepristrasnošću i zahvaljujem vam se na tome.
Poštovane koleginice i kolege, danas ovde možemo da razgovaramo o nekoliko različitih aspekata, sličnih i različitih tema, ali kada su već objedinjene, tako ćemo i da razgovaramo o njima.
Kada govorimo o Zakonu o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, smatramo da donošenjem nacionalne strategije očuvanja genetičkog poljoprivrednog fonda je od veoma velikog značaja. Vlada tj. nadležno ministarstvo treba da odredi parametre pružanja te strategije, opis sadašnjeg stanja Fonda, dati smernice razvoja sistema očuvanja genetičkog fonda, pre svega kao dobra od nacionalnog značaja.
Donošenjem zakona o genetičkom fondu za poljoprivrednu proizvodnju, trebalo bi da obuhvati sve organizme i biljene i životinjske, koji potiču sa ovih prostora i predstavljaju autohtone sorte. Zatim, opis načina pohranjivanja, čuvanja genetičkog materijala, nadležne ustanove za prikupljanje i čuvanje, neophodne uslove za čuvanje i finansiranje ustanove, a ne da dolazimo dotle, kao što je uvažena koleginica iz DSS rekla da u toj ustanovi rade samo dve osobe.
Raduje nas predlog ovog ugovora zato što "zeleni" se zalažu za zabranu gajenja genetski modifikovanih organizama i ovo je jedan međunarodni okvir koji samo ide u prilog tome da Srbija verovatno neće nikad se baviti GMO i da neće podleži velikim pritiscima multinacionalnih kompanija.
Ono što je posebno važno je nacionalna banka za čuvanje originalnih nacionalnih genetičkih resursa i smatramo da bi ta banka trebala da bude poput NBS, da bude veoma dobro obezbeđena, da odnos prema takvoj banci mora da bude na zadovoljavajućem nivou, a ne dve žene koje nemaju ni dovoljne uslove za rad. U ovom smislu "zeleni" će podržati ovu konvenciju jer je vidimo kao pozitivan korak u borbi protiv GMO i na taj način umirujemo glasove koji su zabrinuti zbog te teme.
Kada govorimo o Zakonu o zaštiti vazduha, da kažem jednu dobronamernu sugestiju koju su "zeleni" uočili, da će pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, moći da se ta goriva koriste do kraja 2015. godine i uglavnom imaju visok procenat sumpora. Međutim, to ulazi u koliziju sa podzakonskom regulativom Zakona o zaštiti vazduha, uredbu o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vazduhu. Ona zabranjuje upotrebu ovakvih goriva zbog visokih sadržaja sumpora u emisiji, što može da izgleda kao da znači, možeš da kupiš gorivo da bi rasteretio lager ali imaćeš problem ako te uhvatimo da ložiš to gorivo.
Uslove za obavljanje delatnosti kod supstanci koje oštećuju ozonski omotač, trebalo bi da propisuje Vlada. Tu smo saglasni, međutim, mislimo da bi usledio preveliki pritisak ukoliko bi se predlog koji je dala Vlada, da dozvole, takođe treba da izdaje Vlada, mislimo da bi bio suviše velik pritisak malih operatera, na nacionalnom nivou nedovoljno značajnih. Ti ljudi bi mogli sve te poslove da završe u opštinama ili u gradovima. Na taj način bi pokazali da ono što smo obećavali kada je u pitanju decentralizacija, a mi radimo suprotno, krajnjom centralizacijom svega, stvorićemo veliki problem našim građanima i privrednim subjektima, kao i malim preduzetnicima koji se budu bavili ovim poslovima. Na kraju krajeva svakim svojim zakonom iznova, na žalost obesmišljavate postojanje lokalnih samouprava.
