Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam prilikom svog prethodnog izlaganja istakla da naša država, naša policija i naše pravosuđe treba da otklone iz našeg društva sve kriminalce, narkodilere, klanove i da ne nabrajam sve ostale viruse kao što to čini vakcina. Prethodnih dana oni su pokazali da je to moguće i da naša država ima snagu za takve obračune.

Zbog toga, na početku svog izlaganja želim da se pridružim o čestitkama koje je juče uputio predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, povodom hapšenja koja su izvršena i da izrazim veru da će ovakve akcije biti nastavljene, jer nažalost, sumnjam da je Velja jedina nevolja na našim ulicama.

Da se vratim na ono što je tema današnje sednice, o čemu sam kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo već imala priliku da se izjasnim.

Gospodin Fila i ja smo na Odboru glasali u prilog predloženim autentičnim tumačenjima, a to ću u danu za glasanje uraditi i poslanička grupa SPS, iz razloga što pitanje ko može da bude na čelu visokoškolske ustanove, odnosno, ko može da pretenduje na mesto rektora univerziteta, dekana fakulteta, predsednika akademije, ili direktora visoke škole, je važno, i ne sme da bude bilo kakvih nedoumica pri odgovoru na ovo pitanje, niti smemo kao Narodna skupština da dozvolimo da se ista norma različito primenjuje i da time profesori na različitim fakultetima budu u nejednakom položaju.

Pitanje koje se javilo kao sporno jeste da li na rukovodećim mestima mogu da budu profesori koji su navršili 65 godina i stekli uslov za starosnu penziju, ali im je radni status produžen na određeno vreme?

Predloženim tumačenjima je dat odričan odgovor, što se potpuno poklapa sa mojim ličnim razumevanjem odredbe Zakona o visokom obrazovanju, iz razloga što profesori koje sam pomenula ne ispunjavaju uslove u pogledu potrebe postojanja radnog odnosa koji bi bio zasnovan na neodređeno vreme.

Izuzetno mi je važno da zauzimanju ovakvog stava bude shvaćeno samo u kontekstu potrebe da se zakon dosledno primenjuje onako kako njegove odredbe glase, a ni slučajno na način na koji bi značio umanjivanje važnosti i značaja koji ovi profesori imaju za akademsku zajednicu, iz razloga što smatram da je njihovo prisustvo na fakultetima jako važno, značajno i korisno, kako za nastavni kolektiv, tako i za studente.

Zato mislim da je mogućnost da im se radni odnos produži nakon šezdeset pete godine, a do sedamdesete godine važna, i da ne predstavlja nikakav ustupak njima, već oni čine ustupak fakultetima, studentima i svojim kolegama, jer je njihovo znanje koje su decenijama sticali dragoceno i privilegija je studenata da uče od takvih profesora.

S druge strane, sigurna sam da naši fakulteti imaju druge kadrove koji će moći da odgovore izazovu upravljanja na najvažnijim ustanova u našem društvu, a možda upravo zato što su učili od istaknutih starijih kolega, koji su zaokružili svoju karijeru i verujem da i sami rukovodeće mesto smatraju teretom, ali su doprineli, i spremni su da i dalje doprinose kvalitetu visokog obrazovanja u našoj zemlji, što je izuzetno važno SPS, isto koliko da visoko obrazovanje bude dostupno svima, tako što će biti besplatno.

Smatramo da prioriteti treba da budu povećavanje budžetskih mesta na fakultetima, smanjenje troškova studiranja, olakšavanje prohodnosti mladih, obrazovanih ljudi na tržištu rada, ali i to da znanje i trud koji je uložen u njegovo stucanje bude u našem društvu bude adekvatno vrednovan i cenjen.

Tome može da doprinese svako od nas tako što nećemo vrednovati funkcije, imanje titule i zvanja, već tako što ćemo ceniti znanje i trud, koji iza tih titula, zvanja, funkcija, moraju da stoje.

Baš zbog važnosti koje ova pitanja imaju za SPS, drago mi je što je posle prof. dr Žarka Obradovića, koji je bio ministar prosvete u periodu od 2008. do 2013. godine, i za vreme čijeg mandata je uvedeno budžetsko finansiranje, ne samo osnovnih, već i postdiplomskih studija, što je meni lično, omogućilo da na Pravnom fakultetu u Novom Sadu završim i master studije, uvedeno, drago mi je što je odgovornost za resor obrazovanja, ponovo preuzeo jedan socijalista, ovog puta Branko Ružić, jer smatram da su pitanja obrazovanja najvažnija pitanja za Srbiju.

