Uvažena predsedavajuća, reklamiram član 107. koji se odnosi na dostojanstvo i želim da vam skrenem pažnju da smatram da ste povredili ovaj član Poslovnika i to iz najmanje dva razloga.
Prvi razlog, dozvolili ste da kolega viče na nas nekih 70% svog obraćanja. Ne znam zašto smo dužni da trpimo vikanje. Možemo da se razumemo. Ja želim da vas čujem, želim da čujem vašu argumentaciju, ali nema potrebe da vičete. To je prva stvar.
Druga stvar, na koju takođe želim da vam skrenem pažnju, a ona se sada i obraćanju kolege ponovila, a bila je već danas više puta prisutna od strane kolega iz opozicije, a to jeste jedna vrsta pritiska koja se vrši na nas i preti.
Kolega je sada, citiram, izgovorio – kuke i motike. Pošto znam da Poslovnik mora da ide neposredno, ali i ovlašćena je takođe danas govorila na sličan način - hoće da upropasti Srbiju, itd. skrećem vam pažnju da ste dužni da se starate o dostojanstvu u toku ove sednice i da kolegama skrenete pažnju da, pod jedan, ne viču, a da, pod broj dva, ne vrše pritisak na svoje kolege narodne poslanike.
U danu za glasanje ne tražim da se izjasnimo i hvala.
Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.
Vi ste već u ime naše poslaničke grupe izneli zvaničan stav SSP, i nema tu šta puno da se doda. Jako je teško govoriti na kraju trećeg dana ovog zasedanja. Mnogo stvari se čulo. Mislim da smo samo doprineli nažalost, još većoj konfuziji, kako našoj ličnoj, tako i svih građanki i građana, a mislim da je ipak cilj bilo nešto drugo da nekako iznađemo načina da pojednostavimo ono što brine i njih podjednako koliko i nas. Osim mišljenja da je, možda i grešim, ostavljam prostora da grešim, da je ova sednica ako je i trebalo da se dogodi, sazvana preuranjeno. Ako dobro razumem sve ono što nas čeka minimum naredne dve godine, kako je ministarka rekla, ako sam dobro razumeo, dok studija ne bude gotova, nikakvog rudarenja neće biti, najverovatnije ni naredne tri godine.
Ako smo već trebali da govorimo na ovu temu, mislim da bi bilo mnogo konstruktivnije da prvo sačekamo taj dokument, pa kada on bude gotov, da onda pustimo i da stvorimo, pre svega uslove da i stručna javnost da svoje mišljenje i onda naposletku, ako treba da i mi sednemo u ovom visokom domu i da onda na konkretan dokument, kada već imamo neka konkretna mišljenja da o njima govorimo i da onda vagamo da li je nešto štetnije ili je profitabilnije za našu državu.
Nemojte imati dilemu, drage kolege, da naša deca, kao i vaša deca, i ne želim, ovde svi mi imam porodice, nemojte me shvatiti pogrešno ovo što želim da kažem, upravo suprotno, svi mi živimo u Srbiji i ne znam zašto imate sumnju da bi vladajuća većina dozvolila da se zagade i vode i reke i zemlja na kojoj živimo. Zašto bismo dozvolili da time, evo da budem subjektivan, pre svega, da ugrozimo zdravlje naše porodice. Da li mislite da smo toliko neodgovorni?
Dobro to je vaše pravo. Ali mislim, najiskrenije da vam kažem, znate šta kolege, mislim da neodgovorno pristupamo svemu ovome. Reći ću vam i zašto to mislim. Dozvolili smo sebi da akademsku javnost stavimo na stub srama. Ja ovde imam izjavu jedne profesorke, i verujte mi, ceo dan razmišljam da li da je pročitam ili ne, jer smo došli u tu situaciju da kako se vladajuća većina citira nekog profesora, on ispadne nečiji plaćenik. Mislim da ovaj stav koji je iznela bivša dekanka Rudarsko- geološkog fakulteta u avgustu mesecu za list Politiku, mislim da je ovo bazično, ono što zapravo bi negde svi trebali da imamo u vidu. Mislim da smo na ovaj način trebali odgovorno da postupimo.
Tada je profesorka Biljana Abolmasov izjavila – čini mi se da treba jednostavno malo stati sa svim ovim i sačekati da se završi kompletna tehnička dokumentacija koja će inače biti i na državnoj revizorskoj komisiji i na javnoj raspravi. Mislim da je sada na neki način sve previše ispolitizovano i da treba ostaviti struku da završi svoj posao. Znači, ne samo rudare, nego pre svega kolege sa mašinskog, tehnološkog, sa svih ostalih drugih fakulteta koji učestvuju, ili koji pomažu kao konsultanti u izradi jednog vrlo ozbiljnog projekta.
