Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9474">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Nisam se javio kolega Marinkoviću, ali izgleda da je vama lakše da prozovete mene, pa onda da, verovatno posle toga vi govorite, nemam ništa protiv, naravno.

Poštovani predstavnici Fiskalnog saveta, poštovani predsedniče Fiskalnog saveta, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je Fiskalni savet nezavistan i mi nemamo apsolutno nikakvu nameru da utičemo na vas, ali naravno da smo uvek spremni da vodimo debatu i otvoren dijalog i na sednicama Odbora i ovde u parlamentu, kada su teme važne i kada se teme tiču života naših građana.

Želim samo svoju diskusiju početi jednom izjavom koja kaže ovako – nezavisne institucije nemaju uvek identično gledište sa vlašću, ali to je i dobro, jer da je drugačije postavilo bi se pitanje čemu uopšte i služe. Što je i uredu. Nemamo nikakvu vrstu pritiska ali imamo jasan mandat zašto se Fiskalni savet bavi privrednim rastom. Jasno vidimo da Srbija i druge zemlje regiona imaju veliki odliv mladih ljudi i radne snage da bi se to zaustavilo apsolutno je neophodno povećanje životnog standarda i privrednog rasta u Srbiji. Ovo je izjava jednog od vaših članova Saveta. Apsolutno nemam ništa protiv, poštujem vašu nezavisnost ali ono što želim da kažem jeste da ovakvu izjavu vrlo često možemo čuti i od strane predstavnika jednog dela opozicije. Ne želim da verujem da ste vi ovakvom izjavom želeli da se bavite politikom i politikanstvom, ali je to činjenično.

Znate, iz kabineta je lako voditi politiku, sastavljati izveštaje, baviti se teorijom, a realnost je nešto drugo. Sa druge strane, ovde naspram sebe imate nas koji imamo takođe veliku odgovornost. Mi smo neko ko ima legitimitet, poverenje građana, parlament je glas naroda i mi ovde u parlamentu razgovaramo upravo o onome o čemu govori ova izjava, a to je da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu naših građana. Naravno, to podrazumeva bolji životni standard, boljitak za naše građane, to podrazumeva naravno i privredni rast.

Ono oko čega ćemo se čini mi se složiti na početku, jer se nećemo složiti oko svih stvari, ali nije ni dobro da svemu razmišljamo isto, jer ako bi razmišljali isto, to znači da nismo razmišljali dovoljno. Dakle, mi smatramo da je Srbija na dobrom putu i da je pozitivan trend vidljiv i prepoznatljiv i to je u određenim segmentima vašeg izveštaja i konstatovano.

Prepoznatljiv je i pozitivan trend koji vodi ka boljitku, ali boljitku koji je u svakom sektoru zasnovan na onome za šta se mi zalažemo, a to je na zdravim i na realnim osnovama. Važno je da, po našem mišljenju, sačuvamo ono što smo u ovom trenutku postigli u oblasti ekonomije i finansija i da započete procese privedemo kraju.

Javne finansije su sigurne i stabilne i mi sa optimizmom, rekao bih, možemo gledati u period koji je pred nama. Najteži deo posla, verujemo sa sigurnošću da je dobro odrađen, ali nije završen. Ono što predstoji jeste da na pravi način, pre svega racionalni način u budućnosti izvlačimo korist iz toga, odnosno da sačuvamo rezultate koje smo postigli, da sačuvamo teška fiskalna dostignuća i da prihvatimo sve podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i koje vode ka razvoju. Između ostalog, o nekim inicijativama i vi govorite u svom izveštaju.

Po našem viđenju tri su ključne reči kada govorimo o reformskom kursu Vlade Republike Srbije u ovom trenutku, a to su reforme, rast i razvoj. Temelji, kao što znate, reformskog kursa Vlade Republike Srbije postavljeni su 2014. godine. Neko je tu odluku morao da donese jer smo bili pred finansijskim bankrotom.

Dakle, Srbija je te 2013. godine, decembra meseca, kada smo usvajali budžet imala dva puta i dva pravca. Jedan pravac je bio spisak lepih želja, ono što bi građani želeli da čuju, što lepo zvuči, a što u koliko bi se finansijski realizovalo vodilo bi ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom krahu negde 2016/2017. godine. Drugi pravac je onaj nepopularni, a to su nepopularne političke mere, teške reforme. Kažete da govorite jezikom brojki. U potpunosti se slažem, ali od 2014. godine do danas se postižu rezultati koji su iznad ciljeva koji su definisani za tekuću godinu. Uvek je dobro podizati lestvicu naviše, a mi smatramo da je to dobro za budućnost Srbije, mi smatramo da je to dobro za budućnost svakog građanina Srbije.

