Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.
Poštovane kolege i koleginice, uvažene građanke i građani Republike Srbije, ulazimo, tj. već smo u trećoj nedelji od početka diskusije po tačkama dnevnog reda o kojima govorimo i danas i čini mi se da što dalje idemo da nekako pojedinačno svako od nas gubi iz vida zbog čega je sazvana ova sednica, tehnički druga po redu, odnosno praktično jedna te ista sednica sa istim dnevnim redom. Gubimo iz vida da smo se okupili nažalost, na veliku žalost čitave nacije zbog dve tragedije koje su nas zadesile, jedne u okolini Mladenovca i Smedereva, a druge tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nekako gubimo iz vida odgovornost koju imamo i potežimo za argumentima svako od nas bez razlike gubeći iz vida da trebamo da iznađemo odgovore na sva pitanja koja su tog 3. maja i u noći između 4. i 5. maja za celokupno naše društvo se zapravo otvorilo.
Kada se sve to dogodilo, pričam u lično ime, sam sa sobom sa razmišljao šta je to što treba uraditi i negde sam došao do zaključka da je možda najbolji put da svako od nas, a pogotovo mi koji imamo odgovorne funkcije i koji predstavljamo građanke i građane možda za početak zaćutimo, da zaćutimo i da se zapitamo gde to sami grešimo u odnosu prema svojoj porodici, u odnosu prema svom neposrednom okruženju, prema svojim prijateljima, komšijama, rođacima, a tek onda da počnemo prstom da upiremo jedni u druge i da tražimo krivce u svemu onome što se dogodilo.
Plašim se, drage koleginice i kolege, a ne kažem da sam u pravu što sam tog stava, ali plašim se, uvažene dame i gospodo, da smo mi u tom procesu krenuli od nas i počeli smo odmah da tražimo krivce, da upiremo prstom i tako se nažalost odvija i ova sednica.
Danas je na dnevnom redu Izveštaj REM-a, o toj tački govorimo. Akcenat je da budemo objektivni na dve televizije, neću ih imenovati, sa nacionalnom frekvencijom. To je ono o čemu mi govorimo. Apsolutno smo zaboravili da i ti ljudi koji šetaju, su između ostalog kao jedan od krivaca videli, jedan od formata koji se emituje na tim, ali ne samo na tim televizijama.
Negde sam očekivao da ćemo govoriti o mogućim rešenjima. Čulo se jedno rešenje, da ih treba zabraniti. Dame i gospodo, zaboravljamo i gubimo iz vida da je posle 5. oktobra, bez namere da se vraćam na 5. oktobar, došao kapitalizam. Kapitalizam u svojoj osnovnoj funkciji ima jednu stvar koja se zove profit, a taj profit težnja svakog kapitaliste, prosto prirodno je, da ga maksimizira.
Kada govorimo o rijaliti programu, to je činjenično jedan od ili možda najjeftiniji sadržaj koji očigledno ima svog krajnjeg konzumenta i koji onome ko ga emituje donosi profit. Da li je rešenje zabraniti ga? Da li je rešenje zabraniti ga na nacionalnoj frekvenciji, a dozvoliti ga na kablovskim televizijama gde bi bio kao jedan od dodataka paketu koji bi se doplaćivao i gde bi se pri tom proizvođač istog tog sadržaja možda i oporezivao, pa se taj novac onda koristio za ulaganje, kako u obrazovanje, tako i u kulturu? To je možda jedan od modaliteta o kojim smo trebali ovih dana da govorimo.
Ovaj sadržaj smo negde optužili za krivca. Ja sam hvala Bogu roditelj dva dečaka koji su još uvek mali, ali imam prijatelje koji imaju decu tu negde tih godina, 10, 11, 12, 13, 15. U razgovoru sa njima ni jedan mi nije rekao da njihova deca prate televiziju. Oni su na društvenim mrežama. To su generacije koje su rođene i odrasle u eri interneta. Lagaću ako kažem da do njih taj sadržaj koji se emituje u tim programima ne dolazi, da on dolazi putem društvenih mreža u kratkim formatima, u formatima od nekih 30 sekundi i možda do njih dolazi ono najgore što se dešava upravo u tom programu.