Vlada ne može da propisuje kontrolu merenja i kalibracije, jer bi to trebalo da bude propisano akreditovanom metodom, ako govorimo o analizama. Može da stoji da metod merenja mora da bude akreditovan od nadležnog tela za akreditaciju, ali nikako Vlada ne može da izdaje sertifikate i akreditacioana ovlašćenja ljudima koji se bave merenjem emisija ili merenjem imisija u vazduhu. Sertifikate daju sertifikaciona tela a ne Vlada i u Srbiji trenutno ima nekoliko sertifikacionih tela, tako da nam ovo sa sertifikatima liči kao zahvat van normi, osim ukoliko neko udruženje već nije predviđeno za izdavanje sertifikata, koji bi se naplaćivali.
Kada govorimo dalje o Zakonu o zaštiti vazduha, u stvari ovde dolazimo u problem sa nemogućnošću finansiranja zaštite vazduha, finansiranja monitoringa vazduha i praćenja kvaliteta vazduha i to je dostupnost i pravo građana da saznaju informaciju o stanju životne sredine. Mi mu to pravo uskraćujemo.
Ove godine od 20 automatskih monitoring stanica, 18 nije servisirano i to nije bila u stanju da uradi Agencija za zaštitu životne sredine i na žalost sredstva koja se koriste i koja se ubiraju od naknade za zagađivača, 40% bi trebala da budu vraćena kontrolnim samoupravama. To se ne dešava već sedam ili osam meseci i ozbiljno su dovedeni sistemi za praćenje kvaliteta vazduha u Obrenovcu, Lazarevcu, u Kostolcu, Smederevu, Boru i Pančevu. Ako ne budemo imali sisteme za praćenje kvaliteta vazduha u ovih sedam gradova, imaćemo verovatno životnu sredinu i kvalitet vazduha u prvoj klasi, a izveštaj agencije za 2011. godinu pokazuje da u svim ovim gradovima i regijama oko gradova ta zagađenost je u trećoj klasi.
Na žalost ovog trenutka lokalne samouprave mogu samo da koriste lokalne budžete za naknadu za unapređenje životne sredine, a dosadašnju naknadu koju su plaćali zagađivači, na žalost ne dobijaju. Sve vaše priče o nenamenskom trošenju sredstava Fonda za zaštitu životne sredine padaju u vodu, s obzirom da od kada ste ukinuli Fond za zaštitu životne sredine apsolutno sva sredstva koja ulaze u budžet po osnovu naknade za zagađenje se verovatno nenamenski troše, jer to nisu budžetska sredstva već su to namenska budžetska sredstva koja moraju biti iskorišćena za otklanjanje štetnih uticaja, za unapređenje, za poboljšanje životne sredine, a monitoring vazduha je jedan od najvažnijih stavki u tom sistemu.
Namenska sredstva znače da morate imati program o korišćenju tih sredstava, mi ga na žalost nismo videli ni kada je u pitanju vazduh ni kada je u pitanju voda, ni kada je u pitanju zemljište. Za razliku od Republike, grad Beograd, a to nema veze samo sa DS, grad Beograd takve programe ima i radi i o namenskom korišćenju sredstava budžetskog fonda stalno obaveštava i izveštava osnivača.
Izbacili ste u članu 71. finansiranje iz Fonda, koje i sada ide u budžet, a izvestilac na Odboru za zaštitu životne sredine nam je rekao kako ministar od njega očekuje da realno planira budžet. Namenska budžetska sredstva nisu sredstva budžeta. Namenska budžetska sredstva moraju biti potrošena za zaštitu životne sredine, za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. U tom smislu morate voditi računa da već sedam, osam meseci nenamenski trošite sredstva koja plaćaju veliki zagađivači, pre svega termoelektrane u Obrenovcu i u Lazarevcu, da se tih 40% nije vratilo ni u Obrenovac, ni u Lazarevac, da građani Obrenovca i Lazarevca s pravom pitaju kada će dobiti 40% novaca koji se ubira na teritoriji tih opština. Zašto tih novaca nema i ko ih troši za bazene, ko ih troši za skijališta i gde se ti novci troše, a ne troše se za otklanjanje štetnih efekata zagađenja po životnu sredinu?