Opet se vraćam na izjavu, jer vodimo otvoren dijalog, sudeći po vašem komentaru na ocenu Svetske banke, da bi Srbija na duži rok mogla da ima privredni rast od 7%, vi kažete, odnosno opet jedan od članova Saveta kaže – to je moguće ako bi se sedam miliona Srba zamenilo Nemcima i ako bi se uvela uprava kakva je u Nemačkoj. Ispravite me ako grešim, tako su preneli mediji. Sada, niti smo mi Nemci niti mi želimo nemački sistem, nama je potreban sistem koji je primeren trenutno našem ekonomskom stanju, a spremni smo da prihvatimo sve one dobre stvari od nekih drugih država koje možemo da prilagodimo našem sistemu. Mislim da ste hteli pomalo da budete i šaljivi, sarkastični, ali sada da vam kažem, ne znam šta je gore, ali mislim da niste razmišljali u drugom pravcu, da ste time povredili nekoga ko je predano, vredno radio u prethodnom vremenskom periodu da bi se došlo do ovih rezultata, ko je uložio veliki trud, rad, posvećenost i energiju.

Sa druge strane, možda malo da razmišljate i o građanima Srbije, da niste na neki način povredili i građane Srbije time što ste rekli da bi ste ih zamenili sa sedam miliona Nemaca. Ne želim da verujem da su ove izjave, kao što sam rekao, politizovane i da ste želeli da ih upotrebite u bilo kakvom političkom kontekstu. Dostignućemo mi ovaj sistem, odnosno ove rezultate ako budemo imali ono što je suštinski najvažnije, a to je politička stabilnost, a verujte imaćemo političku stabilnost.

Zahvaljujući odgovornim i teškim, nepopularnim merama došlo se do toga da danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, koji je zasnovan na životu i ekonomiji, a ne na politici i politikanstvu i ne na spisku lepih želja.

Danas je potpuno jasno da smo bili u pravu kada smo započeli reforme i kada smo rekli da je reč o reformama i o merama koje se tiču budućnosti Srbije, o merama koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije i da ne treba pojednostavljeno gledati na te mere kada smo imali prilike da čujemo od pojedinih članova opozicije, dela opozicije, da se otimaju plate, da se otimaju penzije, ne, ovde govorimo o merama za spas srpske ekonomije.

Zahvaljujući upravo tim merama danas je potpuno jasno da smo u pravu i stvoren je jedan dobar osnov za povećanje plata i penzija.

Dakle, imamo povećanje plata i penzija, a imamo plus u držanoj kasi. Neodgovorno bi bilo i neozbiljno da imamo povećanje i plata i penzija, da više zahvatamo iz republičkog budžeta, a da imamo minus u državnoj kasi. Dakle, ipak domaćinski i racionalno se raspolaže sa onim što se zaradilo.

Kada je reč o formuli za izračunavanje penzija, o čemu je i maločas bilo reči, najvažnije da su po nama penzije stabilne, nekoliko modela se razmatra. Izdvajanje za penzije je na zadovoljavajućem nivou u budžetu. Treba sagledati realan rast privrede, rast inflacije i rast potrošačkih cena.

Mislim da smo dva cilja u potpunosti realizovali, a to je trajno i u kontinuitetu smanjenje javnog duga BDP i trajno smanjenje budžetskog deficita.

Srbija se danas nalazi na 48. mestu mislim na svetskoj Duing biznis listi, a pre započetih reformskih procesa bili smo na 91. mestu.

Sa druge strane, politička i ekonomska stabilnost uz preduslove, odnosno podsticaje koje pruža Vlada Republike Srbije, potencijalnim investitorima, pre svega mislim na manju birokratiju, brže izdavanje dozvola, doprineli su da Srbija bude atraktivna investiciona destinacija.

Podržavamo koncept reforme javnog i jačanje privatnog sektora, tu apsolutno nemamo nikakvu dilemu. Znamo koliko je teško i podržavamo mere koje su preduzete kada je reč o javnom sektoru, ali smatramo da je jako važno i da treba uraditi analizu gde ima viškova, a gde ima manjka zaposlenih u javnom sektoru, kako bi u celini imali efikasniji javni sektor.

Tokom dosadašnjeg procesa racionalizacije pronađeni su prostori za uštede, ali tako da nije narušen kvalitet rada javne uprave i funkcionisanje sistema što je izuzetno važno.

Srbija je jedna od zemalja, ovo je podatak koji sam dobio od predstavnika iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za 2018. godinu, Srbija je jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u Evropi.

Ukoliko se poredi broj zaposlenih u javno upravu u odnosu na 100 stanovnika i nakon dva kruga sveobuhvatne racionalizacije broja zaposlenih u Srbiji, danas imamo 6,4 zaposlenih u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5. Ja samo govorim o podacima koje sam dobio i pribavio.

