Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Pa teško je ovde kao predstavnik Socijalističke partije Srbije sedeti, a ne uključiti se u ovu diskusiju.

Predsednice, koristiću vreme poslaničke grupe ili ovlašćenog, kako god.

Gospodin Pavlović je tu napravio jedan dobar uvod. Ušli smo u ideološke razlike i mislim da kada o svemu govorimo, a imajući u vidu i ograničenja koja ja imam lično kao neko ko je 1991. godine rođen, tako da kada govorimo o tom Titovom vremenu, ne mogu da govorim iz prvog lica. Prosto, tada nisam ni bio rođen, ali mogu da izanaliziram to vreme kroz političku uređenje kakvo jeste bilo, a to jeste komunističko i ekonomsko, a to jeste socijalističko, na mom primeru, moje porodice, moj otac koji je bio dete jednog stolara i jedne domaćice verovatno nikada u nekom drugom vremenu, to

23/2 GD/JG

jest u današnjem vremenu kapitalizma jako teško bi uspeo da završi sve škole i fakultete koje je završio i da uz pomoć države kasnije reši i stambeno pitanje i mnoge druge stvari, tako da to vreme o kojem govorimo na jedan način, tada je imalo i te kako svoje prednosti i te kako je davalo rezultate.

S druge strane, govoriti o tom vremenu iz današnje perspektive mislim takođe da je možda pomalo i gubljenje vremena. Ako analiziramo Kinu, Kina je možemo reći mešavina socijalizma i kapitalizma, uz dominantnu ulogu države koja kontroliše svoje tržište i kroz svoja državna preduzeća ne dozvoljava jače potrese kakve smo mogli da vidimo u zapadnim zemljama, pogotovo 2010. godine. Ali ono što želim da kažem jeste, ako već govorimo i o samom tržištu nekretnina, taj komunizam, odnosno to Titovo vreme jeste defakto izgradilo državne stanove. Ljudi su imali pravo korišćenja u tim stanovima, ali ono što u toj tranziciji, kada govorimo o tržištu nekretnina i onoga što jeste napravilo osnovu i bazu za naše tržište nekretnina jeste se dogodilo u jednim od možda najtežih godina, a to jeste 1992. godine, kada je donet Zakon o stanovanju upravo u vreme Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, jer, podsetiću one koji su zaboravili ili one koji ne znaju, tada je više stotina hiljada porodica rešilo svoje stambeno pitanje na način da je ono pravo korišćenja koje je imalo faktički uspelo da reši da su, naravno, imajući u vidu hiper inflaciju koja je bila, ali preko noći postali i vlasnici svojih stanova i na taj način rešili svoja stambena pitanja i taj zagarantovani krov nad glavom, tako da u tom smislu mi iz Socijalističke partije Srbije možemo da kažemo da smo tada uradili temelje današnjih tržišta nekretnina i tada smo kao država imali najveći procenat privatnog vlasništva nekretnina i u samoj Evropi.

Suma sumarum, ono što želim da kažem kada govorimo o jednom ili o drugom vremenu, ne možemo tek tako olako gubiti ograničenje ili prednosti koje svako vreme nosi sa sobom. Ono što mislim da mi danas, odnosno u ovom mandatu možemo da budemo ponosni kada govorimo na ovu temu jeste upravo ovaj Zakon o izvršiteljima i mislim da smo tim Zakonom o izvršiteljima dali garancije porodicama sa nekretninama do 60 kvadrata i da ne ulazim opet u detalje pod kojim okolnostima i uslovima kog nivoa duga ne mogu da budu izbačeni iz svojih stanova. Mislim da smo na jedan odgovoran način pokazali da imamo osećaj za te ljude i da donekle vodimo računa o njima.

Naravno, i Socijalistička partija Srbije zbog ove politike koju je vodila devedesetih godina, 5. oktobra platila skupu cenu. Narod je tada rekao da želi demokratiju, demokratija je donela kapitalizam, kapitalizam je donelo tržište i sada, gospodo, imamo to da su cene kvadrata pet, šest, sedam hiljada evra. To je tržište. Ono diktira. Ima dva elementa – to su ponuda i tražnja i od njega zavisi i cena.

U svakom slučaju, mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da ipak država treba da ostane ta koja će u nekim granama, pogotovo tamo gde postoje prirodni monopoli, biti vlasnik i ona će biti ta koja kontroliše te elemente, ali naravno, ne gubeći iz vida i da državna preduzeća, kao i sve drugo, mora da vodi pre svega znanjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Ja sam se javio zarad javnosti da činjenicama odgovorim na ono što je kolega izneo kada su u pitanju požari koji se trenutno odvijaju na teritoriji Republike Srbije. Mislim da je juče ministar Dačić već govorio na tu temu, ali očigledno nije na odmet ponoviti te činjenice jer konstantno se vrtimo u spinovima kako na ovu temu, tako i na mnoge druge teme.

Kada je u pitanju Deliblatska peščara, u opštini Kovin angažovano 481 lice, 137 vozila, četiri kvad vozila, 33 radne mašine i vatrogasni brod sa četiri člana posade, osam helikoptera ukupno i jedan avion koji je stigao iz Ruske Federacije. Kada su u pitanju Stolovi, tamo je 57 lica angažovano, 21 vozilo, jedan kvad, jedna radna mašina i jedna cisterna.

Takođe, kada je u pitanju ono što jeste materijalno-tehničko stanje u Sektoru za vanredne situacije, pošto je o tome prethodni govornik govorio, u poslednjih pet godina nabavljeno je drage građanke i građani 140 vozila. Tokom samo 2026. godine isporučeno je 37 vozila i u narednih deset meseci, pričam o vatrogasnim vozilima, očekuje se još 29 da stignu.

Da ne govorim o ostalim još podacima, toliko o tome koliko je država ulagala ili ulaže. Kada je u pitanju Sektor za vanredne situacije, i ta kako se obraća pažnja i te kako se ulaže. Da li treba i mora više? Možemo svi da složimo da uvek može više, ali je netačno, i to govore ovi podaci koji su egzaktni, da i te kako i imamo opreme, imamo i ljude.

Nisam izneo podatak koliko broji sam Sektor ljudi koji su zaposleni, koji rade u njemu. Tako da, i te kako imamo ljude.