Mi imamo samo jedan SO2 automatski monitoring u Kostolcu, u Lazarevcu nemamo nijedan, PM10 nema nijedan u Kostolcu, nema nijedan u Požarevcu, nema nijedan u Lazarevcu i dovešćete nas do toga da zbog toga što ne finansirate sistem zaštite životne sredine, da jednog trenutka imamo savršenu životnu sredinu, zato što nećemo nigde meriti stanje životne sredine i vi ćete reći kako nemamo pokazatelja da je životna sredina u Srbiji užasno loša, a istraživanja pokazuju o tome.
Evo, ovde ću samo kratko da ilustrujem 23. oktobar 2012. godine - ne radi još uvek, nije tako hladno, još uvek ne rade individualna ložišta. U Obrenovcu ih i nema. Postoji samo jedan veliki zagađivač i sistem daljinskog grejanja. Ova linija pokazuje maksimalno dozvoljene koncentracije, 24 sata je maksimalno dozvoljena koncentracija iz sata u sat veća, duplo veća i četiri puta veća jednog trenutka.
Imajte u vidu da se u Obrenovcu gotovo svako treće dete rađa sa respiratornim problemima, da je vrlo teško otkloniti štetne efekte i štetne uticaje na životnu sredinu. Izrazito je teško otkloniti te štetne uticaje na kvalitet vazduha.
Postoje druga istraživanja. Postoji neki drugi dani 11. i 12. takođe više od 12 časova, to se vidi lepo na ovom grafiku, između četiri i pet puta je povećana vrednost PM10 čestica, koje mogu biti veoma štetne po respiratorne organe i koje mogu ugroziti zdravlje najmlađih u Obrenovcu, u Lazarevcu. Naravno, kada govorimo o Boru, ti rezultati su kada je u pitanju SO2 još katastrofalniji i još teži. Mi apelujemo na vas da ovim zakonom o zaštiti vazduha, a govorićemo u danu o amandmanima detaljno gotovo o svakom članu, da povedete računa o tome da veliki zagađivači plaćaju naknadu za zagađenje, da ta sredstva moraju biti trošena namenski.
Najveći deo vaše kampanje pošto ste postali Vlada je zasnovan na kritikama kako su nenamenski trošena sredstva Fonda. Vi već sedam meseci nenamenski trošite sredstva Fonda, trošite sredstva Obrenovca, Lazarevca, Pančeva, Bora, Smedereva i nažalost, ulažete u projekte koje nećete nikad završiti, projekte koji neće nijedno dete učiniti zdravijim. Ako vas ništa drugo ne zanima, imajte u vidu decu koja žive u ovim gradovima, decu koja se rađaju sa opstruktivnim bronhitisom, decu koja se rađaju sa astmom i imajte u vidu roditelje koji ne spavaju noćima, jer slušaju kako njihovo dete diše. Ja sam jedan od roditelja takvog deteta i svaku noć slušam kako to dete diše, jer živim u Obrenovcu i isto tako ljudi koji žive u Kostolcu, Požarevcu, Lazarevcu. Najlakše je potrošiti novce za bilo šta, samo ne za zaštitu životne sredine.
Nažalost, već šest meseci vi to radite. Sutra će biti jedan veliki sastanak lokalnih samouprava u Paraćinu, Stalne konferencije gradova i opština, koji će razgovarati o urušenom sistemu finansiranja zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama.
Ako ste želeli da me shvatite dobronamerno, izvući ćete neke pouke. Ako, kao što ste do sada radili, odbijate sve amandmane opozicije, životna sredina će postati sve gora. Ali, uticaj "Zelenih Srbije" u Srbiji će rasti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, koleginice i kolege, spremajući se za ovaj amandman i raspravu o Zakonu o energetici morali smo da izvučemo puno raznoraznih papira, nešto da koncipiramo. S obzirom na razvoj događaja moj govor neće biti u duhu amandmana koji sam podneo, a s obzirom da imamo korekciju od strane Vlade i od strane nadležnog ministarstva, većinu stvari koju sam pripremio ne mogu da vam izložim, jer je sada u skladu sa amandmanom Vlade i mislim da moramo da vodimo računa da kada govorimo o obnovljivim i neobnovljivim resursima praktično jedini neobnovljivi resurs jeste vreme i u tom smislu nam je važno kada radimo da se uvažavamo. Ponekad može biti problema. Može biti nesuglasica, ali imajte u vidu da kada opozicija podnosi amandmane koji su smisleni, dobronamerni, neki put nismo, da štedimo vreme i možemo brzo da radimo.
