Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Nadam se da mi nećete zameriti.

Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.

Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.

Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.

Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.

Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.

Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.

Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, imali ste priliku da čujete od koleginice pitanje za poslaničku grupu šta se dogodilo u Sečnju, pa bih ja iskoristio priliku da krenemo od početka.

Socijalistička partija Srbije je u Negotinu i Mionici izašla zajedno zajedno sa svojim koalicionim partnerima, okupljenih oko SNS i želim da čestitam socijalistima i u Negotinu i u Mionici na sjajno obavljenom poslu, na dobrom rezultatu i mislim da su građanske i građani potvrdili svoju opredeljenost za našu koaliciju, dajući joj ponovo poverenje i priliku da naši predstavnici i u naredne četiri godine i u Negotinu i Mionici vode te opštine.

Za one koji ne znaju, kada je u pitanju Negotin, tu poslednja dva izborna ciklusa, uključujući i ovaj treći, idemo zajedno sa našim koalicionim partnerima iz SNS. Kada je u pitanju Mionica, tamo smo na prethodnim izborima pre četiri godini ostvarili rezultat od 12% i vrlo smo zadovoljni rezultatom koji je sinoć ostvaren.

Što se tiče izbora u Sečnju, mislim da ne možemo da budemo nezadovoljni tim rezultatom, imajući u vidu da pre nekih dva meseca kada su održani izbori u

Zaječaru, mnogi su se ovde ponadali da je to kraj SPS. Tada sam vam rekao i sada ću ponoviti, mislim da se prerano ti koji su se ponadali, da se prerano raduju. Mislim da su to izbori u Sečnju potvrdili.

Tada sam vam rekao i sada ću vam ponoviti, ne znam sa kojim pravom i sa kojom argumentacijom neki od vas ovde likujete, jer vaša partija, vaša udruženja u piku svoje popularnosti ne mogu da ostvare kad bi izašli samostalno ni dva procenta i to su izbori takođe juče potvrdili.

Što se tiče ministra Dačića i kada je u pitanju država Kongo, za one koji ne znaju, a očigledno da ima u ovoj sali, ta država pod svim pritiscima 2019. godine koje je trpela, nije odustala od svoje spoljne politike i vrlo principijelno je zadržala svoj stvar i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, ne priznajući lažnu državu „Kosovo“.

Mislim da barem iz ovog visokog doma ta država zaslužuje mnogo veće poštovanje i da ako već imamo odgovoran pristup prema svojoj zemlji, onda je za početak na nama da poštujemo naše prijatelje i naše partnere koji poštuju nas. Zahvaljujem.

Hvala vam, potpredsednice, kratko ću.

Prvo, što se tiče ovog slogana „Služimo narodu“, to je, gospodine Aleksiću, naš slogan. To je slogan SPS, nemojte nam to krasti.

Ministar Gašić je probao da raspetlja vaš Gordijev čvor, verbalni, koji ste napravili ovde i samo ću ja da se nadovežem na to, a to je ministar Dačić nije ni pokušao, niti je ikada bio portparol vojske, niti je to pokušavao. Nije bio ni ministar vojni, on je ministar unutrašnjih poslova, gospodine Aleksiću, i svoj posao obavlja.

Što se tiče policije, tu bih se složio, mislim da ovakve kvalifikacije ne stoje, tamo je 99% ljudi koji maksimalno odgovorno i profesionalno rade svoj posao.

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsednice Skupštine.

Mislim da moj kolega ne razume dobro način funkcionisanja MUP i policije.

General Vasiljević je taj koji je direktor Policije i koji, da tačno, operativno upravlja policijom. On je prvi čovek policije i kada bi mu se, to što vi govorite i to što vi sada ovde navodite kao nešto što je problem, kada bi ministar Dačić vas slušao sigurno bi bio u sukobu sa zakonom i ovlašćenjima koja ima kao ministar unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Prvo, Dušan Bajatović ima prava da drži političke govore kada je u ddomu Narodne skupštine, jer je šef poslaničke grupe SPS, ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da je ovo i mesto gde treba, između ostalog, da se drže politički govori.