Naravno, ova tema, i time završavam, ova tema mislim da nije za politizaciju i da je koristimo u te svrhe. Ljudi se bore na terenu, kako Sektor za vanredne situacije, policija, vojska i sami meštani, i mislim da svi zajedno možemo da im čestitamo na tome i da im u najmanju ruku, ako ne moramo, još i ne odmažemo iz ove sale i da ne kritikujemo jedni druge i da ne pokušavamo na ovome da ubiramo neke jeftine političke poene.

Zahvaljujem.

Kratko ću predsednice.

Prvo ne znam, zašto kolega malo pre dok je govorio u svom govoru imao potrebu da viče i šta sa tim pokušava da postigne. Ja moram da priznam nisam stručnjak za sve moguće oblasti kao on, zato i čitam ove podatke. Ono što čitam su zvanični podaci i ono što želim da kažem jeste – da, ministar Dačić treba da snosi odgovornost zato što, a očigledno to kolega ne zna, da nije bilo ministra Dačića ne bi ni postojao Sektor za vanredne situacije jer je on osnovan 2009. godine kada je ministar Dačić prvi put bio ministar unutrašnjih poslova.

36/2 JJ/VZ

Ne znam za točak, ali vam govorim o Sektoru za vanredne situacije. Ja sa vama kolega govorim vrlo uljudno i argumentovano i nemam te upadice, a mogao bih da imam, ali mislim da nije primereno. Mislim da možemo, da imate neki barem reciprocitet kada sam ja u pitanju, da probate da držite neki nivo.

Što se tiče samih rezultata koje Sektor za vanredne situacije imao jeste da je prošle godine su pripadnici Sektora obavili 39.000 intervencija i spasili više od 1400 ljudi. Kada je u pitanju ova godina imali su skoro 25.000 intervencija i spasili 756 osoba. Tako da su to rezultati.

Ponavljam vam, da 2009. godine je oformljen Sektor za vanredne situacije, tada je takođe na čelu MUP bio Ivica Dačić.

Što se tiče same Deliblatske peščare, zato sam i rekao da nisam toliki stručnjak za sve kao vi, ali imajući informacije od ljudi koji su na terenu, vatrogasci koji imaju i te kako mnogo iskustva i mnogo godina iza sebe kažu da se sa ovako nečim nisu susreli zbog same prirode terena, peska koji se nalazi tamo i tako dalje i da je jako teško da lokalizuju požar, da to u svojoj karijeri nisu uopšte imali prilike da se sa ovako nečim susretnu. To je jedna stvar.

Druga stvar. Ovo se ne dešava prvi put tamo.

Treća stvar i time ću završiti predsednice i o tome je danas bilo reči, nema pomoći Ruske Federacije i EU, nema nikakve veze ni sa čim, niko to nije odlagao, niti da nije hteo, tu su postojale neke druge tehnički problemi, neke druge tehničke vrste. Niti se čekala Ruska Federacija da bi se čekala EU, potpuno mašite temu. U svakom slučaju i jednima i drugima mislim da treba se zahvalimo. U svakom slučaju pomoć koja nam mnogo znači, a isto tako i naši pripadnici sektora, kolega Jovanov je takođe o tome govorio, su bili u Španiji, u Grčkoj i mislim da smo i mi tim zemljama pomogli. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, ja nisam govorio da je govornik bio emotivan, njegov način obraćanja pre bi mogao možda drugačije da se okarakteriše. U svakom slučaju, nisam ni na to mislio, ali u svakom slučaju mislim da je neprimereno za Narodnu skupštinu tim tonom se obraćati svojim kolegama. Mislim da je bespotrebno. To je jedna stvar.

Druga stvar, i sa time ću završiti, javio sam se na repliku prva dva puta da bi se obratio građanima. Sada ću konkretno odgovoriti i kolegi.

Kada se bavite nekim sportom, vi onda morate da igrate utakmicu, da trenirate, da biste prosto izašli na teren, igrali utakmicu ili dobili ili izgubili u toj utakmicu.

Kada je u pitanju SPS, mi na predstojeće izbore izlazimo samostalno. Pitanje za vas i vašu političku organizaciju je kako vi izlazite, odnosno da li izlazite na izbore?

Nemojte nam onda vi ovde držati sada predavanja o tome šta ćete vi menjati, kako ćete menjati, kada ćete menjati, jer i vi ste svesni, nažalost ili na sreću, ja neću da sudim, jer poštujem i vaše birače, za razliku od vas koji ne poštujete birače SPS-a, ali i vi ste svesni da ste samo na nivou statističke greške i očigledno ste iz tih razloga odluku o ne izlasku na izbore i doneli.

Tako da možemo mi da se pretvaramo ovde da to ne znamo, ali znamo svi ovde, politički smo iskusni dovoljno da to možemo da znamo šta su vaši razlozi za takvu odluku i to je u redu. Poštujem i vaše birače i zato hoću da saslušam, da odgovorim,

37/2 GD/MP

ali mislim da bi bilo pošteno od vas da malopre kada ste rekli - čestitam pripadnicima Sektora za vanredne situacije, da ste stavili zarez i rekli, a i ministru Dačiću što je 2009. godine imao sluha da oformi taj sektor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Javio sam se sada na samom kraju ove diskusije u načelu da ponovim neke stvari koje sam već juče rekao, a i malo ću se nadovezati na ono što jeste bila diskusija danas, odnosno malopre, a tiče se i nekih stvari koje nisu deo i nisu predmet dnevnog reda, ali mislim da su značajne i jako je opasno da o tim temama govorimo kako bismo ubirali određene političke poene.

Ono što na samom početku hoću da ponovim jeste da kada je u pitanju zakon o oružju i municiji da ne plašimo građanke i građane, pogotovo ne one ljude koji imaju dozvole, da je ovo neko razoružavanje Srbije, da je ideja da se to radi po nekoj agendi Evrope, Evropske unije, ne znam ni ja koga. Juče sam podsetio na tragediju koju smo imali pre tri godine i kao uzrok, odnosno tačku od kada je zapravo krenulo o svemu ovome da se razmišlja, moratorijumu koji je usledio i danas mi imamo jedne izmene i dopune zakona koje su pred nama, a tiču se zakona o oružju i municiji kao posledicu toga.

Takođe, uporno se pravi zamena teza da ono oružje koje nije registrovano i ona lica koja poseduju takvo oružje i koja nose takvo oružje da nisu obuhvaćena ovim zakonom. Ona i ne mogu da budu obuhvaćena ovim zakonom, ali zato jesu zakonom takođe koji se nalazi pred nama, odnosno izmenama i dopunama tog zakona, to jeste Krivični zakon i on takođe predviđa upravo da se povećavaju kazne za one koji nelegalno poseduju oružje. To je do sada bilo od šest meseci, čini mi se, do pet godina. Sada se to povećava ovim predlogom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, a za nošenje se povećava na od pet do 15 godina.

