Ja ću samo kratku repliku, dve reči, verujem da kolega nije upoznat sa činjenicom.

Ne mora Ivica Dačić da se dokazuje Evropi i da postaje "Najevropljanin", jer kolega uvaženi Ivica Dačić je 2009. godine već proglašen za "Najevropljanina". Tako da je on od Evrope već dobio to priznanje i on ne mora da se dokazuje, ima konkretan dokaz. Da bi negde podvukao tu činjenicu, za „Najevropljanina“ su proglašavani, između ostalog, i pokojni premijer Zoran Đinđić, pa čini mi se i Mićunović. Tako da, Ivica Dačić nema tih preferencija da se u tom smislu dokazuje kada je veće, uvaženi kolega, u tom smislu i dokazan. Zahvaljujem.

16/3 MV/LjL

Samo bih kratko da razrešimo dilemu oko ovog pitanja.

Ministar Vujić je ovlašćen za zakon koji se trenutno nalazi na dnevnom redu. Što se tiče ministra Ivice Dačića, on je prošle nedelje ovde obrazlagao ovaj zakon veoma važan i sveobuhvatan koji se nalazi pred nama, nigde ne beži od rasprave u Parlamentu. Mislim da ste i sami svesni da Ivica Dačić kada je u pitanju Narodna skupština nema nikakav problem da se ovde pojavi i da o tome govori.

