Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.0

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, vama sam već jednom prilikom na Odboru za ustavna pitanja i pravosuđe naglasila koliko su teme kojima se bavite, važne SPS. Zbog toga ću danas upravo pričati o vašem izveštaju, odnosno o nekim njegovim aspektima koji su meni najbliži i koje možda smatram najaktuelnijim, budući da želim da budem što konciznija, ali neću propustiti priliku da kažem da je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS ove godine i formalno proglašen za džentlmena 2020. godine.

Mislim da je to informacija koja je u kontekstu borbe za rodnu ravnopravnost izuzetno važna. Važno je da sve narodne poslanice znaju da će uvek imati snažnu podršku predsednika Skupštine Ivice Dačića.

U vašem izveštaju ste naveli da je potrebno promovisati participaciju mladih i zbog toga želim da vam ukažem, a verovatno ste i primetili, odnosno demonstrirali smo da su mladi narodni poslanici i te kako sposobni da artikulišu mišljenje i interese građana Srbije. Ja sam danas četvrti mladi poslanike sa liste SPS koji govori, a treća narodna poslanica koja komentariše izveštaje koji su na dnevnom redu.

U tom kontekstu kao mlada žena moram da istaknem pitanje koje se pred većinom mladih žena kad tada pojavi, a to je da li napredovati u poslu, da li se dalje usavršavati, da li kako se to moderno kaže juriti karijeru ili je možda važnije požuriti sa brakom i porodicom. I da često je to ili ili, upravo zbog diskriminacije koju ste izveštaju detektovali, a koja se vrši na osnovu bračnog i porodičnog statusa.

U strahu od sprečavanja, odnosno smanjenih mogućnosti za napredovanje na poslu, u strahu od otkaza i uopšte pogoršanja položaja na radnom mestu žene često odlažu odluku o stupanju u brak i odluku o potomstvu. Zato smatram da je borba upravo protiv ovog vida diskriminacije izuzetno, izuzetno važna. Smatram da će u godinama koje dolaze sve manje biti važna diskriminacija po osnovu pola, a sve važnija diskriminacija upravo po ovom osnovu jer će žene koje imaju porodične obaveze biti u nešto lošijem položaju u odnosu na one koje su od te odluke o potomstvu i braku odustale. Zbog toga su vaše preporuke u pogledu načina za usklađivanje rada i roditeljstva izuzetno značajne. Mi moramo podsticati poslodavce da ih što šire primenjuju.

Evo, recimo rad od kuće se do sada retko primenjivao, a u vreme pandemije se pokazao kao jedan potpuno primenljiv radno-pravni mehanizam. Postoje i drugi radno-pravni mehanizmi koje ste naveli i mi moramo da ih stavimo u širu primenu. Naše društvo ne sme da osuđuje žene koje su se odlučile da prioritet stave na svoj poslovni uspeh. Isto tako ne smemo da osuđujemo žene koje su se odlučile da se u potpunosti posvete porodici i brizi o deci, koje su se odlučile da budu domaćice jer smatram da je to jedna titula. Isto tako moramo omogućiti ženama da spoje te dve uloge. U tome veliki doprinos mogu da daju i muškarci ukoliko bi bili spremniji da preuzmu deo poslova oko dece.

Evo, smeška mi se narodna poslanica Sneža Paunović, koja me je jutros kada smo diskutovale rekla da ako budem apelovala na muškarce da preuzmu brigu o deci da se nikada neću udati. Žena je zadržala svoju tradicionalnu ulogu. Žena je i dalje majka, žena je i dalje supruga, ali je sada i zaposlena, sada snosi i deo tereta izdržavanja cele porodice. Vidite, moderan muškarac, on želi ženu koja je uspešna, ali da nije uspešnija od njega. On želi ženu koju ne mora da izdržava, ženu koja zarađuje, ali da ipak ne zarađuje više od njega. Želi ženu koja je lepa, ali da ipak nije prelepa. Mislim da ti zahteva muškaraca i žena međusobno moraju da se usklade.

Eto, vi ste i naveli da muškarci retko koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, a zapravo to možda i ne bi bilo loše. Treba priznati da su žene neretko i uspešnije. Žene su danas uspešne, doktorke, profesorke, advokatice ali su isto tako i uspešna vojna lica, vozači kamiona. Mislim da će ta podela na muške i ženske poslove u nekom narednom periodu biti u potpunosti izgubljena.

U svakom slučaju, poruka je da treba jasno da osudimo svaki vid diskriminacije žena i naročito one poslodavce koji na razgovorima za posao postavljaju pitanje o bračnim i porodičnim prilikama i planovima. Moramo ne samo da sankcionišemo nego da učinimo da se takvih pitanja stide.