Ali, šta ćemo sa društvenim mrežama? Kako ćemo njima da se suprotstavimo? Šta je put da nekako i roditelji mogu da iskontrolišu šta je to što rade njihova deca na društvenim mrežama i kojim jezikom komuniciraju sa svojim vršnjacima, ne samo na društvenim mrežama već i u viber i drugim grupama preko kojih komuniciraju.
Možda je trebalo razgovarati i o tome na koji način i kako edukovati roditelje o svemu tome, o pretnjama koje postoje i svemu onome što su zamke koje mogu da ne vide, a mogu da im se dešavaju u njihovoj kući. Plašim se da ni o tome nismo govorili i plašim da smo nastavili u svim prethodnim danima, kako i danas, da optužujemo jedni druge za to ko je više, ko je manje kriv i da posežemo za određenim političkim potezima ne bi li smo to donekle pretočili u političke poene i nekome se dopali, opet na ovoj ili onoj mreži.
Takođe, u jako teškim danima za našu državu pogođenom svim ovim tragedijama, paralelno sa tim mi smo imali i napad i na SPC, mi smo u prethodnim danima imali dešavanja i na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije. Socijalistička partija Srbije je ovo sve vreme pozivala i dalje poziva na preko potrebnu političku stabilnost, jer jedino uz političku stabilnost, uz jednu kulturu dijaloga, pre svega iz ovog doma, uz pokušavanje iznalaženja rešenja možemo da dođemo do kvalitetnih zaključaka i do rešenja koja nas nekuda mogu odvesti.
Zato se plašim da samo oko jedne stvari svi zajedno nismo sebi smeli da dozvolimo političko nadmudrivanje, a dozvolili smo to političko nadmudrivanje, a to je upravo Srbija, Srbija i njena budućnost. Zato vas pozivam uvažene koleginice i kolege da pokažemo i odgovornost i zrelost i da ovu diskusiju u daljim danima probamo negde svi da implementiramo sebe u najboljem svetlu i da prvi odavde svi pošaljemo poruku, svi zajedno da svi želimo Srbiju bez nasilja, da svi želimo prosperitetnu Srbiju, da svi mi volimo našu Srbiju jer je ona jedna jedinica i nemamo drugu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.
Želim da se obratim i kao predsednik Odbora, pre svega mislim da se potegla tema izbora direktora, odnosno načina na koji je to definisano zakonom pa je sada i koleginica, čini mi se Radosavljević, da ne pogrešim prezime, Radovanović, izvinjavam se, koleginica je malo iznela krupne kvalifikacije i htela da predstavi da nama nešto ide na teret.
Mi smo na sednici Odbora, radi javnosti ovo govorim, govorili o svim ovim temama, pa i ovim brojevima telefona i drago mi je da je koleginica Lipovac do kraja rekla, zapravo, kako je tekla diskusija i donekle smo odgovorili već na sve te teme i državni sekretar je tada rekao da njihova ideja upravo i što se tiče ovih poruka koje je koleginica Lipovac rekla, rekla da samo Ministarstvo ima drugačiju strategiju, drugačije vidi, da će probati kroz niz nekih kampanja da medijski promoviše broj telefona, pogotovo kada se tiče nasilja u porodici i zlostavljanja dece.
Prosto, koleginici samo bih voleo da skrenem pažnju da ovakva kvalifikacija da će nama nešto ići na teret i nešto na dušu, ako ne budemo glasali. Mislim da, ajmo malo da ipak vodimo računa o stvarima koje izričemo ovde, a takođe mi je drago i to sam želim da kažem ministru da ste razrešili ono što je takođe vaš državni sekretar na samom Odboru. Vraćamo se nekako na teme koje su već bile teme Odbora, gde o njima govore političke stranke koje imaju predstavnike u tim odborima, a tiče se opet, rekao sam na samom početku i izbora direktora.
