Uvažena predsedavajuća, reklamiram član 107. koji se odnosi na dostojanstvo i želim da vam skrenem pažnju da smatram da ste povredili ovaj član Poslovnika i to iz najmanje dva razloga.

Prvi razlog, dozvolili ste da kolega viče na nas nekih 70% svog obraćanja. Ne znam zašto smo dužni da trpimo vikanje. Možemo da se razumemo. Ja želim da vas čujem, želim da čujem vašu argumentaciju, ali nema potrebe da vičete. To je prva stvar.

Druga stvar, na koju takođe želim da vam skrenem pažnju, a ona se sada i obraćanju kolege ponovila, a bila je već danas više puta prisutna od strane kolega iz opozicije, a to jeste jedna vrsta pritiska koja se vrši na nas i preti.

Kolega je sada, citiram, izgovorio – kuke i motike. Pošto znam da Poslovnik mora da ide neposredno, ali i ovlašćena je takođe danas govorila na sličan način - hoće da upropasti Srbiju, itd. skrećem vam pažnju da ste dužni da se starate o dostojanstvu u toku ove sednice i da kolegama skrenete pažnju da, pod jedan, ne viču, a da, pod broj dva, ne vrše pritisak na svoje kolege narodne poslanike.

U danu za glasanje ne tražim da se izjasnimo i hvala.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.

Vi ste već u ime naše poslaničke grupe izneli zvaničan stav SSP, i nema tu šta puno da se doda. Jako je teško govoriti na kraju trećeg dana ovog zasedanja. Mnogo stvari se čulo. Mislim da smo samo doprineli nažalost, još većoj konfuziji, kako našoj ličnoj, tako i svih građanki i građana, a mislim da je ipak cilj bilo nešto drugo da nekako iznađemo načina da pojednostavimo ono što brine i njih podjednako koliko i nas. Osim mišljenja da je, možda i grešim, ostavljam prostora da grešim, da je ova sednica ako je i trebalo da se dogodi, sazvana preuranjeno. Ako dobro razumem sve ono što nas čeka minimum naredne dve godine, kako je ministarka rekla, ako sam dobro razumeo, dok studija ne bude gotova, nikakvog rudarenja neće biti, najverovatnije ni naredne tri godine.

Ako smo već trebali da govorimo na ovu temu, mislim da bi bilo mnogo konstruktivnije da prvo sačekamo taj dokument, pa kada on bude gotov, da onda pustimo i da stvorimo, pre svega uslove da i stručna javnost da svoje mišljenje i onda naposletku, ako treba da i mi sednemo u ovom visokom domu i da onda na konkretan dokument, kada već imamo neka konkretna mišljenja da o njima govorimo i da onda vagamo da li je nešto štetnije ili je profitabilnije za našu državu.

Nemojte imati dilemu, drage kolege, da naša deca, kao i vaša deca, i ne želim, ovde svi mi imam porodice, nemojte me shvatiti pogrešno ovo što želim da kažem, upravo suprotno, svi mi živimo u Srbiji i ne znam zašto imate sumnju da bi vladajuća većina dozvolila da se zagade i vode i reke i zemlja na kojoj živimo. Zašto bismo dozvolili da time, evo da budem subjektivan, pre svega, da ugrozimo zdravlje naše porodice. Da li mislite da smo toliko neodgovorni?

Dobro to je vaše pravo. Ali mislim, najiskrenije da vam kažem, znate šta kolege, mislim da neodgovorno pristupamo svemu ovome. Reći ću vam i zašto to mislim. Dozvolili smo sebi da akademsku javnost stavimo na stub srama. Ja ovde imam izjavu jedne profesorke, i verujte mi, ceo dan razmišljam da li da je pročitam ili ne, jer smo došli u tu situaciju da kako se vladajuća većina citira nekog profesora, on ispadne nečiji plaćenik. Mislim da ovaj stav koji je iznela bivša dekanka Rudarsko- geološkog fakulteta u avgustu mesecu za list Politiku, mislim da je ovo bazično, ono što zapravo bi negde svi trebali da imamo u vidu. Mislim da smo na ovaj način trebali odgovorno da postupimo.

Tada je profesorka Biljana Abolmasov izjavila – čini mi se da treba jednostavno malo stati sa svim ovim i sačekati da se završi kompletna tehnička dokumentacija koja će inače biti i na državnoj revizorskoj komisiji i na javnoj raspravi. Mislim da je sada na neki način sve previše ispolitizovano i da treba ostaviti struku da završi svoj posao. Znači, ne samo rudare, nego pre svega kolege sa mašinskog, tehnološkog, sa svih ostalih drugih fakulteta koji učestvuju, ili koji pomažu kao konsultanti u izradi jednog vrlo ozbiljnog projekta.

Shodno ovoj izjavi, koju apsolutno podržavam, mislim da smo sa ovom sednicom, ne znam iz kog razloga preuranili, da smo dozvolili i da stručna javnost sada ozbiljno mora da razmišlja kada iznese neki stav, a mislim da je naš zadatak da upravo da njima obezbedimo da mogu objektivno da sagledavaju sve ove stvari.

Kolega, da vam odgovorim nešto, mi smo došli u situaciju da po pitanju Jadra, projekta „Jadar“, nemam ništa protiv, verujem i da profesor sa Medicinskog fakulteta koji je naveden u predlogu o izmenama i dopunama Zakon, čovek je stručan. Ja to zaista verujem, samo postavljam pitanje kako smo došli u situaciju da sad na ovu temu više verujemo, rudarenja, pričam o rudarenju, verujemo profesorima sa medicinskog fakulteta, dajem kao primer, ne osporavam, a da na primer, u pandemiji korone virusa, istoj toj struci medicinskoj, mi ne verujemo. Kada su govorili da treba vakcinacija, mi nismo verovali. Kada su govorili o merama, mi nismo verovali. Govorim samo o tome koliko je opasno da na ovaj način mi sve dovodimo do apsurda.