Ovim bih završila temu o rodnoj ravnopravnosti i kao socijalistkinja moram da se osvrnem na naše stare, na naše bake i dece koji su izgradili ovu zemlju i kojima dugujemo zahvalnost i moramo da se borimo da oni svoje zrele godine provedu u najmanju ruku dostojanstveno. Verujem da ćemo svi mi jednog dana biti bake i deke i to takve da ćemo biti dostojni poštovanja naših unuka.

Za kraj iskoristila bih priliku, pošto je ovo moje poslednje izlaganje u ovoj godini da građanima Republike Srbije čestitam novu 2021. godinu sa osnovnom željom da korona virus što pre postane jedna ružna uspomena i da u novoj godini stvaraju prelepe, prelepe uspomene i mnogo zdravlja i veselja. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.

Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.

Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.

Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.

Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.

Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.

Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.

Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.

Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.

Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.

Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.

Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.

Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.

Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.

Samo da zamolim ministra da prilikom donošenja takve uredbe ima u vidu specifičnosti advokature kao profesije i da se svakako zalaže da iz obaveze fiskalizacije advokati budu izuzeti, kao što je to i do sada bilo.

Poštovani predsedniče, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, kako je borba protiv korupcije jedan od glavnih ciljeva Vlade Republike Srbije, potpuno je logično što se najveći broj narodnih poslanika opredelio da komentariše upravo izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije, kako glasi njen novi naziv.

Ja se ne bih nešto preterano detaljno upuštala u analizu izveštaja, budući da su to kolege koje su govorile pre izuzetno dobro uradile, ali bih svakako istakla značaj Agencije za sprečavanje korupcije, jer smatram da njeno delovanje u mnogome komplikuje i kvari planove onih koji su planirali da se upuste u kriminalne radnje i da se prepuste nekim koruptivnim aktima.

Naime, zbog tog snažnog preventivnog uticaja koji Agencija za sprečavanje korupcije ima, smatram da njen rad predstavlja neophodnu i dragocenu kariku u borbi protiv korupcije.

Međutim, doprinos toj borbi dala je i Narodna skupština Republike Srbije koja je u prethodnom sazivu usvojila Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kojim su stvorene procesne pretpostavke za efikasniju borbu protiv krupne korupcije, one korupcije koja ulazi u kriminalnu zonu. Evo, prošlo je dve godine od početka primene tog zakona, dakle dve godine od kada su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava i sudova i posebne organizacione jedinice MUP-a počele sa radom. Mislim da je to dovoljan period da se osvrnemo i sublimiramo dejstva koja je taj zakon proizveo u praksi. Od svih njegovih efekata ja bih naročito istakla to što je skraćena dužina trajanja postupaka u koruptivnim krivičnim delima.

Naime, razgledajući pojedine naučne radove i empirijska istraživanja koja su rađena na temu novih i modernih zakonskih rešenja u oblasti borbe protiv korupcije, došla sam do podatka koji bih navela, a to je da je posebno odeljenje Višeg suda u Novom Sadu 29% od ukupnog broja predmeta koji su primljeni u rad rešilo za manje od tri meseca, 21% od ukupnog broja predmeta koji su, ovo su podaci za prvu godinu rada tog posebnog odeljenja, to mi je važno da napomenem, znači 21% predmeta je rešen za manje od šest meseci, a 16% predmeta je rešeno za manje od godinu dana, računajući od dana prijema predmeta u rad.

Ova efikasnost i brzina u postupanju je izuzetno značajna, jer mislim da smo svi saglasni da važnije od zaprećene kazne za borbu protiv korupcije jeste svest o tome da će oni koji se njome bave biti otkriveni, da će njihove radnje biti detektovane i da će takvi delikti biti efikasno, brzo procesuirani i da će u tim postupcima biti izrečene adekvatne sankcije.

Zbog toga smatram, znači zbog ovih zakonskih rešenja koja sam navela, da Srbija, kao i svako odgovorno društvo, ima sve mehanizme za borbu protiv korupcije, kako one preventivne, kojima se u najvećoj meri bavi Agencija za sprečavanje korupcije, tako i ove represivne, o kojima sam govorila i koje su značajno unapređene zakonom koji sam pomenula.

Mislim da je jako važno da svi ti antikorupcijski propisi koje imamo budu jednako primenjeni na sve, kako one korumpirane, tako i one koji korumpiraju, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, na sve političke subjekte, kako one koji učestvuju u izbornom procesu, tako i one koji taj proces bojkotuju. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svojim današnjim izlaganjem akcenotvala bih izmene koje su predložene u pogledu Zakona o porezima na imovinu i to onu koju smatram politički najznačajnijom, a ogleda se u proširenju nadležnosti lokalne samouprave.