Ono što se tiče toga zašto se u ovom momentu ne nalazi ovde jeste jer je neka projekcija bila da bi amandmani mogli juče da se nađu na dnevnom redu i da se juče govori o njima zbog ranije preuzetih, ne ličnih, već državnih obaveza i zbog rasporeda kakav ima danas nije u mogućnosti da bude tu ali, evo da i tu razrešimo dilemu, tu je ministar Vujić koji ako niste primetili od jutros odgovara na sva pitanja koja se tiču ovog zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, ja ću kratko u ovom delu uvodnom obraćanja da, pre svega, kažem i stav SPS. Ne želim da ponavljam ono što je već rečeno samim zakonima, ministri su ih već obrazložili. Koleginica Tomić koja je govorila malo pre mene, moram da se složim sa njom na samom početku, i želim da iskoristim priliku kada je već ovaj set evropskih zakona, tako da ih nazovem, pred nama – mislim da smo uspeli po prvi put od početka ovog saziva Narodne skupštine da i u Narodnu skupštinu uvedemo jedan od postulata tih evropskih vrednosti, a to je da imamo jednu kvalitetnu i parlamentarnu diskusiju ovde i u tom smislu, kao predstavnik vladajuće većine, želim da pokažem jedan izraz dobre volje i da pohvalim i ministra Glamočića, sa jedne strane, i, sa druge strane, kolegu iz opozicije, kolegu Miroslava Aleksića koji je vrlo argumentovano ovde sa ministrom razgovarao na temu poljoprivrede, što je jedna od veoma značajnih i važnih i strateških tema kada je u pitanju Republika Srbija.
Kada govorimo o ovim zakonima, koji su pred nama, već je rečeno da je to usaglašavanje sa onim što su negde zakoni Evropske unije i Srbija svoje strateško opredeljenje ne krije. Naše opredeljenje jeste članstvo u EU. Moram da podsetim građanke i građane da taj put datira još od 2000. godine, da smo mi od tada, hajde da kažem, u nekoj vrsti pridruživanja. Pregovori su, čini mi se, otvoreni od kada je ova koalicija na vlasti – 2013. godine – i mi vrlo principijelno radimo na tome da postanemo punopravan član te velike porodice naroda. Mi geografski pripadamo Evropi, ali ne možemo na tu temu… Mislim da je nepošteno pred građanima govoriti na tu temu, a ne biti iskren i ne reći da je u tom smislu ideja zapadnog Balkana bila dobra ideja, jer bismo možda lakše zatvorili to čuveno Poglavlje 35 i da bismo možda sa mnogo manje otpora mogli da postanemo punopravan član te porodice.
Mislim da treba da se ovde pogledamo svi u oči i da otvoreno kažemo građanima, pre svega, ne jedni drugima, nego građanima, šta je to što je naša zvanična politika kada je u pitanju odbrana našeg suvereniteta, kada je u pitanju južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, kada je u pitanju borba u ovom trenutku za prava i položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je svakodnevno izložen torturi i, nažalost, u 21. veku nema prava koja, kada već pričamo o EU, svaka građanka i građanin te iste EU zaslužuje.
17/1 AL/JG 12.40 – 12.50
Takođe, treba otvoreno reći – mi smo ovde optuživani podsetiću vas još za izbore, čini mi se, 2022. godine u kampanji da ćemo obmanuti građane i da naša priča o tome da nećemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji će trajati taman toliko koliko i kampanja. Od tada je, čini mi se, prošlo četiri godine, a sankcije Ruskoj Federaciji nisu uvedene. To govorim jer to translatorno, takođe, je sigurno jedan od zareza kada se razgovara, a to bolje znaju kolege koje se bave tom temom i koji učestvuju i u Strazburu i u Briselu, kada je u pitanju EU.
Takođe, na samom kraju, kada govorimo o Evropskoj uniji, mi moramo da se opredelimo o tome, nije direktno povezano, ali da li ćemo ostati vojno neutralni. Stav Socijalističke partije Srbije po tom pitanju je vrlo jasan i nedvosmislen. Mi smatramo da je vojna neutralnost veoma važna za Republiku Srbiju i da je ona ta koja nam, takođe, otvara mnoga druga, kada govorimo o ekonomiji, o čemu je bilo reči, i o privredi, mnoga druga potencijalna tržišta ne samo kada pričamo o vojnoj saradnji, već i o privrednoj saradnji. Ali i veoma je važno da ostanemo vojno neutralni jer se to pokazalo i u prošlosti kao naša komparativna prednost ako govorimo još i u periodu Nesvrstanih i o nekoj bivšoj zemlji, čiji smo deo i mi bili, i za koju smo, da budemo potpuno otvoreni, najviše i mi, odnosno srpski narod i krvario. I to su sve, između ostalog, i teme kada govorimo o Evropskoj uniji.
Kada su u pitanju ovi zakoni, oni su veoma važni i značajni sa aspekta toga što mi njih treba da donesemo iz razloga što mi ovde u Srbiji uredimo život na najvišim mogućim standardima za naše građane. Treba da vidimo šta su to primeri dobre prakse. Ja se ne slažem da sve što je u Evropi je dobro. Ne treba da radimo slepi „kopi-pejst“, što je već bilo priče ovde, i da prepisujemo, što je nekada, da budemo iskreni, i bilo rađeno posle 2000. godine, već da vidimo šta su primeri koji su se u praksi dobro pokazali i njih da, da prepišemo, i što je najvažnije da ih implementiramo ovde, pre svega zbog nas i zbog naših građana, i da na taj način dižemo i uslove i kvalitet života u Srbiji, ali ne treba to, kao što sam rekao, radimo slepo.
Takođe, želim da pohvalim i ono što je neko iz opozicije, da ne bih pogrešio, takođe, pohvalio i zakon, koji je na dnevnom redu, o suzbijanju trgovine ljudima. Jedna veoma važna i veoma značajna tema. Nažalost, predmet, da se tako izrazim, trgovine ljudima u najvećoj meri su žene i deca. To je jedna veoma ozbiljna tema i ovaj predlog zakona, koji se nalazi pred nama, po prvi put na jedan sveobuhvatan holistički pristup pristupa jednoj ovakvoj složenoj kompleksnoj temi, kakva je tema trgovine ljudima. I mislim da bi bilo veoma važno i značajno ako oko mnogih stvari ne možemo da se složimo jeste da pokažemo barem po tom pitanju da imamo jedinstven stav i da svi zajedno glasamo za taj zakon.
Takođe, želim još o jednoj stvari da govorim, a to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju i izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji. Juče je neko od kolega, takođe, govorio o tome i rekao da po Planu strategije Evropske unije do 2035. treba da se pređe na, tj. ne treba više prirodni gas da se koristi do 2050. ili kako već. Opet se vraćam na ono o čemu sam govorio. Mi treba da gledamo sebe. Sigurno je da je bazično prirodni gas, kada govorimo o bazičnim resursima, jedno od rešenja kada govorimo tom tranzicionom energetskom putu. Sve više se pokazuje da obnovljivi izvori, oni inicijalni obnovljivi izvori, a imali smo, čini mi se, slučaj i pre par meseci u Španiji, nisu toliko sigurni i ne možemo se osloniti samo i isključivo na Sunce, na vodu, odnosno na solar ili na, ako pričamo o vetru, vetro-parkove. Trebaju nam
17/2 AL/JG
bazični izvori energije, kao što su, između ostalog, ugalj, koji nije toliko dobar za zaštitu životne sredine, odnosno zagađuje, da budem precizniji, ali u tom smislu treba razvijati one izvore koje možemo koristiti od prirodnog gasa i one izvore, i bilo je reči o tome u prethodnom periodu, ja neću govoriti o tome, ali bilo je reči i o strateškom opredeljenju u nekom narednom periodu kada je u pitanju i nuklearna energija. Lično smatram da i u tom smislu treba razmišljati, ali možda i na način da se uđe u neko suvlasništvo, ako postoji mogućnost, u već postojećim nuklearnim elektranama negde u regionu. Ako bi mogli takav jedan koncept da razvijamo, takođe, mislim da za državu Srbiju ne bi bio loš koncept.
Ali da se vratim na ono o čemu sam malopre govorio. Mi treba da gledamo sebe, mi treba da razmišljamo o Srbiji, o našim građankama i građanima. Pozivam sve koleginice i kolege iz opozicije da podrže, pogotovo one proevropske, koji se tako deklarišu, ove zakone, da pokažemo da, sa ovog mesta, možemo da razgovaramo i zato sam na samom početku obraćanja istakao i pohvalio i kolegu Aleksića, jer mislim da je prethodnih godinu, godinu i po dana, odnosno u prethodnom periodu, bio ovakav dijalog, iz ove sale, mislim da bi neke stvari mogle i da se preduprede i da do mnogih stvari ne bi došlo.
Bilo je reči o ovoj vladi, kojoj je juče, čini mi se, bilo tačno godinu dana kako je izabrana. Mislim da je ova vlada radila u jako kompleksnim uslovima, da je ova vlada imala, kada govorimo o onom unutrašnjem planu, jedan nezahvalan zadatak, da su svakog dana članovi Vlade morali neretko da se bave i temama koje nisu njihove teme, nisu iz oblasti njihovih resora, i mislim da mnogi u ovoj sali nisu verovali da će ova vlada izdržati godinu dana. Tako da je to već samo po sebi uspeh kada govorimo o ovoj vladi. Da li bih i ja mogao da kritikujem – mogao bih, ali mislim da je i ovo pošteno reći kada je u pitanju ova vlada, pogotovo imajući u vidu i rekonstrukciju koja je prethodila izboru ove vlade.
Tako da, mislim da, a imajući u vidu, i o tome je bilo reči, šta se događa i na globalnom nivou, ratovi koji se dešavaju, već smo zaboravili ono što se događa, što se događalo u Gazi, o Ukrajini da ne govorim, već se dogodila Venecuela, pa za njom imamo Iran, i to se sve desilo u poslednjih skoro godinu dana. Tako da, živimo u jednom veoma dinamičnom periodu i zato je važno da mi kao predstavnici građanki i građana odgovorno, ne kratkoročno, ne čisto iz svojih partijskih interesa, već odgovorno, državnički ili okrenuti ka onome što jesu državni interesi, nastupamo, govorimo i na taj način se ponašamo, jer verujem da samo tako u ovim, kao što sam rekao, u ovom složenom i dinamičnom periodu možemo da sačuvamo mir u našoj Srbiji.
Da ne dužim, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Još jednom ću iskoristiti priliku da pozovem sve da takođe glasaju za ove predloge zakona i, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine. Kratko ću. Prošle nedelje sam rekao, čini mi se, da je neko kolege posavetovao da oni treba da budu kopija SPS i uporno se trude već mesecima da negde se predstave kao socijalisti.