Takođe, postavljam pitanje, o tome je govorila i koleginica Paunović, zašto samo se u predlogu izmena zakona spominje bor i litijum? Zašto? Iz Jadra se dobija litijum i bor, razumem, ali želim da vas pitam zašto nismo i ugalj npr. zabranili, zašto nismo naftu zabranili? Govori se boru, zašto nismo zlato zabranili? Zašto samo ova dva elementa? Već kada smo otvorili zakon, ušli smo u izmene i dopune, borimo se za ekologiju, evo ja bih možda i to podržao. Idemo onda sve odjednom.

Takođe i sumporna kiselina. Predsednica Skupštine je sada govorila o tome. Svi smo se mi negde spremajući se za ovo sa nekim razgovarali. Slušam tri dana o sumpornoj kiselini i onda npr. saznam podatak da od 1961. godine, ako ne grešim, iz Bora za Prahovo svakog dana ide milion i po tona sumporne kiseline. Znači, skoro 63 godine svakog dana prugom ide hiljadu i po tona sumporne kiseline.

Da ne dužim, kao što sam rekao, moje je mišljenje kolega da litijum nije zec, on nam u šumu neće pobeći. Samo se plašim da deo opozicije ga smatra zecom pa bi sada da ga uhvati, da ga zaključa negde i da ga tu čuva u nadi da će možda dobiti priliku da ga jednog dana otključa. U svakom slučaju, da zaključim, mislim da je na nama kao odgovornim ljudima da omogućimo struci da nam odgovori na sva ova pitanja na koja u ovom momentu nemamo odgovore, da nam izađu sa činjenicama i da onda tada, kada budemo imali dokument, u ovom visokom domu razgovaramo na jedan objektivan način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Da vam pomognem u vođenju sednice i da reklamiram isto Poslovnik. Član 106. stav 1. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi smo već ušli, ja mislim lagano ulazimo u peti sat ove sednice, tj. današnjeg zasedanja, ne ove sednice i vratili smo se i 30 godina unazad. Vi ste lepo primetili. Plašim se da ćemo, ako ovako nastavimo, otići sto godina unazad, samo se nećemo baviti rebalansom budžeta i onim što je trenutno predmet rasprave u pojedinostima.

Zamolio bih vas, uvažena predsednice Narodne skupštine, da na neki način pokušamo da tok ove sednice vratimo na onaj način kako je definisano upravo ovim Poslovnikom. Svedoci smo da su ga pojedini bacali, ali ne bih sada otvarao tu temu, ali on definiše da govornici imaju pravo da govore o tačkama dnevnog reda, naravno uvažavajući političku borbu i da se od te teme ode, ali naravno na jedan nijansiran način.

Ne tražim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Zahvaljujem se predsednice.

Poštovani predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja ću motivisan pričom koleginice koja je govorila o medicinskim radnicima i o tome da nećemo imati nastavnika, krenuti svoju diskusiju pokušavajući da nađem načina da predložim nešto što bi možda bilo i konkretno kao mera države da utiče ili pospeši kada su u pitanju određena zanimanja.

Znate šta, ovih dana je bilo reči o socijalizmu kao društvenom uređenju, njegovim manama. Tražile su se mane. Onda su se prebrojavala krvna zrnca SPS i da li je ona levica ili nije levica i kome taj epitet treba da pripadne, pa ajmo u kontekstu toga malo da govorimo i o tim idejama koje postoje.

Kolega Jovanoviću, ali nikada vas nisam prekinuo.

Mogu li da nastavim, kolega?

(Aleksandar Jovanović: Nastavite, slobodno.)

Hvala vam, divni ste.

U svakom slučaju, imam ideju socijalizma koji se kreće u realnim okvirima. Nama je posle 5. oktobra, kolega Jovanoviću, mogu li da nastavim, molim vas, kolega, izvinjavam se, mogu li? Rekli ste mi da mogu. Hvala.

Petog oktobra je došla tržišna ekonomija i došao je kapitalizam. Sada kada govorimo o tome, mi moramo da budemo svesni da sve to utiče na naše tržište rada. Određena zanimanja, prosto iz razloga boljih ponuda koje dobijaju na tim tržištima, idu za tim ponudama i onda smo došli donekle u tu situaciju da imamo možda i deficit i zdravstvenih radnika, da imamo i deficit vaspitača i nastavnika, učitelja, pa čak i profesora na pojedinim tehničkim fakultetima. To je donekle posledica i toga što strane kompanije, pogotovo sa tehničkih fakulteta, mlade studente, kvalitetne, sa dobrim prosecima, gledaju nekako odmah da vežu za sebe.

Da pređem na stvar, jedna od mera koje država može da preduzme, a već je preduzela u jednom segmentu, a tiče se upravo jedne od tačaka na dnevnom redu, a to jeste Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.

Mi smo govorili u poslaničkoj grupi SPS o tome i za vreme korone, kada su bili u pitanju zdravstveni radnici, ali tu meru bi mogli da proširimo kada govorimo i o našim vaspitačima, kada govorimo i o profesorima, nastavnicima, pa da vidimo da li ima prostora i na pravosuđe i da nađemo načina. Naravno, gledajući koji su naši okviri u budžetu, koje su naše mogućnosti kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i u saradnji sa njima da jedan od motiva, uz ono što ste vi predsedniče Vlade govorili, a to jeste povećanje plata i uslova rada, bude upravo to da i te sfere i da kažemo te profesije mogu da konkurišu za neke stanove koje bi dobijali po subvencionisanoj ceni kvadrata. Činjenica je da i u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima u Srbiji cena nekretnina je zaista visoka. Kada pogledamo, jedna vaspitačica sa svojim primanjima i ako supružnik ima ista ili slična primanja, ne da će teško doći u situaciju da reši svoje stambeno pitanje, nego će doći u tešku situaciju da uopšte sakupi sredstva i za učešće za neku nekretninu. To jeste jedan od stubova upravo SPS da predlaže ovakve ideje, da se bori za njih i da zastupa upravo i da ih, da kažem, akredituje.

