Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama pet važnih i značajnih sporazuma. Neumanjujući važnost i značaj četiri sporazuma o kojima neću govoriti, o tome će govoriti moje kolege u okviru redosleda prijavljenih narodnih poslanika, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na jedan Sporazum, a to Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o spoljnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne, i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane.
Naime, smatram da poslanička grupa SPS smatra da pristupanje ekonomskoj Evroazijskoj uniji je od ogromnog značaja za ekonomiju naše zemlje, od ogromnog značaja i važnosti za privredu naše zemlje, jer mi zapravo govorimo o tržištu koje podrazumeva 183 miliona ljudi.
Dakle, po ovom Sporazumu, Srbija će moći da izvozi gotovo 100% svojih proizvoda, bez plaćanja carina.
To je jedno novo i veliko tržište za naše proizvode, pri čemu je važno reći da je privredna saradnja kada je reč o odnosu saradnje sa ovih pet država i pet članica Evroazijske unije, u proteklom vremenskom periodu, najdinamičnija i najintenzivnija bila sa Ruskom Federacijom.
Naime, sa Ruskom Federacijom mi imamo potpisan Sporazum od 2013. godine Sporazum o strateškom partnerstvu. Taj Sporazum jeste imao za cilj da se razvija i ekonomska i trgovinska saradnja, ali taj Sporazum je imao za cilj i da politički odnosi idu jednom uzlaznom putanjom. Upravo taj Sporazum je rezultirao da danas imamo bilateralnu saradnju jako dobru, ide uzlaznom putanjom, u svim sferama društvenog života.
Ova Unija ima osnov i za političku saradnju, što za nas predstavlja dodatni okvir za unapređenje političke saradnje sa članicama Evroazijske unije.
Sporazum je za Srbiju važan, važan je za privredu, važan je za ekonomiju, ali važan i u kontekstu, jer ojačava odnose Srbije i političke i ekonomske, sa članicama Evroazijske unije. Sigurno je u interesu Srbije da Srbija ima što više ovakvih sporazuma.
Takođe, želim posebno da istaknem da je ovde reč o članicama, o državama Evroazijske unije, koje su imale veoma principijelan stav, kada je u pitanju jednostrano proglašenje nezavisnosti KiM, jer ni jedna od pet država nije priznala jednostranu proglašenost nezavisnosti KiM, što smatramo da je podstrek i podsticaj za još jače partnerstvo koje treba da ostvarimo sa Unijom i sa svakom članicom koja je predstavnik Evroazijske unije, jer u daljem procesu političke borbe, u daljem putu koji će biti veoma težak po Srbiju, a mislim naravno na odbranu nacionalnih i državnih interesa. Upravo ove države koje su članice Evroazijske unije mogu biti velika podrška kao tradicionalno prijateljski orjentisane države na međunarodnom planu i na međunarodnoj političkoj sceni.
Kada je reč o Ruskoj Federaciji, obzirom da sam rekao da je Srbija imala najintenzivniju i najdinamičniju saradnju od ovih pet država sa Ruskom Federacijom, želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom, da imamo izuzetno dobre i razvijene bilateralne odnose na svim poljima, da imamo odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda, dakle, i verska i kulturna, istorijska, jezička bliskost, slovenska bliskost naša dva naroda, neraskidivo bratstvo naša dva naroda, koje se razvijalo kroz čvrste veze u zvaničnim odnosima punu 181 godinu, od zvaničnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Ruske Federacije.
Naravno da ogroman podsticaj razvoju odnosa Srbije i Ruske Federacije, daju upravo predsednici naših država, predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno, mi kao parlament, kao glas naroda, kao predstavnici građana, imamo jako dobru, intenzivnu i dinamičnu saradnju sa parlamentima Ruske Federacije.
Naime, Narodna skupština Republike Srbije, ima potpisane sporazume sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, a Komisija za saradnju Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije i Narodne skupštine Republike Srbije je najviši nivo bilateralne saradnje koji Narodna skupština ima u ovom trenutku i on je jedinstven u odnosima sa dve države, sa Rusijom i Kinom.
Mi smo protekle nedelje u Moskvi održali Petu po redu sednicu Komisije za saradnju Državne dume i Narodne skupštine Ruske Federacije, na kojoj, naravno, uvek razmatramo važne i značajne teme.