18/3 MV/VZ

Čuli smo različita tumačenja i to mogu da razumem, da imamo različit pogled s pravne strane, ja nisam pravnik, na ove odredbe, ali u svakom slučaju mislim da svi možemo da se složimo da kada je u pitanju nelegalno oružje treba da podržimo što restriktivnije mere i da na taj način odvraćamo svakog pojedinca koji bi se upustio u tako nešto da kod sebe ima nelegalno oružje, jer svesni smo, nadam se, svi ovde da jedno takvo lice s tim oružjem pitanje je trenutka u kom on može da počini neko krivično delo, da ne govorim o onom najtežem krivičnom delu kao što je ubistvo. Zato mislim da ne treba da imamo ovde uopšte neke nedoumice da li ovako nešto treba da podržimo.

Takođe, još jednu stvar želim da nagovestim, tj. da skrenem pažnju. Pojavilo se na društvenim mrežama, pa mi je sugerisano da će ovim zakonom o oružju i municiji sada privatne firme za obezbeđivanje moći da nabavljaju automatsko oružje i da će sada to značiti da će 30.000 ljudi koji rade u tim firmama moći nesmetano i neometano da šetaju ulicama Srbije sa automatskim oružjem.

19/1 MZ/IR 13.00–13.10

Zarad javnosti, želim da samo pročitam vrlo precizan član 11. stav 1. Zakona o oružju i municiji, a koji se upravo tiče toga i očigledno je doveo do zabune, verujem ne namerne, da nema loše namere u toj zabuni, već prosto moguće da je nekome to tako zazvučalo. U tom članu, članu 11. stoji da ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove može pravnim licima, u skladu sa delatnošću kojom se bave, a radi zaštite, znači isključivo zaštite, kritične infrastrukture i objekata od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije ili ispitivanje oružja i municija, kao i proizvođačima naoružanja i vojne opreme odobriti nabavljanje automatskog dugog oružja iz kategorije A2. To znači – neće značiti da će firme za obezbeđivanje moći nesmetano, koje obezbeđuju sportske priredbe ili bilo šta drugo, ovde se radi o kritičnoj infrastrukturi, kao što su gasovodi, odnosno one infrastrukture, da kažem, koja je od nacionalnog značaja i koja ima odbrambeni značaj za Republiku Srbiju. To sam samo želeo da odgonetnem.

Ono što je bila takođe tema i od koje smo otišli, imam još dva minuta ili…

(Predsedavajuća: Niste. Imate još dva i po minuta.)

Jeste tema koja mislim da je veoma značajna i važna, jedan kolega je ovde pokrenuo i mislim da je o njoj potrebno da razgovaramo, a to jeste populaciona politika i natalitet. Ja se apsolutno slažem, izvinite što sad i ja odlazim od teme, a mislim da je veoma važno da tome pristupimo ozbiljno, ne da to politizujemo i ne da to koristimo kako bismo ubirali određene političke poene. Populaciona politika je krenula, kad pričamo o novčanim sredstvima i pomoći porodici za prvo, drugo, treće i četvrto dete, od 2016. godine. Tada je, podsetiću vas, ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku bila uvažena a spominjana ovde u plenumu profesorka Slavica Đukić Dejanović i tada se krenulo sa tim merama. I nemojmo da mislimo da te mere nemaju pozitivan efekat za mlade porodice koje žele da zasnuju porodicu, i te kako im te mere znače.

Od 2016. godine do danas, za ovih 10 godina, u smislu novčanih davanja, ta sredstva su se samo povećavala i ona i te kako imaju značaj. Da li mogu da se složim da to samo isključivo nije dovoljno? Pa da. Zato što, svesni smo, i ajmo da pričamo onda potpuno otvoreno, ekonomske razvijene zemlje, zemlje Evropske unije i te kako imaju negativan ekonomski priraštaj. I da je stvar u novcu, isključivo i samo u novcu, onda verovatno u zemljama kao što je u Africi ne bi bio i te kako pozitivan prirodan priraštaj.

Dok ovo pričam, mislim da imam malo prava da pričam o ovome, da biste me razumeli, ovo ne ističem kao neku prednost, ali prosto govorim da sam čovek koji je otac troje dece i mislim da mogu da govorim o tome sa nekim pravom. Potrebno je da porodicu i te kako osnažimo, da je vratimo tamo gde ona pripada svakom društvu, kao po definiciji, ono što ona jeste – osnovni stub svakog društva, a za to je potrebno, slažem se, i da osnažimo i ulogu žene, i njena prava i njen položaj u celokupnom društvu, ali i da vratimo pre svega porodicu tamo gde pripada. To da bismo uradili potrebno je vreme i potrebno je da svako od nas, svojim pristupom, svojim zalaganjem i svojim delovanjem, ukaže na taj značaj i da pre svega iskazujemo poštovanje, a ne da imamo sve više razvoda, da imamo, sad će me neko napasti – bolje kvalitetan razvod nego…, pošto je i to sada narativ. Jedna je stvar toga.

Druga je stvar onoga što se pušta kao narativ i nešto što treba da postane sada opšteprihvaćeno. Ajmo da snažimo porodicu, ajmo da je jačamo svi zajedno jer, da, matematika je egzaktna nauka i ona nam pokazuje ono što nas čeka za 100, 200 ili 300 godina, a onda ćemo doći u situaciju da ono o čemu sam juče pričao, i završavam, pošto znam da sam potrošio vreme i hvala vam, da ove razlike koje postoje među nama neće biti

19/2 MZ/IR

tako važne, jer plašim se da možemo da dođemo u situaciju da naša pokolenja se bore u svojoj zemlji za neka prava koja su im danas 2026. godine po osnovi pripadala, jer možemo doći, plašim se, u jedan mnogo nezavidan položaj kao narod i kao nacija. Nadam se da smo se razumeli i mislim da ova tema zaslužuje da imamo jedinstven stav o njoj, kao što je tema o Kosovu i Metohiji i kao što je tema o Republici Srpskoj, mislim da tu moramo svi zajedno da imamo isti cilj i da onda se strateški ka tome svi zajedno i usmerimo.

Vama hvala potpredsednice i toliko od mene.