Čini mi se da prethodni govornik nije bio tu kada je Dušan Bajatović imao svoje izlaganje na temu budžeta, jer da je bio tu bi čuo da je bilo svega, samo nije bilo političkog govora. Bila je vrlo stručna analiza i mislim da je moglo mnogo toga da se čuje.

Treća stvar, koleginica Tomić mislim da je već odgovorila vezano za ulaganje u Banatski dvor i proširenje kapaciteta. Neću da citiram Dušana Bajatovića, koji često voli da kaže, ali to jeste u ekonomskoj teoriji, ja ću malo drugačije da ga parafraziram, da ne treba sve držati u jednoj korpi.

I, na samom posletku svega ovoga, ne tiče se konkretno prethodnog govornika, ali samo želim da malo skrenem pažnju da ipak malo dostojanstva, kulture ili kolegijalnosti, kako god, na kraju krajeva ljudskosti pokažemo i da ne prepričavamo neformalne razgovore bez svedoka i da to koristimo ovde u sali visokog Doma Narodne skupštine u kom nema druge strane i u kom nema ko da posvedoči. Mislim da to nije korektno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednici Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani, nažalost, okolnosti u kojima se nalazimo su jako dinamične, pa nas teme malo prestižu, tako da od jutros, umesto da smo se bavili najvažnijim zakonom koji se donosi u jednoj godini za narednu godinu kakav je budžet, mi smo imali razgovore i Kolegijum koji je predsednica održala na temu ulaska u Narodnu skupštinu. Nadam se da će to sutra biti, kao što je i dogovoreno i kako je i sama predsednica Narodne skupštine rekla, da će to biti rešeno.

U svakom slučaju, kada je reč o budžetu za 2026. godinu, njega ne možemo posmatrati odvojeno ili parcijalno od dešavanja koja nas okružuju, kako na spoljnom, tako i na unutrašnjem planu, on je proizvod toga. Mislim da, u globalu govoreći, možemo biti zadovoljni time što budžet projektovan za 2026. godinu nastavlja da ima rast.

Ono o čemu je takođe bilo reči, učešće ili udeo javnog duga u samom BDP-u pada, on će biti na nekih 44,5%. Podsećanja radi, 2012. ili 2013. godine udeo javnog duga je bio mnogo veći, preko 63%, i tada su povučene jako teške i restriktivne mere, zahvaljujući kojima, kada govorimo kroz prizmu fiskalne politike, mi danas možemo da govorimo o jednom nadasve stabilnom budžetu. Taj budžet nam omogućuje za sledeću godinu da na projektovanu inflaciju koju imamo mi nastavimo sa rastom plata i penzija.

Penzije nastavljaju da rastu za 12,2%, plate u javnom sektoru za 5,1%, tako da, pored svih povećanja koja su bila, i kada govorimo o obrazovanju od 28% i u zdravstvu oko 19% u ovoj godini, mislim da imamo stabilne i javne finansije i da građani u tom smislu ne moraju da brinu.

Ovaj budžet nastavlja sa kapitalnim investicijama, to je veoma značajno i važno. Ovde je bilo reči da li je, između ostalog, ovakav budžet i njegov rast proizvod inflacije. On je proizvod pre svega kapitalnih investicija i ulaganja koja imamo u našu zemlju. Te investicije se nastavljaju.

Kada govorimo o ulaganjima u našu infrastrukturu, mi smo do sada izgradili preko 600 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kada govorimo o železničkom saobraćaju, tu je rekonstruisano i modernizovano oko 700 kilometara pruga i 100 kilometara nove pruge je izgrađeno, kada govorimo o pruzi od Beograda do Subotice, ali nastavlja se takođe ulaganje i u modernizaciju pruge Beograd-Niš, takođe od Niša do Dimitrovgrada.