Obzirom da je slična tema i bila tokom jučerašnjeg dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, recimo, inicijativa koja je pokrenuta i tema koja je bila od velike važnosti tokom Pete sednice Komisije za saradnju naših parlamenata je naravno, logično, idemo u susret obeležava sedamdesetpetogodišnjice pobede nad fašizmom. Naravno, da smo veliku pažnju posvetili toj temi i nečemu što jeste ogromna pošast čovečanstva danas, a to je ponovna pojava nacizma.
Predsednik Državne Dume Vjačeslav Volodin je pokrenuo inicijativu o formiranju instituta za očuvanje istorijskog sećanja upravo, da bi sprečili reviziju istorije, upravo da bi sprečili reviziju kada je reč o učešću naših vojnika i sovjetskih vojnika tokom Drugog svetskog rata.
Naravno, predsednica Narodne skupštine je prihvatila, u načelu se saglasila sa tom inicijativom. Ona sada ide na saglasnost i ta inicijativa će biti prosleđena predsednicima naših država, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, ali naravno i Vladi Republike Srbije.
Smatramo da je ova inicijativa od ogromne važnosti i značaja za Srbiju, jer kada govorimo o reviziji istorije, zapravo o očuvanju istorijskog pamćenja, nije ovde samo reč o reviziji sećanja, ovde je reč o opstanku jednog naroda i mislim da je naša zajednička obaveza da sačuvamo nasleđene tekovine. I mislim da uz sve ovo svakako treba uključiti nauku, kako bi sačuvali istinu o stvaranju jedne slobodne i moderne Evrope.
Želim da vas podsetim da smo Četvrtu sednicu Komisije za saradnju upravo održali ovde u Beogradu u Narodno skupštini Republike Srbije, da se tada predsednik Državne dume obratio narodnim poslanicima, srpskoj javnosti i preneo za nas jednu, za poslanički klub SPS jednu izuzetno važnu i značajnu poruku od predsednika Ruske Federacije, a to je da bratski srpski narod uvek može računati na podršku Ruske Federacije.
Takođe, kada govorimo o saradnji parlamenata imamo jako dobru i intenzivnu saradnju na multilateralnom planu u smislu saradnje međunarodnim parlamentarnim organizacijama, tamo gde obe države imaju svoje predstavnike i članice.
Naravno, uvek ističemo jednu činjeničnu i evidentnu stvar, a to je da dugujemo veliku zahvalnost Ruskoj Federaciji, to je ono što sam rekao u uvodnom izlaganju, kada je reč o principijelnom stavu po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM. Istinski smo zahvalni na tome, jer time Ruska Fedracija pokazuje da poštuje univerzalne principe međunarodnog prava.
Takođe, značajna je podrška Ruske Federacije u onome u čemu teži Srbija, i što je intencija Republike Srbije, a to je da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Takođe, izražavamo veliku zahvalnost na multilateralnom planu kada je reč o protivljenju Ruske Federacije da samoproglašena država Kosovo bude deo i bude članica bilo koje međunarodne organizacije, jer time Ruska Federacija u pravom smislu definiše sebe i kao čuvara i kao graditelja jednog pravednijeg međunarodnog poretka zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i zasnovanog na poštovanju opštih principa i ciljeva proklamovanih u Povelji UN.
Srbija zarad očuvanja međunarodnog mira stabilnosti i bezbednosti principijelno i dosledno se zalaže za poštovanje jednog principa i načela međunarodnog prava, kao i ostvarenja načela slobodne i ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni bez uvođenja sankcija kao sredstava prinude.
Dobra politička saradnja je omogućila i ono o čemu sam govorio na početku, a to je dobru ekonomsku saradnju. Izuzetno značajan segment bilateralnih odnosa je omogućio dobru privrednu i ekonomsku saradnju. Ruska Federacija je danas od strateških ekonomskih i vodećih spoljno-trgovinskih partnera Republike Srbije. Veoma dobri politički odnosi su omogućili dobru osnovu za unapređenje ove saradnje, doprineli su da Ruska Federacija upravo bude jedan od najznačajnijih privrednih partnera Republike Srbije, i kao izvozna destinacija ali i kao strani investitor.
