Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre gospodine Nedimoviću, uvaženi gospodine Kataniću, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle, pred nama je danas zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, izuzetno važan, kojim se unapređuje naš pravni okvir u oblasti poljoprivrede. Stav poslaničke grupe SPS jeste da ovaj predlog zakona predstavlja značajan korak i značajan napredak, jer se prvi put zakonom regulišu pravila na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Za našu državu koja ima ogroman poljoprivredni potencijal ovo je izuzetno važno i zato kada god govorimo o aspektu poljoprivredne proizvodnje krećemo od toga da je poljoprivreda jedan od razvojnih prioriteta naše države. Narodski rečeno, u Srbiji ne rodi samo ono što se ne posadi, i to je zaista tako. Znamo da je zemlja koja proizvodi svoju hranu sigurna zemlja i za našu državu predstavlja strateški sektor oblast poljoprivrede.

Ukoliko posmatramo globalne procene o nedostatku hrane, u narednim decenijama naša težnja i naš interes za unapređenje poljoprivredne proizvodnje biće na sve značajnijem mestu, što se tiče naših razvojnih prioriteta. To se ogleda i u afirmativnom vođenju naše poljoprivredne politike, u odgovornom odnosu države prema poljoprivrednim resursima, ali i prema svim onim merama koje Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kako bi podstaklo naše poljoprivredne proizvođače da što više ulažu i da što više proizvode.

Važnost poljoprivrede i njen prioritet u našoj državi imali smo priliku da vidimo i 2014. godine, kada je tadašnje Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine izradilo Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, i to za desetogodišnji period, od 2014. do 2024. godine. Ovom strategijom sagledani su svi razvojni potencijali naše poljoprivredne proizvodnje, ali i ruralnog razvoja i predložene su sistemske mere za jačanje ovog sektora, naravno, pri čemu značajno mesto zauzima i ruralni razvoj, ali i razvoj sela, kao nosioca celokupnog poljoprivrednog razvoja.

Strategija naglašava multisektorski pristup, o čemu smo i malopre govorili, odnosno o međusektorskoj uslovljenosti poljoprivrednog razvoja, sa fokusom na održivom razvoju, ali pre svega, zaštitu životne sredine. Takođe, ona je zasnovana na približavanju međunarodnim standardima i zahtevima Evropske unije.

Upravo ovom strategijom, kao jednom od pet polaznih osnova za planiranje nove poljoprivredne politike u ovom periodu, definisano je i ono o čemu danas govorimo – neophodnost povećanja efikasnosti prehrambenog lanca, ali i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora. Dakle, u središtu same ove strategije jeste i povezivanje proizvodnje sa preradom, kako bi se postigao strateški cilj, a to je prodaja gotovih proizvoda umesto sirovina, jednostavnije rečeno, da prodajemo naše gotove proizvode, proizvode većeg stepena prerade, nego da prodajemo sirovine.

Ono na čemu treba da nastavimo da insistiramo jeste da poljoprivredna proizvodnja ima akcenat na razvoju poljoprivredne, odnosno prehrambene industrije, koja bi u mnogo većoj meri prerađivala poljoprivredne proizvode. Takođe, smatram da je ovo izuzetno važno jer imamo priliku da motivišemo naše poljoprivredne proizvođače da više prerađuju svoje poljoprivredne proizvode, ali takođe da ih motivišemo da ne razmišljaju isključivo kao poljoprivrednici, već da razmišljaju i kao privrednici.

Dakle, formiranje i prodaja finalnog proizvoda umesto sirovog proizvoda jeste nešto što će pomoći da se transformišemo od izvoznika sirovina do izvoznika gotovih proizvoda, odnosno svih onih proizvoda i hrane koji se baziraju na poljoprivrednim resursima.

Upravo zbog toga regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta jeste neophodno kako bi naša poljoprivreda nastavila da se razvija i mogla da odgovori evropskim standardima. Takođe, smatram da je izuzetno dobro što se Srbija odlučila da donese Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kako bi država mogla da reguliše, odnosno da u slučaju poremećaja na tržištu interventnim merama zaštiti domaću poljoprivrednu proizvodnju.

Ovaj zakon i jeste predstavljanje i upravljanje rizicima u poljoprivredi, kako bi se u svim tržišnim okolnostima sačuvale komponente poljoprivrede. Preskupo je za našu državu da dozvoli proizvodne i tržišne oscilacije koje bi značile gubitak, propadanje, ali i zastoj određenih sektora poljoprivrede.

Predlog ovog zakona upravo nam to i omogućava, da se sistemski utiče na poziciju svakog učesnika, odnosno da se utiče na ceo lanac od proizvođača, otkupljivača, trgovine i potrošača, naravno, ukoliko za to postoji potreba.

Ono što imamo priliku da vidimo u ovom predlogu zakona jeste da je upravo Uprava za agrarna plaćanja ovim zakonom dobila jedno novo ovlašćenje, odnosno da ima posebno telo koje će se baviti utvrđivanjem proizvođačkih cena, praćenjem cena, regulisanjem stanja, ukoliko dođe do nekih poremećaja na tržištu. Ovim zakonom za mene posebno važno jeste što se reguliše i položaj otkupljivača, a to znači da će otkupljivači morati da imaju određene garancije, odnosno da ukoliko žele da otkupljuju svoje proizvode moraju da ulažu i određen depozit kako bi proizvođači imali sigurnost da onu robu koju prodaju mogu i da naplate.

Malopre, ministre, pomenuli ste i 2017. godinu, sezonu maline, koja je, verujem, i te kako ostala u lošem sećanju svim proizvođačima malina, naročito u okrugu iz kojeg ja dolazim, Zlatiborskom okrugu, posebno u opštinama Priboj i Prijepolje, gde smo imali možda i najdrastičnije primere te negativne situacije gde su određeni poljoprivredni proizvođači ne samo imali nisku cenu, već uopšte nisu naplatili celokupan rod za tu godinu.

Ovo je izuzetno važno ne samo sa aspekta finansijskog gubitka za te poljoprivredne proizvođače, već od jednog šireg uticaja koji je imalo na taj naš kraj, imajući u vidu da poznajem neke poljoprivredne proizvođače koji su imali takvo iskustvo i oni se, nažalost, više ne bave poljoprivredom. Zapustili su svoje malinjake, obeshrabrili su se da u tome dalje nastave da učestvuju i to jeste nešto što ćemo upravo ovim zakonom da predupredimo ovakve situacije, odnosno da našim poljoprivrednim proizvođačima omogućimo sigurnost da povratimo to poverenje u sistem, koji je tih godina upravo bio doveden u pitanje.