Mogu da se složim i sa nekim kolegama koje su govorile i o tome da je možda dnevni red preobiman, da ima mnogo tačaka dnevnog reda, da ne može prosto da se svemu posveti dovoljno vremena, ali ono što ovde ne razumem, ne razumem da nakon te rečenice diskusija uglavnom ide u smeru o svemu drugome što nije uopšte na dnevnom redu. Onda neka logika stvari nalaže da čovek zaključi da zapravo nama fali još neka tačka na ovom dnevnom redu da bi oni uopšte mogli da se kreću u onim okvirima što nalaže Poslovnik, a to jeste upravo dnevni red.

Da ne bih ja upao sam u tu zamku, govoriću o onome što smatram najvažnijim političkim pitanjem na ovoj sednici, generalno najvažnijim političkim pitanjem o kom po prvi put imamo konkretan dokument, to jeste upravo Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom se utvrđuju ključni nacionalni ciljevi. Smatram da jeste značajna polazna osnova za izradu naše nacionalne strategije.

Naš narod je u prethodnom veku dosta žrtava dao kako za svoju, tako i za slobodu drugih naroda i skupu cenu neretko plaćao za tu svoju slobodu kojoj smo uvek težili. Ali mi nije jasno da ne možemo da se okupimo oko nacionalnog pitanje koje poziva na sabornost, koje poziva na okupljanje i da iz ovog parlamenta izađemo složni oko svega toga.

Možemo manu da nađemo svemu. Slušao sam mane zašto se u deklaraciji nalazi i Evropska unija, zašto se nalazi ovo ili ono. Ja lično smatram da možemo da govorimo da je moglo da nešto bude još više ili dublje govoreno o tome u deklaraciji, ali ono što jeste suština, ona jeste dobra polazna osnova i ono da imamo prvi put jedan dokument oko koga možemo svi zajedno da se okupimo.

Iz tog razloga, s obzirom da ovakav tekst u deklaraciji ili ideje u regionu uvek izazivaju zloupotrebu o velikosrpskoj hegemoniji i drugačijim narativima, da ih ne nabrajam, tekst deklaracije u samom svom mislim čak i uvodu dobro govori i dobro definiše upravo kako bismo sklonili i takve moguće zloupotrebe, a to jeste da definiše da se ova deklaracija donosi poštujući načela zabrane upotrebe sile, mirnog rešavanja sporazuma i međunarodno preuzetih obaveza. Ne znam šta tu nije prihvatljivo bilo kome.

Mislim da jedna od tekovina kojima treba svi zajedno ovde da težimo jeste čuvanje međunarodnog prava. Dejtonski sporazum, u njemu su igrom slučaja istorijsku ulogu najvažniju imali upravo socijalisti Slobodana Miloševića. On jeste garant mira i stabilnosti ne samo Bosne i Hercegovine, već siguran sam i čitavog ovog dela Balkanskog poluostrva.

Takođe, vi ste, predsedniče Vlade, govorili o tome, ja želim da ovaj sporazum posmatram na taj način, jer vi ste tu istakli, takođe se na kraju same deklaracije, čini mi se, kao 44. ili 47. tačka nalazi da je ovo sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, želim da ga gledam iz ugla pružene ruke prema drugim narodima. Smatram da to jeste zadatak i uloga nove generacije političara. Naš preduslov jeste da se integrišemo, da sarađujemo, da ekonomski jačamo i da stvaramo bolju perspektivu na ovom prostoru, ne govorim samo o Republici Srbiji, da se povezujemo, da se upoznajemo i u kulturološkom smislu i u istorijskom, kako bismo lakše prevazilazili neke razlike.

Smatram da kada govorimo o tim razlikama, pošteno bi bilo, to govorim zbog nekih kolega koje sede u ovom parlamentu, da ili onda otvoreno i pošteno pričamo o tim temama, uz onaj preduslov o kojem sam govorio, a to jeste saradnja, da pošteno i otvoreno pričamo o tim temama ili da ne govorimo o tim temama, već da tražimo zajednički imenitelj. Onu zamku u koju se plašim da možemo da upadnemo, da smo već ranijih decenija upadali, a nažalost čujem i taj narativ i danas, jeste da o svemu tome govorimo, ali da budemo neiskreni. Plašim se da ćemo na taj način izgubiti samo vreme.

Završavam, zato pozivam da još jednom koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici još jednom razmisle, daju šansu ovoj deklaraciji bez obzira na razlike koje postoje među nama i da po prvi put složno, jedinstveno, svi zajedno damo glas za ovu deklaraciju. Zahvaljujem.

Predsedniče, ukazujem na povredu člana 103. stav 8. Neću da odgovaram i neću ja sada da zloupotrebljavam pravo na povredu Poslovnika, ali mislim da nije ni korektno ni u redu da se ovaj dokument podiže i da se onda u kontekstu toga i odgovara, a pogotovo u kontekstu spominje SPS. Zato sam i ustao i samo vas molim da se donekle držimo Poslovnika o radu. Ne treba da se izjašnjavamo. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, javio sam se ne sa namerom da izazovem dalju repliku. Kolega Jovanov je u principu već sve odgovorio. Ono što sam želeo samo da dodam i da kažem jeste da sve ovo lepo zvuči što smo čuli. Sve to, kako da kažem, je lepo. Opozicija ste. Možete da govorite bez ikakve odgovornosti, ali to nema svoju primenu. Nema primenu u realnim okvirima. Nažalost, može samo da posluži isključivo za određene, da kažemo, političke poene dobijanja nekih glasova i to je apsolutno sve.