Ponosna sam što je naš obrazovani sistem uspeo da odgovori na izazove koje je Korona virus doneo i što se, zaista, pokazao kao jedan moderan, savremen sistem koji može da parira onom koji postoji u evropskim zemljama.

Ali, uvek moramo da imamo u vidu da su pored ministra i pored Vlade za to i da taj sistem osim njih, čine i učitelji, nastavnici i profesori, koji su posle zdravstvenih radnika, verujem, podneli najveći teret izmenjenih okolnosti.

Zato se nadam da će zahvaljujući vakcinaciji učenici što pre moći da se vrate u svoje školske klupe i da će redovno školstvo nastaviti da funkcioniše na način koji će radovati i đake i nastavnike, ali i roditelje, koji su tokom prethodnih meseci donekle bili i prinuđeni da se podsete mnogih školskih lekcija i da podnesu teret školovanja svoje dece od kuće.

Kao što sam rekla, SPS, odnosno naša poslanička grupa će podržati predložena autentična tumačenja.

Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, molim vas ne zamerite mi što ću svoje izlaganje početi sa samo par rečenica o vakcini protiv korone zato što smatram da je to izuzetno važna stvar i ogroman uspeh, pre svega predsednika Republike Srbije i rezultat čvrstih diplomatskih temelja u čijoj je izgradnji učestvovao i sada naš predsednik Skupštine, gospodin Ivica Dačić, na šta smo ponosni.

Prošle nedelje se vakcinisala moja baka. Juče se vakcinisala moja mama, koja inače radi u školi i jako se radujemo što će moći bezbedno da se druži sa svojim đacima. Verujem da nam je to negde svima i najvažnije, da naši najmiliji budu bezbedni, zaštićeni i zdravi. Ja ću se isto vakcinisati, ne samo zbog ove dve žene koje sam pomenula i kojima je moje zdravlje najvažnije, već i zato što kao neko ko je koronu preležao znam koliko je ta vakcina važna.

Na žalost, to mnogo bolje od mene znaju oni koje je korona zauvek rastavila od njima dragih ljudi. Zbog toga je vakcina nužnost i ogromna je stvar što imamo vakcinu protiv korone.

Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, da li postoji vakcina protiv silovatelja, manijaka, pedofila, ubica, narko-dilera, kriminalaca, korumpiranih političara, korumpiranih službenika, tajkuna, klanova, bahatih vozača, prevaranata, lopova, izrabljivača radnika i sličnih virusa? Mislim da postoji i da je to efikasno i nezavisno pravosuđe.

Mi ovde u Narodnoj skupštini donosimo zakone, ali možemo li zakonima vakcinisati društvene odnose i učiniti ih imunim na povredi ugrožavanja? Mislim da ne, ne bez njihove dosledne primene i bez sankcionisanja svake njihove povrede.

Sud je taj koji primenom zakona sve sporove, sve poremećaje u društvenim odnosima, sve nepravde treba da otkloni kao vakcina virus i to virus koji ugrožava našu privredu, našu ekonomiju, našu socijalnu sigurnost, stabilnost i slogu.

Zato smatram da je u toj podeli državne vlasti, o kojoj su danas drugi poslanici govorili, sudovima dodeljena najteža, najkomplikovanija, najosetljivija uloga, jer sudovi su ti od kojih se očekuje da uspostave ravnotežu u nekada tako duboko poremećenim odnosima. Sudije su te koje su u prilici da u konkretnim slučajevima odlučuju da li će neko biti slobodan ili neće, da li će roditelj viđati svoje dete i koliko često. Sudovi su ti koji odlučuju ko je u pravu, a ko je lažov.

