| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Zahvaljujem se predsednice.
Poštovani predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja ću motivisan pričom koleginice koja je govorila o medicinskim radnicima i o tome da nećemo imati nastavnika, krenuti svoju diskusiju pokušavajući da nađem načina da predložim nešto što bi možda bilo i konkretno kao mera države da utiče ili pospeši kada su u pitanju određena zanimanja.
Znate šta, ovih dana je bilo reči o socijalizmu kao društvenom uređenju, njegovim manama. Tražile su se mane. Onda su se prebrojavala krvna zrnca SPS i da li je ona levica ili nije levica i kome taj epitet treba da pripadne, pa ajmo u kontekstu toga malo da govorimo i o tim idejama koje postoje.
Kolega Jovanoviću, ali nikada vas nisam prekinuo.
Mogu li da nastavim, kolega?
(Aleksandar Jovanović: Nastavite, slobodno.)
Hvala vam, divni ste.
U svakom slučaju, imam ideju socijalizma koji se kreće u realnim okvirima. Nama je posle 5. oktobra, kolega Jovanoviću, mogu li da nastavim, molim vas, kolega, izvinjavam se, mogu li? Rekli ste mi da mogu. Hvala.
Petog oktobra je došla tržišna ekonomija i došao je kapitalizam. Sada kada govorimo o tome, mi moramo da budemo svesni da sve to utiče na naše tržište rada. Određena zanimanja, prosto iz razloga boljih ponuda koje dobijaju na tim tržištima, idu za tim ponudama i onda smo došli donekle u tu situaciju da imamo možda i deficit i zdravstvenih radnika, da imamo i deficit vaspitača i nastavnika, učitelja, pa čak i profesora na pojedinim tehničkim fakultetima. To je donekle posledica i toga što strane kompanije, pogotovo sa tehničkih fakulteta, mlade studente, kvalitetne, sa dobrim prosecima, gledaju nekako odmah da vežu za sebe.
Da pređem na stvar, jedna od mera koje država može da preduzme, a već je preduzela u jednom segmentu, a tiče se upravo jedne od tačaka na dnevnom redu, a to jeste Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.
Mi smo govorili u poslaničkoj grupi SPS o tome i za vreme korone, kada su bili u pitanju zdravstveni radnici, ali tu meru bi mogli da proširimo kada govorimo i o našim vaspitačima, kada govorimo i o profesorima, nastavnicima, pa da vidimo da li ima prostora i na pravosuđe i da nađemo načina. Naravno, gledajući koji su naši okviri u budžetu, koje su naše mogućnosti kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i u saradnji sa njima da jedan od motiva, uz ono što ste vi predsedniče Vlade govorili, a to jeste povećanje plata i uslova rada, bude upravo to da i te sfere i da kažemo te profesije mogu da konkurišu za neke stanove koje bi dobijali po subvencionisanoj ceni kvadrata. Činjenica je da i u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima u Srbiji cena nekretnina je zaista visoka. Kada pogledamo, jedna vaspitačica sa svojim primanjima i ako supružnik ima ista ili slična primanja, ne da će teško doći u situaciju da reši svoje stambeno pitanje, nego će doći u tešku situaciju da uopšte sakupi sredstva i za učešće za neku nekretninu. To jeste jedan od stubova upravo SPS da predlaže ovakve ideje, da se bori za njih i da zastupa upravo i da ih, da kažem, akredituje.
Mogu da se složim i sa nekim kolegama koje su govorile i o tome da je možda dnevni red preobiman, da ima mnogo tačaka dnevnog reda, da ne može prosto da se svemu posveti dovoljno vremena, ali ono što ovde ne razumem, ne razumem da nakon te rečenice diskusija uglavnom ide u smeru o svemu drugome što nije uopšte na dnevnom redu. Onda neka logika stvari nalaže da čovek zaključi da zapravo nama fali još neka tačka na ovom dnevnom redu da bi oni uopšte mogli da se kreću u onim okvirima što nalaže Poslovnik, a to jeste upravo dnevni red.
Da ne bih ja upao sam u tu zamku, govoriću o onome što smatram najvažnijim političkim pitanjem na ovoj sednici, generalno najvažnijim političkim pitanjem o kom po prvi put imamo konkretan dokument, to jeste upravo Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom se utvrđuju ključni nacionalni ciljevi. Smatram da jeste značajna polazna osnova za izradu naše nacionalne strategije.
Naš narod je u prethodnom veku dosta žrtava dao kako za svoju, tako i za slobodu drugih naroda i skupu cenu neretko plaćao za tu svoju slobodu kojoj smo uvek težili. Ali mi nije jasno da ne možemo da se okupimo oko nacionalnog pitanje koje poziva na sabornost, koje poziva na okupljanje i da iz ovog parlamenta izađemo složni oko svega toga.
Možemo manu da nađemo svemu. Slušao sam mane zašto se u deklaraciji nalazi i Evropska unija, zašto se nalazi ovo ili ono. Ja lično smatram da možemo da govorimo da je moglo da nešto bude još više ili dublje govoreno o tome u deklaraciji, ali ono što jeste suština, ona jeste dobra polazna osnova i ono da imamo prvi put jedan dokument oko koga možemo svi zajedno da se okupimo.