Naime, jedinice lokalne samouprave dobijaju nove nadležnosti koje se sastoje u utvrđivanju stope poreza na imovinu, uz poštovanje limita koji je zakonom određen, zatim dobijaju nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, u čemu vidim važan korak u jačanju lokalne samouprave, jer najvažnija pretpostavka lokalnog razvoja jeste fiskalna decentralizacija koju donosi ova zakonska izmena.

Takođe, novo zakonsko rešenje osim što dovodi do rasterećenja poreske uprave, znači i prelazak odgovornosti na lokalne vlasti. Naime, činjenica je da je danas odlučivanje o najvažnijim pitanjima u velikoj meri centralizovano, što je u nekim kriznim situacijama potpuno opravdano. Međutim, u normalnim uslovima dovodi do toga da su lokalni izbori manje značajni u odnosu na izbore republičkog ranga, a ova izmena i ovo povećanje odgovornosti gradova i opština u oblasti poreza na imovinu potencijalno dovodi do porasta značaja političkih subjekata na lokalnom nivou.

Takođe, Srbija je ratifikacijom evropske Povelje o lokalnoj samoupravi, koja je usvojena u okviru Saveta Evrope, preuzela i obavezu da radi na porastu značaja lokalne samouprave, kao što je to i neophodnost u procesu pridruživanja Srbije EU. No, nezavisno od tih obaveza, Srbija je jaka onoliko koliko je jaka njena najslabija opština. Napredovanjem svake opštine napreduje cela Srbija.

Postoji još jedna logična činjenica koja govori u prilog ove zakonske izmene, tj. govori o tome da će gradovi i opštine ove nadležnosti vršiti efikasnije i savesnije. Naime, to su njihovi izvorni prihodi, pa je logično i očekivati da će se oni bolje i efikasnije starati o njihovom prikupljanju.

Kako već govorimo o Zakonu o porezima na imovinu i kako sam pomenula značaj lokalne samouprave i značaj ravnomernog regionalnog razvoja, smatram da je umesno da dam i sugestiju za izmenu koncepta poreskog oslobođenja za kupce prvog stana, u nekoj perspektivi, a koja bi se ogledala u tome da oslobođenje ne bi bilo određeno, odnosno ograničeno do određene površine, kao što je to sada slučaj do 40 kvadrata, plus 15 kvadrata po članu domaćinstva, već do određene vrednosti.

Naime, nije isti iznos poreza na prenos apsolutnih prava kada se kupuje stan od 40 kvadrata u, recimo, nekoj luksuznoj beogradskoj zoni, gde cena kvadrata ide i do 3000 evra i kada se kupuje stan od 40 kvadrata u nekom manjem mestu, recimo u Zrenjaninu i okolini, gde se cena kvadrata kreće oko 400 evra.

Naime, kupac skupljeg stana ostvaruje mnogo veće uštede u odnosu na onoga ko se odlučio da živi u manjem gradu i manjem mestu. Smatram da to nije u skladu sa principom ravnomernosti u oporezivanju.

Takođe, u ruralnim područjima često i nema stambenih objekata od 40 kvadrata, što bi značilo da onaj ko u manjem mestu kupuje kuću od 100 kvadrata, mora da plati porez, a onog ko kupuje stan od 40 kvadrata za sebe u nekom luksuznom naselju za iznos od 120.000 evra, njega država časti. Zbog toga smatram da je pravednije da ovo oslobođenje, odnosno ova poreska pogodnost bude određena do prosečne vrednosti prosečnog stana na nivou cele Srbije.

Takođe, ovde se javlja još jedan problem, odnosno situacija, kada je neko recimo nasledio kuću ili još očiglednije deo kuće koja je, primera radi, nije pogodna za stanovanje, ili zahteva velika ulaganja ili je možda potpuno razrušena, a u katastru nepokretnosti i dalje se vodi kao stambeni objekat, što tom nasledniku to mnogo ne znači, ali dovoljno da ga spreči da koristi ovu poresku pogodnost.

Smatram da bi ovo u kontekstu priče o decentralizaciji i značaju ravnomernog regionalnog razvoja olakšalo položaj onih koji žele da svoju prvu nepokretnost kupe u manjim mestima i u njima žive. Takođe, smatram da bi ovakva izmena sistem poreza na prenos apsolutnih prava učinila socijalno pravednijim.

Ovim naravno ne bih dirala u porez na dodatu vrednost, odnosno povrat PDV kod kupovine stanova u novogradnji iz razloga što racio legis tu nije samo olakšavanje kupovine prve nepokretnosti, već i davanje podsticaja građevinskoj delatnosti.

