Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, poštovani ministre sa saradnicima, građanke i građani Srbije, u načelnoj raspravi kao ovlašćeni o setu zakona koji je pred nama u ime Socijalističke partije Srbije govorio je kolega Neđo Jovanović, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pre svega.

Pred nama je zakon kao predlog Vlade koji pokušava da pomogne građanima oštećenim i zaduženim u švajcarskim francima. Šta to zaista znači? Čuli smo diskusije koje su bile različite na temu. Postoje različiti stavovi, postoje različita tumačenja. Međutim, jedno je sigurno. Problem je veliki, veliki broj građana je zadužen u švajcarskim francima. Ono što je sigurno i što možemo da tvrdimo, to je da je svaki od tih slučajeva pojedinačan i da se oni zaista razlikuju, tako da nije bilo realno očekivati da će jedan akt, jedan dokument u vidu zakona rešiti sve probleme. On je za sada najbolje rešenje koje je država mogla i prvi put, moram naglasiti, ponudila ljudima koji su zaduženi u ovoj valuti.

U članu 3. ovog zakona kaže se da odredbe ovog zakona se primenjuju na Ugovor o kreditu kod kojih je na dan stupanja na snagu ovog zakona otplata kredita u toku, osim ugovora kod kojih je do tog dana izvršena konverzija stambenih kredita u stambene kredite indeksirane u evrima. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ugovore o kreditu, odnosno na stambene kredite kod kojih je do dana stupanja na snagu ovog zakona dug po kreditu dospeo u celosti, a nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, odnosno kod kojih je do tog dana pokrenut ili je u toku postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, uključujući i stambene kredite kod kojih je izvršena prodaja stambene nepokretnosti koja je bila sredstvo obezbeđenja, a dug nije izmiren u celosti.

Akcenat ću apsolutno staviti na poslednju kategoriju ljudi, ne zato što mislim da su sve navedene kategorije ljudi manje važne, nego zato što je ovo možda najveća potvrda onoga šta je u tom periodu od 2005. do 2008. i 2009. godine u stvari najviše oštetilo građane, a na šta je ostala nema i NBS i u to vreme država kao takva.

Istina je, juče smo ovde imali priliku da čujemo da su određene kolege reagovale i na možda jedan pristup koji sada govori da su građani zaduženi u evrima u nekom nepovoljnijem položaju u odnosu na građane zadužene u švajcarcima kojima Vlada Republike Srbije i država u ovom trenutku pokušava da pomogne.

Međutim, sa druge, svesni momenta da se radi o poslovnim bankama, moramo da naglasimo i da su banke ipak imale više svesti o tome šta će se dogoditi nego što su to u trenutku imali građani Republike Srbije.

Činjenično je stanje i da kada su u pitanju banke koje su davale kredite u švajcarskim francima, i one se među sobom razlikuju. Postojala je mogućnost izbora da li ćete se zadužiti u švajcarskim francima ili u evrima kod određenog broja banaka, ali je bilo i banaka za koje niste imali alternativu, kao što je npr. bila „Hipo Alpe Adrija banka“ koja je danas prodata i danas je „Adiko banka“ u Srbiji, koja je u ponudi imala samo kredite u švajcarskim francima. Dakle, svaki građanin koji je bio klijent ove banke, a opredelio se za zaduženje na taj način da bi rešio svoje stambeno pitanje, nije imao alternativu osim za zadužiti se u švajcarskim francima.

Druga mnogo važna stvar koja nas vraća na odluku Kasacionog suda, za koju mislim da je vrlo dobra i da je šteta što nije sadržana u leks specijalisu, mada pretpostavljam da to možda nije ni bilo moguće kroz ovaj tekst i verujem da samo ministar zna koliko je teško bilo razgovarati sa ove dve strane koje imaju potpuno različite probleme i različite interese, tako da vam čestitam na tome da ste ipak došli do nekog rešenja koje, složiću se sa svima koji kritikuju, nije idealno, ali je neko rešenje.

Šta se tada dešavalo? Sve ove banke nisu davale kredite u švajcarskim francima zato što su kod poverenika zadužile sebe u švajcarskim francima. Definicija toga je u stvari u činjenici da su svi klijenti isplaćeni u dinarskoj protivvrednosti, znači, njihov odobreni kredit u švajcarskim francima konvertovan je pre isplate u dinare, a onda, da bi bio isplaćen prodavac, pošto su ugovori mahom sklapani u evrima, onda je po srednjem kursu ne NBS, nego banke koja daje kredit, konvertovan u evre. Prva zarada poslovne banke dogodila se upravo na konverziji između valute u kojoj je kredit odobren, preko dinara kao domaće valute, do evra u kojoj je kredit isplaćen.

Obezbeđenja za to su bila hipotekarna i obaveza je bila takva da svaki klijent na bazi procene veštaka banke mora da donese u prilog procenu da nekretnina kojom se garantuje vraćanje kredita ima vrednost od 1,2 do 1,5 na prema jedan. Dakle, sve nekretnine koje su opterećene hipotekom pokrivale su vrednost kredita, čak u masi bile veće od onoga što je bio kredit banke koji se dobija.

Šta se onda dogodilo? Po kartici o anuitetima, ta je rata rasla i za 2,5 puta. U momentu kada klijenti više nisu bili u prilici da plaćaju anuitete koji su nametnuti, došlo se do toga da se proglase krediti i da se hipotekarno banka naplati. Sve nekretnine koje su prodate, prodate su opet tako što su oglašene od strane banke po ceni koja stoji u ugovoru sa bankom kao minimalna cena, a onda su eventualno umanjene za određeni procenat, u zavisnosti od toga da li su prodate u prvoj ponudi, drugoj ili se čekala treća kao takva.

Klijenti su ostali zaduženi uprkos činjenici da su izgubili nekretninu na bazi toga što je banka ostala dosledna sebi da uprkos da se naplatila kroz prodaju nekretnine na koju je stavljena hipoteka, ona i dalje tereti klijente za preostali dug koji je u većini slučajeva maltene iznos glavnice.

Dakle, leks specijalis danas pomaže i kaže da ste vi u mogućnosti da izaberete dogovor sa bankom koji će značiti dug u švajcarcima konvertovan u evrima pa umanjen za 38%. Ali, ostaje otvoreno pitanje građana, a to je – šta će nadalje plaćati pod okolnostima da su izgubili nekretninu zbog koje su se kreditno zadužili?