17/1 MZ/LjL 12.45 - 12.55

Kad je bio onaj zakon vezan za izvršitelje, tada sam rekao da će se na glasanju videti ko su socijalisti, jer ne možete da se predstavljate kao levičar a da jedan takav zakon, koji je par ekselans, štiti najugroženije, pričam o onom zakonu, a tiče se da izvršitelji ne mogu da na ulicu, figurativno rečeno, izbace vlasnike stanova do 60 kvadrata, da će se tada videti ko će glasati za taj zakon i ko su socijalisti. Kolega i njegova poslanička grupa koji je malo pre govorio, to mogu građani i građanke da provere, uvažena predsednice Narodne skupštine, taj zakon, između ostalog, nisu podržali.

Kada je u pitanju Socijalistička partija Srbije, takođe primećujem jednu preveliku brigu od strane uvaženog kolege, predsednice Narodne skupštine, ja ne znam da li vi to primećujete, ali ta briga je zaista lako izražena, ne znam zašto se on sekira oko SPS-a, ne znam zašto se sekira za njenog predsednika Ivicu Dačića?

Ministarstvo unutrašnjih poslova, već smo govorili o tome, je u prethodnih godinu i dva meseca, koliko je već prošlo, radilo jedan zaista odgovoran, naporan, težak posao. Bili su preko 100% svojih mogućnosti angažovani svakoga dana, preko 20 hiljada neprijavljenih skupova je bilo, uz redovne aktivnosti koje su imali, i mislim da kada govorimo o Ministarstvu unutrašnjih poslova, o pripadnicima policije, mi kao narodni poslanici i kao predstavnici građanki i građana, ne smemo da izgubimo iz vida da smo mi predstavnici tih ljudi, njihovih porodica i da negde uvažavamo sve ono što su radili u prethodnom periodu.

Ako je ova kritika išla u smeru da li je policija u nekim situacijama prekoračila svoja ovlašćenja, o tome je i ministar Dačić govorio, apsolutno unutrašnja kontrola radi svoj posao i neće biti zaštićenih, ali nemojmo da zbog toga 99% onih koji pošteno i vredno rade svoj posao, u skladu sa zakonom, na ovaj način okarakterišemo.

I da zaključim, predsednice, izvinjavam se, uzmite mi od vremena ovlašćenog, samo da zaključim, nemojte se sekirati, kolega, za Socijalističku partiju Srbije, nemojte se sekirati za to da li ćemo mi postojati, već sam vam rekao i prošle nedelje, 35 godina postojimo, odgovaramo, za razliku od vas, isključivo i samo građankama i građanima, narodu Republike Srbije, oni nam daju poverenje i jedino se njihovog suda plašimo. Ako oni budu procenili da je naše mesto u ovom domu, mi ćemo biti tu. Ne trčimo ni kod koga da se pravdamo, ili molimo, ili govorimo, ili da razgovaramo, ili da tužimo, da se žalimo, kako god, jedino pred njima stojimo i verujem, duboko verujem, da će to tako biti i dalje. Kroz ovu salu su prošli mnogi, ali, kolega, očigledno, niste se malo bavili nekom istorijom parlamentarizma, Socijalistička partija Srbije je bila konstantna. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, potpredsednice.

Sada je tema otišla na široko i predaleko od onoga zbog čega sam se ja javio, ali smo pomenuti u jednoj od diskusija pre nekih desetak minuta i u kontekstu spočitavanja šta radi SPS, da li je ona nečiji privezak i da direktno odgovorim na sve ono što su bile prozivke.