Ovim zakonom uvodimo jasne standarde kako bi plasman bio što jednostavniji, transparentniji i sigurniji, jer ako je nešto važno u ovom procesu od njive do trpeze jeste upravo predvidljivost te poljoprivredne proizvodnje i odgovornost svih učesnika koji učestvuju na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Najvažnija, po mom mišljenju, komponenta ovog zakona je da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače od potencijalnih malverzacija kojima, imali smo priliku da vidimo, jesu izloženi.

Da bi ovaj zakon mogao što bolje da se primenjuje biće neophodno, naravno, u narednom periodu da se donesu i odgovarajući podzakonski akti, kako bi se što bolje uredili, a ono što je važno jeste i da je u određenoj meri usklađen sa elementima primarnog i sekundarnog prava Evropske unije, što je uslov da naši poljoprivredni proizvodi budu i te kako zastupljeniji na evropskom tržištu koje broji preko 500 miliona stanovnika.

U tom smislu, ovaj zakon je pravni osnov za sve oblike standardizacije našeg poljoprivrednog proizvoda, kako bismo ih stavili u promet. Zakon tretira sve faze proizvodnje i obrade, koji treba da obezbedi traženi kvalitet, od načina proizvodnje, preko razvrstavanja, sortiranja, odnosno klasifikacije, načina obrade, na kraju do skladištenja te robe i do plasmana poljoprivrednog proizvoda.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sektoru žitarica, svih vrsta mesa, zatim mleka, duvana, pčelinjih proizvoda i drugih, a tržišni standardi koji su propisani, naravno, variraju od vrste poljoprivrednih proizvoda.

Smatram da će se upravo usvajanjem zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostaviti i jedinstven pravni okvir koji će omogućiti dalje unapređenje i razvoj sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije, radi prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o cenama na malo, veliko, bilo da je to količina poljoprivrednih proizvoda u ponudi ili nekim drugim inputima.

Suština ove razmene podataka jeste da na domaćem nivou putem davanja informacija od strana učesnika na domaćem tržištu dobiju relevantne domaće institucije, ali takođe i da do tih informacija dođu i druge države koje jesu zainteresovane za kupovinu naših poljoprivrednih proizvoda.

Govorili ste ministre malopre i o Poglavlju 11. kao našem pristupanju EU, a to je da je ono izuzetno značajno za našu državu, ali takođe da jedno od najzahtevnijih poglavlja. Vrlo je važno da ono što prethodi tom procesu jeste postepeno prilagođavanje proizvodnim i tržišnim pravilima kroz primenu predvidivog carinskog režima o kom ste malopre govorili, borbe protiv monopola, uvođenje pravila za kontrolu državne pomoći, itd. a deo tog procesa svakako jeste uvođenje u zakonodavni okvir delovanja tržišta poljoprivrede što ćemo postići upravo implementacijom ovog zakona.

Osnovni ciljevi koje treba da očekujemo a koje ćemo ostvariti donošenjem ovog zakona jeste uspostavljanjem mehanizama uređenje tržišta, njihovo međusobno povezivanje u jedinstven pravni okvir, zatim povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava kako bi se uključili u globalne trgovinske lance, unapređenje naših izvoznih potencijala, smanjenje sive ekonomije što je izuzetno važno, jačanje vidljivosti, ali i prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Ovo poslednje pošto sam pomenula jeste posebno važno jer poljoprivredni proizvodi sa oznakom geografskog porekla predstavljaju svojevrsno brendiranje naše zemlje i daju srpskoj poljoprivredi dodatni impuls, jer je to najviši nivo kvaliteta proizvoda samim tim najbolja prilika da valorizujemo našu poljoprivredu.

Tako po podacima do kojih sam došla s kraja 2019. godine od 53 proizvoda sa oznakom geografskog porekla 47 pripada kategoriji poljoprivredno-prehrambene industrije.

Ovo je vrlo važno jer mnogi srpski poljoprivredni proizvodi jesu naš brend, poznati na međunarodnom tržištu, a s obzirom da dolazim kao što sam malopre rekla iz Zlatiborskog okruga pa mogu da pomenem da je verovatno najzastupljenija naša Ariljska malina, Užička pršuta, Zlatarski i Sjenički sir, po tome smo prepoznatljivi, ali ništa manje nisu važni ni neki drugi prepoznatljivi brendovi koji dolaze iz drugih delova Srbije kao što je Leskovački ajvar, Futoški kupus, Pirotski kačkavalj, Fruškogorska i Vršačka vina, itd.

Naš zadatak jeste da spisak ovih brendova bude što duži, da naši poljoprivredni proizvođači budu zaštićeni od bilo kakvih rizika, ali takođe da dostignemo kvalitet koji će nas najbolje preporučiti probirljivom i zahtevnom tržištu.

Na kraju u celini posmatrano, da rezimiramo ovaj zakon ima dva suštinska cilja, jedan je zaštita i unapređenje naše domaće poljoprivredne proizvodnje i drugi koji nam pomaže da postignemo kvalitet koji će nam omogućiti ravnopravnu utakmicu kako na evropskom tako i na svetskom tržištu.

Zbog toga ovaj Predlog zakona poslanička grupa SPS, vidi kao značajan korak ka tom našem cilju, ostvarivanje poljoprivredne politike i sa zadovoljstvom ćemo ga u danu za glasanje podržati. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji se neposredno odnosi na najveći broj naših građana, imajući u vidu da je lična karta, javna isprava koju po zakonu mora da poseduje svaki naš državljanin stariji od 16 godina čime dokazuje i potvrđuje svoj identitet.

U skladu sa reformskih procesima koju naša državna uprava sprovodi i gde imamo orijentisanost koja je u fokusu na pružanje usluga ka građanima koji će biti izuzetnog kvaliteta ili upravo ove izmene iz zakona o ličnoj karti govore da je MUP usredsređeno i usmereno ka tome da se što brže i bolje prilagođava eri digitalizacije, ali i da postaje jedan moderan i operativan servis građana.

Zbog toga ova tačka dnevnog reda jeste i prilika da danas govorimo o onom delokrugu upravnih poslova koji se odnosi na veliki broj složenih administrativnih poslova, a koje naši građani apliciraju MUP. Reč je o, naravno, izdavanju ličnih i putnih dokumenata, ali preko tri stotine različitih usluga koje MUP pruža našim građanima.