Kada govorimo o auto-putevima, veoma značajna je deonica Moravskog koridora, koja ide od Pojata do Preljine, čime ćemo faktički auto-put Beograd-Niš spojiti sa auto-putem Miloš Veliki. Takođe, počinje i nastavlja se izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin. Sve ovo je mnogo značajno jer Srbiju čini mnogo povezanijom zemljom, atraktivnijom, kada govorimo o investicijama. U prilog tome, kada govorimo o investicijama, ono što bi samo možda sigurno mogli malo više da poklonimo pažnju jeste jačanje naše domaće proizvodnje.

Pošto nemam mnogo vremena i moje kolege će govoriti, ono što želim da pohvalim, u ime SPS, odnosno naše poslaničke grupe, jeste zakon koji se tiče Zakona o udžbenicima od nacionalnog značaja. Smatramo da je to veoma značajno i važno da imamo unificirane udžbenike koji se tiču i geografije i srpskog jezika i književnosti i drugih predmeta, muzičkog i likovnog. Bilo je ovde razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one pre svega govore jednim unificiranim rečnikom. Ali kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima i naše ministarstvo, ali i da na sam sadržaj i na štampanje utiče naš Zavod za izdavanje udžbenika i u tom smislu apsolutno podržavamo ove izmene i dopune ovog zakona.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati predloženi budžet, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani i uvaženi građanke i građani, javio sam se samo da repliciram, da ne ispadne da SPS beži od prošlosti. Mi nemamo čega da se stidimo, mi smo ponosni na svoju prošlost, na antifašističku borbu, ponosni smo na Narodnooslobodilačku vojsku, koja je oslobodila 1945. godine našu zemlju. To uvek ističemo, toga se ne stidimo. Samo prosto smatramo da današnji dnevni red i današnja sednica je trebalo da ide u smeru onoga što se u prethodnih 18 meseci vodilo u javnosti, a to jeste birački spisak i Zakon o biračkom spisku.

Sada, koliko razumem, od strane dela opozicije zapravo to je bila samo tema kojom su oni pokušavali očigledno da dobiju neki prostor, ali očigledno da ih ta tema suštinski ni ne zanima, niti ih interesuje i to najbolje pokazuju i diskusije u ovom visokom domu.

Iz tog razloga se nismo ni javljali kada je bila tema u toku dana i Maršalata. Opet zarad javnosti, SPS, kada je bio u pitanju Maršalat tada, čini mi se da je on negde 2006. ili 2007. godine dat za Američku ambasadu, SPS nije učestvovala u tome. Ne znam zašto bi se to takođe nama prebacivalo.

Iz diskusija ne mogu da shvatim, juče, ko je bombardovao Generalštab, čak u jednom momentu smo mi optuženi da smo mi krivi za bombardovanje Generalštaba, kao da smo ga mi rušili, mislim na SPS.

Da zaključim svoju diskusiju i ovu repliku, čini mi se da sada se pozivaju na antifašističku borbu i na partizane i na odbranu kroz tu prizmu arhitektonskih rešenja oni isti koji su, ako me sećanje ne vara, do relativno skoro branili i Stari savski most. A ja ne znam ko je izgradio Stari savski most. Da li su to radili partizani ili su to radili Nemci, odnosno fašisti. U svakom slučaju, ne znam šta je bez veze, šta nije bez veze, mislim da diskusija u ovom visokom narodnom domu treba da se radi tamo gde je tema i mislim da građane mnogo više zanima birački spisak i ono na šta smo utrošili 18 prethodnih meseci, a mislim da je to jedan veliki iskorak i dobra stvar i da je sreće da svi ovde zajedno podržimo ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Ne znam odakle da krenem. Četiri konfuzna minuta, svega pomalo, ničega suštinski, prazna demagogija, glasno se govori, kao po običaju, prazna priča i sada, naravno, izazovu se replike. Sada mi treba da odgovorimo.

