Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 106. Što bi reko kolega Milenko Jovanov, ja sam zaboravila šta je tačka dnevnog reda.

Lepo je što vi imate tolerancije, ali nije lepo što mi danima kao ovlašćeni predstavnici čekamo da dođemo na red i govorimo o tački dnevnog reda, pa vas molim, uz respekt potrebi da se građanima Srbije pokaže naknadna pamet, da se objasne neke teorije koje su na granici razumljivog, dozvolite da ova sednica nastavi svoj rad u onom smeru u kom bi trebala i da, prosto, dobijemo šansu da govorimo o tački dnevnog reda koja se tiče predloga za smenu ministra unutrašnjih poslova.

Hvala vam.

Ne tražim da se izjasnimo, ali apelujem da učinite dodatni napor da ovu sednicu vratimo u tok.

Kolega, ja vas molim, kasnije ćete razgovarati, da dozvolimo ovlašćenom da govori.
Izvolite.

Kolega Aleksiću, ako mi dozvolite, da li vi stvarno cenite da je način na koji se obraćate…
Ja vas molim, kolege. Užasno ga loše čujem, ali čujem da se obraća premijerki na jedan najmanje pristojan način.
Molim vas, ako zagovarate ….

Ja vas molim, već treći put pokušavam da vam ukažem na to, da odnos koji imate prema premijerki ove države u ovoj sali nije primeren jednom narodnom poslaniku.

Budite sigurni da hoću svaki put kada vam se lično obrati makar i upola kako se vi obraćate njoj.

Povreda Poslovnika, kolega Milenko Jovanov.
Izvolite.

Kolega Jovanov, ja bih rado pomogla na temu da svi govorimo o tački dnevnog reda, ali, pre svega, imala sam kratak rok da probam da tu raspravu vratim u normalu. To je svega pet minuta, koliko predsedavam, ali ću se potruditi. Potpuno ste u pravu.
Imam ja pravo i na oduzimanje reči.
Reč ima ministar Gašić.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 27.

Dobro je da ste primetili iz diskusije uvaženog kolege da to oko brojeva nije baš tako, ali je manje važno od onoga na šta ste trebali da ga upozorite, a to je na pominjanje južne srpske pokrajne onim nazivom kojim ga zovu oni koji su ga priznali. U Domu Narodne skupštine to ne sme da radi niko.

Ja ne znam šta je Kosovo. Znam šta je Kosovo i Metohija.

Verujem da nema zle namere, ali nema ni mnogo pameti ako na ovaj način ovde pokušavamo da dođemo do publiciteta bilo kog tipa.

Konačno, ko je pakovao ljude u autobuse ili nije pakovao, zadnje što treba danas da čuju iz Doma Narodne skupštine Srbi na KiM je to. Možda oni nisu ko zna koliki intelektualci, za razliku od onih koji saosećaju sa njima, ali su zasigurno neko ko nema razloga da se oseća kao bilo čija jeftina roba, jer to nisu.

Imaju li poverenja u svoju državu? Imaju. Da li to nekome smeta? Opravdano je. Da li politička borba dozvoljava da se i to koristi? Dozvoljava. Ali, hajmo da se izdignemo iznad onoga što je skupljanje jednog do dva glasa, pa da u Domu Narodne skupštine kažemo ono što piše u Ustavu Republike Srbije – stanovnici južne srpske Pokrajine Kosova i Metohije. Sve drugo ide na račun i za račun onih koji su ih priznali i kad oni sami sebe nisu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Radomir Lazović.

Mnogo ste pitanja postavili, uvaženi kolega Lazoviću i malo mi je vremena da vam odgovorim.

Šta dalje i da li ćemo nastaviti da vodimo resor prosvete – da. Ali kad već krećete da tumačite prosvetu i možda negde i sa pravom spočitate Socijalističkoj partiji Srbije krivicu za ovu situaciju koju tako nemilice svi koristimo ne bi li se obračunali politički, onda morate da se setite da smo mi obrazovni sistem krenuli da urušavamo davnih dana i da to svakako nije tekovina socijalista.