Mi pridajemo, takođe, kao što sam rekao ogromnu važnost i značaj privrednoj saradnji sa Ruskom Federacijom i zainteresovani smo za što snažnije prisustvo Ruskih firmi i Ruskog kapitala na našem tržištu.
Želimo da unapređujemo sve ukupne odnose, naročito u oblasti industrije, infrastrukture, telekomunikacija, energetike, poljoprivrede, građevinarstva, posebno je Srbija zainteresovana, to je opšte poznato, za snabdevanje ruskim energentima, saradnja u oblast energetike je veoma uspešna, a Republika Srbija je izuzetno značajna što ruska strana smatra prioritetnom rutu gasovoda „Turski tok“.
Tokom prethodnih dana imali smo posetu i ministra odbrane Ruske Federacije, podržavamo vojno-ekonomsku saradnju, saradnju odbrane, policije i kulture, podržavamo saradnju gradova i regiona, kao i saradnju dve crkve.
Kada je reč o ostalim članicama Evoazijske unije, takođe želim da naglasim da kada je reč konkretno o Belorusiji, Srbija i Belorusija su još 1994. godine, stupile u diplomatske odnose, kao novoosnovane i prijateljske države, prvo Savezna Republika Jugoslavija, zatim je to preuzela Srbija i Crna Gora, a od 2006. godine, Republika Srbija kao samostalna država.
Godine 1996. sa Belorusijom je potpisan prvi Sporazum o razumevanju i saradnji. Lukašenko, predsednik Belorusije je više puta posetio Srbiju, ali ono što je veoma važno posetio je Srbiju onda kada je Srbiji bilo veoma teško, to je u periodu NATO agresije i NATO bombardovanja 1999. godine.
Imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a potpisano je preko 10 bilateralnih sporazuma, Dakle, vrata Belorusije su širom otvorena za privredu, naročito u oblasti građevinarstva, naročito u oblasti poljoprivrede, telekomunikacija, namenske industrije i od nas dalje zavisi razvoj ekonomske saradnje. Mislim da potpisivanjem ovog sporazuma upravo jeste korak napred ka još boljoj saradnji.
Uvaženi kolega Dragoljub Karić, nije danas, nažalost, tu nadam se da će nam se i priključiti, je konzul u Minsku i on zna da trenutno po vrednosti izvoza Belorusija je 34 partner Republike Srbije, a prema uvozu na 37 mestu.
Ono što mi smatramo kao poslanički klub je da nisu iskorišćene sve prednosti partnerstva i prijateljstva sa Belorusijom i verujemo da će to biti popravljeno u narednom vremenskom periodu i verujemo da ovim sporazumom stvaramo jedan dobar i realan osnov da to realizujemo.
Kada je reč o Kazahstanu, diplomatski odnosi su uspostavljeni 1996. godine, intenzivna saradnja od 2010. godine, potpisan je, takođe, Sporazum o slobodnoj trgovini, bezvizni režim, i za diplomate i za obične putnike, a recimo podaci iz 2016. godine govore da spoljno-trgovinski promet je oko 30.000.000,00 dinara.
Sa Jermenijom, bilateralni odnosi između Srbije i Jermenije su tradicionalno dobri i uspostavljeni 1994. godine. Primera radi 2017. godine, robna razmera iznosila je 76,8 miliona evra, na 17. samitu šefa država, vlada Frankofonije, koji se održao u oktobru 2018. godine, u … učestvovao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Imamo tri potpisana sporazuma. Kirgistan, diplomatski odnosi su uspostavljeni 1994. godine, a ukupan obim razmene u 2017. godini je rečima … iznosio 14,444 miliona evra, od čega naš izvoz 11,745 miliona evra, a uvoz 2,699 miliona evra.
Dakle, smatramo da potpisivanjem ovog sporazuma pravimo, kao što sam rekao, još jedan korak više u našim odnosima sa članicama ove unije i otvorenost ove unije za Srbiju je velika šansa, kao što sam rekao za privredu, a pre svega, kada govorimo o privredi za oblast poljoprivrede i prerađivačke industrije.
Naravno da će ovaj sporazum imati podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje, kao i preostala četiri sporazuma, a o ostala četiri sporazuma u nastavku rasprave govoriće moje uvažene koleginice.
Zahvaljujem.