Nekada se to pitanje koje se pred sud postavi svede na to da li će neko živeti nakon sudske odluke kao srećan ili kao nesrećan čovek. Zato sudije moraju imati dovoljno sudijske hrabrosti i odvažnosti da donose pravedne odluke koje se uvek nekome neće dopadati. Zato sudije ni ne treba da teže da budu voljene, nego samo poštovane, a da bi to bile moraju biti stručne, moraju posedovati znanja i moraju raditi savesno i posvećeno u svakom slučaju, a ne samo u onim slučajevima koji postanu predmet interesovanja javnosti. Zato što nemaju svi jednaku mogućnost da njihova trauma postane vest. Nemaju svi ni jednaku hrabrost da svoju traumu podele i tako dobiju podršku i navijanje nacije, što ne sme da znači da neće dobiti podršku sudova i drugih nadležnih organa, jer svi moraju imati pravo na jednaku pravnu zaštitu. I glumica i čistačica, i političar i poljoprivrednik, i profesor i učenik, i bogati otac i siromašni otac.

Zato sudije moraju biti otporne na sve vrste uticaja, političke, stranačke, medijske i interesne, jer kod sudije ne sme da se lobira. Sudijama je već Ustavnom i zakonom dato ogromno poverenje kroz garanciju nezavisnosti i kroz načelo o slobodnom sudijskom uverenju.

Predloženi kandidati danas će dobiti i poverenje SPS, jer kao što je gospodin Fila već rekao, verujemo da je Visoki savet sudstva na adekvatan način ocenio stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata i da mišljenja sudija, sa kojima su kandidati radili, predstavljaju iskrenu preporuku.

Moram da kažem da smatram da je pri izradi predloga i pri sastavu biografija učinjen propust zato što nije navedena prosečna ocena sa kojom su kandidati diplomirali, kao ni podatak o tome koliko dugo su studirali. O čemu bi se, doduše, moglo zaključiti na osnovu godine rođenja i godine diplomiranja, pri čemu taj zaključak ne mora da bude tačan.

Kada smo birali predsednike sudova taj podatak smo imali. Smatram da je to zbog transparentnosti važno. Ja sam iz Zrenjanina, predložene kandidate ne poznajem i biografija je jedini način da ja o njima sudim. Mislim da ti podaci predstavljaju značajne indicije koje ovde ne vidimo.

Ono što vidimo jeste da kandidati imaju i više radnog iskustva nego što je potrebno. Tu pre svega mislim na one koji se biraju za osnovne sudove.

U tom kontekstu bih rekla da bi u sferi pravosuđa mladim pravnicima koji su ambiciozni, koji imaju znanje trebalo omogućiti da dođu do izražaja, da lakše napreduju zato što upravo u toj sporoj prohodnosti u sudovima i tužilaštvima vidim glavni razlog zašto se mladi sve češće odlučuju za advokaturu. Razlog je, sigurno, i ta materijalna komponenta i zato smatram da bi rad sudija koji imaju najvažniju ulogu u izgradnji pravne države trebalo da bude adekvatnije vrednovan i stimulisan, isto kao što smatram da čim situacija to dozvoli treba raditi na unapređenju prostornih i tehničkih uslova u kojima sudije obavljaju svoju delatnost.

U svakom slučaju, kao što sam rekla, poslanička grupa SPS će podržati današnje kandidate. Želim im puno uspeha u radu, da nakon tri godine od strane Visokog saveta sudstva budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju i da tada svakoga dana prvo donesu jedan sud sami o sebi na temu da li su bolji nego što su bili juče i da stalno usavršavaju. Socijalistička partija Srbije od njih očekuje samo hrabrost i odvažnost za pravedne odluke.

Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.0

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, vama sam već jednom prilikom na Odboru za ustavna pitanja i pravosuđe naglasila koliko su teme kojima se bavite, važne SPS. Zbog toga ću danas upravo pričati o vašem izveštaju, odnosno o nekim njegovim aspektima koji su meni najbliži i koje možda smatram najaktuelnijim, budući da želim da budem što konciznija, ali neću propustiti priliku da kažem da je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS ove godine i formalno proglašen za džentlmena 2020. godine.

Mislim da je to informacija koja je u kontekstu borbe za rodnu ravnopravnost izuzetno važna. Važno je da sve narodne poslanice znaju da će uvek imati snažnu podršku predsednika Skupštine Ivice Dačića.

U vašem izveštaju ste naveli da je potrebno promovisati participaciju mladih i zbog toga želim da vam ukažem, a verovatno ste i primetili, odnosno demonstrirali smo da su mladi narodni poslanici i te kako sposobni da artikulišu mišljenje i interese građana Srbije. Ja sam danas četvrti mladi poslanike sa liste SPS koji govori, a treća narodna poslanica koja komentariše izveštaje koji su na dnevnom redu.