Govorite o tome da je sazrelo vreme da se ukine zabrana zapošljavanja. Mi smatramo da je kontrolisano zapošljavanje postiglo određene pozitivne efekte. Potreban je novi, slažemo se, potreban je novi model, kako bi se postojeći problemi prevazišli, u smislu onih koji imaju optimalan broj zaposlenih i finansijska sredstva obezbediti model bez saglasnosti.

Što se tiče privatnog sektora, maločas sam ga pomenuo, u potpunosti podržavamo najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića za subvencije privatnim firmama za nabavku nove opreme i to do 50%. Privatni sektor je po našem mišljenju budućnost. On je od velike važnosti za državu na jednoj strani, to znači nova radna mesta, na drugoj strani država živi od poreza i dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća.

Dosta toga je urađeno kada je reč o javnim preduzećima. Poštujući sve konstatacije i sve ono što ste vi izneli u svom izveštaju. Šta je to što mi konkretno očekujemo od javnih preduzeća? Efikasnost, da efikasnije koriste resurse, da budu racionalnija, da uzrokuju manje troškove u budžetu i da investiraju kako bi bile što bolje usluge koje pružaju građanima.

Vi ste u svom Izveštaju naveli, tri preduzeća: železnice, gde se ozbiljno pristupilo reformama; Srbijagas, koji je postalo profitabilno od 2015. godine i EPS, kažete, ima najsloženije probleme, iako je predviđeno rešavanje problema EPS-a, a u oblasti digitalizacije, a cilj je stići na nivo razvijenih evropskih kapaciteta.

U Izveštaju, takođe, govorite i o reformi javnih finansija lokalnih samouprava. Naravno da se lokalne samouprave moraju kretati u okvirima koje daje Ministarstvo finansija. Kažete da ste uradili sveobuhvatnu studiju sredinom, čini mi se 2017. godine, sa određenim preporukama i da se situacija, donekle poboljšala.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima DRI, što je opet povezano sa lokalnim samoupravama i sa temom o kojoj trenutno govorim, i neke dve ključne stvari su jako važne, a to je edukacija i kvalitetnija interna kontrola. Ne kažem da je situacija idealna, ali da nije bilo domaćinskog ponašanja, lokalnoj samoupravi ne bi doprineli ni dobrim rezultatima fiskalne konsolidacije na makroekonomskom planu.

Uz to, u izveštaju, ispravite me ako grešim, govorite o četiri grada, četiri lokalne samouprave. U Srbiji ima 174 lokalne samouprave.

Sad, samo nekoliko rečenica kada je reč o pokazateljima, pošto govorite jezikom brojke. Šta je to što su benefiniti i šta je to što je boljitak o kojem sam malo čas govorio? Recimo, nova minimalna cena rada i uvećana u odnosu na 2018. godinu za 8,6%, minimalni minimalac prelazi iznos od 27. 000 dinara. Stopa nezaposlenosti 2013. godine je bila 25,9%, a sada je pala na 12,1%. Prosečna neto zarada obračunata za mart 2019. godine iznosila je 54.271 dinar. Rast neto zarade u periodu januar-mart 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 9,5 % nominalno, odnosno 7% realno u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za februar 2019. godine nominalno je veća za 9,9%, a realno za 6,9%. Smanjeno je, o tome je i malo čas bilo reči, opterećenje na zarade, pošto se od 1. januara 2019. godine ukinuti doprinosi za nezaposlenost na teror poslodavca u iznosu od 0,75 % i to je teret budžeta, 12 milijardi dinara godišnje je palo na teret republičkog budžeta.

U budžetu za 2019. godinu, država je izdvojila 19 milijardi dinara više za plate zaposlenih u javnom sektoru, a plate u javnom sektoru, ovu od 01. januara 2019. godine, uvećane su za 7 do 12% Faznim ukidanjem zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja od korisnika javnih sredstava, povećane su plate u javnoj administraciji.

Usvojen je Predlog zakon o dopuni budžetskom sistemu 21. aprila 2019. godine, kojima su uvećane plate zaposlenima u predškolskoj ustanovi za 9%, počev od maja 2019. godine.

Uvećane su penzije zbog ukidanja zakona o privremenom smanjenju penzija. Skupština je osvojila Zakon 29. septembra 2018. godine. Realan rast BDP-a u prvom kvartalu 2019. godine, u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 2,5%.

Smanjenje javnog duga, podsetiću još jednom, Srbija je bila pred finansijskim bankrotom. Javni dug Srbije iznosio je na dan 30.04.2019. godine 23,77 milijardi evra, što čini 51,1 % BDP-a.