Gospodin Dačić je juče govorio o hronologiji, ajde da kažem, Kosovsko-Metohijskog problema i o tom Ustavu, o kome je i danas bilo reči, iz 1974. godine. Možemo da se vraćamo i na 1999. godinu, možemo da se vratimo i na Kosovski boj, ali sve to neće danas rešiti probleme. Neće na bilo koji način poboljšati položaj i prava i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Zato moramo da vodimo računa kao odgovorni političari, kao odgovorni ljudi šta govorimo u ovom domu, jer sve to može da ima posledice na Srbe i ne albansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije.

Stav SPS jeste da dok je i poslednji Srbin na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija će biti u sastavu Republike Srbije i nema nikakvog priznanja lažne države Kosovo, a u prilog tome najbolje govori činjenica da je upravo ova koalicija na čelu sa dvojicom lidera radila na tome i povučena su priznanja 28 zemalja. Da li bismo to radili, imamo drugačiju politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, pored niza važnih zakona kao što je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i izmene postojećeg Zakona o energetici, mislim da ovu sednicu Narodne skupštine, prema sadržaju dnevnog reda mogli bi smo nazvati i sednicom namenjenoj infrastrukturi, jer danas raspravljamo o planiranju i izgradnji o Zakonu o ozakonjenju, o stanovima za snage bezbednosti, železničkoj infrastrukturi, zajmovima za infrastrukturne i saobraćajne projekte, kao i za izbor člana Vlade.

Najpre bih kao i većina mojih kolega pohvalio izmene i dopune Zakon o ozakonjenju u kome im se daje prilika vlasnicima porodičnih objekata da u narednom periodu dok su u postupku legalizacije mogu da ostvare prava na, da kažem, osnovna prava u 21. veku, to jeste pravo na priključak na električnu energiju, da se mogu priključiti na vodovod, kanalizaciju i da mogu dobiti priključak za gas. Tu govorimo, kao što sam rekao, to su porodični objekti, to će važiti za one objekte gde ta lica imaju svoje prebivalište i neće podrazumevati druge objekte, objekte koji će imati drugu svrhu ili namenu.

Ipak, čini mi se da centralno mesto u ovom setu zakona čine izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji obuhvata više značajnih pitanja daljeg pravnog uređenja ove znatno značajne, ali pokazalo se i prilično osetljive oblasti. Važne, kao što sam rekao, zato što se pitanjem uređenja prostora i gradnje, odnosno, urbanizacije prostora suštinski uređuje ukupan životni način ostvarivanja svih potreba građana i društva u celini, ali i utvrđuje odnos prema našim prirodnim resursima.

Od toga da li smo gradili planski, oslanjajući se na krovna planska dokumenta, kao što je prostorni plan naše države, da li smo valjano planirali i gradili kapitalne infrastrukturne objekte, ali i obdaništa, škole, domove zdravlja, stambena naselja, javne objekte ili fabrike, zavisiće kvalitet svih nas i budućih generacija. To je resurs ograničenih kapaciteta, zato je njegova vrednost upravo i neprocenjiva.

U tom smislu, je značajan zakonski okvir jer on upravo potvrđuje taj odgovorom odnos države. Zakon o planiranju i izgradnji je od 2009. godine ukupno menjan preko 10 puta i to možda na najbolji mogući način govori o dinamičnosti ovog sektora, potrebe da se stalno usklađujem da se inovira, da prati nove standarde i nove ciljeve koje postavljamo ispred sebe.

Potrebe usklađivanja sa pravnim tekovinama EU deo je našeg puta ka članstvu u EU u oblasti planiranja, izgradnje se uglavnom odnosi na implementaciju „Zelene agende“ imajući u vidu uticaj građevinske delatnosti na životnu sredinu i na energetsku efikasnost koja je sve značajnija, imajući u vidu ograničene i skupe energente na globalnom nivou.

O tome je u ovom periodu svetske ekonomske krize izazvane sukobom na tlu Ukrajine, posebno moramo obratiti pažnju ne samo u svakodnevnoj potrošnji energenata, već i u dugoročnom planiranju štednje energije i afirmacija zelene energije, odnosno energije iz obnovljivih izvora u sektoru gradnje. Upravo ovaj Predlog zakona nudi bolja sistemska rešenja za energetsku efikasnost u građenju i uvodi veću odgovornost investitora.

Novim rešenjem povećava se energetska efikasnost zgrada i uvodi obaveza dobijanja sertifikata zelene gradnje za sve javne objekte i za sve objekte preko 10.000 kvadrata, što će Srbiju svrstati u red prvih evropskih zemalja sa obavezom ovakvog sertifikovanja zgrada.

Tako se, na primer, ovim zakonom propisuje obaveza da se prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost i kupcu garantuje kvalitet.

Dobro je rešenje po kome je investitor dužan da u zahtev za dobijanje upotrebne dozvole priloži i plan deponovanja građevinskog otpada koji se do sada uglavnom deponuje, nažalost, na divljim deponijama.

Treba pomenuti nova rešenja kojim se utvrđuje odgovornost investitora za štetu koju svojom gradnjom može naneti trećim licima i ovde se pre svega misli na urušavanje zgrada neposredno uz gradilišta, što smo u prethodnom periodu, nažalost, imali kao veliki problem.

Zakonom se i mnogo preciznije štite nacionalni parkovi. Zaštićeno je nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i kulturna dobra upisana u listu svetske kulturne i prirodne baštine od divlje nedozvoljene gradnje, degradacije zemljišta i na taj način će sada Vlada donositi prostorni plan za ova područja i tako smanjiti mogućnost nestručne brige.