Vrlo često putujući po Srbiji vidimo polja koja gore i strnjike koje su zapaljene. Mnogo biomase bacamo u nepovrat u Srbiji. Biomasa ima veliki potencijal barem po nekim istraživanjima. Ono što je bilo ključno danas u raspravi solarne elektrane i vetro-generatori. Bili smo mišljenja da ova procedura 3 plus 1 bi mogla da ostane i da je u svakom slučaju bolja nego ono što je bio prvog trenutka predlog. Međutim, ovaj predlog od 2 godine plus 1 je sasvim prihvatljiv. Samo ilustracije radi, da smo ostali na 12 meseci nakon dobijanja građevinske dozvole i sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača, govorim o potencijalnom investitoru koji je ozbiljan i ima nameru da investira a ne da nešto trguje i preprodaje, da za vetroelektrane instalisane snage negde oko 100 megavata treba da završi sve pripremne radove. Potrebno je naručiti 33 turbine. Pretpostavljam da je na vašu odluku uticala analiza IFC i njihovo mišljenje. Ta procedura je mogla da traje od dve godine i dva meseca do tri godine i dva meseca.
Apelujem da se potrudimo da ubrzamo procedure, ali da pomognemo javnim preduzećima. U prethodnom periodu sam radio u jednom vodoprivrednom preduzeću. Ljudi nisu uvek dovoljno sposobni. Nemaju dovoljno kadrova, iako vlada fama da je previše zaposlenih u vodoprivredi kubure sa kadrovima. Zbog toga vrlo često se dešava da umesto mesec dana izdavanja neke dozvole traje tri ili četiri meseca. Možda bi bio zadatak i ministarstva da pomogne ili podstakne lokalne samouprave i javna preduzeća da to malo brže rade i da možemo da menjamo zakon. Ostaje nam da dostignemo onih 27%.
Nadam se iako se ne slažemo uvek prihvatate naše sugestije kada su dobronamerne i smislene. Nudimo pomoć koliko je to moguće. Mislimo da bi ovim što nam predstoji kada govorimo o uredbama i aktima koje ćemo tek doneti, možda bi bilo dobro da učestvuje i neko iz Odbora za zaštitu životne sredine, možda neko iz parlamenta ili da izradu tih stvari malo učinimo dostupnije javnosti.
Toliko, zaista nemam potrebu da kažem sve ono što smo spremali. Zaista smo se vrlo naporno spremali za izmene Zakona o energetici. Mislimo da je važan. Mislimo da je ulaganje u obnovljive izvore energije veoma važno, pre svega zbog toga što dolazim iz jednog kraja koji je rudarski basen i termoenergetski potencijal. Važno je da smanjimo efekte na životnu sredinu. Važno je da radimo na energetskoj efikasnosti.
Verovatno već radite te studije. Možda ako bismo malo više struje racionalnije koristili, možda ne bismo morali da pravimo novu termoelektranu, nego bismo jednostavnom uštedom mogli da stvorimo novi prostor. Važna je edukacija i važan je razgovor sa građanima.
Dešava mi se da idem po kući, pa da gasim sijalice. Važno je da objasnimo ljudima zašto je važno racionalno korišćenje energije, zašto je važna štednja struje. Kada govorimo o tome da je struja jeftina ili da nema dovoljno visoku cenu, trebalo bi da govorimo i o onom aspektu zaštite životne sredine i o problemima koje imaju građani Obrenovca, Lazarevca, Kostolca, Požarevca, da razmišljamo o tome kada uživamo na nekom Zlatiboru ili Kopaoniku da ima puno dece sa bronhitisom, sa astmom, koja žive u Obrenovcu, Lazarevcu, Kostolcu, Požarevcu i da pokušamo da smanjimo negativne efekte. To je zadatak ministarstva.
