UGLJEŠA MARKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Uglješa Marković do sada je jednom bio narodni poslanik, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bio je član Odbora Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i zamenik člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 329 sati, 25 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je jednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 362 puta, od čega je za 356 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao treći na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, i mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Predsednik je Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, član Odbora za spoljne poslove, i zamenik člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Takođe, zamenik je člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.

BIOGRAFIJA

Rođen je 18. januara 1991. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. 2017. godine upisao je master studije na Ekonomskom fakultetu, smer ekonomija i menadžment energetike.

Bio je član Saveta za sprovođenje omladinske politike opštine Stari grad u okviru Kancelarije za mlade.

Od 2016. godine do danas odbornik je u Skupštini opštine Stari grad u Beogradu.

Bio je predsednik Socijalističke omladine Socijalističke partije Stari grad.

Predsednik je Socijalističke omladine Srbije od 2017. godine do danas.

Poslednji put ažurirano: 16.11.2022, 18:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da se držim onoga što je dnevni red današnje sednice, jer mislim da je potrebno da spustimo tenzije, iako to možda u ovom trenutku nije politički najisplativije.

Ono što je danas na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine obuhvata nekoliko zakona, uključujući i ratifikaciju više međunarodnih ugovora. Tu su i predlozi odluka kojima Narodna skupština daje saglasnost na finansijske planove regulatornih agencija, kao i odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija.

Najpre, na dnevnom redu su izmene dva zakona koje se odnose na finansiranje javnim medijskih servisa, odnosno Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine za 2023. godinu i to su Predlog zakona o izmeni o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

Prvim zakonom se produžava rok za godinu dana, odnosno do 31.12.2023. godine, za naplatu takse za javni medijski servis i cilj je da se u narednoj godini obezbedi izvor značajnog dela sredstava za funkcionisanje javnog medijskog servisa Srbije, odnosno RTS-a. Ostatak sredstava za redovnu delatnost RTS-a obezbeđuje se iz komercijalnih, odnosno drugih poslova, kao što su reklame i sponzorstva.

Drugim predlogom zakona se, takođe, produžava rok za još godinu dana do kada će se osnovna delatnost javne medijske kuće Radio-televizije Vojvodine delimično finansirati iz budžeta Republike, što je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Inače, budžetom za 2023. godinu na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena su sredstva u iznosu od 900 miliona dinara za rad Radio-televizije Vojvodine.

Oba ova predloga zakona prirodno idu uz Zakon o budžetu Republike Srbije i potrebno je do kraja ove, odnosno do početka naredne budžetske godine da se usvoje.

Inače, taksa za javni medijski servis, odnosno Radio-televiziju Srbije kao način finansiranja delatnosti javnog informisanja uvedena je početkom 2016. godine kako bi se obezbedile materijalne pretpostavke za redovan rad i odvijanje programa Radio-televizije Srbije kao javnog medijskog servisa i realizacija zakonske obaveze ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja i to u oblasti informativnog, obrazovnog, kulturnog i zabavnog radio, televizijskog i multimedijalnog programa.

Naravno, RTS i RTV imaju zakonsko pravo i na komercijalne sadržaje, ali oni nikako ne smeju biti dominantni. Suština ostvarivanja javnog interesa ogleda se u istinitom, potpunom, nepristrasnom i blagovremenom informisanju svih građanki i građana u svim segmentima društvenog života i to bez diskriminacije i cenzure, nezavisno od načina finansiranja.

Iz ovog konteksta proizilazi i obaveza države da obezbedi finansiranje takvog javnog interesa u oblasti informisanja.

Kako se taksa kao privremeni izvor finansiranja RTS-a zakonom uvek ograničava na jednu budžetsku godinu, neophodno je da se i rok primene ovog oblika finansiranja produžava izmenama zakona kako bi postojao kontinuitet u finansiranju ovog izvora.

Sama taksa iznosi 299 dinara i ona se kako za ovu, tako i za narednu godinu neće menjati.

Ovaj zakon donosi se zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Zakonom o javnim medijskim servisima utvrđeni su i izuzeci, odnosno kategorije građana koji su oslobođena od plaćanja takse i ta oslobođenja, pre svega, imaju svoj socijalni karakter.

Dakle, zadatak Javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a to znači da informiše istinito i nepristrasno.

Program javnog servisa mora da bude dostupan za sve i da se tiče svih društvenih grupa, pa i onih najosetljivijih.

Može se uvek, kao što smo i danas imali prilike da čujemo, diskutovati o sadržaju i kvalitetu programa javnih medijskih servisa. Na kraju krajeva, to je i obaveza onih koji kontrolišu javnih sredstva.

Može se govoriti i o potrebama za restrukturiranje samog sadržaja i programskih šema, ali to svakako ne može biti razlog da se ukinu javni medijski servisi kao nosioci interesa u oblasti informisanja.

Na ovoj sednici imamo i set međunarodnih ugovora, od kojih su četiri ugovora između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se odnose na zakonsko utemeljenje i jačanje naše bilateralne saradnje u sferi pravosuđa, što je jedan novi nivo izuzetno uspešne saradnje koju u oblasti privrede i infrastrukture već duži niz godina imamo sa nama prijateljskom zemljom, s kojom smo u bilateralnim odnosima od 2007. godine.

U prilog tome, a zarad javnosti, želim da istaknem i činjenicu da su Emirati u 2020. godini u dva navrata, usred pandemije, poslali medicinsku pomoć državi Srbiji i na tome im beskrajno hvala.

Pred nama su ova četiri ugovora koje Narodna skupština treba da ratifikuje, a koja se odnose na pitanje izručenja osuđenih lica, na pravnu i sudsku saradnju u građanskim i trgovinskim stvarima, kao i na uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.