Zahvaljujem se, potpredsednice Narodne skupštine.

Ja sam samo kratko hteo na konstataciju da treba da se hapse kriminalci, da samo iznesem jedan ili dva podataka koje sam već ovde iznosio u tom kontekstu, bez namere da idealizujem stvari i da kažem da kriminala nema u Srbiji. To nije namera.

Namera mi je samo da iznesem ono što su podaci koji su zvanični i o kojima je već bilo reči ovde, apropo toga šta policija radi i da policija treba da radi svoj posao, a to su dva podatka.

Od 2013. do 2025. godine postoji trend smanjenja broja krivičnih dela, odnosno da je 2013. godine registrovano oko 113 hiljada krivičnih dela, a da je u 2024. godini, odnosno u 2025. godini taj broj bio 64 hiljade krivičnih dela, što je, ako poredimo 2025. u odnosu na 2021. godinu, koja je godina sa najvećim brojem krivičnih dela, smanjenje za 47,6% krivičnih dela.

Druga stvar koju sam hteo da kažem tiče se onoga o čemu se ovde govori kada govorim i o oružju, a to je da je u periodu od 2013. do kraja aprila 2026. godine izvršeno 1.125 krivičnih dela ubistva i teško ubistvo, a u poređenju sa istim periodom od 2000. do 2012. godine, taj broj je bio skoro 2000 kada pričamo o ubistvima, što je smanjenje za preko 42%. Mislim da ovi podaci na najbolji mogući način govore o tome da li policija radi svoj posao. Ona ga radi.

Naravno, kao što sam rekao na početku, ne želim da idealizujem i ne želim da govorim o tome da kriminala nema u Srbiji. Druga stvar koja se takođe protezala u diskusiji jeste kada govorimo o službenim licima. Unutrašnja kontrola je u prošloj godini, evo, tu je i gospodin Odalović, neka me ispravi, mislim da je procesuirano preko 300 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova od strane unutrašnje kontrole, od čega su preko 20% njih su bili načelnici, odnosno policijski funkcioneri. Znači, unutrašnja kontrola takođe radi svoj posao, ali niko ovde nema zabludu da smo m i nešto iskorenili. To je proces protiv koga se uvek treba boriti i to ćemo i raditi.

Kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija, treba samo reći stvari kakve jesu, a to jeste da i te kako postoji pozitivan trend kada govorimo o smanjenju broja krivičnih dela. Zahvaljujem.

29/3 GD/IR

Ne može po Poslovniku gospodin Odalović kao državni sekretar da odgovara.

Ja sam se, uvažena potpredsednice, javio još na članu 7. po amandmanu. Intencija mi je bila, da se nadovežem na gospodina Lukića, i sada ću iskoristiti ovo što sam dobio reč da uradim i jedno i drugo, pošto smo došli do člana 9., odnosno člana 8.

Ja iz ove diskusije jedino što mogu da razumem jeste da će Zeleno-levi front podržati zakon o oružju i municiji jer se zalažu za to i koliko sam razumeo čvrsto će podržati izmene i dopune Krivičnog zakonika. Ako sam dobro razumeo, mi smo onda jedinstveni po tom pitanju, jer ste rekli da ste apsolutno da se skloni oružje sa ulice.

Što se tiče svega o čemu ste govorili, jedino što mogu da vam kažem jeste da čini mi se da je broj rasvetljenih ubistava u prvom kvartalu 2026. godine, odnosno da je rezultat takav da su sva ubistva rasvetljena. To je jedan deo priče.

Što se tiče ostalog, ja mislim da u konkretnim slučajevima počinioci su pohapšeni u većem broju tih slučajeva, o kojima ste govorili, ali takođe nemam problem da pozovem nadležno Ministarstvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i direktora policije da na konkretno vaše pitanje kao narodnog poslanika odgovore. Vi imate prosto prava da vam se odgovori na tako nešto u formi pitanja kada iskoristite taj institut.

Ono o čemu sam takođe hteo da govorim, uvažena potpredsednice, jeste član 7. o kojem je bilo reči, a gospodin Lukić je govorio i hteo sam baš da pokažem kako diskusija može da ide u tom smeru da se negde i složimo i vlast i opozicija.

32/1 MV/CG 16.00 – 16.10

Nažalost, gospodin Lukić je išao sa amandmanom „briše se“ na član 7. Mislim da je bilo mnogo bolje da je išao sa amandmanom o kom je govorio, odnosno sa predlogom teksta, a tiče se moderatora zvuka za sportsko oružje.

Evo, i gospodinu Odaloviću da se obratim. Ovim predlogom zakona je predviđeno za lovačko naoružanje. Mislim da bi bilo dobro da se tu uvrstilo i za sportsko naoružanje jer bi se time u dobroj meri, i kada pričamo o ljudima koji se bave streljaštvom, sa jedne strane zaštitio njihov sluh, a s druge strane i buka koja sama po sebi jeste jedna od zagađivača prirode.

Mislim da bi tom merom negde trebalo razmišljati u smeru, pogotovo imajući u vidu, kako sam informisan od njih, da sada, pogotovo kada govorimo u EU, postoji sve veći broj strelišta gde je čak i zabranjena upotreba oružja bez moderatora zvuka, odnosno prevedeno na srpski jezik – bez prigušivača. Tako da, o tome treba razmišljati. Mislim da sada možda ne postoji mogućnost, ali u nekom narednom periodu kroz neke izmene i to uvrstiti. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Kratko. Kao što ste i sami rekli, tu je gospodin Odalović, on je sekretar Ministarstva, zadužen za zakonodavstvo i pravna pitanja. Nažalost, da bismo zbog celokupne javnosti odgonetnuli, on zbog Poslovnika kojim je uređen rad Narodne skupštine nema pravo na reč i zato ne može da odgovori, da ne ispadne da ne želi.

Kada je u pitanju ministar Ivica Dačić, čini mi se, neka me ispravi neko ako pogrešim, 30. maja, da li je tu predsednik Odbora nadležnog, bio je Odbor za unutrašnje poslove 30. maja, ja molim službu da proveri, ministar Dačić je tada na nadležnom Odboru više sati odgovarao na sva pitanja. On nigde pobegao nije. On je došao na odbor koji se bavi, odnosno koji nadzire i kontroliše rad Ministarstva unutrašnjih poslova i došao da odgovara svim poslanicima bez izuzetka i to je radio više sati. Tada su svi mogli da dobiju odgovore, pogotovo na ova pitanja o kojima ste vi govorili.