U svakom slučaju, oslobođenje od poreza nas prenos apsolutnih prava prilikom kupovine prve nepokretnosti izuzetno je značajno za mlade ljude koji kreću put samostalnosti i formiranja svoje porodice u ma kojoj formi i ma kojoj meri bilo predviđeno. Smatram da bi bilo korisno uzeti u obzir i ovu ideju i ovu sugestiju. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vezano za današnji Predlog zakona o ministarstvima, podsetila bih na realni princip formiranja organa uprave koji već svojim nazivom nalaže da oblasti u kojima će biti obrazovana ministarstva budu određena u skladu sa društvenom stvarnošću, odnosno da formiranje ministarstava mora biti diktirano realnošću.

Svi smo saglasni da su migracije stanovništva iz sela u gradove uzrokovane različitim problemima koji prate život na selu realnost. Saglasni smo i da je realnost činjenica da je nivo rađanja za 30% niži u odnosu na potrebe prostog obnavljanja stanovništva. Stoga je svakako realnost i potreba za formiranje ministarstva nadležnog za brigu o porodici i ministarstva nadležnog za brigu o selu.

Što se tiče poštovanja i ostvarivanja ljudskih prava, to je svakako imperativ u demokratskom društvu, te pitanje potrebe postojanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije potrebno ni postavljati, kao što to i nije novina u našem pravnom sistemu.

Ipak, posebno bih pozdravila ideju da se ovo novo ministarstvo kao jednim od svojih osnovnih zadataka bavi antidiskriminacionom politikom, budući da je borba za ostvarenje načela jednakosti i jednakih mogućnosti temelj politike Socijalističke partije Srbije.

Osvrnula bih se još jednom na demografska pitanja koja su u poslednje četiri godine značajno aktuelizovana. Vlada Republike Srbije, kao i ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović posvećeno su se bavili ovim pitanjima koja su postala značajno vidljivija.

Preduzete su značajne mere. Povećan je iznos roditeljskog dodatka, pa se on sada kreće u rasponu od 100 hiljada dinara za prvo dete do 2.160.000 za četvrto dete. Povećan je iznos naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućio neograničeni broj pokušaja vantelesne oplodnje radi dobijanja prvog deteta.

Sve su ovo uspesi dosadašnje Vlade. Međutim, smatram da će uspostavljanje Ministarstva za brigu o porodici značiti svojevrsno institucionalno unapređenje i podizanje ovih pitanja na još viši nivo.

Takođe, mislim da mere populacione politike u narednom periodu ne treba da budu samo ekonomske i da novo ministarstvo, osim saradnje sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom finansija, ministarstva nadležnog za pitanje rada, treba koordinirano da deluje i sa Ministarstvom kulture.

Naime, smatram da je u ovom periodu, to jest dobu dominacije individualizma, neophodno promovisati porodične vrednosti, promovisati zajedništvo i partnersku toleranciju.

Takođe, smatram da je neophodna saradnja i sa Ministarstvom omladine kako bi se mladi ohrabrili i podstakli na donošenje odluke o zasnivanju porodice, odluke o zaključenju braka, odluke o potomstvu. Zašto to govorim? Zato što je prosečna starost majke prilikom dobijanja prvog deteta skoro 30 godina.

Sve se to konstatuje u strategiji podsticanja rađanja koju je usvojila Vlada Republike Srbije i verujem da će novoformirano ministarstvo nastaviti njeno sprovođenje, da će nastaviti rad na ostvarenju stacioniranog stanovništva kao opšteg cilja, da će dalje raditi na ublažavanju ekonomske cene roditeljstva, zatim da će usvojiti odgovarajuće mere u sferi stanovanja. Tu, pre svega, mislim na subvencionisane stambene kredite, izuzetne važne mladim ljudima i mladim bračnim parovima.

Takođe, treba promovisati već postojeće radno-pravne mehanizme usklađivanja rada i roditeljstva. Naime, ova kriza izazvana korona virusom je pokazala da je rad od kuće kao institut koji već postoji u našem zakonu o radu, i te kako primenljiv i smatram taj institut značajnim ne samo u svrhu sprečavanja širenja zaraze, već i u cilju prevazilaženja problema sa kojima se zaposlene žene susreću.

U svakom slučaju, pitanja populacione politike i pitanje demografije pitanja su opstanka našeg društva. Pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava pitanja su unapređenja demokratskih vrednosti u našem društvu, a pitanja brige o selu pitanja su očuvanja stuba našeg društva, našeg seljaka. Stoga, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o ministarstvima.

Hvala vam.