Iz tog razloga, s obzirom da ovakav tekst u deklaraciji ili ideje u regionu uvek izazivaju zloupotrebu o velikosrpskoj hegemoniji i drugačijim narativima, da ih ne nabrajam, tekst deklaracije u samom svom mislim čak i uvodu dobro govori i dobro definiše upravo kako bismo sklonili i takve moguće zloupotrebe, a to jeste da definiše da se ova deklaracija donosi poštujući načela zabrane upotrebe sile, mirnog rešavanja sporazuma i međunarodno preuzetih obaveza. Ne znam šta tu nije prihvatljivo bilo kome.
Mislim da jedna od tekovina kojima treba svi zajedno ovde da težimo jeste čuvanje međunarodnog prava. Dejtonski sporazum, u njemu su igrom slučaja istorijsku ulogu najvažniju imali upravo socijalisti Slobodana Miloševića. On jeste garant mira i stabilnosti ne samo Bosne i Hercegovine, već siguran sam i čitavog ovog dela Balkanskog poluostrva.
Takođe, vi ste, predsedniče Vlade, govorili o tome, ja želim da ovaj sporazum posmatram na taj način, jer vi ste tu istakli, takođe se na kraju same deklaracije, čini mi se, kao 44. ili 47. tačka nalazi da je ovo sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, želim da ga gledam iz ugla pružene ruke prema drugim narodima. Smatram da to jeste zadatak i uloga nove generacije političara. Naš preduslov jeste da se integrišemo, da sarađujemo, da ekonomski jačamo i da stvaramo bolju perspektivu na ovom prostoru, ne govorim samo o Republici Srbiji, da se povezujemo, da se upoznajemo i u kulturološkom smislu i u istorijskom, kako bismo lakše prevazilazili neke razlike.
Smatram da kada govorimo o tim razlikama, pošteno bi bilo, to govorim zbog nekih kolega koje sede u ovom parlamentu, da ili onda otvoreno i pošteno pričamo o tim temama, uz onaj preduslov o kojem sam govorio, a to jeste saradnja, da pošteno i otvoreno pričamo o tim temama ili da ne govorimo o tim temama, već da tražimo zajednički imenitelj. Onu zamku u koju se plašim da možemo da upadnemo, da smo već ranijih decenija upadali, a nažalost čujem i taj narativ i danas, jeste da o svemu tome govorimo, ali da budemo neiskreni. Plašim se da ćemo na taj način izgubiti samo vreme.
Završavam, zato pozivam da još jednom koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici još jednom razmisle, daju šansu ovoj deklaraciji bez obzira na razlike koje postoje među nama i da po prvi put složno, jedinstveno, svi zajedno damo glas za ovu deklaraciju. Zahvaljujem.
Predsedniče, ukazujem na povredu člana 103. stav 8. Neću da odgovaram i neću ja sada da zloupotrebljavam pravo na povredu Poslovnika, ali mislim da nije ni korektno ni u redu da se ovaj dokument podiže i da se onda u kontekstu toga i odgovara, a pogotovo u kontekstu spominje SPS. Zato sam i ustao i samo vas molim da se donekle držimo Poslovnika o radu. Ne treba da se izjašnjavamo. Hvala.
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministri, javio sam se ne sa namerom da izazovem dalju repliku. Kolega Jovanov je u principu već sve odgovorio. Ono što sam želeo samo da dodam i da kažem jeste da sve ovo lepo zvuči što smo čuli. Sve to, kako da kažem, je lepo. Opozicija ste. Možete da govorite bez ikakve odgovornosti, ali to nema svoju primenu. Nema primenu u realnim okvirima. Nažalost, može samo da posluži isključivo za određene, da kažemo, političke poene dobijanja nekih glasova i to je apsolutno sve.
Gospodin Dačić je juče govorio o hronologiji, ajde da kažem, Kosovsko-Metohijskog problema i o tom Ustavu, o kome je i danas bilo reči, iz 1974. godine. Možemo da se vraćamo i na 1999. godinu, možemo da se vratimo i na Kosovski boj, ali sve to neće danas rešiti probleme. Neće na bilo koji način poboljšati položaj i prava i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Zato moramo da vodimo računa kao odgovorni političari, kao odgovorni ljudi šta govorimo u ovom domu, jer sve to može da ima posledice na Srbe i ne albansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije.
Stav SPS jeste da dok je i poslednji Srbin na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija će biti u sastavu Republike Srbije i nema nikakvog priznanja lažne države Kosovo, a u prilog tome najbolje govori činjenica da je upravo ova koalicija na čelu sa dvojicom lidera radila na tome i povučena su priznanja 28 zemalja. Da li bismo to radili, imamo drugačiju politiku. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.
Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.
Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.
Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.
Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.
Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.
Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?
Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine (šef odborničke grupe u SO Stari grad) | Opština | nadoknada po održanoj sednici | 13000.00 | RSD | 18.08.2020 - |
| JKP Beogradske elektrane (koordinator za ekonomska pitanja) | Grad | Mesečno | 110000.00 | RSD | 18.12.2019 - |