S druge strane, ono što je važno, to je da postoji i ono na kraju ustavno pravo i ne bih se usudila da o tome govorim, pre svega zašto što nisam pravnik, ali da svako svoju pravdu potraži na sudu, zbog jednog, po meni, apsolutno neosnovanog bogaćenja banke u konkretnom slučaju na štetu građana koji su bili izloženi ovakvim kreditima.

Ja ne mislim da je čak i za ove ljude loše da sa bankom razgovaraju i znam da ovaj zakon nije mogao ove ljude da tretira na način da kaže da oni više nisu u obavezi prema bankama, iako bi bilo prirodno da se to očekuje pod okolnostima kada vi imate hipotekarnu zalogu kao obezbeđenje kredita. Onog trenutka kada se kroz prodaju hipotekarnog zaloga obeštetite, tu se negde zatvara priča između klijenta i vas. Ne, oni su ostali dosledni sebi, ostali su dosledni tim kamatama koje su podigle vrednost kredita dva i po puta i sada od ljudi potražuj taj ostatak duga uprkos činjenici da su se naplatili i da su ljudi ostali bez nekretnine za koju su se zadužili. Pravdu za ovu situaciju mislim da građani moraju potražiti na sudu i verujem da poslovne banke nisu ni jednog trena bile spremne da u tom smislu iskorače ili objasne, jer je nedvosmisleno svaka banka apsolutno naplatila svoj kredit, validno, onoliko koliko je isplatila u tom momentu.

Zaista mislim da bi odluka Kasacionog suda morala da bude osnov za sve buduće radnje koje će se dešavati, kao što mislim da ništa manje od ove kategorije o kojoj govorim nisu oštećeni ljudi koji su svoj kredit isplatili u celosti i koji su sada u jednoj, kako bih rekla, nezavidnoj situaciji u odnosu na činjenicu da će ipak sve njihove kolege, sa danom donošenja ovog zakona, imati umanjenje za 38% u odnosu na ono što je preostali dug.

Dakle, ovaj zakon nije teško kritikovati i svi oni koji su se bavili kritikom u poslednje vreme, ne može se reći da nisu imali osnov, ali se mora reći jedna druga stvar i to je, bez obzira što spadam u kategoriju ljudi koji su korisnici kredita u švajcarskim francima, moram da kažem da ću glasati za ovaj zakon iz dva prosta razloga. Prvi put Vlada Republike Srbije reaguje na temu ovog problema. Meni je žao što ne vidim predstavnike NB za koje apsolutno mislim da su u prethodnom periodu … Tu je kolega Arsić bio u pravu. Država i NBS su ostali nemi na jednu činjenicu koja je vratolomno krenula 2009. godine i tada se moglo reagovati leks specijalisom, pa taman, to su sve kritičari ovog zakona koji su mogli ovako loš zakon, kako ga danas kritikuju, primene tada, npr, i to bi onda bilo i te kako povoljnije za sve korisnike kredita. U tom smislu kritika danas gubi smisao.

Ne mislim da smo rešili ovaj problem. Mislim da smo ga ublažili. Mislim da će on, uprkos činjenici da prihvatam da je važnost rada poslovnih inostranih banaka u Srbiji velika, ipak dovesti do toga da će ljudi pravdu potražiti na sudu, da će se bankama ipak oko obeštećenja, jer objektivno banke su se u većini slučajeva neosnovano obogatile. Opet naglašavam, razlika je u tome o kojoj se poslovnoj banci, koja je radila u Srbiji, radi, jer je razlika između banaka apsolutno velika. Nisu sve banke profitirale na isti način, ali se bojim da je najveći broj klijenata, baš kod onih koje jesu, koje su vrlo svesno ušle u ovaj projekat, koji im je obezbeđivao, kako bih rekla, ne može se to kritikovati, to je posao, banka je tu da zaradi, ali ipak mislim da je ova zarada bila daleko iznad onoga što bi u civilizovanom svetu smelo da bude dozvoljeno. No, to je momenat koji mi možemo da kritikujemo, ali ne i da promenimo retroaktivno. Danas smo tu gde jesmo.

Kao i moje kolege iz SPS, ja ću podržati zakon koji ste predložili uz zahvalnost da ste krenuli da se bavite ovim problemom, a čvrsto verujem, ako praksa pokaže da ovo rešenje možda ima svoj nastavak, da će se Vlada Republike Srbije oglasiti i sa neko ispravkom ili dopunom ovog zakona. Hvala najlepše.

Poštovani ministre, potpuno se slažem i drago mi je da ste me vrlo precizno razumeli.

Ono što je jako važno jeste jedan momenat, koji ću reći radi građana Srbije, a to je da čak kada govorimo o kategoriji o kojoj sam primarno govorila i oni ljudi koji naprave dogovor sa bankom, bojim se imaju mogućnost da ga tumače, jer ostatak duga koji im se stavlja na teret nikada nije ponuđen tim građanima kao mogućnost na rate ili je to bar iskustvo sa bankama, već su sebi dozvolili da za ovaj period od proglašenja, svejedno je da li su ga proglasili 2015, 2016, 2017. ili 2018. godine, naplate kamatu na preostali dug, iako vi kao klijent niste imali mogućnost da možda od toga pobegnete. U tom smislu mislim da oni građani koji prihvate dogovor sa bankom, na bazi zakona koji ste predložili, imaju prostor za tužbu prema banci u smislu neosnovanog bogaćenja, ako ni po čemu drugom, onda po ovom osnovu, da ne govorimo o onom prethodnom periodu kada zaista nije posao Vlade, niti ministarstva, niti ste time mogli da se bavite, jer to već ulazi u onu pravnu zaštitu svakog građanina Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege, ja ću se osvrnuti na dve tačke današnjeg dnevnog reda, i to je Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi i Nacionalni savet za kulturi, kao ne tačke o kojima moje kolege nisu govorile, nego možda samo da detaljnije ukažem na važnost ove dve odluke koje Skupština Srbije ima pred sobom.

Srpska književna zadruga, koja je osnovana 1892. godine, nesumnjivo ima neprocenjivu vrednost. Kao što je i rečeno u obrazloženju zakona, uz citat Vladimira Ćorovića, nije Srpska književna zadruga zadruga u klasičnom smislu, već je uzimajući to ime, htela da unese u svoj krug čestiti moral naše stare kućevne zadruge, da ljude čvršće poveže i da im lični element podvrgne duhu i koristi celine.