Udeo javnog duga u BDP smanjen je za 2,7% u odnosu na decembar 2018. godine, kada je iznosio 53,8%.

Imamo suficit u budžetu. U prva četiri meseca ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 5,5 milijardi dinara.

Pošto mi je još malo vremena ostalo, ono što smatram da je veoma važno, budžetom za 2019. godinu za kapitalne investicije, ono o čemu ste i vi govorili, izdvojeno je 220 milijardi dinara, 30% više novca nego prethodnih godina.

U proteklih pet godina u Srbiji je otvoreno 180 fabrika. Grade se novi autoputevi, obnavlja se železnica, povezujemo se sa evropskim koridorima iako vi kritikujete sporost kada je reč o Koridoru 10.

Mi smatramo da je to jako važan i značajan projekat. Godine 2008. kada je Milutin Mrkonjić kao ministar infrastrukture govorio o tom projektu, čini mi se da je malo ljudi verovalo u taj projekat, a danas mislim da većina shvata da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, ove godine u prva četiri meseca iznosile su 1,2 milijarde evra, što je 14% više nego u istom periodu prethodnih godina. Dakle, Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija. U toku prethodne godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, a sve druge zemlje zajedno na zapadnom Balkanu nisu došle ni do 2,5 milijardi evra. Industrijska proizvodnja je povećana 1,3% u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu.

Na samom kraju, sam Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu upravo je rezultat nastavka reformi. Tri odlike budžeta su značajne. Ono za šta se i vi zalažete, naravno i mi, a to je životni standard građana, rasterećenje privrede i naravno kapitalna ulaganja. Zahvaljujem.
Uvaženi profesore ja sam izjavu pročitao i rekao kako ona može da se izanalizira. Rekao sam takođe da ne želim da verujem da je imala bilo kakvih političkih primesa, i da kada odgovorni i ozbiljni ljudi daju izjave onda trebaju da imaju na umu i ono o čemu sam govorio, da je neko uložio, rad, trud i energiju da bi došao do određenih rezultata. A možda bi ovakvom izjavom povredio i osećanja građana Srbije. Ali dobro, da ostavimo sada po strani. Mogli ste uzeti i Japance za primer. Meni se lično više sviđaju Japanci, kad govorim o radu.

Što se tiče preporuka kada je reč o lokalnoj samoupravi, ja se sa vama u potpunosti slažem. Rekli ste tehničko pitanje, uglavnom tehnička pitanja postaju nekada i suštinska pitanja. Kada je reč o investicijama drago mi je da se slažemo u jednom, da je izdvojenog ovoga puta dovoljno sredstava za investicije. Što se tiče struktura investicija mogu da se složim da treba daleko više ulagati u putnu infrastrukturu. Rekao sam maločas, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, jer kroz putnu infrastrukturu se rešava i ono drugo pitanje, a to je ključno pitanje, nezaposlenost. Kroz velike projekte, kapitalne investicije vi rešavate pitanje nezaposlenosti.

Što se tiče životne sredine, to sam maločas izostavio. Verujem da će, kada je reč o izdvajanjima sredstava za Ministarstvo za zaštite životne sredine, Vlada promeni određene stavove i određene odluke. Zašto verujem u to? Pa samim tim što je formirano Ministarstvo za zaštitu životne sredine Vlada pokazuje da će na jedan odgovoran i ozbiljan način, da želi da se na jedan odgovoran i ozbiljan način bavi ovim pitanjem. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predstavniku predlagača.

Reč ima narodna poslanica Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Karadžić.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpska napredna stranka, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Reč ima predstavnik predlagača prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Zahvaljujem kolega Arsiću.
Reč ima predstavnik predlagača, prof. dr Pavle Petrović. Izvolite.
Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite kolega Arsiću.
Zahvaljujem kolega Arsiću.
Reč ima predsednik Fiskalnog saveta, prof. dr Pavle Petrović.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Profesore, biće vremena za raspravu, ali moramo da poštujemo Poslovnik.
Sve je u redu profesore, dozvolite samo, moramo da poštujemo Poslovnik.
Obzirom da je 14.00 časova, poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)
Profesore, samo trenutak, molim vas.
Prvo na repliku kolega Milorad Mirčić. Izvolite.
(Milorad Mirčić: Ustupam pravo profesoru da odgovori.)
Profesore, izvolite.
Kolega Mirčiću, želite repliku na izlaganje predsednika Fiskalnog saveta? Izvolite.
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Kolega Arsiću, želite repliku na izlaganje kolege Mirčića?

Izvolite.

Zahvaljujem kolega Arsiću.
Kolega Mirčiću, želite repliku?
Izvolite.