U tom kontekstu kao mlada žena moram da istaknem pitanje koje se pred većinom mladih žena kad tada pojavi, a to je da li napredovati u poslu, da li se dalje usavršavati, da li kako se to moderno kaže juriti karijeru ili je možda važnije požuriti sa brakom i porodicom. I da često je to ili ili, upravo zbog diskriminacije koju ste izveštaju detektovali, a koja se vrši na osnovu bračnog i porodičnog statusa.

U strahu od sprečavanja, odnosno smanjenih mogućnosti za napredovanje na poslu, u strahu od otkaza i uopšte pogoršanja položaja na radnom mestu žene često odlažu odluku o stupanju u brak i odluku o potomstvu. Zato smatram da je borba upravo protiv ovog vida diskriminacije izuzetno, izuzetno važna. Smatram da će u godinama koje dolaze sve manje biti važna diskriminacija po osnovu pola, a sve važnija diskriminacija upravo po ovom osnovu jer će žene koje imaju porodične obaveze biti u nešto lošijem položaju u odnosu na one koje su od te odluke o potomstvu i braku odustale. Zbog toga su vaše preporuke u pogledu načina za usklađivanje rada i roditeljstva izuzetno značajne. Mi moramo podsticati poslodavce da ih što šire primenjuju.

Evo, recimo rad od kuće se do sada retko primenjivao, a u vreme pandemije se pokazao kao jedan potpuno primenljiv radno-pravni mehanizam. Postoje i drugi radno-pravni mehanizmi koje ste naveli i mi moramo da ih stavimo u širu primenu. Naše društvo ne sme da osuđuje žene koje su se odlučile da prioritet stave na svoj poslovni uspeh. Isto tako ne smemo da osuđujemo žene koje su se odlučile da se u potpunosti posvete porodici i brizi o deci, koje su se odlučile da budu domaćice jer smatram da je to jedna titula. Isto tako moramo omogućiti ženama da spoje te dve uloge. U tome veliki doprinos mogu da daju i muškarci ukoliko bi bili spremniji da preuzmu deo poslova oko dece.

Evo, smeška mi se narodna poslanica Sneža Paunović, koja me je jutros kada smo diskutovale rekla da ako budem apelovala na muškarce da preuzmu brigu o deci da se nikada neću udati. Žena je zadržala svoju tradicionalnu ulogu. Žena je i dalje majka, žena je i dalje supruga, ali je sada i zaposlena, sada snosi i deo tereta izdržavanja cele porodice. Vidite, moderan muškarac, on želi ženu koja je uspešna, ali da nije uspešnija od njega. On želi ženu koju ne mora da izdržava, ženu koja zarađuje, ali da ipak ne zarađuje više od njega. Želi ženu koja je lepa, ali da ipak nije prelepa. Mislim da ti zahteva muškaraca i žena međusobno moraju da se usklade.

Eto, vi ste i naveli da muškarci retko koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, a zapravo to možda i ne bi bilo loše. Treba priznati da su žene neretko i uspešnije. Žene su danas uspešne, doktorke, profesorke, advokatice ali su isto tako i uspešna vojna lica, vozači kamiona. Mislim da će ta podela na muške i ženske poslove u nekom narednom periodu biti u potpunosti izgubljena.

U svakom slučaju, poruka je da treba jasno da osudimo svaki vid diskriminacije žena i naročito one poslodavce koji na razgovorima za posao postavljaju pitanje o bračnim i porodičnim prilikama i planovima. Moramo ne samo da sankcionišemo nego da učinimo da se takvih pitanja stide.

Ovim bih završila temu o rodnoj ravnopravnosti i kao socijalistkinja moram da se osvrnem na naše stare, na naše bake i dece koji su izgradili ovu zemlju i kojima dugujemo zahvalnost i moramo da se borimo da oni svoje zrele godine provedu u najmanju ruku dostojanstveno. Verujem da ćemo svi mi jednog dana biti bake i deke i to takve da ćemo biti dostojni poštovanja naših unuka.

Za kraj iskoristila bih priliku, pošto je ovo moje poslednje izlaganje u ovoj godini da građanima Republike Srbije čestitam novu 2021. godinu sa osnovnom željom da korona virus što pre postane jedna ružna uspomena i da u novoj godini stvaraju prelepe, prelepe uspomene i mnogo zdravlja i veselja. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.

Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.

Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.

Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.

Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.

Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.

Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.

Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.

Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.

Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.

Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.

Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.

Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.

Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.

Samo da zamolim ministra da prilikom donošenja takve uredbe ima u vidu specifičnosti advokature kao profesije i da se svakako zalaže da iz obaveze fiskalizacije advokati budu izuzeti, kao što je to i do sada bilo.

Poštovani predsedniče, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, kako je borba protiv korupcije jedan od glavnih ciljeva Vlade Republike Srbije, potpuno je logično što se najveći broj narodnih poslanika opredelio da komentariše upravo izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije, kako glasi njen novi naziv.

Ja se ne bih nešto preterano detaljno upuštala u analizu izveštaja, budući da su to kolege koje su govorile pre izuzetno dobro uradile, ali bih svakako istakla značaj Agencije za sprečavanje korupcije, jer smatram da njeno delovanje u mnogome komplikuje i kvari planove onih koji su planirali da se upuste u kriminalne radnje i da se prepuste nekim koruptivnim aktima.

Naime, zbog tog snažnog preventivnog uticaja koji Agencija za sprečavanje korupcije ima, smatram da njen rad predstavlja neophodnu i dragocenu kariku u borbi protiv korupcije.

Međutim, doprinos toj borbi dala je i Narodna skupština Republike Srbije koja je u prethodnom sazivu usvojila Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kojim su stvorene procesne pretpostavke za efikasniju borbu protiv krupne korupcije, one korupcije koja ulazi u kriminalnu zonu. Evo, prošlo je dve godine od početka primene tog zakona, dakle dve godine od kada su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava i sudova i posebne organizacione jedinice MUP-a počele sa radom. Mislim da je to dovoljan period da se osvrnemo i sublimiramo dejstva koja je taj zakon proizveo u praksi. Od svih njegovih efekata ja bih naročito istakla to što je skraćena dužina trajanja postupaka u koruptivnim krivičnim delima.

Naime, razgledajući pojedine naučne radove i empirijska istraživanja koja su rađena na temu novih i modernih zakonskih rešenja u oblasti borbe protiv korupcije, došla sam do podatka koji bih navela, a to je da je posebno odeljenje Višeg suda u Novom Sadu 29% od ukupnog broja predmeta koji su primljeni u rad rešilo za manje od tri meseca, 21% od ukupnog broja predmeta koji su, ovo su podaci za prvu godinu rada tog posebnog odeljenja, to mi je važno da napomenem, znači 21% predmeta je rešen za manje od šest meseci, a 16% predmeta je rešeno za manje od godinu dana, računajući od dana prijema predmeta u rad.

Ova efikasnost i brzina u postupanju je izuzetno značajna, jer mislim da smo svi saglasni da važnije od zaprećene kazne za borbu protiv korupcije jeste svest o tome da će oni koji se njome bave biti otkriveni, da će njihove radnje biti detektovane i da će takvi delikti biti efikasno, brzo procesuirani i da će u tim postupcima biti izrečene adekvatne sankcije.

Zbog toga smatram, znači zbog ovih zakonskih rešenja koja sam navela, da Srbija, kao i svako odgovorno društvo, ima sve mehanizme za borbu protiv korupcije, kako one preventivne, kojima se u najvećoj meri bavi Agencija za sprečavanje korupcije, tako i ove represivne, o kojima sam govorila i koje su značajno unapređene zakonom koji sam pomenula.

Mislim da je jako važno da svi ti antikorupcijski propisi koje imamo budu jednako primenjeni na sve, kako one korumpirane, tako i one koji korumpiraju, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, na sve političke subjekte, kako one koji učestvuju u izbornom procesu, tako i one koji taj proces bojkotuju. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svojim današnjim izlaganjem akcenotvala bih izmene koje su predložene u pogledu Zakona o porezima na imovinu i to onu koju smatram politički najznačajnijom, a ogleda se u proširenju nadležnosti lokalne samouprave.

Naime, jedinice lokalne samouprave dobijaju nove nadležnosti koje se sastoje u utvrđivanju stope poreza na imovinu, uz poštovanje limita koji je zakonom određen, zatim dobijaju nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, u čemu vidim važan korak u jačanju lokalne samouprave, jer najvažnija pretpostavka lokalnog razvoja jeste fiskalna decentralizacija koju donosi ova zakonska izmena.