U prethodnom periodu imali smo priliku i sami da se uverimo da su brojna unapređenja po pitanju ovih usluga pre svega unapređenja uvođenjem elektronskih servisa, a to je sve u cilju da bi se pružile kvalitetnije usluge našim građanima, ali i da bi se ubrzala i pojednostavila komunikacija između ovog državnog organa i naših građana.

Imali smo priliku da o ovom Predlogu zakona razgovaramo i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i tom prilikom smo se i bliže upoznali i sa nekim novinama koje su unete u sve vrste administrativnih i uslužnih delatnosti kojem MUP obavlja. Tu pre svega mislim na novinu koja vredi u ovom Visokom domu pomenuti a to je da sada MUP jeste zapravo prvi državni organ kojim mogu sve, apsolutno sve usluge koje pruža da se plate elektronskim putem. Ova usluga se zove – usluga plati, a na osnovu nje kreiranjem jedinstvene uplatnice mi zapravo nemamo više uplatnica, već samo jednu i samim tim plaćamo i manje provizije.

O visokom stepenu elektronskog poslovanja unutar upravnih poslova ovog ministarstva govori i servis pomoću kojeg je moguće elektronski zakazivati i termine kao što su termini za izdavanje odnosno dobijanje ličnih dokumenata, zatim produžetak vozačke dozvole, ne moramo više da odlazimo na šaltere, ali takođe možemo i da registrujemo motorno vozilo a da ne idemo do policijske stanice.

Sve ove usluge koje MUP pruža jesu usluge koje su znatno unapređene u prethodnom periodu i samim tim štede i novac i vreme naših građana, a to jeste suština digitalizacije, odnosno da smanjujemo administrativne troškove, a samim tim štedimo i vreme.

Ovakvi servisi doprinose da naši građani brže, jednostavnije i bolje ostvaruju svoja prava i kao što sam govorila u izlaganju o elektronskom dokumentu, digitalizacija jeste nešto što je postao proces koji obuhvata sve segmente našeg društva, ne postoji nijedna oblast ili delatnost našeg života kojoj digitalne tehnologije više nisu neophodne.

Državna uprava samim tim jeste deo izvršne vlasti koji je najbliži našim građanima, odnosno kroz širok spektar javnih usluga koje pruža našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju i zbog toga jeste važno da je stalno unapređujemo i modernizujemo kako bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis.

Ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije jeste nešto što je prioritet i u Strategije razvoja MUP, od 2018. do 2023. godine, zbog toga smatram da je posebno važno ulaganje upravo u ovaj deo aktivnosti MUP, odnosno u službe koje obavljaju veliki broj adminstrativnih, upravnih, odnosno usluženih poslova za naše građane. Modernizacijom ovog informacionog sistema mi ćemo zapravo stvoriti još kvalitetnije pružanje usluga našim građanima i takođe ubrzaće se komunikacija koju MUP ima prema naših građanima, time će se unaprediti i interna komunikacija ovog državnog organa sa drugim državnim organima, ali takođe ubrzaće se, odnosno poboljšaće se samim tim eksterna komunikacija ovog ministarstva prema našim građanima, što će doprineti da imamo zadovoljnije građane u smislu koji će ostvariti mnogo brže i bolje sva svoja prava.

Praktične benefite za naše građane ima i svaka od navedenih predmetnih izmena i dopuna ovog zakona o kome danas govorimo, tu pre svega mislim na izmenu, a koja se odnosi na smanjenje administrativnih troškova u slučaju gubitka lične karte, jer naši građani više neće morati da objavljuju ne važećom ličnu kartu u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i da za to plaćaju određenu proviziju, već će biti dovoljno da samo se lična karta objavi nevažećom na zvaničnom portalu MUP.

Ovo će takođe i ubrzati sticanje novog dokumenta, što je izuzetno važno, a samim tim ono što se tiče najvećeg dela digitalizacije, odnosno izmene digitalizacije u ovom zakonu jeste da je MUP jedan od sedam pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja, a ovim izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti upravo se postiže usklađivanje delovanja MUP sa Zakonom o elektronskom dokumentu i to u segmentu na osnovu koga lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za elektronski potpis i identifikaciju na daljinu. Ovo je posebno značajno jer najveći broj naših građana preko 70% ima ličnu kartu sa čipom i na osnovu toga će moći da koristi ličnu kartu upravo u velikom delu elektronskog poslovanja, ali samim tim i u ostvarivanju svojih prava i obaveza prilikom bilo kog drugog pravnog prometa.

Takođe izmena koja je izuzetno važna, jeste da će uz ove izmene i dopune maloletnim licima starijim od 16 godina moći da se izda lična karta uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Smatram ovu izmenu izuzetno važnom i da ona odražava realnu potrebu naših građana i realnost današnjeg vremena u kome živimo, ukoliko posebno uzmemo u obzir da vrlo često se dešava da jedna od roditelja radi u inostranstvu, ali takođe i da je nažalost sve više dece razvedenih roditelja. Upravo ovakvim izmenama omogućujemo da izbegnemo neke neprijatne situacije do kojih može da dođe, ali da omogućimo da svoja prava ostvare što brže.

Ono što svakako zavređuje pažnju, a treba da se pomene, jeste da MUP upotrebi za najboljim rešenjima stalno prilagođava svoje radno vreme stvarnim potrebama građana i realnim uslovima, o čemu govori i činjenica da je ovih dana u svim, skoro svim policijskim stanicama i upravama produženo radno vreme za vreme vikenda, a tome govori i da je povećano interesovanje naših građana za izdavanje, odnosno dobijanje ličnih putnih isprava.

Poslanička grupa SPS svakako će podržati ove izmene i dopune Zakon o ličnoj karti, jer smatramo da su izuzetno kvalitetan odgovor na potrebe i naših građana, i privrede, i takođe da predstavljaju jednu dodatno podizanje lestvice u smislu bolje funkcionalnosti i efikasnosti usluga MUP. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege iz Poslaničke grupe SPS danas su govorili o zakonima iz oblasti saobraćaja i građevinarstva, a ja ću se ovom prilikom osvrnuti na izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Izmene i dopune Zakona ne odnose se direktno, odnosno nemaju mnogo veze sa oblastima saobraćaja i građevinarstva, ali svakako verujem da će upravo i njima biti izuzetno korisne i da će takođe biti izuzetno značajne za te oblasti.