Ovde je u citatu rečeno sve ono što Srpska književna zadruga predstavlja.

Prvi zakon koji je regulisao funkcionisanje Srpske književne zadruge donet je 1997. godine. Hvala Ministarstvu za kulturu, koje je u skladu sa svim promenama zakonskim, a i vremenskim, koje su se dogodile od tada, donelo odluku da predloži izmenu ovog zakona i na taj način preciznije definiše Srpsku književnu zadrugu.

Ono što hoću da podsetim zarad javnosti jeste da je značaj Srpske književne zadruge za srpsku književnost i kulturu prosto neprocenjiv, posebno ako imamo u vidu činjenicu da su od njenog osnivanja na čelu bili naši eminentni književnici, pesnici, akademici, počev od akademika Stojana Novakovića, državnika, naučnika, književnika. On je bio prvi predsednik Srpske književne zadruge, a u vreme kada je pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj bio prvi potpredsednika, a istoričar Ljubomir Jovanović prvi sekretar Srpske književne zadruge.

Smatram da ovaj predlog zakona kojim se Srpska književna zadruga definiše kao jedinstvena organizacija od nacionalnog značaja za kulturu sa statusom udruženja građana, ali i sa posebnom ulogom, zadacima i vrstom svojine predstavlja idealno rešenje koje će omogućiti dalji nesmetan rad SKZ, ali i obezbediti siguran izvor finansiranja svih izdavačkih poduhvata od nacionalnog značaja.

Još jednom, hvala Ministarstvu kulture što je prepoznalo momenat i u tom smislu zaista podržavamo donošenje ovog zakona kojim se trajno rešava status SKZ, a koja je skoro 130 godina čuvar naše kulture i istorije.

Druga, ne manje važna tačka je izbor Nacionalnog saveta za kulturu. On ima 19 članova i oni su uglavnom iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi i biraju se na period od pet godina. Ovo govorim zbog javnosti.

Zbog čega je važno da imamo Nacionalni savet za kulturu? U momentu kada smo zapljusnuti svakodnevnim, na žalost, sadržajima koji se ne mogu nazvati kulturom, niti kulturnim dešavanjima, često se glorifikuju sadržaji koji se ni po čemu ne bi mogli nazvati kulturnim i u tom smislu svi skupa, državne institucije, institucije kulture, a posebno Nacionalni savet za kulturu mora da učini još veće napore na polju promocije, pre svega, kulture i stvaranja sistema kulturnih vrednosti. Iz tog razloga podržavam izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, a upravo sa uverenjem da ćemo u narednom periodu davati sve više medijskog, ali i finansijskog prostora u kreiranju strategije kulture Srbije, sprovođenju kulturne politike i razvoju svih delatnosti u oblasti kulture. Srbija ima ogromno kulturno nasleđe i baštinu koju treba sačuvati i unaprediti, a sve počinje pozitivnim odnosom društva, ali i državnim institucijama prema kulturi kao takvoj.

Dakle, u danu za glasanje poslanici SPS podržaće set predloženih zakona, uključujući i ova dva o kojima sam govorila. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, moje kolege su govorile o setu zakona koji je pred nama. Ja ću se osvrnuti na izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju.

U protekla dva dana bili ste izloženi, kao i sve vaše kolege ministri, i nekim kritikama koje sa pozicije profesionalaca verovatno i ne razumem.

Probaću, zarad javnosti Srbije, da objasnim šta je ono što je kroz izmene i dopune ovog zakona predložila Vlada Republike Srbije, odnosno pre svega vi kao resorno ministarstvo.

Znači, govorimo o nastavku usklađivanja našeg zakonodavstva iz ove oblasti sa međunarodnim standardima i propisima EU.

Kada govorimo o primeni međunarodnih standarda, posebnu pažnju treba posvetiti dodavanju nove glave ovog zakona, a koja je usklađena sa Aneksom 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i odnosi se, pre svega, na bezbedan transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju.

Razlog za ovu izmenu je to što Zakon o transportu opasne robe nije predvideo vazdušni saobraćaj. Bilo je neophodno uvrstiti ga na ovaj način i definisati ovu oblast u sklopu zakona.

Takođe, ono što je zakonom i što se zakonom jasnije razgraničava jeste nadležnost državnih organa. Ovo se posebno odnosi na odredbe o zaštiti životne sredine. Ovlašćenja za donošenje propisa u oblasti i zaštite od buke i emisije izduvnih gasova prenose se sa Ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, s obzirom da je u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i zaštite vazduha i ozonskog omotača, ali i zaštite od buke i vibracija. Ovo je još jedan od pokazatelja da u radu Vlade postoji zaista kontinuitet.

Predlogom zakona je takođe, pooštren inspekcijski nadzor, a sve u skladu opet sa sugestijama Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Jasno su definisana prava, obaveze i uslovi koji moraju biti ispunjeni kako od strane vazduhoplovnih subjekata, tako i od strane zaposlenih u vazduhoplovnim subjektima.

Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, koji je nadležan za obavljanje inspekcije, daje se mogućnost za obavljanje stručnih poslova može poveriti licu koje poseduje specijalističko znanje neophodno za vršenje stručnih poslova, a nema zvanje vazduhoplovnog inspektora, jer se u praksi naišlo na problem nedovoljnog broja vazduhoplovnih inspektora.

Kroz ove izmene zakon će, takođe, definisati i uslove za postojeću bezbednost u vazduhoplovstvu. Podići će ih na viši nivo.

Preciznije je definisan i institut vođe vazduhoplova, kome se daju ovlašćenja za preduzimanje službenih mera i radnji, a sve u cilju očuvanja bezbednosti kako putnika, tako i samog vazduhoplova i njegove posade.

Takođe, daje se mogućnost avio-prevoznicima da utvrde listu putnika neprihvatljivog ponašanja, te da iz razloga bezbednosti odbiju da takve putnike uopšte i prevezu.