Socijalistička partija Srbije nije ničiji privezak nikada bila, niti će biti.

Čini mi se da je vas neko očigledno posavetovao da je vaše biračko telo u okviru Socijalističke partije Srbije i vi pokušavate sada da budete kopija Socijalističke partije Srbije, ali to vam ne uspeva i vi ste uporni u tome, ali ne znam kako ne shvatate da ono što je biračko telo Socijalističke partije Srbije za ovih 35 godina jesu građanke i građani Srbije, narod Srbije koji pre svega voli Srbiju, koji štite i brane njen državni i nacionalni interes, koji građane i građanke gledaju sve kao jednake i ravnopravne i koji se bore i za Srbiju i za narod, ali i partija koja je pre svega odgovorna i državotvorna i nije se nikada na prvom mestu vodila svojim partijskim interesima.

31/1 TĐ/MJ 15.55 – 16.05

U kontekstu toga podsetiću javnost da je upravo tu, ako pričamo o EU i o tome ko su veći Evropljani, viznu liberalizaciju potpisao tada ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Ako govorimo, takođe, o otvaranju poglavlja, odnosno pregovora sa EU, pardon, to je takođe uradio ministar iz redova SPS, a tada ministar zadužen za evrointegracije Ružić, a sa našim koalicionim partnerima iz SNS. Ako govorimo o tome da su svi jednaki i ravnopravni, ja ne znam zašto bi nekome smetalo da uvažena koleginica Elvira Kovač, između ostalog ispred države Srbije, takođe učestvuje u pristupanju Srbije EU. Ako smo svi jednaki, ako smo svi ravnopravni kao građani i građanke, onda mislim da nije važno da li je neko Bošnjak, Mađar, Rom ili bilo koje druge nacionalnosti, ako je država Srbija jedina njegova kuća i njegov dom.

Da završim priču, izvinjavam se, i hvala vam što ste mi dali više vremena da odgovorim na sve ovo.

Nemojte brinuti za SPS. Socijalistička partija Srbije postoji, kao što sam rekao, 35 godina i, uvaženi kolega, politikom se ne bavim ad hok. Za nas je politika jedna veoma ozbiljna stvar, ne učestvujemo u temama ad hok i u dnevno-političke svrhe kako vi to volite da drugima spočitavate. Za nas naši stavovi se ne menjaju iz godine u godinu, već su oni principijalni i uvek smo to govorili.

Još jednu stvar samo da kažem, uzmite mi od vremena ovlašćenog, molim vas.

Kada je u pitanju tema Jasenovca koja se pokrenula, tu rezoluciju je u ovoj Narodnoj skupštini podnela pre četiri godine poslanica SPS, uvažena gospođa Smilja Tišma koja je bila logoraško dete, koja je bila u logoru Jasenovac, koja je uspela da preživi, nažalost njena porodica nije. Ona je podnela tu rezoluciju još pre četiri godine.

Jasenovac je nešto o čemu moramo na svakom mestu da govorimo i da insistiramo na onome što se tada dogodilo. Više stotina hiljada nevinih žrtava je tu svoje živote položilo, oko pola miliona, čak preko pola miliona ljudi. To je jedini logor koji je zabeležen u ljudskoj civilizaciji koji je imao poseban, da kažemo, deo gde su bila smeštena deca, preko 76 načina za ubijanje srpskog, romskog i jevrejskog stanovništva i mi o tome ne smemo da ćutimo.

Da li nekome smeta izložba u holu Narodne skupštine, ja verujem da svakom civilizovanom čoveku tako nešto ne sme da smeta i u ovom Domu Narodne skupštine mislim da jeste mesto da mnogo češće jedna takva postavka bude izložena i da podsećamo ukupnu javnost koliko je taj Jasenovac bio strašan i koliko su njegove posledice ogromne, a na žalost zaokružena su onim dešavanjima 90-ih godina na prostoru današnje Hrvatske.

U svakom slučaju za one koji sumnjaju ne moraju da brinu mnogi su dolazili i prolazili kroz ovu Narodnu skupštinu, tako će biti i dalje, pošto je definitivno činjenica i aksiom SPS će i dalje biti tu dok god nas građanke i građani budu podržavali u tome, a do sada nas jesu podržavali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvažene građanke i građani, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas, između ostalog, diskutujemo i o izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu i ponovo imamo taj narativ, kao i u jučerašnjem danu, vraćamo se na neke 90-te godine, vraćamo se na ono što je bilo.

Neosnovano se optužuju, između ostalog, i socijalisti za nekakva dešavanja koja su bila. Da vam kažem, uopšte nemam nameru da idealizujem ulogu SPS u tim godinama.Kao što sam i juče rekao, danas ću ponoviti, mi smo političku cenu tada platili, ali ono što nam se ne može spočitavati jeste da smo na bilo koji način izdali nacionalne i državne interese Republike Srbije.

Osvrnuću se na par diskusija koje su bile pre mene. Jedna se tiče toga da je između ostalog na putu ka napretku Republike Srbije, između ostalog da je problem to što je Republika Srbija postala utočište za ratne zločince.

E, sada, to je lako reći, to nije problem. U Srbiji se može svašta da izgovori, nikome i ne sme da bude problem, ali činjenice govore nešto drugo. Činjenice govore da je od ukupno 161 procesuiranog u Haškom tribunalu, 94 bilo srpske nacionalnosti, 29 Hrvata itd.