Takođe, novo zakonsko rešenje osim što dovodi do rasterećenja poreske uprave, znači i prelazak odgovornosti na lokalne vlasti. Naime, činjenica je da je danas odlučivanje o najvažnijim pitanjima u velikoj meri centralizovano, što je u nekim kriznim situacijama potpuno opravdano. Međutim, u normalnim uslovima dovodi do toga da su lokalni izbori manje značajni u odnosu na izbore republičkog ranga, a ova izmena i ovo povećanje odgovornosti gradova i opština u oblasti poreza na imovinu potencijalno dovodi do porasta značaja političkih subjekata na lokalnom nivou.

Takođe, Srbija je ratifikacijom evropske Povelje o lokalnoj samoupravi, koja je usvojena u okviru Saveta Evrope, preuzela i obavezu da radi na porastu značaja lokalne samouprave, kao što je to i neophodnost u procesu pridruživanja Srbije EU. No, nezavisno od tih obaveza, Srbija je jaka onoliko koliko je jaka njena najslabija opština. Napredovanjem svake opštine napreduje cela Srbija.

Postoji još jedna logična činjenica koja govori u prilog ove zakonske izmene, tj. govori o tome da će gradovi i opštine ove nadležnosti vršiti efikasnije i savesnije. Naime, to su njihovi izvorni prihodi, pa je logično i očekivati da će se oni bolje i efikasnije starati o njihovom prikupljanju.

Kako već govorimo o Zakonu o porezima na imovinu i kako sam pomenula značaj lokalne samouprave i značaj ravnomernog regionalnog razvoja, smatram da je umesno da dam i sugestiju za izmenu koncepta poreskog oslobođenja za kupce prvog stana, u nekoj perspektivi, a koja bi se ogledala u tome da oslobođenje ne bi bilo određeno, odnosno ograničeno do određene površine, kao što je to sada slučaj do 40 kvadrata, plus 15 kvadrata po članu domaćinstva, već do određene vrednosti.

Naime, nije isti iznos poreza na prenos apsolutnih prava kada se kupuje stan od 40 kvadrata u, recimo, nekoj luksuznoj beogradskoj zoni, gde cena kvadrata ide i do 3000 evra i kada se kupuje stan od 40 kvadrata u nekom manjem mestu, recimo u Zrenjaninu i okolini, gde se cena kvadrata kreće oko 400 evra.

Naime, kupac skupljeg stana ostvaruje mnogo veće uštede u odnosu na onoga ko se odlučio da živi u manjem gradu i manjem mestu. Smatram da to nije u skladu sa principom ravnomernosti u oporezivanju.

Takođe, u ruralnim područjima često i nema stambenih objekata od 40 kvadrata, što bi značilo da onaj ko u manjem mestu kupuje kuću od 100 kvadrata, mora da plati porez, a onog ko kupuje stan od 40 kvadrata za sebe u nekom luksuznom naselju za iznos od 120.000 evra, njega država časti. Zbog toga smatram da je pravednije da ovo oslobođenje, odnosno ova poreska pogodnost bude određena do prosečne vrednosti prosečnog stana na nivou cele Srbije.

Takođe, ovde se javlja još jedan problem, odnosno situacija, kada je neko recimo nasledio kuću ili još očiglednije deo kuće koja je, primera radi, nije pogodna za stanovanje, ili zahteva velika ulaganja ili je možda potpuno razrušena, a u katastru nepokretnosti i dalje se vodi kao stambeni objekat, što tom nasledniku to mnogo ne znači, ali dovoljno da ga spreči da koristi ovu poresku pogodnost.

Smatram da bi ovo u kontekstu priče o decentralizaciji i značaju ravnomernog regionalnog razvoja olakšalo položaj onih koji žele da svoju prvu nepokretnost kupe u manjim mestima i u njima žive. Takođe, smatram da bi ovakva izmena sistem poreza na prenos apsolutnih prava učinila socijalno pravednijim.

Ovim naravno ne bih dirala u porez na dodatu vrednost, odnosno povrat PDV kod kupovine stanova u novogradnji iz razloga što racio legis tu nije samo olakšavanje kupovine prve nepokretnosti, već i davanje podsticaja građevinskoj delatnosti.