Tu smo da pomognemo, jer mi se čini da imamo zajednički cilj. Ideološke razlike među nama su normalne, ali se nadam da to možemo da prevaziđemo i da ćemo u narednom periodu raditi brže i intenzivnije. Zaista mislim da bi možda mogli da uključite, na neki način, nekog iz parlamenta, preko odbora ili preko drugih instituta, da pomognemo, a nešto možda možemo da korigujemo ili da vas upozorimo. Na taj način, mislim da možemo da dobijemo kvalitetnije akte i da brže radimo, da se dozvole brže izdaju, a da energija postane čistija u Srbiji.

Mislimo da je obaveza ministarstva i Vlade da pomažu lokalnim samoupravama. Kada govorimo o kogeneraciji, možemo da govorimo o mini farmama, mlekarama ili o klanicama koje mogu kroz kogeneracije da proizvode električnu energiju i toplotnu energiju.
Zeleni Srbije su pre neko veče imali jednu zanimljivu tribinu koja se zvala – I posle uglja Lazarevac. Moramo da govorimo o tome šta se dešava kada napustimo eksploataciju uglja i šta se dešava kada ta energija koju smo imali iz uglja više ne može da se koristi. Zbog toga moramo početi da strateški razmišljamo, a ne iz godine u godinu ili u okviru svog mandata, da vidimo šta će se desiti za deset, dvadeset i za trideset godina. Kakva je priprema da se obnovljivi izvori energije zamene, šta je sa energetskim zasadima na teritorijama deponija, na teritoriji jalovišta i da li ona imaju perspektivu da zamene ugalj u nekim postrojenjima, jer pre ili kasnije će doći do iscrpljivanja tih resursa? Mislimo da je za Srbiju to pitanje važno, a za Zelene Srbije je to pitanje od prvoklasnog značaja. Mislimo da je ulaganjem u zelenu ekonomiju i zelenu energiju veoma važno. Zbog toga…
(Predsedavajuća: Gospodine Kariću, molim vas, držite se teme. Hvala.)
Izvinjavam se, šta je tema? Možda gospodin Ostojić zna da mi objasni? Amandman, zelena energija, da li je tako? Zakon o energetici …
(Predsedavajuća: Molim vas da se držite teme.)
Ništa, zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća. Ja ću malo i o Zelenima, a mogu i o genetski modifikovanim organizmima, pa makar se to vama i ne sviđalo, a mogu i po dnevnom redu, zavisi kako se kome sviđa. Možete nekoga i da upozorite, osim mene, ove što dobacuju itd.
Kada govorimo o dozvolama, veoma je važno da kažemo u ovom delu oko procene uticaja na životnu sredinu da su pojedini investitori delili projekte da ne bi izašli iz 10 megavata i onda praktično imaju jedan projekat koji je od 28 ili 37 megavata, a podelili su ga u tri ili četiri dela i dobili sve što im je trebalo u lokalnoj samoupravi. Nisu imali istraživanje uticaja na ptice i na slepe miševe. To je za Zelene veoma važno, uticaj na životnu sredinu i uticaj na prirodu i ne može sve biti nekakav kapitalizam, valjda je važno i zdravlje ljudi i priroda.