U prethodnom periodu mi, narodni poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo više zakona iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja, što govori o naporima i aktivnostima Vlade Republike Srbije i naše države da ulaže u digitalizaciju našeg društva, da javnu upravu približi građanima i da im pojednostavi i olakša svakodnevno funkcionisanje.

Sa druge strane, cilj je da dostignemo evropske standarde kada je u pitanju ova oblast.

Digitalizacija, kao što svi znamo, jeste proces koji obuhvata sve sfere društvenog i privatnog života i gotovo da nema oblasti ili delatnosti u našem društvu koju tehnologija i digitalizacija sada ne dotiču.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu, imala sam priliku da vidim praktične primere i rezultate digitalizacije u javnoj upravi, koje su za rezultat imale modernizaciju i reforme javne uprave, koju smo započeli 2014. godine. Rezultati se ogledaju u efikasnijoj javnoj upravi, u upravi približenoj građanima, modernijim lokalnim samoupravama i njihovom načinu funkcionisanja, kao i u svim drugim organima u našoj državi.

Posebno ako pogledamo uvođenje elektronske uprave, tu se vide značajni rezultati - objedinjavanje 13 baza podataka u jedan centralni registar stanovništva, brojne elektronske servise koje gotovo sve lokalne samouprave danas koriste, a to su sistemi kao što je „Sistem 48 sati“, „Virtualni matičar“, elektronska naplata administrativnih taksi, servisi koji su omogućili i olakšali svakodnevni život naših građana, kao servis e-vrtić, e-beba i mnogi drugi.

Na ovaj način elektronska uprava doprinela je podizanju standarda funkcionisanja javne uprave. Mi smo na taj način olakšali našim građanima jer smo smanjili administrativne troškove, izbegli nepotrebnu birokratiju, ali značajno im uštedeli i vreme i novac.

Svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave mi smo poslednjih godina postavila dobar temelj za dalji nastavak digitalizacije. Zato smatram da će upravo i ove izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju tome doprineti.

Efekte dosadašnjeg procesa digitalizacije imali smo priliku naročito da vidimo tokom pandemije korona virusa kada, da nije bilo elektronske uprave i svih tehnologija u koje smo značajno ulagali u prethodnom periodu, teško da bismo mogli da odgovorimo svim izazovima i problemima koje je virus Kovid-19 sa sobom doneo i proizveo.

Uverili smo se da digitalizacija u koju smo značajno ulagali možda i nije jeftina, ali takođe smo se uverili i da je od nje mnogo skuplja, spora i komplikovana administracija, koja bi sigurno, da nismo u nju ulagali i da je nismo reformisali i transformisali generalno javnu upravu, sigurno da bismo proizveli novi zastoj ili probleme u svim poslovnim procesima kada je u pitanju naša privreda, ali takođe i u svim drugim procesima kada je u pitanju naša javna uprava.

Sam proces digitalizacije javnog sektora, ekonomije i obrazovanja u Srbiji, kao što sam malo pre rekla, započeo je nekoliko godina pre same pandemije korona virusa, 2014. godine, kada smo i krenuli sa usvajanjem strateških dokumenata Vlade i kada je to bio u stvari jedan od prioriteta Vlade koja je tada formirana. Sadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, tu je dala svoj veliki doprinos, ali uspešan nastavak procesa digitalizacije svakako je uradio i ministar Branko Ružić.

Najznačajniju povratnu informaciju od tog značajnog ulaganja u našu digitalizaciju imali smo upravo tokom pandemije korona virusa, kada smo imali priliku da vidimo da su se svima nama život i navike, stavovi u pogledu digitalizacije značajno promenili kada su u pitanju sama komunikacija između građana, privrede i naše države.

Ono što predstavlja veliki uspeh svakako je da smo u ovom izazovnom periodu uspešno odgovorili novonastaloj situaciji, a ova situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa jeste podstakla mnoge privrednike i naše građane da promene stavove vezano za digitalizaciju i da se otvore neke nove ideje, a samim tim i da utiče na to da prihvatimo sve one servise koje do sada možda i nismo koristili.

On lajn nastava i elektronska pijaca, sastanci preko „Zum aplikacije“ i elektronsko bankarstvo, beskontaktna dostava, beskontaktni načini plaćanja, postali su nešto što je svakome od nas sada već normalno. Zatim, elektronski dokument o kom danas govorimo sve više je počeo da zamenjuje i klasičan papirni dokument. Postepeno, elektronski potpis zamenjuje proces svojeručnog potpisivanja, a samim tim imamo priliku i da vidimo da smo uspešno na svim našim dokumentima prevazišli i stavljanje pečata kao obaveznog nekada dela svakog dokumenta.

Digitalizacija samim tim više nije nepoznanica i izazov za sve naše građane. Ona jeste postala rešenje svakodnevnog života naših građana, pogotovo onog velikog broja građana koji su uspeli da prepoznaju sve benefite uštede prilikom korišćenja ovih servisa, jednostavnijeg i bržeg načina poslovanja, ali takođe i olakšanog svakodnevnog života.

Zbog toga verujem da će ove izmene i dopune Zakona doprineti i jednostavnijoj upotrebi kvalifikovanih elektronskih sredstava o kojima danas govorimo, u smislu pojednostavljenja aplikacija koje omogućavaju upotrebu elektronskog sertifikata.

Uvođenje provere identiteta korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu biće posebno značajna za sve one građane koji žive u inostranstvu i da će i oni moći da koriste elektronske usluge, kao i sve vrste digitalnog procesa poslovanja.

Ovi normativni akti, kao i njihovom uspešnom implementacijom koju danas ovde imamo priliku da vidimo, oni jesu od vitalnog značaja za digitalizaciju našeg društva, jer se pokazalo, kao i do sada, da su elektronski servisi upravo oni servisi koji pojednostavljuju administrativne procese, zatim štede vreme i novac naših građana, a ono što je posebno značajno za našu državu, jeste da našu javnu upravu čine efikasnijom.

Poslanička grupa SPS pitanje digitalizacije našeg društva smatra izuzetno značajnim pitanjem i mi ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas dnevne tačke dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji sa nekoliko država.

Smatram da su ove tačke izuzetno važne, jer se pre svega svaki sporazum o saradnji koji ovde ratifikujemo zapravo pokazuje da je to primer dobrih, pozitivnih i afirmativnih aktivnosti svih organa institucija u našoj državi, sa željom da unapređujemo saradnju sa svim ostalim državama iz najrazličitijih oblasti.