Ako malo studioznije obratite pažnju na ono što ste govorili, ili bar pokušavali da govorite, onda ćete shvatiti da ste upozoravali da naš sistem mora da se vrati upravo na one vrednosti koje su baštinili socijalisti i Socijalistička partija Srbije, kada govorimo o obrazovnom sistemu pre svega.

Reformu školstva koja je u sunovrat odvela naše školstvo sproveo je gospodin Gašo Knežević. Trebalo je popravljati sve ono što se deceniju čitavu radilo loše. I nismo ga popravili do kraja. Silne uvrede sam doživela zbog svoje diskusije u kojoj sam rekla da smo svi pomalo odgovorni, ne razmišljajući u kom smeru menjamo te zakone koje prezentujemo i ostavljamo da oni budu korišćeni samo zato što su po uzoru na Evropsku uniju. Nepošteno je i nekorektno krajnje da u ovom teškom trenutku, tragičnom pre svega, mi tražimo krivicu samo u ovoj aktuelnoj vlasti, potpuno svesni da smo nekada aplaudirali nekim merama koje su dovele do ove faze. Da se sve ovo desilo juče i počelo juče, imalo bi smisla. Ovo su recidivi davnih dana.

Mi smo obesmislili prosvetne radnike. Mi smo doveli do toga da prosečan roditelj ako nije zadovoljan ocenom svog deteta ima pravo da kaže prosvetnom radniku šta god želi. Mi smo doveli do toga da bahatost određenih roditelja ostavi bez posla veliki broj prosvetnih radnika. I danas kažemo – šta? Kriv je ministar prosvete, ili ministar policije, ili su krivi rijaliti programi, koje pri tom ne podržavam nijednog trena.

Ali ja vas molim, krivi su sadržaji na društvenim mrežama, gde nam deca uglavnom provode vreme. Nisu rijaliti programi motiv za nasilje među decom. Deca kopiraju ponašanje odraslih. Mi smo negde zatajili. Sve drugo je politička demagogija, bez pokrića, o kojoj možemo da raspravljamo, možemo da se svađamo, možemo civilizovano da razgovaramo, ali ne optužujući, nego da probamo da jedni drugima damo motiv više, da nađemo neku zajedničku tačku, ako nam je to cilj. Ako nam je cilj nešto drugo, onda je najlaganije ustati sa pozicije ovlašćenog predstavnika, vidim da vam odlično ide, uživeli ste se u svoju ulogu, i optuživati redom sve one ljude koji bi mogli da budu optuženi. Evo, ja se lično osećam krivom, ali čini mi se da nemam ni gram razloga više nego vi. Hvala.

Kolega Bakarec…

Poslovnik, kolega Jovanović.

To tako izgleda, dobri kolega Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Zašto dozvoljavate ovoj oboleloj osobi da se danima iživljava ovde? Kako vas nije sramota? Ovakvog čoveka ste izabrali. Koga ste izabrali? Ne možete bolje od ovoga? Samo nastavite.)
Kolege, ja vas molim, da ja ne bih morala da primenim Poslovnik u onom kaznenom delu, bilo bi lepo. Kolega Jovanoviću, kolega Bakarec, hajte molim vas, pustite fotografiju, a vi sedite, ako vam nije teško, da odgovorim na povredu Poslovnika na koju ste ukazali.
Ja vas molim, ako ukazujete na povredu Poslovnika, to je ono što pokušavam da vam kažem, hajte da u etar kažem – sram vas bilo, kolege. Da li je ovo slika iz parlamenta Srbije?
Ja se nadam da ste svi rekli sve uvrede koje ste imali. Pretpostavljam da ne želite da se glasa o povredi Poslovnika, kolega Jovanoviću? Niste hteli da čujete ni šta imam da kažem.
Poslovnik isto, Zoran Sandić. Izvolite.

Upravo je ukazano na povredu Poslovnika, član 106, kolega Sandiću.

Ne znam da li ste primetili da sam vas isključila zato što pokušavate da replicirate, umesto da ostavite mogućnost kolegi koji je pomenut, koji na to ima legitimno pravo. Pozvali ste se na član 108, koji kaže da je moje pravo da izreknem opomenu ili udaljim sa sednice nekog od poslanika. Da li mislite da treba da ga primenim sada? Ja vas molim…

Kolega Veselinoviću, i vi Poslovnik?