Takođe, ministar Dačić, bila je tema gde se nalazi, gde je, zašto ne dolazi, on se tada pojavio, kao što se pre dva dana ovde pojavio i iscrpno obrazlagao 45 minuta ovaj zakon. Kao što treba da znate, tada je i sam rekao, nama je u poseti, čini mi se, da ne pogrešim funkciju, generalni sekretar, mislim da se tako zove funkcija, Interpola. Interpol je, između ostalog, institucija koja je takođe jedna od mnogih institucija međunarodnih koja ne priznaje samoproglašenu državu Kosovo i mislim da je veoma značajan i važan i taj deo posla kojim se ministar Dačić bavi kao ministar unutrašnjih poslova. Tako da, i te kako je tu, odgovara narodnim poslanicima na sva pitanja i ne znam šta je tu sporno.

Završavam.

Vi, uvažena potpredsednice, a verujem da i uvaženi kolega to odlično zna, vama govorim, ali zarad građana, postoji institut poslaničkog pitanja, on je utorkom i četvrtkom, tada se ta mogućnost iskoristi i dobije se odgovor u pisanoj formi. Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, ja sam o ovom članu već u načelu govorio, jer ovo je tema, između ostalog, sa društvenih mreža, i onda kada sam govorio upravo sam govorio o ovome što se tiče ovoga, to je taj stav 1, i ovde je sada dosta paušalno izrečeno nekih stvari.

Prvo, nije bez ograničenja. Ja sam ovaj član, ne znam da li je kolega bio u sali, ja sam ga pročitao, mogu to ponovo da učinim jer, prvo, ne stoji da je bez ograničenja, već da je to isključivo u skladu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, može pravnim licima u skladu sa delatnošću kojom se bave, a radi zaštite kritične infrastrukture i objekata od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije ili ispitivanje oružja i municije, što mogu biti, između ostalog, instituti koji mogu biti pravna lica, koji mogu biti, između ostalog, i državne institucije, kao i proizvođačima naoružanja i vojne opreme, odobriti nabavljanje automatskog i drugog oružja iz kategorije A2. Znači, pričamo o zaštiti kritične infrastrukture i objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To je jedna stvar.

A druga stvar, koja ne stoji i koju želim da sugerišem, jeste da ovde nije bilo javne rasprave. Javna rasprava je održana u periodu od 27. marta do 20. aprila, znači tri nedelje je trajala javna rasprava kada je u pitanju ovaj zakon, zakon o kojem govorimo, tako da je to druga stvar koja apsolutno, neću reći nije tačna, ali i nije tačna, tako da, lako je poverljiva i može da se vidi da tu niste upravu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, potpredsednice Narodne skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pre svega, uvažene i poštovane građanke i građani Republike Srbije, pa na samom početku, nažalost, sednica je izgubila svoj tok i ako je sada prosto teško govoriti o svemu onome što jesu tačke dnevnog reda, želim jednu rečenicu samo da se osvrnem, mislim da je veoma važno da naučimo da bez obzira na razlike slušamo jedni druge, čujemo jedni druge i da je dijalog bez obzira na sve jedini način da se sve razlike ili nerazumevanja koja postoje između nas na neki način premoste. Kada je u pitanju sam dijalog, a da zvučim poznato, sa time ću i završiti, mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da dijalog nema alternativu.

Takođe kao predstavnik SPS kratko ću iskoristiti mogućnost i podsetiti sve, ali i pre svega čestitati narodu Republike Srbije na današnjem danu, danas je 7. jul, dan ustanka u Srbiji kada je počela borba protiv nacističke Nemačke i mislim da je veoma značajno važno da tako velike datume, koje su nažalost prekinuti da se obeležava 2001. godine, da ipak tako velike datume ne gubimo iz vida, jer to je zapravo formalno početak naše narodnooslobodilačke borbe, bez obzira, ponavljam, kako sam i krenuo uvodno izlaganje, na sve razlike koje postoje među nama i koje su postojale kroz istoriju između nas, mislim da je vreme da te razlike mirimo, jer složićemo se svi imamo samo jednu Srbiju.

Kao što sam rekao, danas na dnevnom redu imamo veoma važne zakone. Ja ću krenuti od prvog zakona tj. zakona o oružju i municiji. Neću pričati o njegovim karakteristikama iz dva razloga. Prvo, mislim da ljudi koje dotiče taj zakon, tu grupaciju, verujem da odlično znaju o čemu se radi, sa jedne strane. Sa druge strane ministar Ivica Dačić i predsednik Socijalističke partije Srbije je juče zaista detaljno 45 minuta obrazlagao taj zakon, govorio o svim prednostima i novinama koje zakon uvodi. Mislim da je on to odlično uradio i ne bih sada trošio ukupno vreme da sada sve to ponavljam.

Ono što želim da podsetim jeste da je ovaj zakon u svojoj traktoriji kretanja, kako se stiglo do njega, zapravo, nažalost, došao kao posledica dve ogromne tragedije. Jedna je „Ribnikar“ gde je, juče, takođe, moglo čuti, podsetiću vas ako ste zaboravili, koleginice i kolege, nažalost, maloletno lice počinilo zločin oružjem koje je njegov otac imao u legalnom vlasništvu i takođe tragedije i zločin koji se desio u Orašju i Duboni. I tada je nastupio moratorijum i tada se, zapravo, krenulo i da se razmišlja o jednom ovakvom zakonu koji bi unapredio sve one pravne regulative koje su već ranije bile tu.

Ali, ono što je značajan ovaj zakon jeste došao sada kao predlog, zapravo kao posledica i javnih slušanja, mišljenja stručne javnosti, takođe i lovačkih saveza, sportskih, streljačkih saveza i on je danas pred nama zapravo kao, kako sam i rekao, posledica jednog dobrog promatranje i zaista jednog konsenzusa koji je napravljen oko toga da jedan ovakav zakon nam treba.