Još jednom želim da podvučem značaj ovih ugovora, kako za međunarodni pravni poredak, tako i za jačanje mehanizma pravne države, i u našoj zemlji, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Danas kada živimo u svetu globalizacije i prevladavanja interesa velikih nad međunarodnim pravom i pravdom, veoma je važno sačuvati sve instrumente pravne države, ali i jačati sve oblike međunarodne saradnje u oblasti pravosudnog sistema, što i jeste cilj ovih ugovora koje treba da ratifikuje Narodna skupština.

Koleginica Dubravka Kralj će govoriti o izboru nosioca pravosudnih funkcija, a ja ovom prilikom želim da potvrdim naše opredeljenje za samostalnost pravosuđa, ali i za odgovorne, stručne i dostojne sudije i tužioce koji trebaju da budu ogledalo naše pravne države. To svoje opredeljenje iskazali smo i kroz stavove o ustavnim promenama u prethodnom sazivu.

Značajan deo današnjeg rada čine i finansijski planovi za 2023. godinu regulatornih tela, odnosno Agencije za energetiku Republike Srbije, REM-a i Komisije za hartije od vrednosti. Nadležnosti ovih tela su značajne za funkcionisanje sektora države za koje su osnovani, pa samim tim je važno obezbediti sigurno finansiranje delatnosti nezavisnih regulatornih tela.

Da podsetim, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao regulatorno telo, sa nadležnostima u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, ima zadatak da kroz obavljanje poslova utvrđenih Zakonom o energetici doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac u daljem ekonomskom razvoju naše zemlje.

Agencija, pored ostalog, regulator cena energenata, izdaje licence energetskim subjektima za obavljanje energetske delatnosti, vrši nadzor nad tržištem, ali i kontroliše efikasno funkcionisanje energetskog tržišta. Uloga same Agencije u ovoj nezapamćenoj svetskoj energetskoj krizi dobija na značaju jer može doprineti unapređenju stanja na našem energetskom tržištu, uz lojalnu i transparentnu tržišnu utakmicu koja ne bi trebalo da naruši poziciju naših građana kao potrošača.

Takođe, u kontekstu međunarodnih obaveza, Agencija, verujemo da štiti energetske interese naše zemlje i u tom smislu Narodna skupština, koja ostvaruje svoju kontrolnu funkciju nad regulatorima i kroz čin davanja saglasnosti na finansijske planove ovih tela, danas treba da da i saglasnost za njihove finansijske planove.

Dakle, REM kao regulator u oblasti elektronskih medija je bio tema i matičnog skupštinskog odbora koji je, pored ostalog, podržao i predloženi Finansijski plan, tako da stav odbora treba podržati i u danu za glasanje i omogućiti nesmetan rad ovog regulatornog tela. Istovremeno, još jednom treba poslati poruku javnosti da niko, ali niko, na silu i nezakonit način ne može koristiti državne resurse, kao što su to, između ostalog, i nacionalne frekvencije.

Treći finansijski plan za 2023. godinu odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja ima funkciju regulatora tržišta za hartije od vrednosti, odnosno vrši nadzor nad uslovima za transparentno i zakonito funkcionisanje tržišta kapitala i zaštitu investitora. Sa jačanjem investicione klime u Srbiji, Komisija dobija još viši nivo odgovornosti za regulatorni okvir, koji treba da obezbedi sigurne i podsticajne uslove za investicije.

Srbija u prethodnom periodu pokazuje upravo takav proaktivan odnos i obezbedila je stimulativne uslove investitorima, i stranim i domaćim, što će, prema podacima za 2022. godinu, iznositi oko četiri milijarde direktnih stranih investicija.

Na samom kraju ovog obraćanja, dozvolite mi da kažem da Narodna skupština kao zakonodavno telo i danas usvajanjem seta zakona i međunarodnih sporazuma, davanjem saglasnosti na finansijske planove regulatornih tela kao i izborom sudija koji se prvi put biraju, i predsednika sudova, takođe stvara zakonski okvir koji Srbiji treba da obezbedi poziciju, kako u sferi medija, tako i u sferi pravosuđa, koja će biti bolja i sigurnija, između ostalog, ne samo u tim, već i u investicionom i energetskom sektoru.

Srbije jeste osnažena i odoleva teškim izazovima i spoljnim pretnjama. Zato naš poslanički glas za svaki od ovih zakona treba da bude naš doprinos snažnijoj, bezbednijoj i prosperitetnijoj Srbiji koja zna šta je njen nacionalni i državni interes.

Zato će poslanička grupa SPS - Ivica Dačić u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Zahvaljujem se ministru na ovim rečima, samo da bih pojasnio ono što sam rekao, rekao sam da se RTV delimično finansira iz budžeta i da su na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. To je ono što sam zapravo ja izgovorio. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, ne može da glasa i da podrži ovaj amandman, pogotovo ne što on dolazi od čoveka koji je između ostalog rekao da 1999. godine NATO agresor nije za džabe, citiram, nije za džabe bombardovao SRJ, da se to nije desilo tek tako, da smo mi to zaslužili i da smo mi proterali dva miliona Albanaca, a ne da su Srbi sa Kosova i Metohije proterani.

Kao da tada nije poginulo dve i po hiljade Srba i nealbanskog stanovništva i kao da nije bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, čije posledice i dan danas svi zajedno ovde osećamo. To su sve razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ovaj amandman, a smatram da kada pričamo o političkom nasilju slušati na ovakav način i u ovom kontekstu spominjanje imena i prezimena bivšeg predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, smatramo da je to političko nasilje.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.