Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, složiću se sa kolegama u najvećem delu onoga što su rekli. Dakle, ovo jeste naizgled tehnička promena i do sada se o tome nije raspravljalo, ali mislim da konačno treba da izvučemo pouke iz onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, kako nam se takve stvari ne bi dešavale u periodu koji je pred nama.
Neko je pomenuo da li smo razgovarali sa kolegama iz jedne poslaničke grupe. Nismo razgovarali, jer oni ne žele dijalog u parlamentu i nemamo mogućnost da razgovaramo. Oni sa nama razgovaraju putem konferencija za štampu, putem političkog monologa ovde u skupštinskom holu. To nije način da se raspravlja i razgovara o ozbiljnim temama, naročito o ozbiljnim temama koje su danas pokrenute, koje su pokrenute tokom ove rasprave.
Dijalog se vodio, vodiće se i danas se vodi u parlamentu, jer parlament je mesto gde legitimno izabrani predstavnici građana dobiju mandat i poverenje građana, preuzimaju obavezu i odgovornost da obavljaju jedan jako odgovoran posao. Ponavljam, legitimno izabrani predstavnici građani. Dijalog se i danas vodi u parlamentu, bez obzira što jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta. Da budemo potpuno precizni, jedan deo opozicije, shvatajući koliko je odluka o bojkotu parlamenta bezidejna i besmislena, nije učestvovao u bojkotu parlamenta, jer imaju iskustva. Drugi deo opozicije koji je učestovao u radu parlamenta, shvatajući grešku takve političke odluke, vratio se i učestvuje u radu parlamenta. A onaj preostali deo opozicije čini mi se da još uvek traga za načinom kako da se vrati u parlament, svesni da su počinili određenu grešku kada su doneli takvu političku odluku. Jer da se mi razumemo, sve ovo što se danas dešava u Srbiji je već davno viđeno, i bojkot parlamenta i protesti i tužakanje Srbije u inostranstvu, ali ništa to dobro nije nikada donelo Srbiji. Dakle, to ni kratkoročno ni dugoročno ne može doneti političke poene onima koji to čine, a šalje jednu lošu sliku iz Srbije, i to baš u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja koja su od izuzetne važnosti i značaja u odbrani nacionalnih i državnih interesa.
Maločas je pomenut Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Vrlo je interesantno, dame i gospodo narodni poslanici, da najveće kritike na račun Poslovnika o radu dolaze upravo iz tog i tzv. saveza, ja više ne znam kako se on zove, dolaze od ljudi koji su učestvovali u izradi i definisanju procedura ovakvog Poslovnika o radu Narodne skupštine. Da se razumemo, ne postoji idealan Poslovnik o radu Narodne skupštine, ali se mi kao predsedavajući uvek trudimo da napravimo jednu ravnotežu, poštujući prava pozicije sa jedne i opozicije sa druge strane.
Citiraću Nikolu Pašića. On je davno rekao – kada ste na vlasti, donosite zakone koji će vam koristiti i kada budete i u opoziciji. Čini mi se da oni koji danas nisu ovde nisu na pravi način shvatili taj citat, smatrali su da su nezamenljivi, nepromenljivi i donosili zakone onako samo kako su oni hteli i kako im je u tom trenutku odgovaralo i zato danas imaju problem sa Poslovnikom koji su sami definisali.
Brojna su, dame i gospodo, otvorena pitanja kada govorimo konkretno o Poslovniku o radu Narodne skupštine. Predsednica parlamenta je sa punim pravom pokrenulo jedno od pitanja, upravo ono o čemu je maločas bilo reči. Dakle, poslanik dođe sa jedne izborne liste nakon izbora u parlament, nakon toga promeni jednu poslaničku grupu, treću poslaničku grupu, četvrtu poslaničku grupu i vi više ne znate koliko imate samostalnih poslanika, a koliko imate poslaničkih grupa u republičkom parlamentu, što svakako nije dobro.
Za nas je još jedno ključno pitanje, kada govorimo o Poslovniku o radu Narodne skupštine, sale su nam prazne. Ima nas koji želimo odgovorno, ozbiljno i posvećeno da obavljamo svoj posao, jer to je naša obaveza prema građanima. Parlament je glas naroda, parlament je mesto gde mi razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja koji će biti u najboljem interesu građana Srbije, ali na drugoj strani, klupe su nam prazne i to šalje lošu sliku u javnosti o radu republičkog parlamenta. Ovde se postavlja pitanje kako nametnuti obavezu poslanicima koji su dobili mandat i poverenje građana, ali da to sad ostavimo po strani, oni ovde primaju platu, oni ovde podižu putne troškove, kako nametnuti obavezu da prisustvuju sednicama Narodne skupštine Republike Srbije.
Znate, 2000. godine kada je DOS došao na vlast, sve ono što se činilo i radilo do 2000. godine, u periodu vlasti Slobodana Miloševića, nije bilo dobro, sve je bilo crveno i ništa nije valjalo, a trebali su da afirmišu ono što je bilo dobro. Ja se slažem, bilo je grešaka, naša najveća greška je to što tih grešaka nismo bili svesni onda kada smo bili na vlasti, nego nakon toga, ali su trebali da afirmišu ono što je bilo dobro, konkretno Poslovnik o radu tadašnji.
Tadašnji Poslovnik o radu, podsetiću vas, kolege koji su dugo u višestranačkom sistemu i koji su dugo u parlamentu, mislim da se i vi, gospodine Arsiću, toga sećate, tadašnji Poslovnik je bio vrlo jasan i precizan, da je svakog trenutka u sali moralo biti 126 poslanika i da kada se ukaže na povredu Poslovnika istog trenutka se Narodna skupština izjašnjava o ukazanoj povredi Poslovnika.