Dakle, izmene i dopune će omogućiti slobodno tržište vazduhoplovnih usluga za koje postoji razvojni potencijal, kao i unapređenje vazduhoplovne industrije i investiranje u istu. Ovo su samo neke od prednosti izmena i dopuna Zakona koje su predložene i ja, nažalost, zbog kratkog vremena koje mi je ostalo i prostora za koleginicu Vesnu, ovde završavam svoje izlaganje, uz napomenu da ću, kao i svi poslanici SPS, podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Uvaženi predsedavajući, da ja javnosti Srbije ne bih sada zvučala kao neka sumanuta žena koja se pogubila u vremenu i prostoru, napominjem da je moja prijava po amandmanu da govorim bila još na prošli amandman.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, čitajući vaše obrazloženje za, ponovo naglašavam, prethodni amandman, jer, kako bih rekla, probala sam da sa pozicije autentičnog socijaliste izbegnem mogućnost i pravo da podignem Poslovnik šest puta, nego sam probala da sačekam svoj red i govorim o amandmanu, jer se njega tiče, pa sada zvuči prilično glupo ovo što ću reći, jer je u post festumu, uvaženi predsedavajući.

Osim što ste mi objasnili da ne poznajem Poslovnik, tako sam vas razumela, dodatno ste obesmislili moje javljanje, ali vam se zahvaljujem svakako.
Poštovani ministre, na vas apelujem, i to je bila tema zbog koje sam se javila i pre pauze, da ipak razmotrite sve ove predložene amandmane još jednom. Ja sam u startu prihvatila mišljenje Vlade da su amandmani nepotrebni i nisu u skladu sa Ustavom, ili kako god, svako objašnjenje je bilo racionalno.
Međutim, slušajući polemiku, prosto razmišljam da možda ipak vi niste pogrešili. Genetski modifikovani oblici postoje. Od njih se možda treba zaštiti. Ne treba reagovati i zaista ni sada neću reagovati na pominjanje SPS, jer prosto, nije važno da li ste pomenuti, važno je od koga. U skladu sa tim se reaguje. Zato mislim da nema razloga za reakciju. Ali, mislim da biste kao odgovoran čovek, istina, nije u vašoj ingerenciji da se bavite ovakvim oblicima, kada se osvrnemo i shvatimo da se radi o savezu za svašta i ništa, svašta čujemo, ništa ne znači, osim što čujemo da smo prvi, drugi, treći, iznad, jači od SPS, ja razumem. Ja razumem da je deveti oktobar. Ja razumem da živimo u iluziji. Ja razumem da su socijalisti motiv. Profesorka Slavica Đukić Dejanović je davno objasnila da se ne reaguje na komplekse koji su izazvani nečim što biste želeli da budete. To je pravo svakog kada vredi manje.
Ali, vas molim da u sklopu Vlade možda ipak razmislite da li ovakve oblike saveza, kako god se oni zvali, treba ostaviti da funkcionišu i pokažu koliko ništa ne vrede ili možda ukinuti zakonom i nekim dekretom, kako i sami predlažu, koliko god to mazohistički delovalo sa strane gledano. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važan zakon, odnosno set zakona i odluka na dnevnom redu. Važno je što Srbija napokon ima Ministarstvo za zaštitu životne sredine, važno mnogo stvari o kojima se danas trebalo govoriti, a mnogo smo nevažnih čuli.

Politika jeste teren gde je amaterizam dozvoljen. I nažalost, dogode se dani, poput ovog današnjeg, kada on nadvlada, pa politikanstvo postane tema, a zaštita životne sredine samo prostor da se na to nakačimo.

Obaveza Srbije da kod svog građanstva podigne svest o zaštiti životne sredine je velika. Beskrajno mi je žao što parlament danas u svojoj raspravi nije mnogo pomogao na temu.

Uvaženi ministre, bili ste izloženi kritikama i za učinjeno i za neučinjeno, pa i zato što ste prosto samo ministar, ali, iz mog ugla gledano, uradili ste veliki posao. Zašto to kažem?

Ovde su kolege govorile, i ne mali broj je zaista govorio o temi, govorio vrlo konstruktivno, govorio vrlo stručno, izneo probleme sa kojima se lokalne samouprave susreću, a ja moram da naglasim da imate moj pun respekt zbog jedne stvari koju ste uradili na početku svog mandata, a to je da ste se pozabavili jednom nemilom statistikom koja govori o broju obolele dece od teških kancerogenih bolesti u južnoj srpskoj pokrajini, ne mereći pritom da li su ta deca ove ili one nacionalnosti. I to je u sklopu zaštite životne sredine. Ovaj parlament je prepoznao važnost toga i formirao je Komisiju. Vi ste otvorili temu koja nije lagana za otvoriti je. Čini mi se da nemate sagovornike na svim stranama, ali čvrsto verujem u vašu upornost i u to da ćete stvari dovesti do kraja.

Zašto je to važno? Ne zato što ja imam nameru da sada politički profitiram ili prozovem neke velike sile, nego zato što moramo da postanemo svesni da ako smo bili dovoljno hrabri da kažemo da trpimo posledice nekog jakog otrova, onda budemo dovoljno svesni i da ne stvaramo otrove sami sa sobom, kao svesna ljudska bića koja su uglavnom i uvek najveći zagađivači.

Šta ste postigli za ovo kratko vreme u mandatu kao ministar? Pri tom, ne mislim da nije ništa urađeno u mandatu pre vas, ne mislim da Srbija nije prepoznala ovaj problem, ne mislim da je bilo lako pre, ne mislim da će biti lako ni vama, ne mislim da će biti lako onome ko će vas naslediti, samo čvrsto verujem da će ministarstvo postojati, kada je već formirano i da će se zaista baviti svojim poslom.

Ulagati u životnu sredinu nije trošak. Ulagati u životnu sredinu je investicija za budućnost naše dece i njihove dece. Ono što moramo da svakako povećamo jeste način na koji ćemo naplaćivati naknade i kazne svima onima koji se ogluše o ono što je dobro svih nas. Ja verujem da ćemo naći i način i mogućnost pre svega da kaznimo krive, jer ste bezbroj puta govorili o tome da se istražni organi bave svim onim delima koja nisu u skladu sa zakonom i da će se taj problem sa godinama negde izgubiti na celoj planeti, pa i u ovoj maloj Srbiji koja je sastavni deo nje.

Ispred nas je i nekoliko sporazuma, a ispred vas organizacija i realizacija te regionalne konferencije. Ja verujem da će to biti važno za Srbiju i zahvaljujem se na poverenju da možda baš sa ove teritorije govorimo o svemu onome što su globalni problemi.

Kada su u pitanju sporazumi, za mene beskrajno simpatičan Sporazum o afričko-evroazijskim migratornim pticama. Zašto? Prvo, dali ste mi priliku da upoznam neke vrste za koje nisam znala da postoje. Drago mi je da ćemo biti u sklopu, odnosno da ćemo potpisati sporazum koji obuhvata 118 zemalja. To je važno i za našu državu i za sve žive oblike na ovoj planeti.