Ja ću danas govoriti o prvom Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike u oblasti poljoprivrede. Na samom početku podsetila bih da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i Komonvelta Dominike uspostavljeni 2010. godine, da ih karakteriše pozitivna dinamika političkog dijaloga, kao i da postoje obostrani interesi za unapređenje saradnje iz najrazličitijih oblasti.

Ono što bih posebno istakla i što je posebno značajno za našu državu to je da je upravo ova država Komonvelt Dominika jedna od 18 država koja je povukla priznanje samoproklamovane države Kosovo kada je sadašnji predsednik Narodne skupštine bio na mestu ministra spoljnih poslova.

Ova država takođe jeste i punopravni član međunarodnih i regionalnih organizacija, kao što su Karipske zajednice ili Asocijacije država Kariba, što nama ostavlja prostor za unapređenje daljeg razvoja i saradnje i sa ostalim članicama ovih međunarodnih organizacija.

Mi sa Komonvelt Dominikom imamo potpisane sporazume iz oblasti trgovine, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, kao i turizma. Konkretno, ovaj Sporazum o oblasti poljoprivrede jeste za nas značajan. Potpisan je 2019. godine u Beogradu na pet godina i obnavljaće se automatski svake pete godine.

Sporazum se, između ostalog, odnosi i na razvoj i unapređenje modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, podsticanje zajedničkih programa u oblasti trgovine, saradnje u oblasti biotehnologija, ali organske poljoprivrede, što predstavlja izuzetno značajan segment poljoprivredne proizvodnje. Zatim, saradnju u veterinarskoj, ali i fitosanitarnoj oblasti.

Kako piše upravo u ovom Sporazumu obe ugovorne strane obavezale su se da će nastojati da uspostave bolje odnose i bolju saradnju kako između poljoprivrednih gazdinstava između dve države, tako između preduzeća, ali i svih ostalih organizacija koje se bave poljoprivrednom delatnošću i poljoprivrednom aktivnošću.

Kao što svi znamo, poljoprivreda jeste na neki način tradicionalna delatnost, jeste delatnost koja je stara onoliko koliko je staro i ljudsko društvo. Nastala je iz težnje da se zadovolje osnovne ljudske potrebe, potrebe za hranom i samoodržanjem, ali međutim svi smo svedoci da je poslednjih nekoliko godina, čak i desetina godina savremena tehnologija izuzetno značajna i za aspekt poljoprivrede i za poljoprivrednu delatnost. Samim tim postoji i više modernih rešenja za probleme današnjih poljoprivrednika.

Mi u poljoprivredi danas imamo različite vrste inovacija, različite vrste inovativnih rešenja, kao što su recimo korišćenje letelica dronom, zatim digitalne platforme, generalno korišćenje pametnih tehnologija, zatim savremene meteorološke stanice, ali i različiti senzori koji pomažu poljoprivrednicima da što više proizvode i da na neki način unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Samim tim ono što treba i našoj državi i ono čemu težimo jeste da modernizujemo našu poljoprivredu, proizvodimo konkurentne proizvode koji će biti izuzetno traženi i na svetskim, ali i na svim mogućim tržištima.

Samim tim digitalizacija i uvođenje tehnologija više nije stvar izbora. Ona je naša neophodnost i naša potreba. Mi ka tome treba da težimo i onako kako istraživanja pokazuju već 30 do 40% domaćih poljoprivrednika oslanja se na neki vid digitalne tehnologije.

To jeste činjenica koja ohrabruje, ali moramo da vodimo računa da su upravo ovi poljoprivrednici uglavnom veliki poljoprivredni proizvođači ili poljoprivredni proizvođači koji jesu, recimo, u nekoj kategoriji srednjih poljoprivrednih proizvođača. Oni znaju i koriste ove tehnologije da bi dobili veće prinose. Ekonomičnije koriste raspoložive prirodne resurse i potencijale, zatim stvaraju na taj način konkurentne proizvode, ali doprinose i tome da imaju što manje rizika od klimatskih promena.

Ono što je nedostatak uvođenja modernih tehnologija jeste upravo ono što nas najviše muči, a to su mali poljoprivredni proizvođači koji zbog velike količine novca koja je potrebna da i oni uvedu svoja inovativna rešenja u poljoprivredna gazdinstva jeste velika količina novca, velika ulaganja i oni na taj način ne mogu da uvedu sve ove tehnologije i digitalne platforme koje i jesu danas aktuelne.

Takođe, stručna osposobljenost je izuzetno važna kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvođači da bi mogli sve ove tehnologije i da koriste, a mali proizvođači koji proizvode na usitnjenim zemljišnim posedima imaju problem i sa tim da bi mogli da se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Ono što ja smatram da je jedan od načina kako mi možemo da unapredimo i da upravo malim poljoprivrednim gazdinstvima omogućimo dostupnost i novih i modernih tehnologija, kao i njihovu stručnu primenu i njihovo stručno korišćenje su upravo afirmacija poljoprivrednih zadruga na taj način što će se naši mali poljoprivredni proizvođači udruživati i na taj način ukrupnjivati svoje posede i uspeti da zajednički uvedu tehnologije i digitalne platforme u svoja poljoprivredna gazdinstva.

Takođe, zadruge mogu i biti budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima, posebno u devastiranim oblastima kao što su oblasti sa otežanim bavljenjem delatnošću poljoprivredne proizvodnje. Na taj način kroz udruživanje poljoprivrednih proizvođača, njihovo zajedničko delovanje na tržištu zadruge bi doprinele ukrupnjivanju poseda, boljoj i većoj dostupnosti korišćenju informacionih tehnologija što bi za rezultat imalo bolje korišćenje poljoprivrednih resursa i potencijala u našoj zemlji, ali stvorili bismo konkurentne proizvode koji bi bili izuzetno traženi i zastupljeni na najzahtevnijim tržištima kako u Zapadnoj Evropi, tako i u celom svetu.

U tom smislu proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste naš veliki potencijal, jeste naša razvojna šansa. Treba da nastavimo na insistiranju podrške upravo u ovom delu naše proizvodnje i samim tim našoj državi je potreban poljoprivrednik koji koristi moderne tehnologije i savremene, bilo da su to informacione ili neke druge koje imaju u vidu da savremena mehanizacija jeste oruđe koje značajno povećava i efikasnost, ali i produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, smatram da bi naši poljoprivredni odgovorili na izazove savremenog društva, na zahteve potrošača koji žive u današnjem vremenu kako bi se proizvodnja na kraju njima i isplatila moramo da podstaknemo naše poljoprivrednike da ulažu više u tehnologiju tako što ćemo ih subvencionisati i podsticati da koriste sve prednosti savremenog društva.