Državni sekretar je već objasnio šta je ideja, upravo da ne bi diskvalifikovali određene kandidate koji možda, zaista, zaslužuju da obavljaju tu funkciju, a vodiće se upravo time da sam Savet koji bira direktora RATELA, donja granica je devet godina. Upravo to je bio negde krajnji cilj da će i oni vođeni i upravo ti ljudi koji biraju samog direktora, negde imati određene norme koje će zahtevati i koje će uzimati u obzir prilikom izbora samog kandidata, a opet da negde ne diskvalifikujemo nekoga ko možda to zaslužuje, a nema 10 godina radnog staža. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Treba se sada posle mog prethodnika, kolege, narodnog poslanika, vratiti na temu dnevnog reda, ali su svakom slučaju, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da budem kratak i koncizan, jer posle mene treba da govori još troje mojih kolega o važnim temama koje su danas na dnevnom redu. Kako im ne bih potrošio vreme, potrudiću se zaista da u kratkim crtama govorim o Zakonu o elektronskim komunikacijama, kao jednom novom zakonu, kao zakonu koji treba da stavi u pravne norme jednu veoma važnu oblast, oblast koja je u 21. veku u ogromnoj ekspanziji, u ogromnom razvitku.
U kontekstu moje konciznosti, mislim da se radi o veoma važnom i sistemskom zakonu koji, kao što sam rekao, počiva na četiri stuba. Prvi stub tog zakona jeste upravo povezanost. Ona treba da omogući da u narednom periodu svaki građanin, svaki privredni subjekt bude pokriven uslugama koje dolaze iz oblasti telekomunikacija.
Takođe, treba da se stvori pravni okvir da do kraja 2025. godine svako domaćinstvo bude pokriveno fiksnim internetom koji se pokazao značajnim, pogotovo u periodu Kovid krize kada smo imali i onlajn nastavu, ali i kada je mnogo građanki i građana upravo radilo od kuće. Predviđene su, koliko sam razumeo, na sednici Odbora, dve mere, da u onim oblastima, pogotovo kada pričamo o ruralnim područjima gde ne postoji ekonomska zainteresovanost operatera da te delove pokriju, naprave pokrivenost internetom, da se uvede i obaveza, ali i jedan vid podsticaja koji bi trebalo da ih podstakne da se i ti naši predeli koji geografski nisu, pre svega su dosta razuđeni stanovništvom, budu pokriveni, pre svega, internetom.
Takođe, želim da pohvalim i ono što će u narednom periodu, to je ogroman posao, definitivno to jeste jedna vrsta katastra, kada govorimo o tome gde nam je uopšte infrastruktura, gde su nam kablovi, gde je postojeća infrastruktura za te kablove, kako ne bi smo stalno iznova i iznova kopali za određenu infrastrukturu kada se sprovodi.
Drugi stub jeste jačanje konkurencije na način što će se povećati uloga RATEL-a kao regulatornog tela, koje će imati veća ovlašćenja upravo u sporovima. Ono što se sada prepoznaje jeste i deljenje postojeće infrastrukture. To je veoma značajno, pogotovo kada govorimo i o Beogradu, gde u 60% stambenih zajednica postoji mogućnost, tj. postoji mreža koji ima tehničke mogućnosti da podrži dva ili više operatera. Sada će to biti zakonska obaveza onog operatera koji je već u toj stambenoj zajednici sproveo svoju infrastrukturu, da ustupi i drugom operateru. Na taj način će se jačati sama konkurencija.
Treći stub jeste jačanje prava krajnjeg potrošača koji se nadovezuje na jačanje konkurencije, ali se zakonom predviđa i da će krajnji potrošač imati ista prava kao što imaju potrošači u zemljama Evrope. Prepoznaju se i mikro i mala preduzeća koja zbog svoje ekonomske moći nisu u mogućnosti da, tj. imaju negde iste mogućnosti kao i sve građanke i građani, tako da se i oni prepoznaju.
Četvrti stub jeste upravo jačanje efikasnosti kada je u pitanju upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Uvode se akucije. Pored toga, tamo gde neće biti potreba za aukcijom, jer nema zainteresovanosti, gde ima samo jedna zainteresovana strana, postoji mogućnost obnove dozvole, gde će RATEL direktno obnavljati dozvole, ali postoji i sistem sankcije gde će se u slučaju da se ne ispoštuje zakonom predviđenih normi, te dozvole i oduzmu.