Brojna su otvorena pitanja o kojima treba razmišljati u narednom vremenskom periodu. Naravno da pitanje o kojem danas govorimo ne može biti rešeno samo kroz Poslovnik o radu, nego i kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada su se usvajale poslednje izmene i dopune, tačno je da je Ustavni sud doneo odluku, takva kakva je, da mandat pripada poslaniku. Tačno je da su uvažene i određene sugestije stručne javnosti, ali to se u tom trenutku, bar sa naše strane, sagledavalo kao prelazno rešenje, jer su postojala brojna otvorena pitanja koja zahtevaju odgovore. Neka od tih pitanja smo uspeli da rešimo, neka nažalost nismo. Za nas je tada ključno pitanje bilo, nije sporno ako je Ustavni sud doneo odluku da mandat pripada poslaniku, ali hajde da sagledamo kako da sprečimo da taj mandat ne bude predmet političke trgovine u nekom narednom vremenskom periodu, jer je važna politička stabilnost. Za svaku narednu vladu je važna politička stabilnost, ovo narušava političku stabilnost. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka, o bilo kojoj oblasti da govorimo.
Mi u Srbiji imamo proporcionalni izborni sistem. Smatram, mišljenje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, da je to u ovom trenutku politička realnost. Sa druge strane, niko od nas, uz dužno poštovanje kolega, niko od nas imenom i prezimenom nije učestvovao na izborima, na glasačkom listiću su bili lideri naših političkih opcija. Dakle, zašto se izborna lista koju vodi lider političke opcije ili lider koalicije, zašto se, na neki način, degradiraju političke partije?
Mislim da je to tema o kojoj treba takođe da razgovaramo. Da razgovaramo o svemu što može da unapredi parlamentarnu demokratiju i razvoj parlamentarne demokratije u Srbiji. Mi smo spremni da o tome razgovaramo. Spremni smo da razgovaramo o svemu što može da poboljša postojeće procese u Srbiji, ali nismo spremni da o tome razgovaramo na ulici i ispod šatora, već tamo gde se dijalog vodi u parlamentu.
Sagledavajući zahteve od tzv. opozicije, ili Saveza, kako se već zove, vidim da je jedan od zahteva uz to što žele da kontrolišu medije, kroz uređivačku politiku RTS, kroz REM, je li tako, da kontrolišu rad elektronskih medija, jedan od zahteva jesu i promena izbornih procedura. Pazite sad, promenu izbornih procedura traže oni koji su definisali te izborne procedure i kažu – želimo fer i demokratske izbore.
Šta to znači? Da smo 2008. godine imali nefer i nedemokratske izbore, jer, smo upravo o tim izbornim procedurama, ispravite me ako grešim, išli u izbore. Da se mi razumemo, što se njih tiče, ja neću previše da obraćam pažnju jer nisu tu, ali ću reći samo jednu rečenicu, ne postoji izborna procedura koja bi takvu političku opciju ponovo vratila u ove skupštinske klupe i koja bi takvu političku opciju dovela na vlast. Možemo mi da razgovaramo danima, noćima, godinama, ali takva izborna procedura ne postoji. Vidim da postoje i pretnje. Kažu – ili fer i demokratski izbori, ili revolucija. Imaćemo mi fer i demokratske izbore, a što se tiče revolucije, nismo vas se plašili ni tog 5. oktobra 2000. godine, zar mislite da vas se plašimo 19 godina nakon toga.
Na sve ovo smo ukazivali jer je SPS bila prva, opet neka me isprave kolege koje dugo učestvuju u životu višestranačkog političkog sistemu, SPS je imala prva gorko iskustvo 2003. ili 2004. godine kada su joj oteti mandati i kada je na čelu neke poslaničke grupe bio prof. dr Branislav Ivković, tada su oteti mandati SPS. Socijalistička partija Srbije imala je gorko iskustvo i pre godinu i po ili dve kada je otet jedan poslanički mandat, ne mislim na SRS jer ona ima taj stav oduvek, ali mislim na ove kolege koje nam se obraćaju putem konferencije za štampu, zašto tada nisu odreagovali. Zašto tada nisu uputili bilo kakvu sugestiju i bilo kakav predlog? Mi smo govorili da se to gorko iskustvo ne bi dogodilo i drugim političkim strankama, za rad političke stabilnosti dajte da razgovaramo na ovu temu.
Inače, tačno je, setimo se izborne noći, setimo se pritisaka koji su postojali na rad RIK, setimo se onih nemilih scena kada su hrabri ljudi, jaki ljudi napadali žene, jer obično napadaju žene, nažalost. Setimo se i ko se sve okupio u tom trenutku na onoj bini da podrži koaliciju koja je morala da prođe cenzus jer im je nedostajalo nekoliko stotina glasova, čini mi se. Dakle, neko je sve njih morao da okupi i tu se u potpunosti slažem.
Toliko o fer i demokratskim izborima. Ako su to fer i demokratski izbori, svaka čast. Dakle, mi izražavamo spremnost da govorimo i da razgovaramo i o izradi novog Poslovnika o radu, i o izradi suštinske reforme izbornog zakonodavstva. Jeste da to nije popularno u izbornoj godini činiti, ali spremni smo da o tome razgovaramo, ali ono što je suština to ne može biti odraz aktuelnog političkog trenutka, jer imali smo to u periodu iza nas pa vidite u kakvu smo situaciju došli. To ne može biti odraz aktuelnog političkog trenutka, pa da svaka vladajuća koalicija donosi Poslovnik onako kako smatra da treba, donosi izborno zakonodavstvo onako kako smatra da treba.
Mislim da nam je potreban što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca, da bi došli do jednog opšte prihvatljivog i univerzalnog rešenja. Zahvaljujem se.