Novina je i osnivanje nekoliko novih institucija čiji će cilj biti odgovornije upravljanje prostornim planiranjem, gradnjom i građevinskim zemljištem. Osniva se agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koji će pored ostalog voditi Centralni registar planskih dokumenata. Zatim, pored glavnih urbanista, u jedinicama lokalne samouprave ustanovljava se i glavni državni urbanista koji će biti odgovoran za celu teritoriju Republike Srbije.

Ono što je bez sumnje izazvalo najviše polemike u javnosti, pa i ovde u parlamentu jeste institut besplatne konverzije koji se uvodi ovim izmenama i dopunama zakona. Praktično je u pitanju pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine bez nadoknade. Različiti tonovi su se čuli u utorak 18. juna na javnom slušanju.

Ja ću sada iskoristiti priliku i kao predsednik nadležnog odbora da se i zahvalim i ministru i njegovim saradnicima, naravno i svim učesnicima same javne rasprave. Mislim da smo tada već dosta toga odgonetnuli što su bile donekle sumnje. Podsetiću i da je ministar ponovio više puta i pozvao sve predstavnike poslaničkih grupa da dođu kod njega na sastanak i da ako imaju neke, da kažemo, savete ili predloge se odazovu tom pozivu i da uzmu učešća kako kad pričam i o ovom zakonu, ali i o narednim zakonima koji se tiču svih građanki i građana.

Suština ovog predloga leži u ciljevima koji se žele postići a to je rešavanje vlasničkog statusa na građevinskom zemljištu i kako je ministar Vesić obrazložio ovo zakonsko rešenje treba da doprinesu ubrzanju gradnje koja je u zastoju zbog komplikovane procedure dokazivanja od strane korisnika građevinskih parcela, a to su privatizovana preduzeća, preduzeća kupljena u stečaju ili lica koja su dobila pravo da grade građevinske objekte još o starim propisima gradnji i da ne nabrajam sve njih, ali oni su morali da dokazuju da im određeno zemljište oko kupljenih objekata potrebno za redovno obavljanje delatnosti, što je obaveza po važećim Zakonu o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljište uz nadoknadu.

Besplatna konverzija odnosno sticanje pravo svojine na građevinskoj katastarskoj parceli po ovom predlogu odnosiće se na lice koje upisano kao vlasnik objekta ili više objekata koji se nalaze na određenoj parceli, odnosno lice koje upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Besplatna konverzija se ne odnosi na lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje sport, zatim zemljoradnički stambene zadruge, na lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i drugih međunarodnih ugovora, koji se uređuju iz aneksa sporazuma po pitanju sukcesije i na društvena preduzeća.

Pitanje pretvaranja prava korišćenja u prava vlasništva za ove kategorije treba da se uredi posebnim zakonom.

Smatram da će besplatnom konverzijom kojom su obuhvaćena privatizovana preduzeća kao brojni započeti građevinski, infrastrukturni projekti, obezbediti intenzivniji privredni i infrastrukturni rast.

Ono što se otvara kao otvoreno pitanje, odnosno postavlja kao otvoreno pitanje jeste da li će stranci koji su kupili poljoprivredne kombinate u budućnosti, dakle te kupovine i to je ono što se moglo čuti na javnom slušanju moći da ostvare pravo svojine na velikim površinama poljoprivrednog zemljišta tako što će kasnije to poljoprivredno zemljište prenameniti u građevinsko i ostvariti to pravo.

To ne bi smelo da se dozvoli, jer i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjena je prenamena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište od prve do pete kategorije, osim ako se utvrdi javni interesi.

Ali, siguran sam da će država Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje u EU da zaštiti svoja poljoprivredno i šumsko zemljište, što nas obavezuje i direktiva Evropske komisije.

S druge strane, takođe je poznato je nedefinisana imovinska struktura, čime nažalost smo mogli mnoge investitore kočila da ostvare svoje pravo, ovim ćemo predlogom s druge strane uspeti da otkočimo te pravne barijere i da pospešemo naš privredni rast.

Kada govorimo o zakonu, na samom kraju rekao bih još jednu stvar. Ministre, voleo bih da vam samo sugerišem, jedan predlog radi o osobama sa invaliditetom. Tu govorim o sprovođenju postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji jer donekle govorimo o pitanju pristupačnosti stambenih i javnih zgrada, licima sa invaliditetom i zakonsko rešenje koje već postoji investitori ga baš ne poštuju, tu obavezu koju imaju uglavnom zbog nedostatka prostora i zakonske odredbe da sam nagib rampe ne bi smeo da bude ispod nekih 9%. Međutim, postoje alterantivno rešenje, kao što je platforma i to bi bila neka sugestija da se u nekom narednom periodu malo više prosto povede računa koliko sami investitori vode računa o sprovođenju ove odredbe.

Na samom kraju bih rekao par reči i o izboru ministra prosvete. Kandidat, kao što znate, jeste uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović. Juče je o tome već govorila i njenu biografiju izložila poslanicama i poslanicima uvažena premijerka. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Dačić. Ja neću govoriti o njenoj biografiji koja je u svakom slučaju i obimna i veoma bogata.

Ono što želim da kažem jeste da mislim da iako je bilo reči da je to deo koalicionog dogovora, što je neosporno, mislim i mišljenja sam da je gospođa Slavica Đukić Dejanović pravi izbor, ovako složeni i delikatnim vremenom, ne samo za naše obrazovanje već i za celokupno naše društvo nakon tragičnih događaja u maju mesecu koji su ostavili ogromne posledice, izazvali jedan kulturološki šok po naše društvo.

Mislim da je to osoba koja je pravi predlog, pravi kadrovski predlog jer ima iskustva, ima znanja kako naučnog i obrazovnog, tako i iz sfere medicine, odnosno zdravstva, ali i sfere politike i mislim da će na najbolji mogući način odgovoriti teškim zadacima koji će biti postavljeni pred nju, a na nama je, to je problem svih nas, celog društva da u svemu tome i njoj pomognemo.