Perspektiva naše poljoprivrede samim tim nije samo orijentisana na zadovoljenje potreba naše domaće potražnje, već i na izvoz i izvoznu orijentaciju. Tu pre svega mislim na izvoz gotovih proizvoda koji jesu budućnost, odnosno to su proizvodi većeg i višeg stepena prerade. Zato je izuzetno važna ova saradnja koju uspostavljamo ne samo sa državom sa kojom danas potpisujemo sporazum, već i sa svim onim državama koje su izuzetno značajne za plasiranje i plasman naših poljoprivrednih proizvoda, kao i svih ostalih proizvoda prehrambene industrije koje izvozimo. Na taj način poljoprivreda će upravo postati naš razvojni prioritet i naša razvojna šansa.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje naravno podržati i ovaj sporazum kao i sporazume sa Argentinom i Belorusijom, o kojima će nešto više i sadržajnije govoriti moja koleginica Dubravka Kralj, a ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, nakon što je Vlada usvojila Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i dostavila ga Narodnoj skupštini imali smo priliku i u ovom visokom domu da prisustvujemo javnom slušanju na temu ovog Predloga zakona.

Istakla bih ono što i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, tom prilikom izjavio da su javna slušanja na temu različitih zakonskih predloga izuzetno važna i značajna, da se i mi narodni poslanici bolje upoznamo i kompetentnije odlučujemo o predlozima koji dolaze pred nas.

Predlog ovog zakonskog rešenja jeste nastavak sveukupne digitalizacije koja se u našoj državi sprovodi i na jedan novi jedinstveni način uređuje sistem elektronskih faktura. Ova promena jeste nešto novo, korisno i što je najvažnije besplatno za sve naše privrednike, a takođe realno ostvarivo u našem pravnom i finansijskom poretku. Značajan korak kada je u pitanju proces digitalizacije i inovacija i ono što posebno moram da naglasim jeste da je ovo i u skladu sa poslovnim trendovima u čitavom svetu, posebno ukoliko uzmemo u obzir da svaki korak koji napravimo danas predstavlja i pomera granicu i lestvicu za naše sutrašnje delovanje.

S tim u vezi, Srbija ovakvim zakonskim rešenjima potvrđuje da je moderna država, čiji je cilj operativnija privreda, a samim tim i da želimo da našu zakonsku regulativu da prilagodimo i uskladimo sa tekovinama, odnosno standardima i direktivama EU.

Uvođenje sistema za elektronsko fakturisanje svakako da ima velike prednosti i višestruke prednosti za sve privredne subjekte, kako privredne subjekte javnog sektora, tako i subjekte privatnog sektora. Ono što bih posebno naglasila jeste da upravo ova zakonska regulativa štedi i vreme i novac, državi kroz bolju kontrolu poreske uprave, sprečavanju poreske evazije, a privredi kroz slanje elektronske fakture u momentu bez troškova, čime izbegavamo troškove za štampanje papirnih dokumenata, zatim kovertiranje, slanje, poštarinu i sve druge troškove administracije. Samim tim, imamo iste efekte, čak i bolje, pa će biti brža i bolja mogućnost naplate. Jednostavnije rečeno, ovaj zakon ubrzaće postojeće radne procese, poboljšati i modernizovati sve procese poslovanja cele naše privrede.

Fazno uvođenje subjekata u ovaj sistem je nešto što je takođe važno, odnosno da se postepeno prelazi na ovaj sistem. Posebno je ustanovljen datum kada prelaze subjekti javnog sektora, kada prelaze subjekti privatnog sektora i tu bih posebno istakla da je Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije kao predlagač posebno uvažila sve one sugestije gde su subjekti privatnog sektora iskazali želju za pomeranjem početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju.

Na ovaj način pokazao se izuzetno visok stepen i saradnje i razumevanja sa privredom, a samim tim otvorena je i mogućnost da se ovaj period, period koji je između primene, odnosno početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju, zapravo period koji ćemo iskoristiti za edukaciju, odnosno u komunikaciji sa privredom bolje i detaljnije objasniti sve kako ovaj novi sistem funkcioniše, što je posebno neophodno kada su u pitanju prelazak sa jednog ustaljenog i starog sistema na novi sistem.

Ono što bih istakla jeste i da je segment Predloga zakona kojim se razdvaja prihvatanje i odbijanje elektronske fakture za subjekte javnog i subjekte privatnog sektora smatram da će se ubrzati privredni tokovi, a subjekti javnog sektora moraće više da obrate pažnju na rokove izmirenja novčanih obaveza.

Takođe, prilikom analiziranja ovog Predloga zakona ukoliko pogledamo uporednu praksu videćemo da se predlagač Zakona o elektronskom fakturisanju odlučio za jedan decentralizovan sistem informacionog posrednika, odnosno pružaoca usluga, što se i drugim državama pokazalo kao izuzetno dobra i ispravna odluka. Posebno je značajno za buduće korisnike, što smo imali priliku da čujemo i na javnom slušanju, da će postojati takozvana izlazna strategija, odnosno za svakog informacionog posrednika u slučaju nemogućnosti obavljanja delatnosti da će u tom slučaju centralni informacioni posrednik preuzeti sve podatke predmetnog informacionog posrednika.

Ovo naročito ističem i napominjem zato što je važno jer omogućuje poslovni kontinuitet celog sistema funkcionisanja elektronske uprave.

Na kraju bih samo rekla da imajući u vidu da ovaj Predlog zakona ima 25 članova, da nam je na javnom slušanju rečeno da će se preciznije urediti tehničke stvari podzakonskim aktima koji će biti doneti u predviđenom roku od šest meseci, ne dovodim u sumnju da će to biti kvalitetni pravni akti koji će na jedan dobar način urediti te tehničke stvari, ali samim tim kreirati jedan pravno siguran i transparentan sistem.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem da uporedo sa ovakvim naprednim zakonskim rešenjima moramo da vodimo računa i da svako naše selo bude što pre pokriveno telekomunikacionom mrežom kako bi naši građani koji žive u ruralnim sredinama, a bave se preduzetništvom mogli takođe da koristi prednosti, pogodnosti ovog sistema, ali i sve druge prednosti i pogodnosti 21. veka.