Prvo, ne znam da se govori o recidivima komunizma. Njegov kolega iz opozicije je malopre rekao – smrt fašizmu, sloboda narodu, jer je danas 20. oktobar. To je dan kada je Beograd oslobođen i mislim da su ga partizani oslobodili. Ne znam da li ga je neko drugi oslobađao, možda kolega ima neku svoju istoriju.

Onda se nastavi dalje, pa se pređe na srpske generale, začini se Slobodanom Miloševićem, optuži se za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ne znam da li su Srbi napadnuti ili su Srbi napadali, i to je dosta konfuzno. Kažu da smo tamo izgubili. U redu, možda jesmo, možda nismo, u svakom slučaju, ono što jeste ostalo iza Miloševića, to stalno ponavljamo, jesu dva spomenika, jedan je Dejtonski i Republika Srpska, drugi je Rezolucija 1244, i to su dva pravna sporazuma u međunarodnim okvirima koji nam i te kako garantuju, pre svega, kada govorim o Kosovu i Metohiji, naš teritorijalni suverenitet, ali i kada govorimo o Republici Srpskoj. Prvi put srpski narod zapadno od reke Drine ima svoj entitet.

Ne bih dalje širio priču, kolege su već govorile istoriju, kolega koji nam se obratio, kolege SNS su već opisale tu istoriju, čini mi se da tu postoji možda, neki dramatičan period u toj istoriji političkog razvoja, kolege Parandilovića. U svakom slučaju, ne bih se ja upuštao u to, to neko drugi treba i mnogo bolje od mene bi umeo da objasni. U svakom slučaju, kada je u pitanju SPS, ipak iz naših usta kada se kaže – smrt fašizmu, sloboda narodu, ima neku težinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Ja ću kratko. Što se tiče onoga što je izrečeno, moramo prvo da se dogovorimo ko je napravio Jugoslaviju. Da li je to uradio kralj ili je uradila KPJ? U svakom slučaju posle 1945. godine ta država za koju kažete da je mi nismo napravili je imala 23,5 miliona stanovnika, bila četvrta po snazi vojska u Evropi. Kada govorio o BDP-u te zemlje, njenom uticaju na međunarodnom političkom planu, stvaranju Nesvrstanih i mnogo čemu još, ta zemlja i te kako je imala šta da pokaže, ta zemlja je i te kako odškolovala mnogo ljudi koji u današnjem kapitalističkom društvu ne mogu ni da priđu fakultetima. Ne želim da dužim o svemu tome.

Ono što želim da vam kažem, kolega, jeste da malopre uopšte nisam pričao o bivšoj vlasti, nisam spomenuo ni jednu bivšu vlast, uopšte nisam govorio o tome kako je bilo i šta je bilo. Ja sam samo odgovorio na ono što ste vi pričali, kada su u pitanju srpski generali i kada je u pitanju Slobodan Milošević i ništa drugo nisam pričao. Nisam spominjao ni Karađorđa, nisam spominjao u tom prethodnom govoru ni Obrenoviće, tako da ne znam za šta ste se vi uhvatili, ali opet se vraćam na ono što sam malopre rekao. Čini mi se da jedino što je kod vas konstantno jeste demagogija, prazna priča, floskule, velike neke reči, i to uglavnom u trajanju od dva do četiri minuta, a nakon toga ta priča nema svoju završnicu, ona počne da zveči onako kako jeste, prazna je. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice.

Nama veruju građanke i građani i zbog njihove podrške mi smo tu gde jesmo. Razumem da vi to ne shvatate, vi se sa tim poverenjem niste još do sada u svojoj karijeri susreli i u istoriji vaše političke partije, niste imali prilike da se susretnete sa tim kako izgleda imati poverenje naroda, ali mi ga imamo, ne bežimo od odgovornosti, preuzimamo odgovornost i u najtežim trenucima i to smo uvek za ovih 35 godina radili.