Ono što je veoma važno napomenuti zbog pre svega građanki i građana jesu dve novine. Jedna se tiče registracije pripejd korisnika, to je veoma važno i značajno, neko od kolega je o tome govorio upravo zbog svih zloupotreba koje su postojale u prethodnom periodu, predviđeno je takođe, koliko sam informisan, koliko smo informisani na Odboru, to je bilo pitanje i da će stranci takođe moći da se registruju, tu pre svega govorim o turistima tako što će doći i priložiti pasoš. Nećete morati drage građanke i građani da idete u poslovnice, moći ćete sve to da uradite, koji ste korisnici pripejda i preko „eUprave“.
Druga novina jeste upravo da računi u papirnom obliku donekle odlaze u prošlost, moći će i bez vaše saglasnosti da vam stižu elektronski računi, ali ostavljena je mogućnost za svakoga ko želi da dobija u tom papirnom obliku da nastavi da dobija te račune. Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo koje je predvidelo da će to ići na trošak upravo operatera. Takođe, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Takođe ću probati u dva minuta samo da se osvrnem i o Zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima. Moram da kažem da smo pre dve godine kada smo taj zakon donosili nekako svi bili puni elana i govorili, pogotovo o jednom novom instrumentu koji je tada po prvi put uveden, tj. proizvođač-potrošač. Mislim da je taj zakon dobar. Vidim da su ove izmene i dopune koje se donose idu upravo u smeru definisanja odnosa oko balansiranja i strane koje će balansirati kada pričamo o obnovljivim izvorima energije i o tome u odnosu na povlašćene proizvođače, koji su u sistemu „fid in tarife“ ili u sistemu tržišne premije.
U svakom slučaju, da ne ulazim u same te detalje. Ono što želim da govorim, želim da samo sistemski napomenem da kada je veoma važno da kada govorim o balansiranju stalno iznova i iznova podstičemo i vas kao izvršnu vlast, da je veoma važno da bi smo stvorili adekvatne uslove za obnovljive izvore, ali ne samo i za njih, već i za naš termosektor iz kog dobijamo 70% električne energije u slučaju ispada određenog bloka.
Upravo radi te sigurnosti ukupnog elektroenergetskog sistema je važna izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa četiri agregata snage od 170 megavata po agregatu. Ono što je posebno značajno, jeste dva agregata, ministarka, vama to ne moram da govorim, snage od po 170, kao što sam rekao, ali potpune fleksibilnosti da uđu u sistem rada i da nam upravo održava ono što je najvažnije, naš elektroenergetski sistem, neki kažu stabilnim, ali kažu da je ispravnije reći sigurnim.
U svakom slučaju, hoću da pohvalim, pre nekih mesec dana ste bili na otvaranju, čini mi se, u Lapovu, 9,9 megavata solara. To je veoma važno, trebamo po mom mišljenju, biću slobodan i to da kažem da EPS guramo u tom smeru da se bavi obnovljivim izvborima, da ulaže u obnovljive izvore i u petak je bilo reči o tome, neki su vas optužili, ja zaista verujem da i vi stojite na ovome što je stanovište naše državne politike, a to je da je sama promena statuta EPS urađena u cilju njenog lakšeg poslovanja.
Mišljenja sam da vlasništvo, mišljenja sam da pre svega EPS treba da ostane u državnom vlasništvu, kao što sam mišljenja da vlasništvo ne upravlja bilo kojom firmom ili preduzećem. To radi znanjem i mislim da mi znanju trebamo da omogućimo da upravlja našim EPS-om i i siguran sam da za nju neće biti zime u narednom periodu. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.
Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.
Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.
Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.
Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.
Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.
Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?
Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine (šef odborničke grupe u SO Stari grad) | Opština | nadoknada po održanoj sednici | 13000.00 | RSD | 18.08.2020 - |
| JKP Beogradske elektrane (koordinator za ekonomska pitanja) | Grad | Mesečno | 110000.00 | RSD | 18.12.2019 - |