Shodno ovoj izjavi, koju apsolutno podržavam, mislim da smo sa ovom sednicom, ne znam iz kog razloga preuranili, da smo dozvolili i da stručna javnost sada ozbiljno mora da razmišlja kada iznese neki stav, a mislim da je naš zadatak da upravo da njima obezbedimo da mogu objektivno da sagledavaju sve ove stvari.
Kolega, da vam odgovorim nešto, mi smo došli u situaciju da po pitanju Jadra, projekta „Jadar“, nemam ništa protiv, verujem i da profesor sa Medicinskog fakulteta koji je naveden u predlogu o izmenama i dopunama Zakon, čovek je stručan. Ja to zaista verujem, samo postavljam pitanje kako smo došli u situaciju da sad na ovu temu više verujemo, rudarenja, pričam o rudarenju, verujemo profesorima sa medicinskog fakulteta, dajem kao primer, ne osporavam, a da na primer, u pandemiji korone virusa, istoj toj struci medicinskoj, mi ne verujemo. Kada su govorili da treba vakcinacija, mi nismo verovali. Kada su govorili o merama, mi nismo verovali. Govorim samo o tome koliko je opasno da na ovaj način mi sve dovodimo do apsurda.
Takođe, postavljam pitanje, o tome je govorila i koleginica Paunović, zašto samo se u predlogu izmena zakona spominje bor i litijum? Zašto? Iz Jadra se dobija litijum i bor, razumem, ali želim da vas pitam zašto nismo i ugalj npr. zabranili, zašto nismo naftu zabranili? Govori se boru, zašto nismo zlato zabranili? Zašto samo ova dva elementa? Već kada smo otvorili zakon, ušli smo u izmene i dopune, borimo se za ekologiju, evo ja bih možda i to podržao. Idemo onda sve odjednom.
Takođe i sumporna kiselina. Predsednica Skupštine je sada govorila o tome. Svi smo se mi negde spremajući se za ovo sa nekim razgovarali. Slušam tri dana o sumpornoj kiselini i onda npr. saznam podatak da od 1961. godine, ako ne grešim, iz Bora za Prahovo svakog dana ide milion i po tona sumporne kiseline. Znači, skoro 63 godine svakog dana prugom ide hiljadu i po tona sumporne kiseline.
Da ne dužim, kao što sam rekao, moje je mišljenje kolega da litijum nije zec, on nam u šumu neće pobeći. Samo se plašim da deo opozicije ga smatra zecom pa bi sada da ga uhvati, da ga zaključa negde i da ga tu čuva u nadi da će možda dobiti priliku da ga jednog dana otključa. U svakom slučaju, da zaključim, mislim da je na nama kao odgovornim ljudima da omogućimo struci da nam odgovori na sva ova pitanja na koja u ovom momentu nemamo odgovore, da nam izađu sa činjenicama i da onda tada, kada budemo imali dokument, u ovom visokom domu razgovaramo na jedan objektivan način. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
Da vam pomognem u vođenju sednice i da reklamiram isto Poslovnik. Član 106. stav 1. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Mi smo već ušli, ja mislim lagano ulazimo u peti sat ove sednice, tj. današnjeg zasedanja, ne ove sednice i vratili smo se i 30 godina unazad. Vi ste lepo primetili. Plašim se da ćemo, ako ovako nastavimo, otići sto godina unazad, samo se nećemo baviti rebalansom budžeta i onim što je trenutno predmet rasprave u pojedinostima.
Zamolio bih vas, uvažena predsednice Narodne skupštine, da na neki način pokušamo da tok ove sednice vratimo na onaj način kako je definisano upravo ovim Poslovnikom. Svedoci smo da su ga pojedini bacali, ali ne bih sada otvarao tu temu, ali on definiše da govornici imaju pravo da govore o tačkama dnevnog reda, naravno uvažavajući političku borbu i da se od te teme ode, ali naravno na jedan nijansiran način.
Ne tražim da se izjasnimo u danu za glasanje.
Zahvaljujem se predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.
Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.
Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.
Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.
Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.
Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.
Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?
Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine (šef odborničke grupe u SO Stari grad) | Opština | nadoknada po održanoj sednici | 13000.00 | RSD | 18.08.2020 - |
| JKP Beogradske elektrane (koordinator za ekonomska pitanja) | Grad | Mesečno | 110000.00 | RSD | 18.12.2019 - |