Čini mi se da dolazi do nerazumevanja u jednoj stvari i da smo možda juče tokom celog dana stvorili potencijalnu konfuziju kod građanki i građana. Ovaj zakon

11/2 AL/MP

reguliše ono oružje, da tako kažemo, koje se ima legalno u posedu, koje je legalno za posedovanje ili nošenje. Ovaj zakon reguliše tu oblast. Kada je i pitanju ono što je juče dominiralo kao tema, a to jeste neovlašćeno nošenje ili držanje oružja, to ne reguliše zakon o oružju i municiji. Ministar pravde je juče to na kraju, ne znam koliko je bilo zapaženo, pojasnio, a ja ću danas i to ponoviti. Da upravo intencija jeste da se u tom smislu i te kako obračunamo sa svima onima koji imaju i koji poseduju ili nose nelegalno oružje, pa tako kada govorimo o posedovanju, odnosno držanju vatrenog oružja, njegove delove ili municiju ili eksplozivne materije, kazna zatvora od jedne od osam godina i novčanom kaznom je ovim predlogom drugog kaznenog zakona predviđeno. Do sada je bilo od šest meseci od pet godina. Znači, podiže se taj deo kada pričamo o posedovanju.

Kada pričamo o nošenju, bilo je do sada od jedne do osam godina kazna zatvora. Sada je predlog da kazna zatvora bude od dve do 12 godina i, takođe, novčana kazna, gde možemo videti da se maksimalna kazna za nekih 30-35% povećava kao mera kako bio odvratila upravo svakog onog ko bi pomislio da u svom posedu ima jedno takvo nelegalno oružje ili da ga nosi. Znači, idemo sa restriktivnijim merama i, naravno, u tom smislu Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija će sprovoditi ovaj zakon i, naravno, da će biti i te kako u tom smislu češće kontrole i da ćemo zajedno uspeti da negde svo to oružje koje je neregistrovano da sklonimo sa ulica kako Beograda, tako i cele Srbije, jer statistika je, tu se slažemo svi, ona je neumoljiva – preko 90% upravo krivičnih dela se desi iz takvih oružja, i tu nemamo nedoumicu. Ali upravo zato idemo i sa ovakvim predlogom zakona, ali ovaj predlog zakona je odvojen od Zakona o oružju i municiji. Mislim da je to bilo potrebno nagovestiti.

Takođe, drugi zakon o kome želim da govorim jeste zakon o roditelju-negovatelju. Tu je ministarka. Zaista želim da pohvalim jedan ovakav zakon. Mislim da ovaj zakon ne zaslužuje da se nadmećemo u tome ko ga je i kada prvi podneo, ko ga je predložio, jer i mi u Socijalističkoj partiji Srbije smo podneli jedan takav zakon, odnosno izmene i dopune Zakona kroz Zakon o socijalnoj zaštiti, gde smo, takođe, predvideli roditelja-hranitelja. To su bile potpredsednica Simonović Bratić i sadašnja ministarka Snežana Paunović još 2023. godine. Ali mislim da to uopšte u ovom trenutku više nije važno ko je i kada izašao sa ovakvim predlogom.

Mislim da je veoma značajno i važno da mi po prvi put jednu grupaciju ljudi, koja je do sada bila nevidljiva, koja zaista ima životnih ozbiljnih problema, mi normativno prvi put vidimo i nudimo rešenje. U tom smislu i ministarka, vama, vašim saradnicima svaka čast na tome što ste izašli sa ovim predlogom i mislim da svi zajedno treba da pokažemo upravo zrelost i na ovakvom zakonu da pokažemo da sve one razlike, o kojima sam govorio na samom početku, koje postoje među nama, nisu toliko velike da mi ne bismo mogli oko onih imenitelja, kao što je, između ostalog, ovaj zakon, da nađemo zajednički jezik i da ga svi zajedno podržimo.

Da li postoje nijanse koje bi mogle da se promene. Tu su, slažem se, amandmani i o tome treba razgovarati. Ali mislim da inicijalno i ovakav predlog je ogroman iskorak i da roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i te kako država im pre svega pokazuje da stoji iza njih i da ti ljudi nisu sami.

Takođe, ono o čemu želim da govorim jeste, ukratko ću se osvrnuti i u par rečenica o REM-u i o autentičnom tumačenju, mislim da je veoma značajno i važno da konačno dobijemo REM i mislim da je to veoma značajno kako bismo pre svega zbog nas, zbog Srbije, zbog ukupne medijske slike u Srbiji, i zato pozivam da zajedno podržimo

11/3 AL/MP

ovo tumačenje i da otkočimo ceo ovaj proces u koji smo zapali i da se negde da ovim mogućnost da se REM formira i da počne sa svojim radom i da može da krene, da tako kažemo, da reguliše onu oblast, a u toj oblasti, složićete se i iz opozicije, ali iz vladajuće većine, i te kako kada govorimo o medijima, svako od nas ima određene primedbe.

12/1 MV/CG 11.50 – 12.00

Takođe, Zakon o finansiranju političkih partija, to je zakon koji je došao kao posledica generalno već usvojenih određenih zakona o izborima koje smo imali. Ovog puta su čini mi se 10 preporuka ODIHR-a usvojene. Neću detaljisati jer ne znam koliko javnost to uopšte interesuje i koliko je upoznata sa tim, ali ono što je značajno i važno reći da se ovim predlogom, koji je kolega Petrašinović predložio, negde smanjuju razlike koje bi potencijalno postojale između političkih subjekata i stvara jedna ravnopravnija početna pozicija za izbornu kampanju, za izbornu trku. Da ne bih sada govorio šta to znači od finansiranja do samih izveštaja, rokova, žalbi i ostalih stvari, ali mislim da je veoma važno i značajno i ovim takođe, kao i Zakonom o oružju i municiji mi pokazujemo i te kako našu stratešku opredeljenost i spremnost kada je u pitanju sama EU.

Ne bih više oduzimao vremena. Kao što sam rekao, poslanička grupa SPS – Ivica Dačić u danu za glasanje će podržati sve predloge zakona. Naravno, otvoreni smo da u daljem toku sednice govorimo upravo o tom nijansiranju i o tim amandmanima i mislim da je veoma značajno, sa time završavam, i važno da ova sednica nastavi onim tokom koji je imala juče i da pokažemo zrelost, političku mudrost i da dijalogom pokažemo da smo spremni da dolazimo do zajedničkih konstruktivnih rešenja. Zahvaljujem se.

Pomenut je SPS i to kako je SPS u vreme Miloševića…

Tačno, uzimali smo preko 3,5 miliona glasova. Na konstataciju, pogledajte gde je sada SPS, da odgovorim uvaženom profesoru, a obraćajući se vama pre svega potpredsednice poštujući Poslovnik.