U svakom slučaju, oslobođenje od poreza nas prenos apsolutnih prava prilikom kupovine prve nepokretnosti izuzetno je značajno za mlade ljude koji kreću put samostalnosti i formiranja svoje porodice u ma kojoj formi i ma kojoj meri bilo predviđeno. Smatram da bi bilo korisno uzeti u obzir i ovu ideju i ovu sugestiju. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vezano za današnji Predlog zakona o ministarstvima, podsetila bih na realni princip formiranja organa uprave koji već svojim nazivom nalaže da oblasti u kojima će biti obrazovana ministarstva budu određena u skladu sa društvenom stvarnošću, odnosno da formiranje ministarstava mora biti diktirano realnošću.

Svi smo saglasni da su migracije stanovništva iz sela u gradove uzrokovane različitim problemima koji prate život na selu realnost. Saglasni smo i da je realnost činjenica da je nivo rađanja za 30% niži u odnosu na potrebe prostog obnavljanja stanovništva. Stoga je svakako realnost i potreba za formiranje ministarstva nadležnog za brigu o porodici i ministarstva nadležnog za brigu o selu.

Što se tiče poštovanja i ostvarivanja ljudskih prava, to je svakako imperativ u demokratskom društvu, te pitanje potrebe postojanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije potrebno ni postavljati, kao što to i nije novina u našem pravnom sistemu.

Ipak, posebno bih pozdravila ideju da se ovo novo ministarstvo kao jednim od svojih osnovnih zadataka bavi antidiskriminacionom politikom, budući da je borba za ostvarenje načela jednakosti i jednakih mogućnosti temelj politike Socijalističke partije Srbije.

Osvrnula bih se još jednom na demografska pitanja koja su u poslednje četiri godine značajno aktuelizovana. Vlada Republike Srbije, kao i ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović posvećeno su se bavili ovim pitanjima koja su postala značajno vidljivija.

Preduzete su značajne mere. Povećan je iznos roditeljskog dodatka, pa se on sada kreće u rasponu od 100 hiljada dinara za prvo dete do 2.160.000 za četvrto dete. Povećan je iznos naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućio neograničeni broj pokušaja vantelesne oplodnje radi dobijanja prvog deteta.

Sve su ovo uspesi dosadašnje Vlade. Međutim, smatram da će uspostavljanje Ministarstva za brigu o porodici značiti svojevrsno institucionalno unapređenje i podizanje ovih pitanja na još viši nivo.

Takođe, mislim da mere populacione politike u narednom periodu ne treba da budu samo ekonomske i da novo ministarstvo, osim saradnje sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom finansija, ministarstva nadležnog za pitanje rada, treba koordinirano da deluje i sa Ministarstvom kulture.

Naime, smatram da je u ovom periodu, to jest dobu dominacije individualizma, neophodno promovisati porodične vrednosti, promovisati zajedništvo i partnersku toleranciju.

Takođe, smatram da je neophodna saradnja i sa Ministarstvom omladine kako bi se mladi ohrabrili i podstakli na donošenje odluke o zasnivanju porodice, odluke o zaključenju braka, odluke o potomstvu. Zašto to govorim? Zato što je prosečna starost majke prilikom dobijanja prvog deteta skoro 30 godina.

Sve se to konstatuje u strategiji podsticanja rađanja koju je usvojila Vlada Republike Srbije i verujem da će novoformirano ministarstvo nastaviti njeno sprovođenje, da će nastaviti rad na ostvarenju stacioniranog stanovništva kao opšteg cilja, da će dalje raditi na ublažavanju ekonomske cene roditeljstva, zatim da će usvojiti odgovarajuće mere u sferi stanovanja. Tu, pre svega, mislim na subvencionisane stambene kredite, izuzetne važne mladim ljudima i mladim bračnim parovima.

Takođe, treba promovisati već postojeće radno-pravne mehanizme usklađivanja rada i roditeljstva. Naime, ova kriza izazvana korona virusom je pokazala da je rad od kuće kao institut koji već postoji u našem zakonu o radu, i te kako primenljiv i smatram taj institut značajnim ne samo u svrhu sprečavanja širenja zaraze, već i u cilju prevazilaženja problema sa kojima se zaposlene žene susreću.

U svakom slučaju, pitanja populacione politike i pitanje demografije pitanja su opstanka našeg društva. Pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava pitanja su unapređenja demokratskih vrednosti u našem društvu, a pitanja brige o selu pitanja su očuvanja stuba našeg društva, našeg seljaka. Stoga, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o ministarstvima.

Hvala vam.