41/2 AL/MP

Od osuđenih ukupno je osuđeno 90 ljudi. Od toga je 62 Srbina, 18 Hrvata, pet Bošnjaka i jedan Albanac. Ako govorimo o zbiru, na 1.138 godina zatvora su osuđeni Srbi.

Sada postavljam pitanje – na koji način je Srbija to tačno postala utočište za ratne zločince?

Nažalost, koleginica Elvira Kovač je već tu izanalizirala ono što je jeste izveštaj Evropske komisije, ono što jesu zamerke, kao što je između ostalog vladavina prava i ono što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Sa druge strane, ima pomaka, kako sam izveštaj kaže, u oblasti ekonomije i privrede, IT.

Kada govorimo o normalizaciji Beograda i Prištine, to je sve u redu i naravno na tome treba raditi, ali želim da podsetim celokupnu javnost da mi 10 godina čekamo na ispunjenje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO. Šta je sa poštovanjem Rezolucije 1244? Šta je sa Rezolucijom Generalne skupštine UN o tehničkom i statusno neutralnom dijalogu? Zašto to ne spomenete? Srbija je uradila sve što je bilo do nje. Zašto Evropska komisija na taj način ovaj izveštaj onda ne prezentuje? Evo, 10 godina od 2014. godine mi govorimo o ZSO.

42/1 MV/CG 17.55 – 18.00

Koliko je bilo samo napada na srpsko i nealbansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije u poslednjih 25 godina? Ovde se neprestano radi jedna vrsta inverzije i zamene teza, u kojoj se mi konstantno stavljamo u jednu vrstu odbrane.

Govorilo se ovde i o suverenosti. Pa da, Republika Srbija je izabrala da bude vojno neutralna i da brani svoju suverenost kada govorimo o Kosovu i Metohiji. I da, nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Ruska Federacija i Kina u Savetu bezbednosti UN imaju pravo veta. Ako želimo da zadržimo naše partnere, moramo da se onda i mi ponašamo odgovorno prema njima. Da li je to uvek lako? Nije.

Takođe je bilo ovde analiza ovog izveštaja od strane nekih koji se predstavljaju kao antifašisti. U tom izveštaju, između ostalog, jedna od zabeležbi jeste da se kao zamerka navodi i to što je 9. maja rukovodstvo na čelu sa predsednikom Republike bilo u Moskvi na obeležavanju parade. Hoćemo li i toga da se stidimo? Da li ćemo početi da se stidimo što smo bili na pravoj strani istorije?

Takođe, u tom izveštaju stoji i zabeležba da smo se pridružili 41 zemlji koje su potpisale izjavu koju je pročitala Ruska Federacija u Savetu UN povodom 80 godina od pobede. Da li treba da se stidimo što smo tada branili istinske evropske vrednosti, slobodu i demokratiju na najstarijem kontinentu? Ne znam zašto i to ne spomenete? Mi se ne stidimo i mi podržavamo što smo tada bili tog 9. maja na obeležavanju. Naravno, treba neke stvari prihvatiti.

Kada govorimo o EU, stav Socijalističke partije Srbije, naše strateško opredeljenje jeste put ka EU i to jeste naša politika. Ono što predstavlja EU jesu određene norme i mi ka tim normama moramo i trebamo da težimo, pre svega zbog nas samih. Nas niko ne treba da tera na to. Ulazak u EU jeste naš cilj, ali kada govorimo o onome što se nama spočitava jeste i kolika je naša usklađenost i tu se govori oko 60% usklađenosti sa politikom i sa onim što od nas zahteva EU. Ako ćemo otvoreno da pričamo, dobar deo toga jesu i ono što se zove paket sankcija Ruskoj Federaciji. Malopre sam govorio o tome

Šta ćemo da radimo kada je u pitanju Republika Srpska i Dejtonski sporazum? Mi možemo da vodimo otvorenu politiku usklađenosti sa EU, kao što to rade određene zemlje u našem regionu, ali onda nemojmo da govorimo o suverenosti, jer onda suverenost ne postoji.

Naravno, treba biti svestan i realnosti koja nas okružuje. Kao što sam rekao, naš strateški cilj jeste EU, mi idemo ka tamo. Nama jeste cilj, mi i pripadamo evropskim narodima, mi smo Evropu više puta branili. Ako se vratimo i pre 700 godina bili smo jedna od brana tih evropskih vrednosti i srpski narod je uvek bio slobodarski.

Ali, ako ćemo da branimo ono što su naši državni i nacionalni interesi, a to jeste Kosovo i Metohija, to jeste kroz tu prizmu i odnosi sa Ruskom Federacijom i Kinom, to jeste vojna neutralnost, onda to, gospodo, nije baš tako lako.

Ovde se moglo čuti kroz tu prizmu i zamerke na Generalštab, da se daje nekome ko nas je bombardovao. Onda, s druge strane, ide argumentacija da smo okruženi zemljama članicama NATO pakta i da moramo da vidimo šta ćemo sa tim i da li je dobra politika vojna neutralnost. Ponovo ulazimo u dvostruke aršine. Gospodo, mi moramo sami pred sobom da se odredimo šta hoćemo.