U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Moram da konstatujem da smo od prethodnog govornika dobrih 15 minuta slušali jednu demagogiju, praznu demagogiju koja je podrazumevala da je znajući da profesorka Slavica Đukić Dejanović nema pravo po Poslovniku da govori, da joj se neprestano, neposredno obraća i tražio je od nje odgovore koja ona ne može zbog samog Poslovnika, kao što sam rekao, da mu odgovori.

Ali, ono što mene više zanima, mene zanima kada već pričamo o tome ko su ratni zločinci i kada utvrđujemo na taj način i dajemo epitete ljudima, mene zanima - da li je za PSG ratni zločinac i Tači, da li je on za njih ratni zločinac?

Ne, za Tačija pitam, kolege, konkretno zato što je PSG glasala da se Demokratska partija Kosova, glasali su za prijem Demokratske partije Kosova u Organizaciju liberalnih partija Jugoistočne Evrope.

Pa, me zato baš zanima, a za širu javnost, ako ne znaju, osnivač Demokratske partije Kosova jeste upravo Tači, pa kako to Tači za njih nije ratni zločinac, a ovamo osuđujemo dve neke studentkinje koje su rekle ili, kako to kolega kaže, veličale Ratka Mladića. Konkretno pretpostavljam da je na to mislio.

Ratko Mladić je zaštitio srpski narod i hajde da kažemo jedan od ljudi koji je najzaslužniji zašto srpski narod ima svoj entitet zapadno od reke Drine, ali ne ulazeći u tu tematiku ne znam kako to za kolegu Tači nije ratni zločinac i mestu mu je među liberalima Jugoistočne Evrope, a dvema studentkinjama iz Sarajeva, odnosno iz Banjaluke nije mesto u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Želim da vam samo skrenem pažnju da, a već ste sedeli na tom mestu, nisam tada hteo da ukažem na povredu Poslovnika kada ste ga prekršili. Bilo je baš ukazivanje povrede Poslovnika jednog kolege u tom trenutku. Međutim sada već to moram da uradim iz razloga što, i pozivam se na član 106. stav 1, jer plašim se, predsedavajući, ako nastavimo u ovom toku sednicu da ona neće imati ni svoj smisao ni svoj tok.

Pritom, želim samo da vam ukažem na to da nas, u isti tim svojim govorima, vladajuću većinu optužuju za to da namerno rastežemo sa ovom sednicom, a upravo oni govore o svemu onome što nije tema današnjeg pretresa.

Ne želim da se u danu za glasanje izjasnimo o ovoj povredi. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Moram da primetim na samom početku da cela rasprava zaista odlazi u jednu nepotrebnu širinu i da govorimo o svemu, sem o tački dnevnog reda o kojoj bi trebalo da se vodi trenutna rasprava.

Trenutno držim predlog koji je predsednica Vlade uputila Narodnoj skupštini. Taj predlog za razrešenje ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Radeta Baste je na inicijativu našeg koalicionog partnera Jedinstvene Srbije. Mi smo podržali inicijativu, Socijalistička partija Srbije, za razrešenje i ne vidim, pošto je bilo reči o tome, zato i govorim o tome, šta je sporno o načinu na koji je taj predlog došao u ovaj visoki dom.

Dozvolite mi da samo podsetim javnost da je naša koalicija u predizbornoj kampanji se zalagala i govorila o tri ne, da tako definišem našu politiku. Ta politika je podrazumevala ostajanje pri vojnoj neutralnosti, nema priznanja tzv. države Kosovo i ne kada pričamo o uvođenju sankcija Ruskoj federaciji.

Za razliku od nekih drugih, nismo u predizbornoj kampanji se zalagali i pričali jedno, a onda, nakon održavanja samih izbora, menjali svoju retoriku i to mislim da na najbolji mogući način govori zašto Socijalistička partija Srbije postoji 33 godine ili, ako hoćete, možemo da se vratimo i na njeno postojanje i njen kontinuitet od 120 godina.

Upravo razlog leži u tome. Građani imaju poverenja u nas, jer znaju da nećemo izneveriti ona obećanja koja im damo u kampanji, da ćemo biti njihove uši i njihova usta ovde u Narodnoj skupštini i da ćemo upravo pričati ono što se na najbolji mogući način tiče njihovog interesa.

Tu dolazimo i do onoga što… kada govorimo i opet tu dolazimo do zamena teza, uvek ćemo biti za to da svaki pojedinac ima pravo na svoj stav i na svoje mišljenje i na iznošenje svog stava i svog mišljenja. Međutim, moram da podsetim da je Savet za nacionalnu bezbednost još 25. februara 2022. godine usvojio okvire naše politike, spoljne politike, bezbednosne politike, koju je usvojila i Vlada Republike Srbije, a koji se pre svega tiče onoga što se dogodilo, odnosno što se već godinu i po dana dešava na tlu Ukrajne.

Vlada kao kolektivni organ treba i mora da igra timski, upravo iz razloga što ona predstavlja politiku Republike Srbije, i tako i njen svaki član mora da ima u vidu da kad izlazi u javnost, on predstavlja državu Srbiju i sve njene građane.

Tu, zapravo, i leži razlog zašto smo tražili, odnosno podneli ili podržali inicijativu našeg koalicionog partnera. Ne radi se ovde ni o Rusiji, ni o zapadu, ovde se radi o Srbiji i radi se o poštovanju principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake međunarodno priznate zemlje. Mi ovde branimo našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, i to jeste naš državni i nacionalni interes i svakim danom se trudimo da upravo vagamo u donošenju odluka šta je to što ne najbolje za našu državu i za naš narod.

