Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, Dubravko Bojić.

Zahvaljujem.
Kolega Aleksiću, vi želite po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kolega Orliću, omogućiću vam pravo na repliku, ali pre toga, gospodine Aleksiću, maločas ste sami pokrenuli inicijativu da govorimo o onome što je tema i što je tačka dnevnog reda. Napravili ste kraću pauzu, ostavili karticu u poslaničkoj jedinici i održali konferenciju, vratili se i nastavili tamo gde ste stali onog trenutka kada ste izašli, a mi smo prešli na sledeći član.
Nisam želeo da vas prekidam i da vam uskratim pravo da govorite, ali ste najmanje u ovom trenutku govorili o amandmanu koji je podneo kolega Dubravko Bojić, osim što ste rekli da podržavate.
Kolega Orliću, izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić, po amandmanu.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Na čije izlaganje želite repliku?
(Miroslav Aleksić: Želim da odgovorim gospodinu Rističeviću.)
Prethodnog govornika? Gospodina Rističevića, spomenuo je vas?
(Miroslav Aleksić: Pomenuo je stranku.)
Koje stranke, izvinite?
(Miroslav Aleksić: Narodna stranka.)
Parlamentarna stranka?
Možete po amandmanu da govorite.
(Miroslav Aleksić: Zašto?)
Zato što nemate osnova za repliku.
Da li želite da govorite po amandmanu?
(Miroslav Aleksić: Želim repliku.)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Zahvaljujem ministre.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Hvala gospođo Čomić.
Pravo na repliku, ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Hvala ministre Vulin.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Hvala gospođo Čomić.
Ministar Vulin ima reč.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Sluša vas ministar i odgovara pomno.

Siguran sam u to.

Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.