Što se tiče komentarisanja, da ne odgovaram ja u ime ministarke, ali njena izjava kada je već citirate je išla u smeru da zakon koji se donosi ne postoji nigde u Evropi u smislu komisije koja se uvodi. Naravno, ona je tada rekla, da ako se to pokaže kao dobro, pošto je Evropa to podržala i nevladin sektor, da će to onda možda biti dobar primer da se uvede i u ostalim razvijenijim zemljama, jer su i one podržale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Samo kratko. Ja ću da se osvrnem, pošto je predsednik Dačić, predsednik SPS-a pomenut u negativnom kontekstu. Složio bih sa kolegom Marinkovićem, prvo, da nije korektno afričke zemlje na ovaj način oslovljavati.

Kolega, za početak spomenuli ste Kongo, Kongo nije priznao Kosovo. To je jedna stvar. Druga stvar, kada pričate o Ivici Dačiću, treba da znate da drugu zemlju koju ste spomenuli - Burundi, dok je ministar Dačić bio ministar spoljnih poslova je povukao priznanje Kosova. Mislim da su to zemlje o kojima treba vodimo računa, da im se računa i da se sa posebnim poštovanjem prema njima i ophodimo i kada govorimo o njima da vodimo računa i da gradimo odnose sa njima.

Tako da, evo ako niste znali, Burundi je povukao priznanje dok je ministar Dačić bio ministar spoljnih poslova i taj kontekst, kako ste već hteli da pokušavate da omalovažavate ministra Dačića, ako niste znali, pored Burundija, još 27 zemalja je to učinilo dok je on bio, između ostalog, ministar spoljnih poslova. Zahvaljujem.

Slažem se, potpredsednice, da treba da se vratimo na temu. ja ću kratko bez namere da produbljujem temu i da izazivam nastavak rasprave.

Ono što želim samo da kažem – ne znam šta je cilj sada svega ovoga? Politički mogu da razumem, ali mislim da nije odgovorno da sada na ovako osetljivoj temi kao što ste i sami rekli pokušavamo da nešto valorizujemo u političkom smislu, jer ipak efekti toga će biti samo još veće uznemirenje javnosti.

Da, odgovorim na ono što je bilo pitanje juče kada je cela tema krenula ovde u Narodnoj skupštini. Kao što sam juče rekao, Ministar Dačić je krenuo, dakle bio je na službenom putu, fizički u tom trenutku se nalazio u avionu zato nije mogao da se oglasi. On je u Londonu, kao što ste mogli i da vidite, Ministarstvo unutrašnjih poslova je dalo svoje saopštenje. U tom saopštenju je jasno i nedvosmisleno naznačeno da dotična studentkinja nije bila u policijskoj Upravi za grad Beograd, što bi značilo da nije bila u prostorijama policijske uprave. Utvrđuju se okolnosti kako su nastale same povrede. Ono što za sada možemo i što znamo jeste da nije bilo postupanja službenih lica.

Zato ponavljam, hajde odgovorno da pristupimo svemu ovome. Ministar Dačić se sinoć u jednom trenutku, takođe oglasio na tu temu. Naravno da je rekao da treba da se utvrde okolnosti. Ono što jeste poznato u ovom trenutku, poznato je da postupanje samih policijskih službenika, odnosno da studentkinja nije bila privedena u policijsku Upravu za grad Beograd, jer nije bilo postupanje službenih lica. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Isto ću samo kratko, na ovo o čemu je bilo reči. Kao što je već saopšteno došlo je do jedne tehničke greške, nije „Euromedik“ već „Medigrup“, ako sad treba da govorimo. Niko ništa nije lagao, samo je došlo do previda, ništa više. To suštinski ne menja ono što jeste utvrđeno. Utvrđeno je da dotična studentkinja nije bila u PU za Grad Beograd, to sam već rekao.

Ono što je sada trenutno na redu, jeste da je predato Trećem, čini mi se, osnovnom tužilaštvu, tužilac je uzeo da radi po predmetu. Takođe, unutrašnja kontrola utvrđuje okolnosti i mi ćemo vrlo brzo, nadam se, očekujem kao i svi mi ovde imati precizno i činjenično šta je to što se dogodilo.