Imajući u vidu sve to ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ne predstavlja samo normativni okvir, predstavlja strateško opredeljenje naše države. To je jasan i nedvosmislen put za brže i lakše funkcionisanje i javne uprave, ali i našeg privatnog sektora. Samim tim, cilj kojem težimo jeste da kroz ovu zakonsku regulativnu nam je bliže ostvariv.

Socijalistička partija Srbije i naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona zato što verujemo u njegovu uspešnu implementaciju. Verujemo u značajne benefite koje će privreda imati od implementacije ovog zakona i takođe je ovo važno kako bismo držali korak sa digitalnim svetom, sa razvijenim zemljama, ali i sa novim tehnologijama, a 2023. godine, kako je rekao ministar, imali potpun, dobar i stabilan sistem elektronskih faktura. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre, kolegini i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu, odnosno rebalans budžeta kojim se koriguju budžetska sredstva za tekuću godinu. Složila bih se sa osnovnom konstatacijom da je ovaj rebalans proizašao iz potrebe da ublažimo i saniramo ekonomske posledice koje su nastale usled pandemije virusa Kovid 19.

Ovaj rebalans je važan iz toga razloga što je u najvećoj meri upućen, odnosno usmeren ka našim građanima, našim preduzetnicima, sektorima privrede koji su najpogođeniji pandemijom virusa Kovid 19. Kao što su moje kolege iz poslaničke grupe SPS već govorile o tome, ova sredstava koja su dodatno izdvojena, upućena su ulaganju u infrastrukturu, u turizam, kulturu, ali veliki deo upućen je i za pakete pomoći našim građanima, našim preduzetnicima. Ono što posebno moram da naglasim određen deo sredstava je usmeren i za poljoprivredu.

U svojim ranijim izlaganjima isticala sam značaj ulaganja u poljoprivredu, ulaganja u ruralne sredine. Posebno bih naglasila da ovim rebalansom u Razdelu 24 za sektor za poljoprivredu je izdvojeno dodatnih 5,5 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava, 4,8 milijardi dinara usmeren je ka upravi za agrarna plaćanja, a ukoliko imamo u vidu sa su upravo ta sredstva određena za direktne podsticaje za naše poljoprivredne proizvođaće.

Ovo nam govori da je Vlada Republike Srbije imala upravo aktivnost da podstakne i da da kontinuiranu podršku značaju naših poljoprivrednih proizvođača, značaju naše poljoprivredne proizvodnje, jer je polazila od toga da je za razvoj svake poljoprivredne kulture za razvoj stočarstva i svih drugih segmenata poljoprivrede izuzetno važni i državni podsticaji, važna dobra cena, kao i siguran plasman proizvednih količina.

Imali smo priliku da vidimo da je tokom proteklih godina naša poljoprivreda ušla u fazu gde je primetna afirmativna participacija države, primetno je prisustvo adekvatnih mera koje naša država sprovodi i zbog toga smatram da je potrebno da nastavimo sa tom praksom, da nastavimo sa podsticajima koji su usmereni na mlade poljoprivrednike, da usmerimo naša sredstva ka tome da naši poljoprivrednici ulažu u nabavku nove opreme, nabavku nove mehanizacije, jer je bitno da naši poljoprivredni proizvođači idu u korak sa savremenim tokovima. Samo na taj način će moći da konkurišu poljoprivrednicima iz razvijenih zemalja i na taj način da proizvode proizvode koji će biti konkurentni na međunarodnom tržištu.

Opšte poznato je da ulaganje u poljoprivredne kulture ne može dati maksimum, ni u prinosu, ni u kvalitetu ukoliko ne podstičemo naše poljoprivredne proizvođače da ulažu što više. Zbog toga smatram da je ova podsticajna politika koju je naša država sprovodila, zapravo vodila računa i o malim i o srednjim poljoprivrednim proizvođačima jednako kao i o velikim poljoprivrednim proizvođačima i da je to dalo pozitivne rezultate, što vidimo da iz godine u godinu beležimo sve veći rast i proizvodnje, ali sve veći izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Podsticaji u poljoprivredi pokazuju se kao izuzetno važni ne samo za građane koji se bave našom poljoprivredom, već i za celu prehrambenu industriju koja od toga živi. S tim u vezi posebno je potrebno naglasiti da sve ove subvencije koje država daje, kao i povraćaj sredstava koji omogućuju našim poljoprivrednim proizvođačima da konkurišu budu na vreme, odnosno da budu blagovremeno isplaćeni, jer na taj način poljoprivrednici mogu da planiraju, mogu da ulažu i da realizuju planirane aktivnosti za sledeću godinu. Ovo njima posebno znači. Zbog toga bih posebno naglasila da je važno zašto su ova dodatna sredstva u poljoprivredi izložena.

Kada je reč o poljoprivredi i razvoju ruralnih sredina, važno je da pomenem i da mnoga ulaganja koja su predviđena i budžetom za 2021. godinu, ali i ovim rebalansom utiču na bolje i kvalitetnije uslove, ne samo poljoprivrednik, već i svih onih građana koji žive i rade u ruralnim sredinama. To svakako jesu velika ulaganja koja planiramo da realizujemo. To su ulaganja u bolje snabdevanje električnom energijom, ulaganja u izgradnju telekomunikacione mreže. Kao što je ministar malopre pomenuo, u mnogim lokalnim samoupravama biće izgrađene nove kanalizacione mreže i naravno ulaganje u zdravstvo, seoske ambulante, ulaganje u opremanje škola, ali i u infrastrukturu.

S tim u vezi, kada je reč o infrastrukturi posebno bih naglasila da je upravo ovim rebalansom gde su izdvojena značajna sredstava i u tom smislu svi zajedno smo se složili da je izgradnja infrastrukture od velikog, ako ne i presudnog značaja za stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja. To jeste najbolje sredstvo da se stimuliše i da se podigne privredni rast. Zbog toga je značaj velikih infrastrukturnih projekata koji se ovim rebalansom izdvajaju zaista veliki, a obzirom da dolazim iz Zapadne Srbije, iz Zlatiborskog okruga, za nas posebno predstavlja značajna ulaganja ova sredstva koja su izdvojena rebalansom, a to je iznos od preko 4,5 milijardi dinara za izgradnju autoputa Beograd-Sarajevo, odnosno preko 800 miliona dinara za izgradnju deonice autoputa Preljina-Požega.