Ono što jeste stav Socijalističke partije Srbije jeste da mi našu politiku ne menjamo, čuvamo Republiku Srbiju, čuvamo našu suverenost, naravno, radimo na poboljšanju životnog standarda naših građanki i građana, čuvamo ukupnu bezbednost Republike Srbije, vodimo računa o pravima i položaju srpskog naroda, pogotovo kada govorimo o regionu. I to bez obzira gde da pričamo i sa kim da razgovaramo, od toga ne odstupamo.

42/2 MV/CG

Kada je pitanju Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, u Narodnoj skupštini mi ćemo u Danu za glasanje podržati tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da smo spomenuti u kontekstu vraćanja u neke 90-te godine, moram da primetim da postoji dosta kontradiktornosti u izlaganju kolege koji nas je spomenuo, jer on s jedne strane govori o važnosti suverenosti, odbrani naše suverenosti i pitanju Kosova i Metohije kroz tu prizmu i onda optužuje socijaliste za neku izdaju, samo ne znam čega, šta su to socijalisti izdali tih 90-ih godina? Da, socijalisti jesu platili skupu političku cenu, te politike odbrane državnih i nacionalnih interesa.

Pa, zar neko misli da socijalisti tada na čelu sa Slobodanom Milošević nisu mogli da urade sve ono što je urađeno nakon 5. oktobra 2000. godine. Da nisu mogli da donesu zakon o privatizaciji, da nisu mogli da prodaju za par eura ili centi preduzeća, da nisu mogli pod parolom otvorenog tržišta tzv. Lese fer-a da otvore tržite i da puste na taj način i strane banke kao što je urađeno posle 2000. godine. Da odustanu od Republike Srpske koja nam se takođe prebacuje. Da odustanu od Dejtonskog sporazuma. Da odustanu od rezolucije 1244. E, pa gospodo to je sve na kraju, nažalost bila cena koju su platili socijalisti i naš vojni vrh u Haškom tribunalu.

39/3 JJ/MT

Nemojte nas optuživati za izdaju jer socijalisti nisu izdali srpske, odnosno državne i nacionalne interese Republike Srbije.

Možemo da pogledamo i zašto ne spomenete onda kada već o tome govorite na koliko su osuđeni nečiji tuđi politički i vojni predstavnici iz drugih republika kada pričamo o Haškom tribunalu i o toj Evropi i njihovim demokratskim vrednostima. Zahvaljujem.

40/1 VS/LjL 17.30 – 17.40

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Nadam se da mi nećete zameriti.

Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.

Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.

Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.

Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.

Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.

Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.

Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, imali ste priliku da čujete od koleginice pitanje za poslaničku grupu šta se dogodilo u Sečnju, pa bih ja iskoristio priliku da krenemo od početka.

Socijalistička partija Srbije je u Negotinu i Mionici izašla zajedno zajedno sa svojim koalicionim partnerima, okupljenih oko SNS i želim da čestitam socijalistima i u Negotinu i u Mionici na sjajno obavljenom poslu, na dobrom rezultatu i mislim da su građanske i građani potvrdili svoju opredeljenost za našu koaliciju, dajući joj ponovo poverenje i priliku da naši predstavnici i u naredne četiri godine i u Negotinu i Mionici vode te opštine.

Za one koji ne znaju, kada je u pitanju Negotin, tu poslednja dva izborna ciklusa, uključujući i ovaj treći, idemo zajedno sa našim koalicionim partnerima iz SNS. Kada je u pitanju Mionica, tamo smo na prethodnim izborima pre četiri godini ostvarili rezultat od 12% i vrlo smo zadovoljni rezultatom koji je sinoć ostvaren.

Što se tiče izbora u Sečnju, mislim da ne možemo da budemo nezadovoljni tim rezultatom, imajući u vidu da pre nekih dva meseca kada su održani izbori u

Zaječaru, mnogi su se ovde ponadali da je to kraj SPS. Tada sam vam rekao i sada ću ponoviti, mislim da se prerano ti koji su se ponadali, da se prerano raduju. Mislim da su to izbori u Sečnju potvrdili.

Tada sam vam rekao i sada ću vam ponoviti, ne znam sa kojim pravom i sa kojom argumentacijom neki od vas ovde likujete, jer vaša partija, vaša udruženja u piku svoje popularnosti ne mogu da ostvare kad bi izašli samostalno ni dva procenta i to su izbori takođe juče potvrdili.

Što se tiče ministra Dačića i kada je u pitanju država Kongo, za one koji ne znaju, a očigledno da ima u ovoj sali, ta država pod svim pritiscima 2019. godine koje je trpela, nije odustala od svoje spoljne politike i vrlo principijelno je zadržala svoj stvar i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, ne priznajući lažnu državu „Kosovo“.

Mislim da barem iz ovog visokog doma ta država zaslužuje mnogo veće poštovanje i da ako već imamo odgovoran pristup prema svojoj zemlji, onda je za početak na nama da poštujemo naše prijatelje i naše partnere koji poštuju nas. Zahvaljujem.

Hvala vam, potpredsednice, kratko ću.

Prvo, što se tiče ovog slogana „Služimo narodu“, to je, gospodine Aleksiću, naš slogan. To je slogan SPS, nemojte nam to krasti.