U nadi da ćemo svi zajedno, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo, prepoznati važnost zaštite životne sredine i da će se glasanje okončati na način da ćete dobiti punu podršku ovog parlamenta, odnosno 250 narodnih poslanika, ja na kraju samo kažem da će poslanička grupa SPS nedvosmisleno podržati predloge i ovog zakona i sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici podnela sam amandman na član 1. predloga ovog zakona, ali pre nego što kažem šta je suština amandmana, želim da pohvalim rad Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja upravo iz prostog razloga što ovaj zakon, koliko ja imam saznanja, menja dva zakona, odnosno van snage stavlja dva zakona koja nisu promenjena 40 godina. Zaista je bilo vreme da se osvrnemo i na ovaj problem kao država.

Šta je svrha amandmana koji sam podnela? Pre svega, želela sam, zapravo amandman vrši jednu prekompoziciju i dopunu odredbe člana 1. ovog zakona i trebalo bi da doprinese većoj preciznosti zakonske odredbe. Dopune se odnose pre svega na memorijale u dijaspori, kao i na formulaciju da se ovim zakonom uređuje status ratnih memorijala.

Takođe, predlaže se i da ovim stavom bude obuhvaćeno izmeštanje memorijala u zakonom opravdanim slučajevima. Naime, svojoj deci dugujemo i o tome je koleginica Mirjana Dragaš govorila, koliko je moguće precizne podatke o svim stradanjima u ratovima koji su iza nas u nekoj dalekoj prošlosti, ali i u ovoj neposrednoj i znamo da sada odnosi nisu svuda tako sjajni, da Srbija ima mogućnost da obeleži sva svoja stradanja i u zemlji i van nje pod okolnostima, da je hrabar srpski narod ratova neretko van svoje teritorije braneći celu Evropu.

U tom smislu, amandman je podnet čisto da bi se možda precizirala ova odredba, mada ne smatram da je nužan, ali će SPS, odnosno poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati ovakav zakon u nadi da će svako naredno rešenje biti i kvalitetnije od ovog i da prosto imamo pravo i da on nije savršen ako uzmemo u obzir činjenicu da se zaista ovim bavimo prvi put posle 40 godina. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. koji je trebalo da doda stav 2. koji bi glasio – da organi lokalne samouprave vrše izvorne i poverene poslove od interesa za lokalnu samoupravu u skladu sa zakonom.

Razumem obrazloženje Vlade Republike Srbije, međutim, šta je bio motiv? Kada su u pitanju izvorni poslovi lokalne samouprave, to je prosto precizno definisano i Ustavom i zakonima, ali sam htela da akcenat stavim, a možda da i kroz zakon stavimo akcenat na poverene poslove, na poslove koje lokalna samouprava sprovodi kao poverene od strane države Srbije, odnosno govorimo o onim projektima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Ministre, mislim da imate potrebu i kroz vaš rad se pokazalo da posebnu pažnju obraćate na manje opštine i na one ruralnije sredine, kao i da ste negde primarno protiv metropolizacije Srbije, te u tom smislu možda bi bilo važno da se u zakon stavi akcenat na poverene poslove, najpre zbog toga što se radi o na primer infrastrukturalnim projektima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koji i te kako doprinose kvalitetu života u manjim sredinama, ne bi li smo zaustavili tu migraciju koja iz manje razvijenih opština ide ka velikim gradovima.

Svakako razumem vaše obrazloženje zbog koga amandman nije prihvaćen, ali smatram da nije zgoreg reći da ova Vlada jako vodi računa o svim opštinama na teritoriji Srbije i prosto nemamo naviku i nije pokazala da se bavi isključivo razvijenim opštinama ne bi li pokupili ono što žargonski narod kaže – kajmak, već uložen trud da se oni izjednače.

Ja pretpostavljam da će kolege iz SPS koji su takođe podneli amandmane sa najboljom namerom da doprinosimo kvalitetu ovog, nesporno je, dobrog zakona, ministre, govoriti i više o lokalnim samoupravama i sa pozicije ljudi koji u određenim opštinama trenutno, odnosno upravljaju u određenim opštinama i na teritoriji Centralne Srbije, a i severne srpske pokrajine. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije stvaranje efikasne, stručne, moderne i racionalne javne uprave, možemo da kažemo da nas ovih devet predloga zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu približavaju konačnom cilju, a to je sveobuhvatna reforma javne uprave, koja je ključni preduslov za uspeh celokupnih reformi u Republici Srbiji.

Ovo je dobra prilika i da se podsetimo šta je to do sada uradilo ministarstvo i Vlada Republike Srbije i dokle se stiglo, kada je reč o reformi javne uprave.

Rezultati nedvosmisleno govore o posvećenosti cele Vlade ovom procesu, a ono što je važno istaći je da je doneto niz zakona, od izmena Zakona o državnim službenicima, Zakona o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, do zakona koji regulišu plate i sistem koeficijenata za određivanje plata u državnoj upravi, čime su otklonjene dugogodišnje nedoumice oko toga šta je posao državnog službenika, koje su mu odgovornosti, koji se koeficijenti primenjuju na kom radnom mestu, itd. Zatim, zakoni koji stvaraju uslove za permanentnu i kontinuiranu edukaciju državnik službenika kroz Nacionalnu akademiju za javnu upravu, zakoni o elektronskim servisima i elektronskoj upravi, koji su olakšali građanima mnoge komplikovane procedure i čekanje na šalterima, ali o svemu tome smo već govorili u ovom domu.

Ovo jesu i opipljivi i vidljivi rezultati i upravo ovih devet predloga zakona prate dalji proces reformi javne uprave. Ja ću se u tom smislu osvrnuti na Zakon o lokalnoj samoupravi i državnoj upravi.

Predlogom izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi zapravo se preciznije definišu nadležnosti jedinica lokalne samouprave, način rada skupštine, opštinskog veća i uprave, obezbeđuje se učešće građana i čini mi se da je to najvažnije u ovom Zakonu o radu lokalne samouprave, reformiše se funkcionisanje mesnih zajednica i jača se međuopštinska saradnja, kada je u pitanju obavljanje poslova opština i gradova koji su od interesa za sve građane.

Jako je važno podvući da, iako su do sada neke opštine i gradovi sprovodili javne rasprave, kada je u pitanju priprema investicionog dela budžeta, ovim Predlogom zakona zapravo se uvodi obaveza svih lokalnih samouprava da konsultuju građane kroz sprovođenje javne rasprave.