Shodno tome, moram i da naglasim i to da svaki član Vlade to mora da ima u vidu i svako istupanje van okvira onoga što je državna i nacionalna politika neće imati našu podršku i neće imati podršku našeg koalicije. Mislim da je to važno da podvučemo. Ne radi se ovde o tome da li neko ima ovakav ili onakav stav, ovde se radi o tome da mi čvrsto stojimo u odbrani državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Shodno tome, želim da kažem da mi nismo ni proruski orijentisani, ni prozapadno orijentisani, mi smo prosprski orijentisani i nama je Srbija važnija od svih pojedinačnih i partijskih interesa. Zato i jesmo za politiku zaštite državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije i svih njenih građana.

Upravo iz svih tih razloga je došao i ovaj predlog i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Apsolutno nikakvo dalje manipulisanje, kao što je bilo pokušaja od strane opozicije, vezano na ovu temu, nema prostora. Zaista bih voleo da sam čuo danas od svih ovlašćenih predstavnika opozicionih, kako će to i na koji način oni u danu za glasanje zapravo i glasati. Pojedini su i rekli da se neće oglašavati. Sada, plašim se da dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da opozicija ne želi da glasa za razrešenje ministra, a dva meseca sedimo ovde gde oni upravo traže suprotno nešto, suprotno tome.

U svakom slučaju, uvođenje sankcija, a ovde nije tema uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ili neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ovde je tema odbrana naših državnih i nacionalnih interesa i, shodno tome, država Srbija, Vlada Republike Srbije donosi odluke šta je to što je najbolje za našu državu i za naš narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Zahvaljujem se predsedniče.

Znate šta, mi iz SPS nikada nismo komentarisali odnose unutar druge političke partije ili unutar drugih političkih koalicija i ovo zaista vidim kao jedan odraz nemoći koji je kolega malopređašni govornik pokazao.

Ali, jedna stvar mi nije jasna. Nije mi jasna, ne bih da zvučim grubo, ali da kažem, i da kažem drsko, ali mi nije jasno odakle hrabrosti da kažete izdaja i da to kažete zarad malo vlasti i to vi da kažete nama?

Podsetiću vas na 28. jun, podsetiću vas na Vidovdan 2001. godine i na to da ste tada isporučili bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, koji je izabran od svih građanki i građana tadašnje Jugoslavije, legitimno izabran. Vi ste ga isporučili u Haški tribunal da mu se tamo sudi i vi ste našli nama da pričate o izdaji zarad ne znam kakve vlasti.

Ne bih da ulazim u dalje polemike i ne bih da vam odgovaram. Ako hoćete malo i o privredi da pričamo, o Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine i o 300 hiljada radnika koji su ostali bez posla. Ne bih širio ovu priču, ali zaista, kolega, mislim da treba da počnemo da vodimo svi računa o onome što govorimo i da ipak malo pristojnosti vratimo u ovaj visoki dom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Podsetio bih i uvaženog ovlašćenog govornika da je na dnevnom redu i da mi danas razmatramo i govorimo o osnivanju anketnog odbora koji treba da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do dva masakra, dve velike tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, jer mi se čini da smo potpuno zaboravili oko čega smo se okupili, o čemu treba da razgovaramo i da govorimo o svemu drugome, samo ne o tome.

Kada govorimo o SPS, SPS postoji 33 godine. Za 33 godine svog postojanja u kontinuitetu je parlamentarna partija koja je svoj legitimitet dobijala uvek i isključivo na izborima dobijajući podršku od građanki i građana Republike Srbije.

Oni nam daju legitimitet, u njihovo ime smo u vlasti i nikada vlast nismo osvajali, gospodine Lazoviću, na ulici, na revoluciji. Jeste se desio 5. oktobar, ali tada su nas rušili na ulici i apsolutno smo protiv toga da se to više ikada ponovi.

Da, gospodine Lazoviću, tada je došao taj kapitalizam o kome ste malopre govorili. On nam je obećavao, našem društvu celom je obećavao da će nam biti lepše, da će nam biti bolje. E sada, 23 godine kasnije mislim da ćemo na kraju svi doći na tekovine socijalizma.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Poštovani kolega Obradoviću, radi celovitosti istine i da negde probamo da završimo sa tom temom, dosadašnji ministar obrazovanja, gospodin Branko Ružić, je još istog dana ponudio ostavku…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Hvala, kolega Jovanoviću. Izgleda da je kolega Jovanov u pravu kada kaže da vi obavljate funkciju predsednika, pa da sačekam da mi dozvolite.

Da nastavim gde sam stao. Dosadašnji ministar Ružić je ponudio momentalno ostavku. Kao što znate, sistem obrazovanja je kompleksan sistem. Ministar Ružić je u momentima najveće tragedije koja je zadesila našu državu i naše društvo uradio ono što je bilo moralno i odgovorno, a to je da je prvo izjavio saučešće porodicama tragično nastradalih, nastradale dece, bio na licu mesta i uspostavio kontrolu, da kažemo, nad samim sistemom. Nakon toga, 7. maja podneo neopozivu ostavku na mesto ministra obrazovanja.

Takođe, već je bilo reči o tome, zahtev protesta koji je održan 8. maja, prvog protesta po redu, jeste bila, jedan od zahteva, ostavka ministra Ružića, to jeste tačno, samo što je problem u tome što je ministar Ružić, kolega Lazoviću, već dan pre toga podneo ostavku. To je cela istina i gospodin Ružić je, kao što je već objasnio, to uradio iz moralnih razloga i mislim da, kada je ovo u pitanju, treba da stavimo tačku na ovu temu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice, uvažene građanke i građani Republike Srbije, ulazimo, tj. već smo u trećoj nedelji od početka diskusije po tačkama dnevnog reda o kojima govorimo i danas i čini mi se da što dalje idemo da nekako pojedinačno svako od nas gubi iz vida zbog čega je sazvana ova sednica, tehnički druga po redu, odnosno praktično jedna te ista sednica sa istim dnevnim redom. Gubimo iz vida da smo se okupili nažalost, na veliku žalost čitave nacije zbog dve tragedije koje su nas zadesile, jedne u okolini Mladenovca i Smedereva, a druge tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nekako gubimo iz vida odgovornost koju imamo i potežimo za argumentima svako od nas bez razlike gubeći iz vida da trebamo da iznađemo odgovore na sva pitanja koja su tog 3. maja i u noći između 4. i 5. maja za celokupno naše društvo se zapravo otvorilo.