Ministar Gašić je probao da raspetlja vaš Gordijev čvor, verbalni, koji ste napravili ovde i samo ću ja da se nadovežem na to, a to je ministar Dačić nije ni pokušao, niti je ikada bio portparol vojske, niti je to pokušavao. Nije bio ni ministar vojni, on je ministar unutrašnjih poslova, gospodine Aleksiću, i svoj posao obavlja.

Što se tiče policije, tu bih se složio, mislim da ovakve kvalifikacije ne stoje, tamo je 99% ljudi koji maksimalno odgovorno i profesionalno rade svoj posao.

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsednice Skupštine.

Mislim da moj kolega ne razume dobro način funkcionisanja MUP i policije.

General Vasiljević je taj koji je direktor Policije i koji, da tačno, operativno upravlja policijom. On je prvi čovek policije i kada bi mu se, to što vi govorite i to što vi sada ovde navodite kao nešto što je problem, kada bi ministar Dačić vas slušao sigurno bi bio u sukobu sa zakonom i ovlašćenjima koja ima kao ministar unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Prvo, Dušan Bajatović ima prava da drži političke govore kada je u ddomu Narodne skupštine, jer je šef poslaničke grupe SPS, ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da je ovo i mesto gde treba, između ostalog, da se drže politički govori.

Čini mi se da prethodni govornik nije bio tu kada je Dušan Bajatović imao svoje izlaganje na temu budžeta, jer da je bio tu bi čuo da je bilo svega, samo nije bilo političkog govora. Bila je vrlo stručna analiza i mislim da je moglo mnogo toga da se čuje.

Treća stvar, koleginica Tomić mislim da je već odgovorila vezano za ulaganje u Banatski dvor i proširenje kapaciteta. Neću da citiram Dušana Bajatovića, koji često voli da kaže, ali to jeste u ekonomskoj teoriji, ja ću malo drugačije da ga parafraziram, da ne treba sve držati u jednoj korpi.

I, na samom posletku svega ovoga, ne tiče se konkretno prethodnog govornika, ali samo želim da malo skrenem pažnju da ipak malo dostojanstva, kulture ili kolegijalnosti, kako god, na kraju krajeva ljudskosti pokažemo i da ne prepričavamo neformalne razgovore bez svedoka i da to koristimo ovde u sali visokog Doma Narodne skupštine u kom nema druge strane i u kom nema ko da posvedoči. Mislim da to nije korektno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednici Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani, nažalost, okolnosti u kojima se nalazimo su jako dinamične, pa nas teme malo prestižu, tako da od jutros, umesto da smo se bavili najvažnijim zakonom koji se donosi u jednoj godini za narednu godinu kakav je budžet, mi smo imali razgovore i Kolegijum koji je predsednica održala na temu ulaska u Narodnu skupštinu. Nadam se da će to sutra biti, kao što je i dogovoreno i kako je i sama predsednica Narodne skupštine rekla, da će to biti rešeno.

U svakom slučaju, kada je reč o budžetu za 2026. godinu, njega ne možemo posmatrati odvojeno ili parcijalno od dešavanja koja nas okružuju, kako na spoljnom, tako i na unutrašnjem planu, on je proizvod toga. Mislim da, u globalu govoreći, možemo biti zadovoljni time što budžet projektovan za 2026. godinu nastavlja da ima rast.

Ono o čemu je takođe bilo reči, učešće ili udeo javnog duga u samom BDP-u pada, on će biti na nekih 44,5%. Podsećanja radi, 2012. ili 2013. godine udeo javnog duga je bio mnogo veći, preko 63%, i tada su povučene jako teške i restriktivne mere, zahvaljujući kojima, kada govorimo kroz prizmu fiskalne politike, mi danas možemo da govorimo o jednom nadasve stabilnom budžetu. Taj budžet nam omogućuje za sledeću godinu da na projektovanu inflaciju koju imamo mi nastavimo sa rastom plata i penzija.

Penzije nastavljaju da rastu za 12,2%, plate u javnom sektoru za 5,1%, tako da, pored svih povećanja koja su bila, i kada govorimo o obrazovanju od 28% i u zdravstvu oko 19% u ovoj godini, mislim da imamo stabilne i javne finansije i da građani u tom smislu ne moraju da brinu.

Ovaj budžet nastavlja sa kapitalnim investicijama, to je veoma značajno i važno. Ovde je bilo reči da li je, između ostalog, ovakav budžet i njegov rast proizvod inflacije. On je proizvod pre svega kapitalnih investicija i ulaganja koja imamo u našu zemlju. Te investicije se nastavljaju.

Kada govorimo o ulaganjima u našu infrastrukturu, mi smo do sada izgradili preko 600 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kada govorimo o železničkom saobraćaju, tu je rekonstruisano i modernizovano oko 700 kilometara pruga i 100 kilometara nove pruge je izgrađeno, kada govorimo o pruzi od Beograda do Subotice, ali nastavlja se takođe ulaganje i u modernizaciju pruge Beograd-Niš, takođe od Niša do Dimitrovgrada.

Kada govorimo o auto-putevima, veoma značajna je deonica Moravskog koridora, koja ide od Pojata do Preljine, čime ćemo faktički auto-put Beograd-Niš spojiti sa auto-putem Miloš Veliki. Takođe, počinje i nastavlja se izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin. Sve ovo je mnogo značajno jer Srbiju čini mnogo povezanijom zemljom, atraktivnijom, kada govorimo o investicijama. U prilog tome, kada govorimo o investicijama, ono što bi samo možda sigurno mogli malo više da poklonimo pažnju jeste jačanje naše domaće proizvodnje.