Gospodine ministre, ostali ste dosledni svom stavu koji stalno ističite, a to je da su građani prioritet, odnosno da je prioritet transparentnost u radu lokalne samouprave, čime će, sigurna sam, biti zaustavljena, pre svega, bahatost pojedinaca u odnosu baš na one građane koji su im ukazali poverenje. To, nažalost, nije slučaj samo kada su u pitanju samo lokalne samouprave. Mi smo i danas imali prilike da se suočimo sa bahatošću ljudi koji su zloupotrebili volju građana, ali je dobro da se zakonom reguliše makar odnos prema građanima, kada je u pitanju lokalna samouprava.

U istom pravcu posmatramo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji će takođe doprineti otvorenom i transparentnom dijalogu sa predstavnicima udruženja, organizacijama civilnog društva i celokupnom zainteresovanom javnosti prilikom izrade zakona i drugih propisa i akata, jer se i ovde predviđa obaveza svih organa državne uprave da sprovode javnu raspravu u najranijoj fazi pripreme različitih propisa.

Smatramo da je održivi konsultativni proces javnosti organa koji pripremaju i donose propise od izuzetnog značaja za demokratski proces kreiranja politika, u kojem svakako svi građani igraju važnu ulogu.

Ministre Ružiću, potpuno uvereni u vašu sposobnost i sposobnost vašeg tima, očekujemo da ćete brzo i uspešno realizovati sve ciljeve Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Zato imate punu podršku poslaničke grupe SPS, koja će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi pred nama.

O ostalim predloženim zakonima su kolege već govorile i govoriće posle mene.

Osvrnuću se još na Predlog za guvernera NBS, koji je parlamentu uputio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić. Suština ovog predloga jeste sadržana u obrazloženju koje smo dobili i u prilog tome govore i pozitivni rezultati. Doktor Jorgovanka Tabaković uspela je da zajedno sa Vladom Republike Srbije očuva makroekonomsku stabilnost, uz punu koordinaciju monetarne i fiskalne politike.

Podsećanja radi, kada je u pitanju inflacija, ti procenti su vidljivi i ja ću kratko o njima. Godine 2001. ona je iznosila 40,7%, pa 2004. godine 13,7%, pa u 2016. godini 1,6%. Prikazani rezultati sigurno su garancija da je predloženi guverner stručan i pouzdan.

U veri da će u narednom mandatu uspešno rukovoditi poslovima NBS, vodeći računa o sveukupnoj ekonomskoj stabilnosti i razvoju Republike Srbije i dobrobiti svih građana, poslanička grupa SPS podržaće predlog za guvernera NBS. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvažena guvernerko, poštovani ministre sa saradnicima, najpre se izvinjavam zbog svog promuklog glasa, pošto ću prehlađena danas govoriti, ali je procena bila da je važno govoriti o ovim zakonima i zanemariću taj ton koji neće baš prijatan biti.

U svojoj diskusiji ću se osvrnuti na dva važna zakona iz oblasti privrede i to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, ne zato što mislim da su ostali zakoni manje važni, nego zato što je guvernerka u protekla dva dana i kroz svoje uvodno izlaganje, ali i kroz odgovore na pitanja poslanicima zaista objasnila i motiv i suštinu i razloge zbog čega se ovi zakoni donose i ja se zahvaljujem i u ime poslaničke grupe SPS kažem da ćemo svakako glasati za predložena zakonska rešenja.

Predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima donose mnogo novina koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju celokupnog privrednog ambijenta, a Srbija istovremeno usvaja pravni sistem EU iz oblasti korporativnog prava, čime se ispunjavaju i uslovi iz pregovaračkog Poglavlja 6. koji se tiče prava privrednih društava za pristupanje EU.

Predložene izmene treba da obezbede bolju zaštitu prava manjinskih akcionara uz istovremeno uvođenje elektronskih servisa, kao što su elektronski potpisi i elektronski pečat. To bi trebalo da omogući i bržu i jeftiniju komunikaciju između državnih organa i privrednih društava pre svega.

Naime, posebna pažnja posvećena je položaju manjinskih članova i akcionara, jer je stepen zaštite njihovih prava identifikovan kao jedna od najvećih slabosti našeg pravnog sistema, što je i u izveštaju konkurentnosti svetskog ekonomskog foruma za period 2016/2017. godine jasno prikazano, jer je Srbija po ovom kriterijumi na čak 134. mestu.

Aktuelni zakon o privrednim društvima sadrži odredbu prema kojom osnivačkim aktom može biti predviđeno da manjinski član, bez obzira na posedovanje udela, nema niti jedan glas u Skupštini društva.

Predlogom ovih izmena ova velika pravna praznina se otklanja i pruža se izvesna zaštita manjinskim članovima u smislu da moraju imati najmanje jedan glas.

Takođe, predviđeni su i niži pragovi za sazivanje sednica d.o.o, kao i za predlaganje dnevnog reda Skupštine društva sa ograničenom odgovornošću. Dok su viši pragovi predviđeni za tzv. sklizaut, odnosno za prinudno istiskivanje manjinskih akcionara iz vlasništva.

Novi zakon obezbediće i veću transparentnost poslovanja u korist manjinskih vlasnika, kao i izvesnije rokove za isplatu dividende akcionarima. Pored strateškog očekuje se da ove izmene i dopune budu i od praktično značaja za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja i daljeg razvoja privrede u Srbiji, a svakako će uticati i na bolji rejting Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.

Kada je u pitanju stečajno zakonodavstvo, moramo reći da je u prethodnih 18 godina ono pretrpelo brojne i česte izmene što je na neki način stvaralo nesigurnost i nestabilnost i stečajnih dužnika i stečajnih poverilaca.

Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju treba da se doprinese stabilizaciji zakonskog okvira, a time i efikasnijim stečajnim procedurama. Pred nama je nekoliko značajnih izmena koje unapređuju ovaj zakonodavni okvir.

Naime, ovim izmenama se pre svega usaglašavaju zakonska rešenja sa odredbama Zakona o finansijskom obezbeđenju i to kada je u pitanju namirenje potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora, a to su ugovori o finansijskom obezbeđenju.