U tom smislu ima slučajeva, možda bi se trebalo pozabaviti nekim dozvolama ili kvazidozvolama koje se izdaju, koje će biti izdate, koje je neko pokušao da izda u lokalnim samoupravama, smanjujući projekte ispod 10, a praktično kada saberete to su projekti iznad 30 i jedinstveni su projekti. Možda bi bilo dobro da se i tim dozvolama pozabavimo, a da ne govorim o tome da i dva različita projekta, ako su suviše blizu, ako je jedan ispod 10 megavata pa ne radi procenu, ovaj drugi koji se naslanja na taj prethodni projekat mora da radi procenu jer je suviše blizu postojećeg objekta. Ima slučajeva, čini mi se, u Srbiji da to uvek nije ispoštovano. To se nije dešavalo samo u poslednjih par meseci, nego u poslednjih par godina i možda bi bilo dobro da i na te dozvole obratite pažnju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime Zelenih Srbije se odnosi na to da naručioci koji obavljaju delatnost ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta su u obavezi da potrebne proizvode obezbede nabavkom organskih domaćih sertifikovanih proizvoda isključivo od domaćih proizvođača.
Ovo je veoma važno zbog toga što je primećeno da neadekvatna ishrana i nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti, do pada imuniteta i do pojave dijabeta kod dece. Obrazloženje koje sam dobio je da ukoliko postoje objektivni razlozi za propisivanje određenih zahteva. Nažalost, ono u čemu se mi ne razumemo jeste da zdravlje dece nije objektivna stvar, nego krajnje subjektivna i lična stvar. Zbog toga mi se čini da ono što vi nazivate u članu 13. i ono načelo zaštite životne sredine je samo maska za ne znam koga, EU. Kada vas slušam, čini mi se da sam veći konzervativac od svih vas i da polako počinjem da odustajem od te EU zbog načina na koji vi želite da uđete u EU.
Rezervisanu nabavku možete da definišete u članu 3. i da objasnite značenje tog izraza i da onda otvorite mogućnost da se uvede ovo na način na koji ga odbijate. Naravno da će gazirano piće uvek biti jeftinije od voćnog soka. Ako vi mislite da je bolje da deci dajemo gazirana pića, nego voćne sokove, onda hajde da ukinemo zdravstvenu zaštitu, jer nama ne treba prevencija, nego nam treba lečenje. Hajde da porušimo filtere, jer nam ne treba zaštita životne sredine kada imamo lekove da se lečimo.
Gospođa Gajić iz DSS je lepo rekla da ne može sve opozicija da vam nacrta. Srećom, nisam tako konzervativan, ali volim da crtam, pa ću da vam objasnim da ste mogli da kažete da su škole i obdaništa objekti koji spremaju za decu. Ako vas zanima koji su to proizvodi, proizvodi po nameni i svojstvu, za organsku hranu, jer se radi o našoj deci. Sada ispadam veći konzervativac i veći nacionalista od vas, a ja to ne mogu da budem.
Koje dobavljače i proizvođače, Zakon o organskoj proizvodnji postoji, i oni koji imaju sertifikat. Imate agrarni budžet koji predviđa subvencionisanje organske proizvodnje.
Zbog toga je važno da ono što ste ukazivali svih godina, ja sam malo više proveo iza TV ekrana gledajući kako se vi bavite politikom i stalno ste insistirali na suštini, ne na formi, a sada ovde insistirate i meni objašnjavate neku formu - ukoliko postoje objektivni razlozi itd. Nema ovde objektivnih razloga, ovde su subjektivni razlozi. Kao što mi se sada čini da sam sve to što sam rekao i više protiv EU i više protiv Amerike u odnosu na vas, a nažalost nisam to, kao i ove kolege kojima stalno nešto smeta i ispadam ja veći krivac za prethodnu Vladu nego oni koji su već 12 godina neprikosnoveni koalicioni partneri svih vlada, koji su uništili sistem zaštite životne sredine, oni koji su uništili srpske banke, oni koji su lagali za hiljadu evra. Sada sam ja veći deo bivše Vlade nego oni ikada, a oni su deo svih vlada 12 godina.
Na kraju samo jedna stvar, zdrav čovek ima hiljadu želja, mislim da to znate, bolestan ima samo jednu, a roditelj bolesnog deteta bi dao sve svoje želje na svetu da mu se ispuni ta jedna želja. Mene bi bilo sramota da odbijem ovakav amandman.