Socijalistička partija Srbije nakon 36 godina je i dalje na političkom nebu Srbije. Uvažena potpredsednice bez namere da zvučim arogantno ali samo vas molim da kažete uvaženom profesoru dve stvari. Prva je, da smo jedina parlamentarna partija koja postoji 36 godina na političkom nebu Srbije od uvođenja višestranačja u Srbiji, to je prva stvar, a druga stvar, znam da nije umesno ispravljati profesora ali daću sebi to za pravo, čisto kao korekciju, da nije Staljin i njemu se ne pripisuje da je rekao – da je bitno ko organizuje izbore, već da je bitno ne ni ko broji, već da je važno da je bitno ko glasa. Bitno je ko glasa. To se njemu pripisuje, a to ko broji, to se pripisuje Putinu da je on to rekao.

Bitno je ko glasa. I za Slobodana Miloševića je glasalo, profesore to znate bolje od mene, stariji ste, 3,5 miliona ljudi. Definitivno i dan danas za SPS glasaju građanke i građani Srbije, a to mogu da potvrde i vaši kontrolori na biračkim mestima koji svake izbore potpišu iste te zapisnike. Zahvaljujem se uvažena potpredsednice.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Prisustvujemo jednoj zloupotrebi ovog mikrofona u ovom visokom domu, ali sada već, evo mesec dana se vrtimo u krug, ali u redu. Ja ću ponovo na ove neistinite tvrdnje koje su iznete i na ministra Dačića, ali i na Ministarstvo unutrašnjih poslova i na samu policiju ponoviti ono što jesu činjenice.

Prvo, sistem od 43.000 ljudi, mislim da je veoma neodgovorno, ponavljam da iz ovog visokog doma etiketiramo sve te ljude na način da su oni najgori mogući, jer tu su pre svega profesionalci, ljudi koji veoma odgovorno i profesionalno rade svoj posao. To je jedan deo priče.

Što se tiče konkretnog slučaja, policija je, za one koji ne znaju, svoj posao uradila onog momenta kada je urađen uviđaj i kada su sva lica za koje su postojale osnovane sumnje, su lišeni slobode i tog momenta je slučaj preuzelo Više javno tužilaštvo. Više javno tužilaštvo se bavi ovim slučajem i za one koji ne znaju, ali očigledno koleginica to ne zna, je zamolilo u svom saopštenju celokupnu javnost i medije, pa i nas, kao javne funkcionere da se ne oglašavamo i da na osnovu paušalnih činjenica ne vodimo sami svoju istragu.

21/1 VS/MJ 13.20 – 13.30

Što se tiče ministra Dačića i njegovog nepojavljivanja ili pojavljivanja u Narodnoj skupštini i to moram da kažem, da nije tačno, zato što se ministar Dačić,

22. maja je održana sednica skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na kojoj su bili između ostalog i kolege iz opozicije i to mogu da potvrde sam Odbor sa tom temom je trajao skoro pet sati i ministar Dačić je na sva pitanja iz onoga što se tiče samog rada MUP-a odgovarao svih pet sati, kako kolegama iz opozicije, tako i kolegama koji čine vladajuću većinu. I tu se cela priča završava.

Što se tiče konkretno načelnika Milića i to je opšte poznato, on kada su se pojavile indicije da je imao nekog učešća u samom delu, a to se utvrđuje, je smenjen i kao što i sami znate nalazi se u pritvoru i njegova volja, kao i volja i ostalih aktera u tom događaju 12. maja se utvrđuje i apsolutno što se tiče SPS, ali duboko sam uveren i naših kolega iz vladajuće većine apsolutno zaštićenih neće biti i našu zaštitu neće imati. Zahvaljujem se predsednice.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarka sa saradnicima, evo ga 106. to je onaj 106. stav 2. ali to mu ne odgovara nego uvek ide na stav 1.

4/2 JJ/MP

U svakom slučaju javio sam se na repliku i biću vrlo kratak, zarad javnosti. Ne želim da odgovaram govorniku koji je prozivao Ivicu Dačića, želim javnost samo da obavestim da bi oni razumeli šta se događa i juče i danas u sali Narodne skupštine. Kolege iz opozicije to odlično znaju i razumeju, ali zarad javnosti dragi građani i građanke, mi danas, odnosno na ovoj sednici od prošle nedelje dnevni red jeste - Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Ustavnom sudu i o izborima za izbor predsednika Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što kada je sazvana, drage građanke i građani ova sednica sa ovim dnevnim redom i o tome je juče predsednica Narodne skupštine, a i uvažena ministarka to je veoma precizno objasnila i to kolege iz opozicije odlično razumeju. Poziv za ovu sednicu dobila je ministarka Snežana Paunović koja sedi ovde u sali evo drugu nedelju. Takođe, ministar pravde, gospodin Vujić koji je takođe ovde u sali svakoga dana na sednici i oni su ovde da govore o ovim konkretnim zakonima. Ministar Dačić nije bio ni planiran, ni pozvan za ovu sednicu.

Što se tiče ministra Dačića, da vam kažem nešto, ministar Dačić u ovoj sali ima toliko iskustva i nemojte imati iluziju, pa nije se plašio mnogo većih političkih velikana od vas i sigurno nemojte imati iluziju da se vaš plaši. Stvar je tehničkog karaktera i vi to vrlo dobro znate, ali namerno spinujete i obmanjujete javnost ne bili ste vi na tome mogli ovde nešto politički da profitirate.

U svakom slučaju, drage građanke i građani, ministar Dačić nigde ne beži, kao što smo juče rekli, obavlja sve redovne aktivnosti i nije bio planiran ni pozvan za ovu sednicu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, uvažavajući ono što je danas na dnevnom redu i koji je značaj svega toga za sam izborni proces i koliko je ta tema u javnosti u prethodnom periodu bila zastupljena, nije htela da se oglašava kao poslanička grupa na ovu temu. Saslušali smo druge kolege koji su govorili o pomenutom događaju.

Ja ću se vama odmah izviniti, predsednice, što ću, bez obzira na vašu negde intenciju da se vratimo na diskusiju, i ja malo zloupotrebiti Poslovnik, ali zarad javnosti i zarad svega onoga što je bilo izrečeno ovde, trudiću se što kraće da se osvrnem na prethodne diskusije.

Kada je u pitanju pomenuti događaj koji se dogodio 12. maja, odmah da kažem na samom početku da, prvo, mi u Socijalističkoj partiji Srbije ne donosimo nikakve odluke ni zaključke na osnovu dnevnih događaja ili medijskih spekulacija i spinova, i nećemo učestvovati u bilo kakvom pokušaju stvaranja krize koji se ne dešava po prvi put.