Usaglašeno rešenje u ova dva zakona treba da stvore efikasan, normativni okvir za izvršavanje obaveza po ovim ugovorima. Jednostavnim rečnikom rečeno radi se o stvaranju uslova za povećani stepen namirenosti poverilaca i to pre svega tzv. razlučnih poverilaca, onih koji imaju zajmove obezbeđene zalogama ili hipotekama. To su uglavnom poslovne banke kod kojih su preduzeća uzimala hipotekarne i druge kredite, a koje teško naplaćuju svoja potraživanja. Među poveriocima su i radnici i druga preduzeća, ali i država, tako da su zbog neefikasnih i dugotrajnih stečajnih postupaka apsolutno svi na gubitku.

Takođe, dugotrajnim stečajima obezbeđuje se imovina preduzeća i na kraju se ona uglavnom prodaje u bescenje. Uglavnom se iz stečaja kupuje imovina, građevinsko zemljište i zgrade. Ono što je nesporno činjenica je, nažalost, da se retko koje preduzeće izvuče iz stečaja i oživi.

Moram da skrenem pažnju na period posle 2000. godine kada su stečaji proglašavani preko noći, čak i bez prestečajnih postupaka koji su po tadašnjem zakonu bili obavezni. Posledice takvih često nezakonitih stečajeva priroda Srbije trpi i danas.

Brojna preduzeća ranije društvena, čiji su stečajevi započeti još posle 2000. godine, još uvek su u stečaju i tako propadaju. Mnoga su iz stečaja privatizovana za malo para. Stečajna veća i stečajni upravnici koji godinama vode i sprovode stečaj često prodaju imovinu kako bi podmirili troškove stečaju. Ne smemo da zaboravimo da u ovakvim uslovima radnici ostaju najčešće kratkih rukava, bez isplaćenih zarada i svih ostalih potraživanja. Sporovi poverilaca traju dugo i sve to se pretvara u jedan začarani krug koji proizvodi negativne efekte i po prirodu i po radnike i po poverioce.

Drugi razlog za izmene zakona jeste efikasniji i brži stečajni postupak nad preduzećima koji ispunjavaju uslov za pokretanje stečajnog postupka, kao i povećanje stepena namirenja poverilaca.

Istina je i evidentno je da se poslednjih godina vreme vođenja stečajnih postupaka skratilo, a po dužini trajanja stečaja Srbija se u 2017. godini nalazi se na 47. mestu Duing biznis liste Svetske banke za region u koji smo svrstani. U proseku postupci aktivnih stečajeva traju oko četiri godine, dok u Srbiji ima stečaja od po dvadesetak godina.

Tako imamo nedovršeni stečaj četiri državne banke, koji je otvoren još početkom 2002. godine, a koje danas raspolažu velikom nepokretnom imovinom i novčanim sredstvima i nisu za likvidaciju.

To je istovremeno i zahtev Svetske banke i MMF, jer smo nažalost poznati po višegodišnjim i višedecenijskim stečajima u kojima se imovina stečajnih dužnika ruinira i propada, a da stečajni poverioci veoma često nisu namireni iako ima sredstava u stečajnoj masi.

Prema stepenu namirenja poverilaca, nažalost spadamo u red neefikasnih stečajnih postupaka. Tek oko jedne trećine poverilaca se namiruje iz stečajne mase. Jedan od razloga je upravo i činjenica da sam stečajni postupak pojede značajan deo sredstava preduzeća u stečaju. Prema nekim podacima, čak 20% imovine i sredstava potroši se za neefikasne i dugotrajne stečajne postupke. Kako podaci govore, najveći procenat velikih poverilaca namiri se od stečajnih dužnika, gde je za stečajnog upravnika postavljena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Naravno, da bi stečajni postupak bio efikasniji, potrebno je da i pravosudni sistem bude efikasniji. U raznim periodima, stečajni postupci su vođeni po različitim zakonima o stečaju, a dugotrajni parnični postupci samo produžavaju stečajne postupke.

Prema nekim statističkim podacima, vodi se ukupno 2096 aktivnih stečajeva, od čega je 60 starije od 10 godina. Ima dakle, dosta razloga da stečajne postupke učinimo efikasnim da se ne bi ruinirala imovina, niti bilo ko bio oštećen. Verujem da će predložene izmene upravo razrešiti ove probleme i iz ovih razloga poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakonske promene. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mali će se pretpostavljam vratiti, pred nama je danas zaista ozbiljan zadatak da na mesto jednog od najvažnijih resora, resora finansija izaberemo kandidata koga je predložila predsednica Vlade Republike Srbije.

Ono što ću na samom početku reći jeste, a rekle su i moje kolege Miroslav Petronijević i predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević, da ćemo podržati predlog sa kojim ste došli pred Narodnu skupštinu Srbije.

Srbija je zemlja kritičara i osim što volimo da kritikujemo, tome se najkvalitetnije i posvetimo.

Kada ste vi u pitanju, gospodine Mali, iz vaše biografije se vidi da ste mnogo radili i da ste kao takav vrlo podložni ovim kritikama. Znate, kada budete u fokusu, onda ostavite prostor da oni koji su uradili manje na vaš rad se osvrnu mahom kritički, retko pohvalno.

Ono što je važno jeste da se iz te vaše biografije vidi i bogato radno iskustvo, kako u privatnom sektoru, tako i u sferi finansija, koje će vam Skupština Srbije poveriti na čuvanje, rekla bih tako, u narednom periodu.

Bili ste na različitim nivoima državnog sektora, od izvršne vlasti, gde ste bili savetnik za privredu i finansije u Vladi Republike Srbije, do, čuli smo iz diskusija i pozitivnih i negativnih, gradonačelnika Beograda, što je čini mi se obeležilo vašu karijeru.

Kada ste upravljali Beogradom, socijalisti su dali svog druga, našeg Nikolu, koji je bio deo vašeg tima i vaš, mogu slobodno da kažem, možda i prvi saradnik i zaista smo ponosni na sve što ste radili u Beogradu u proteklom periodu.

Dakle, zahvaljujući vašem timu na računu Beograda je 12,8 milijardi dinara. Dug je prepolovljen. Sada imamo jedan finansijski potpuno konsolidovan grad i uveli ste fiskalnu disciplinu i ja vam na tome zaista čestitam.