Kada se sve to dogodilo, pričam u lično ime, sam sa sobom sa razmišljao šta je to što treba uraditi i negde sam došao do zaključka da je možda najbolji put da svako od nas, a pogotovo mi koji imamo odgovorne funkcije i koji predstavljamo građanke i građane možda za početak zaćutimo, da zaćutimo i da se zapitamo gde to sami grešimo u odnosu prema svojoj porodici, u odnosu prema svom neposrednom okruženju, prema svojim prijateljima, komšijama, rođacima, a tek onda da počnemo prstom da upiremo jedni u druge i da tražimo krivce u svemu onome što se dogodilo.

Plašim se, drage koleginice i kolege, a ne kažem da sam u pravu što sam tog stava, ali plašim se, uvažene dame i gospodo, da smo mi u tom procesu krenuli od nas i počeli smo odmah da tražimo krivce, da upiremo prstom i tako se nažalost odvija i ova sednica.

Danas je na dnevnom redu Izveštaj REM-a, o toj tački govorimo. Akcenat je da budemo objektivni na dve televizije, neću ih imenovati, sa nacionalnom frekvencijom. To je ono o čemu mi govorimo. Apsolutno smo zaboravili da i ti ljudi koji šetaju, su između ostalog kao jedan od krivaca videli, jedan od formata koji se emituje na tim, ali ne samo na tim televizijama.

Negde sam očekivao da ćemo govoriti o mogućim rešenjima. Čulo se jedno rešenje, da ih treba zabraniti. Dame i gospodo, zaboravljamo i gubimo iz vida da je posle 5. oktobra, bez namere da se vraćam na 5. oktobar, došao kapitalizam. Kapitalizam u svojoj osnovnoj funkciji ima jednu stvar koja se zove profit, a taj profit težnja svakog kapitaliste, prosto prirodno je, da ga maksimizira.

Kada govorimo o rijaliti programu, to je činjenično jedan od ili možda najjeftiniji sadržaj koji očigledno ima svog krajnjeg konzumenta i koji onome ko ga emituje donosi profit. Da li je rešenje zabraniti ga? Da li je rešenje zabraniti ga na nacionalnoj frekvenciji, a dozvoliti ga na kablovskim televizijama gde bi bio kao jedan od dodataka paketu koji bi se doplaćivao i gde bi se pri tom proizvođač istog tog sadržaja možda i oporezivao, pa se taj novac onda koristio za ulaganje, kako u obrazovanje, tako i u kulturu? To je možda jedan od modaliteta o kojim smo trebali ovih dana da govorimo.

Ovaj sadržaj smo negde optužili za krivca. Ja sam hvala Bogu roditelj dva dečaka koji su još uvek mali, ali imam prijatelje koji imaju decu tu negde tih godina, 10, 11, 12, 13, 15. U razgovoru sa njima ni jedan mi nije rekao da njihova deca prate televiziju. Oni su na društvenim mrežama. To su generacije koje su rođene i odrasle u eri interneta. Lagaću ako kažem da do njih taj sadržaj koji se emituje u tim programima ne dolazi, da on dolazi putem društvenih mreža u kratkim formatima, u formatima od nekih 30 sekundi i možda do njih dolazi ono najgore što se dešava upravo u tom programu.

Ali, šta ćemo sa društvenim mrežama? Kako ćemo njima da se suprotstavimo? Šta je put da nekako i roditelji mogu da iskontrolišu šta je to što rade njihova deca na društvenim mrežama i kojim jezikom komuniciraju sa svojim vršnjacima, ne samo na društvenim mrežama već i u viber i drugim grupama preko kojih komuniciraju.

Možda je trebalo razgovarati i o tome na koji način i kako edukovati roditelje o svemu tome, o pretnjama koje postoje i svemu onome što su zamke koje mogu da ne vide, a mogu da im se dešavaju u njihovoj kući. Plašim se da ni o tome nismo govorili i plašim da smo nastavili u svim prethodnim danima, kako i danas, da optužujemo jedni druge za to ko je više, ko je manje kriv i da posežemo za određenim političkim potezima ne bi li smo to donekle pretočili u političke poene i nekome se dopali, opet na ovoj ili onoj mreži.

Takođe, u jako teškim danima za našu državu pogođenom svim ovim tragedijama, paralelno sa tim mi smo imali i napad i na SPC, mi smo u prethodnim danima imali dešavanja i na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije. Socijalistička partija Srbije je ovo sve vreme pozivala i dalje poziva na preko potrebnu političku stabilnost, jer jedino uz političku stabilnost, uz jednu kulturu dijaloga, pre svega iz ovog doma, uz pokušavanje iznalaženja rešenja možemo da dođemo do kvalitetnih zaključaka i do rešenja koja nas nekuda mogu odvesti.

Zato se plašim da samo oko jedne stvari svi zajedno nismo sebi smeli da dozvolimo političko nadmudrivanje, a dozvolili smo to političko nadmudrivanje, a to je upravo Srbija, Srbija i njena budućnost. Zato vas pozivam uvažene koleginice i kolege da pokažemo i odgovornost i zrelost i da ovu diskusiju u daljim danima probamo negde svi da implementiramo sebe u najboljem svetlu i da prvi odavde svi pošaljemo poruku, svi zajedno da svi želimo Srbiju bez nasilja, da svi želimo prosperitetnu Srbiju, da svi mi volimo našu Srbiju jer je ona jedna jedinica i nemamo drugu. Zahvaljujem.