Pošto nemam mnogo vremena i moje kolege će govoriti, ono što želim da pohvalim, u ime SPS, odnosno naše poslaničke grupe, jeste zakon koji se tiče Zakona o udžbenicima od nacionalnog značaja. Smatramo da je to veoma značajno i važno da imamo unificirane udžbenike koji se tiču i geografije i srpskog jezika i književnosti i drugih predmeta, muzičkog i likovnog. Bilo je ovde razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one pre svega govore jednim unificiranim rečnikom. Ali kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima i naše ministarstvo, ali i da na sam sadržaj i na štampanje utiče naš Zavod za izdavanje udžbenika i u tom smislu apsolutno podržavamo ove izmene i dopune ovog zakona.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati predloženi budžet, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani i uvaženi građanke i građani, javio sam se samo da repliciram, da ne ispadne da SPS beži od prošlosti. Mi nemamo čega da se stidimo, mi smo ponosni na svoju prošlost, na antifašističku borbu, ponosni smo na Narodnooslobodilačku vojsku, koja je oslobodila 1945. godine našu zemlju. To uvek ističemo, toga se ne stidimo. Samo prosto smatramo da današnji dnevni red i današnja sednica je trebalo da ide u smeru onoga što se u prethodnih 18 meseci vodilo u javnosti, a to jeste birački spisak i Zakon o biračkom spisku.

Sada, koliko razumem, od strane dela opozicije zapravo to je bila samo tema kojom su oni pokušavali očigledno da dobiju neki prostor, ali očigledno da ih ta tema suštinski ni ne zanima, niti ih interesuje i to najbolje pokazuju i diskusije u ovom visokom domu.

Iz tog razloga se nismo ni javljali kada je bila tema u toku dana i Maršalata. Opet zarad javnosti, SPS, kada je bio u pitanju Maršalat tada, čini mi se da je on negde 2006. ili 2007. godine dat za Američku ambasadu, SPS nije učestvovala u tome. Ne znam zašto bi se to takođe nama prebacivalo.

Iz diskusija ne mogu da shvatim, juče, ko je bombardovao Generalštab, čak u jednom momentu smo mi optuženi da smo mi krivi za bombardovanje Generalštaba, kao da smo ga mi rušili, mislim na SPS.

Da zaključim svoju diskusiju i ovu repliku, čini mi se da sada se pozivaju na antifašističku borbu i na partizane i na odbranu kroz tu prizmu arhitektonskih rešenja oni isti koji su, ako me sećanje ne vara, do relativno skoro branili i Stari savski most. A ja ne znam ko je izgradio Stari savski most. Da li su to radili partizani ili su to radili Nemci, odnosno fašisti. U svakom slučaju, ne znam šta je bez veze, šta nije bez veze, mislim da diskusija u ovom visokom narodnom domu treba da se radi tamo gde je tema i mislim da građane mnogo više zanima birački spisak i ono na šta smo utrošili 18 prethodnih meseci, a mislim da je to jedan veliki iskorak i dobra stvar i da je sreće da svi ovde zajedno podržimo ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Ne znam odakle da krenem. Četiri konfuzna minuta, svega pomalo, ničega suštinski, prazna demagogija, glasno se govori, kao po običaju, prazna priča i sada, naravno, izazovu se replike. Sada mi treba da odgovorimo.

Prvo, ne znam da se govori o recidivima komunizma. Njegov kolega iz opozicije je malopre rekao – smrt fašizmu, sloboda narodu, jer je danas 20. oktobar. To je dan kada je Beograd oslobođen i mislim da su ga partizani oslobodili. Ne znam da li ga je neko drugi oslobađao, možda kolega ima neku svoju istoriju.

Onda se nastavi dalje, pa se pređe na srpske generale, začini se Slobodanom Miloševićem, optuži se za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ne znam da li su Srbi napadnuti ili su Srbi napadali, i to je dosta konfuzno. Kažu da smo tamo izgubili. U redu, možda jesmo, možda nismo, u svakom slučaju, ono što jeste ostalo iza Miloševića, to stalno ponavljamo, jesu dva spomenika, jedan je Dejtonski i Republika Srpska, drugi je Rezolucija 1244, i to su dva pravna sporazuma u međunarodnim okvirima koji nam i te kako garantuju, pre svega, kada govorim o Kosovu i Metohiji, naš teritorijalni suverenitet, ali i kada govorimo o Republici Srpskoj. Prvi put srpski narod zapadno od reke Drine ima svoj entitet.

Ne bih dalje širio priču, kolege su već govorile istoriju, kolega koji nam se obratio, kolege SNS su već opisale tu istoriju, čini mi se da tu postoji možda, neki dramatičan period u toj istoriji političkog razvoja, kolege Parandilovića. U svakom slučaju, ne bih se ja upuštao u to, to neko drugi treba i mnogo bolje od mene bi umeo da objasni. U svakom slučaju, kada je u pitanju SPS, ipak iz naših usta kada se kaže – smrt fašizmu, sloboda narodu, ima neku težinu. Zahvaljujem.