37/1 MT/JG 17.05 – 17.15

I, to je negde i naš savet drugim političkim subjektima koji neretko pokušavaju na osnovu dnevnih događaja da prave svoju političku platformu. Mislim da su ih događaji u prethodnom periodu, a i pojavljivanje jednog novog opozicionog korpusa, pokazali i demantovali da im ta taktika nije dobra, ali dobro. To je sada već na njima. Mi u Socijalističkoj partiji Srbije kao odgovorni, pre svega, ljudi se trudimo da se zaista tako i ponašamo.

Kao što sam rekao, pomenuti događaj je ono što je bilo u javnosti, o čemu je bilo reči. Nakon toga, ono što jeste urađeno, smenjen je doskorašnji načelnik Policijske uprave za grad Beograd, gospodin Milić, čim su se pojavile indicije da je bio učesnik određenog krivičnog dela. Da ne ponavljam šta se dogodilo, istraga će utvrditi sve okolnosti. I mi iz Socijalističke partije Srbije pozivamo nadležne da, apsolutno, zaštićenih, ne u ovom samo predmetu, nego i inače, ne sme i ne može da bude.

Tako da, sve okolnosti trebaju da se utvrde. Treba da se utvrdi uloga svakog pojedinca, pa i u ovom pomenutom događaju. Ali, ono što je najvažnije zarad javnosti, smenjen je načelnik Policijske uprave za grad Beograd i nakon toga, kao što svi znamo, on je i uhapšen i nalazi se u pritvoru.

Dalje – bila je tema gde je ministar Dačić i zašto se ne oglašava. Ministar Dačić se jeste oglasio. Poslata je depeša svim policijskim upravama za grad Beograd, svim policijskim upravama, pardon na nivou Republike Srbije.

Kolega, ne prekidam, ja vas molim, barem ovog puta, vi nemojte mene da prekidate.

Poslata je depeša svim policijskim upravama za grad Beograd, na nivou Republike Srbije, pardon, i obavešteni su šta je to što u narednom periodu neće biti tolerisano i šta će strogo biti sankcionisano u skladu sa zakonom.

Takođe, želim da vam skrenem pažnju svima u ovom visokom domu da smo neretko skloni da kolektivizujemo temu, pa tako i sada kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Drage koleginice i kolege, sistem Ministarstva unutrašnjih poslova ima skoro 50.000 ljudi. Danas ceo dan smo slušali da je velika većina tih ljudi korumpirana, da su to kriminalci, da su to ovakvi ili onakvi ljudi. Mislim da to nije odgovorno i mislim da mi koji predstavljamo građanke i građane ne bi smeli sebi da dozvoljavamo da iznosimo takve kvalifikacije, jer u tom sistemu velika većina ljudi jeste, zapravo, časna i poštena, koji veoma profesionalno rade svoj posao.

Kada govorim o tome, dozvolite mi da ukratko iznesem i par rezultata u poslednjih godina koji idu u prilog ovoj činjenici da tamo pre svega rade profesionalci i časni ljudi.

U periodu od 2004. do 2011. godine broj krivičnih dela na godišnjem nivou iznosio je preko 100.000. Konkretno, 2008. godine skoro 110.000 krivičnih dela. Od 2013. do 2025. godine postoji konkretan trend smanjenja broja krivičnih dela, a zaključno, odnosno u 2025. godini, kada upoređujemo sa 2008. godinom, kao što sam rekao, kada je bilo 110.000 krivičnih dela, u 2025. godini je bilo oko 64.000 krivičnih dela, odnosno 47,6% manje.

Takođe, broj krivičnih dela na 100.000 stanovnika u 2025. godini posle 25 godina je na najnižem nivou i iznosi ispod 1.000 krivičnih dela na 100.000 stanovnika.

Trend smanjenja broja izvršenih krivičnih dela nastavljen je i u periodu april 2026. godine gde je u odnosu na isti period 2025. godine ukupan kriminal manji za 5,7%.

37/2 MT/JG

Kada govorimo na konkretnu temu, a to su ubistva i teška ubistva, u periodu od 2013. godine do aprila 2026. godine izvršeno je 1.125 krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo, što je za manje od 42,2% u odnosu na isti period kada posmatramo od 2000. do 2012. godine.

Što se tiče ubistava i teških ubistava, u poređenju sa pomenutim periodom od 2001. godine i sada on je tri i po puta manji.

Takođe, dozvolite mi još i ovaj podatak da vam iznesem. Ukupan broj izvršenih ubistava i teških ubistava a koji je ostao nerasvetljen u periodu od 2013. do aprila 2026. godine iznosi 94, dok u periodu od 2000. do 2012. godine je iznosio, koleginice i kolege, 234, što je smanjenje za 60%. U prva četiri meseca ove godine rasvetljena su sva ubistva, sva teška ubistva i sva teška ubistva u pokušaju.

I dalje da ne iznosim podatke. Šta je intencija, uvažene kolege, onoga što sam ovde hteo da skrenem pažnju? Jeste da ne generalizujemo i način na koji je ovde bila intencija da se ceo jedan sistem, jedan ogroman sistem, kao što sam rekao, 50.000 ljudi kvalifikuje na ovaj način. Znači, mi u poslednjih 13, 14 godina imamo konstantno smanjivanje stope kriminala. I, ovo govorim u kontekstu toga da i te kako policija i Ministarstvo rade svoj posao. Da li ima pojedinaca koji su zloupotrebili svoju značku? Ako ih ima oni trebaju da odgovaraju i apsolutno što se tiče SPS i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića takvi neće biti zaštićeni. Ali, mi sebi nećemo dozvoliti, kako u ovom, tako i u drugim slučajevima, da budemo i tužioci i sudije i da donosimo zaključke bez da znamo sve okolnosti, bez namere da ikoga ovde i branimo ili da likujemo.

Da zaključim, pošto i to se pojavilo. U prethodnom periodu su takođe bile spekulacije na koje mi na dnevnom nivou moramo da odgovaramo. Ministar Dačić obavlja sve redovne aktivnosti, kao što sam vam malo pre rekao. U okviru tih aktivnosti, a vezano za konkretan slučaj, smenjen je načelnik beogradske policije. I dalje ćemo se, kao i do sada, pre svega odgovorno ponašati i nećemo dozvoljavati sebi da pod pritiskom dnevnih događaja donosimo bilo kakve nepromišljene odluke.

Zahvaljujem se, predsednice.