Ovde niko, podvlačim, niti iko tvrdi, niti je iko rekao da studentkinja nije napadnuta. Mi samo tražimo i vrlo odgovorno zahtevamo da se, prvo od nas narodnih poslanika, ne dolazi do uzbunjivanja javnosti, i da ostavimo nadležnim organima da utvrde okolnosti koje su se dogodile.

Koleginice i kolege, ja zaista sebi ne mogu da dozvolim ono što vi potencijalno sebi ovde dozvoljavate da budete i tužilac i sudija. Ja sam narodni poslanik, ja predstavljam građanke i građane, mislim da moja uloga nije da budem ni tužilac ni sudija, a mislim da nije ni vaša.

Potpredsednice, neću da se vraćam uopšte na ovu temu, samo sam hteo apropo vas da podsetim na član 106, a to je upravo ovo.

Vi ne možete nikoga da prekidate u diskusiji, ali ako govori o onome što su tačke dnevnog reda.

Mi od jutros govorimo o svemu, samo ne o onome što je na dnevnom redu.

Ja vas molim da se pridržavamo. Evo, stav 1. zarad građanki i građana kaže: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.“

Da bi građani znali, mi smo trenutno sada na Predlogu zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno u pojedinostima i amandmanima.

Mislim da mi o tome ne govorimo. Evo, ušli smo u treći sat.

Ovo čisto vama skrećem pažnju.

Ne želim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, potpredsednice Narodne skupštine.

Želim još jednom da kao i dok je bila rasprava u načelu da potvrdim opredeljenje SPS kao državotvorne partije, ali i kao levo orjentisane partije, socijalno odgovorne, da ćemo apsolutno podržati dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Mislimo da je ovo veliki korak ka tome da naši najugroženiji sugrađani, pre svega, imaju jednu određenu sigurnost kada je u pitanju siguran krov nad glavom. Mislimo da će ove dopune zaista donekle njima pružiti jednu dozu izvesnosti kako njima tako i njihovim porodicama.

Kada su u pitanju amandmani, konkretan amandman o kome je govorio kolega Krkobabić, kada su ovakvi zakoni, kada se govori o njima uvek naravno ima prostora da govorimo na tu temu i kada je u pitanju i selo tu posebno moramo da obratimo pažnju i da sa jednom opreznošću priđemo imajući u vidu i sve demografske okolnosti kada je u pitanju srpsko selo i uslovi u kojima živi srpski seljak. Tako da, SPS u svakom slučaju svoje opredeljenje kao socijalno odgovorna partija i kao iskrena SPS će u danu za glasanje sve one dopune, odnosno izmene Zakona o obezbeđenju i izvršenju će apsolutno podržati.

Još jednu stvar koju želim da dodam jeste da predlog koji je iniciran u javnosti od strane kolege Krkobabića, i mi u SPS apsolutno se pridružujemo tom predlogu, a to jeste tema socijalno garantovanih penzija, koja je takođe jedna od važnih tema u Srbiji i ima veliki broj, skoro 200 hiljada ljudi preko 65 godina, koji nemaju, na mesečnom nivou ne primaju penziju i mislimo da bi to bilo veoma značajno i za te ljude da oni barem u tom trećem dobu imaju jednu određenu vrstu, hajde da kažemo, garancija da mogu da jednostavno sa tim sredstvima sebi da obezbede koliko toliko normalan i pristojan život.

Još jednom da ponovim, SPS će u danu za glasanje sve ove zakone podržati, ali poseban akcentujem i stavljam na značaj ovaj zakon koji se tiče izvršenja i obezbeđenja. Kao što smo rekli, izvršitelji su u prethodnom periodu pokazali da nemaju jednu vrstu empatije, što i nije ni prirodno da imaju, ali bilo je tu očigledno i dosta zloupotreba sa njihove strane i mislim da ćemo ovakvim jednim izmenama tome za sada stati na put. Zahvaljujem.