O svim investicionim projektima koje ste pokrenuli se ovde dosta govorilo i, da se ne bismo ponavljali, ja neću ponovo naglašavati šta ste to sa svojim timom uradili, ali ono što je za mene jako važno i na čemu vam posebno čestitam jeste da ste zaista vodili računa ne samo o delu koji žargonski zovemo krug dvojke, već ste se vrlo posvetili sa svojim timom i onim rubnim opštinama beogradskim na način što ste najpre vodili računa da ljudima olakšate život, a to je pre svega kroz te infrastrukturne projekte i ja mislim da danas u Beogradu ima jako malo tih putnih pravaca koji, zahvaljujući vlasti u Beogradu, nisu popravljeni, rekonstruisani i dovedeni do faze da sada zaista olakšavaju život.

Ovo govorim i kroz prizmu da smo se, sticajem okolnosti, zajedno našli u jednom delu beogradske opštine u Jajincima, kada ste obećali ne maloj grupi ljudi koja nas je tamo sačekala, da će u najkraćem roku dobiti asfaltni put, jer je to bio neki makadam koji su godinama koristili. U pitanju su bila, čini mi se, raseljena lica sa Kosova i Metohije i možda jedan deo izbeglih lica iz Bosne i Hrvatske. Na moje veliko zadovoljstvo, oni su se malo posle našeg boravka tamo javili da kažu da ste svoje obećanje ispunili.

Šta ste dobili i šta ćete dobiti kao zadatak? Vođenje Ministarstva finansija. Bićete čuvar državne kase. Ja to tako volim da kažem. Ovo ministarstvo nadležno je i odgovorno i za punjenje državne kase, ali i za realizaciju budžeta Republike Srbije, za stepen naplate poreza i ostalih obaveza od budžetskih obveznika i u skladu sa svim zakonima koji regulišu i poreske i druge obaveze. Zato ćete upravljati ministarstvom koje ima posebnu poziciju.

U vezi sa prethodnim radom Ministarstva finansija, želim da se u ime Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije zaista zahvalim i ministru Vujoviću za sve lične i stručne napore koje je u prethodnom periodu uložio kako bi se održala i sačuvala budžetska stabilnost i povećao obim i obuhvat naplate poreza i ostalih budžetskih prihoda. To se, naravno, odražava na ukupnu monetarnu i makroekonomsku stabilnost države, zbog čega stručnost i posvećenost ministra Vujovića, zaista niko ko je dobronameran i racionalan, ne može dovesti u pitanje.

Verujem da će i naš novi ministar finansija, koji takođe ima visoke stručne reference i akademska znanja i zvanja, sticana na više svetskih visokoobrazovanih ustanova, nastaviti sa ostvarivanjem nacionalnih ciljeva u pogledu upravljanja državnim finansijama.

Ono što se takođe može videti iz vaše biografije jeste i da ste bili predsednik organizacionih odbora važnih sportskih manifestacija koje su se dogodile u Beogradu. Zašto na ovo stavljam akcenat? Zato što sportske manifestacije, kakvo je Evropsko prvenstvo u atletici, koje je organizovano 2017. godine ili „Final Four“, koji se održao pre par dana i da ne govorim o Beogradskom maraton. Jeste dobar motiv i ima svoje pozitivne efekte, kako na budžet Grada Beograda i Republike Srbije, nedvosmisleno, to možemo reći, tako i na našu decu koja su na dnevnom nivou izložena ipak nekim komercijalnim sadržajima u vidu rijalitija koja, čini mi se, loše utiču.

Čvrsto verujem da će Nikola Nikodijević, kao novoizabrani predsednik Skupštine i budući gradonačelnik Beograda kog ćemo uskoro dobiti, nastaviti sa kvalitetnim radom koji je ostao iza vas, a da ćete vi svo svoje znanje, autoritet uložiti u rad kao ministar finansija i dovesti do još boljih rezultata, iako su i ovi danas apsolutno za pohvalu pod okolnostima odakle smo krenuli.

Još jednom naglašavam, SPS podržaće izbor Siniše Malog za ministra finansija u danu za glasanje, a ja vam u svoje ime i u ime svojih kolega čestitam i želim uspešan rad. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, apsolutno ste ministre bili u pravu kada ste rekli da se ovde najmanje govori o zakonu. Ja prosto fenomenološki opominjem da možda svi još jednom treba da razmotrimo amandman uvaženog kolege SRS o kome se polemisalo 45 minuta. Odgovorno tvrdim da niko od opozicionih poslanika nije ni čuo amandman o kome je kolega iz radikalne stranke govorio, ali je to bila dobra platforma da unizimo ovaj zakon, ovu Vladu i sve što se radi sa jedne distance sa koje baš i ne bismo smeli da imamo moralno pravo.

Kao što je koleginica Danica rekla, prosto smo podneli amandman koji je onako jedna pravno-tehnička redakcija u smislu da… U pravu ste i u obrazloženju je stiglo da se smatra činjenicom da svi postupci koji se sprovode po osnovu ovog zakona smatraju hitnim. Možda nije osnovana naša intervencija, ali zaista i dalje sam stava da treba da se u članu 2. Predloga zakona stav 2. promeni i glasi da svi postupci koji se sprovode na osnovu ovog zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Precizno mi je definisano, a razumela sam iz vašeg izlaganja da je hitnost u skladu sa neophodnošću koja ovde nema potrebe za polemikom. U svakom slučaju hvala na odgovoru.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, predstavnici ministarstava, amandman koji sam podnela na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, konkretno se odnosi na član 1. odnosno stav 1. gde bi posle reči - MUP, po mom mišljenju, trebalo dodati - pripadnicima policije.

Šta je suština? Amandmanom se dopunjuje odredba člana 1. tako što se precizira da se gradnja stanova odnosi i na pripadnike policije, a ne samo na pripadnike MUP, jer ako se možda to podrazumeva. Smatramo da to treba naglasiti, pre svega, zbog pripadnika policije, koji su čuvari javnog reda i mira.

Moje kolege su govorile o tome da je jako važno voditi računa i o porodicama svih stradalih pripadnika i vojske i policije, ali ja mislim da treba obratiti pažnju i na ljude koji su sada na školovanju za pripadnike policije, to su zapravo mladi ljudi koji tek treba da stvaraju porodice i podruže ovu globalnu državnu politiku o porastu nataliteta.

Jako je važno da ih motivišemo i na način što ćemo precizno u ovom zakonu reći da se on odnosi i na njih, jer ako već naša bezbednost zavisi od njih, onda bi bilo lepo da im obezbedimo sigurne uslove i da imaju krov nad glavom, pa da spokojni i jedni i drugi obavljamo svoje poslove i zadatke. Hvala vam.