Ovaj autoput ne utiče samo na privredni impuls, ne daje samo privredni impuls ovom okrugu, ovom delu Srbije, već podstiče i sve naše građane da razmisle o tome koliko je zapravo sada brže i koliko ćemo lakše i brže moći da dođemo do određenih turističkih destinacija naše zemlje, a znamo da je seoski turizam poslednjih godina u velikoj ekspanziji i da ovakvim kapitalnim i velikim projektima Srbija i Vlada Republike Srbije doprinosi da sve ove turističke destinacije budu pristupnije svim našim građanima koji žele da obiđu našu Srbiju.

U tom smislu smatram da je važno da pomenem našim građanima da su ovim rebalansom dodatno uvećana sredstva za unapređenje i razvoj turizma, kao i da su uvećana sredstva za vaučere koji će biti podeljeni. Ovo jeste podrška domaćem turizmu koji sprovodi Vlada Republike Srbije, podrška kako bi se podržao domaći turizam, ali i podstakli svi naši građani da odmor ili deo odmora provedu u našoj Srbiji.

Na taj način sačuvaćemo i održaćemo naše turističke kapacitete i potencijale u vreme ove zdravstvene krize. Zbog toga smatram da su sva ova ulaganja koja su predviđena rebalansom izuzetno značajna za poljoprivredu, jer nam pomažu da koristimo apsolutno sve njene kapacitet i sve njene resurse, ali pomažu da poljoprivreda naše zemlje bude produktivnija, efikasnija i održivija.

Kao što su rekle moje kolege iz poslaničke grupe SPS, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, iako su današnje tačke dnevnog reda, možemo posmatrati kao proceduralne i formalne, čija se sadržina ne dovodi u pitanje, a odnose se na izmene članova u stalnim parlamentarnim delegacijama i skupštinskim odborima.

Ovo je odlična prilika da danas u Skupštini Republike Srbije govorimo i o parlamentarnoj dimenziji spoljne politike, koja je i te kako bitna i kroz čiji rad se doprinosi ključnim spoljnopolitičkim ciljevima naše države, pre svega, očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, zatim pregovaračkom procesu sa EU do sticanja punopravnog članstva, ali i očuvanju i nastavku i unapređenju dobrosusedskih odnosa, kao i čvršćem ekonomskom povezivanju sa najrazvijenijim i najznačajnijim zemljama sveta.

Prema našem najvišem pravnom aktu, Ustavu Republike Srbije, nadležnost u oblasti spoljne politike podeljena je na, kao što znamo, između bicefalne egzekutive, odnosno između predsednika Republike i Vlade sa jedne strane i zakonodavnog organa, odnosno Narodne skupštine sa druge strane.

Narodna skupština ima sve važniju ulogu u kreiranju i sprovođenju spoljne politike naše zemlje, ratifikuje međunarodne sporazume, kontroliše rad Vlade u oblasti spoljne politike i ostvaruje međunarodnu saradnju.

U pogledu parlamentarne diplomatije i koordinacije aktivnosti Skupštine, posebnu važnu ulogu ima Odbor za spoljne poslove, čiji je predsednik u prošlom, a i u ovom sazivu član poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, prof. dr Žarko Obradović.

Ovaj Odbor razmatra akte i druga pitanja iz spoljne politike, kao i pitanja koja se tiču međunarodnih odnosa sa drugim državama, institucijama i organizacijama.

Ukoliko posmatramo parlamentarnu diplomatiju kroz istoriju, njen značaj posebno kreće od kraja 19. veka, odnosno posebno važan korak u ovom procesu predstavlja stvaranje prve međunarodne parlamentarne organizacije, jer to je Interparlamentarna unija koja je formirana 1889. godine.

Srbija postaje član ove parlamentarne organizacije samo dve godine kasnije, a to je 1891. godine. U ovoj Interparlamentarnoj uniji vodi se dijalog o miru i saradnji među narodima, neguje se i unapređuje koncept predstavničke demokratije, ali takođe razmatrajući sva ona pitanja koja su važna za u međunarodne odnose i spoljne političke odnose.

Kao što sam rekla, imajući u vidu da parlamentarna diplomatija sve više dobija na značaju u međunarodnim odnosima, ali da uloga parlamenta u spoljnoj politici naše države takođe dobija na značaju, važna je zastupljenost Srbije i interesa Srbije u stalnim parlamentarnim delegacijama, gde imamo priliku da razmenjujemo i ideje, i stavove, i predloge, ali takođe i iskustva sa parlamentima svih onih zemalja koji imaju parlamentarne predstavnike u ovakvim telima.

Jedna od tih delegacija jeste i stalna delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO, čije ćemo članove i danas izmeniti ovde ovom tačkom dnevnog reda.

Ono što je posebno važno jeste da je za međunarodnu saradnju naše zemlje bitan i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Ovaj Odbor osnovan je sa ciljem da razmatra sva bitna pitanja koja se tiču Evrope i Srbije, odnosno posebno politička i ekonomska pitanja u procesu evropskih integracija naše zemlje.

Kada je u pitanju multilateralna diplomatija, posebno je važno da napomenemo veliki uspeh naše države 2019. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije bila domaćin 141. zasedanja Interparlamentarne unije.

Tada je Beograd bio centar sveta kada je u pitanju međuparlamentarna saradnja, jer je tom prilikom prisustvovalo čak preko 150 delegacija i celog sveta, imajući u vidu da je značajan podatak koji predstavlja da je bilo prisutno čak 80 predsednika parlamenata iz zemalja širom sveta.

Ono što je posebno važno jeste da je na ovom zasedanju, 141 zasedanju Interparlamentarne unije usvojena i Beogradska deklaracija kojom su poslanici potvrdili posvećenost miru i međunarodnom pravu, ali da će se parlamenti pridržavati načela iz Povelje UN i principa vladavine prava.

Međutim, pogrešno bi bilo reći da se parlamentarna diplomatija odnosi samo na prisustvo i na učešće na ovakvim događajima, koji bez sumnje i jesu prilika da se ostvare i bilateralni sastanci.

Konkretno na malopre pomenutom zasedanju Interparlamentarne unije u Beogradu bilo je realizovano preko 300 bilateralnih susreta. Ovi bilateralni susreti i dogovori važni su zato što ističu značaj parlamenta kao institucije koja sve više postaje važan akter u spoljnopolitičkim i međunarodnim odnosima.

Što se tiče poslaničkih grupa prijateljstva koje smatram da su izuzetno važne, one doprinose ostvarivanju interesa i prioriteta u ukupnim bilateralnim odnosima, a uloga srpske diplomatije koja je posebno došla do izražaja tokom prethodnih godina kada je 18 država članica UN povuklo, odnosno promenilo svoj stav o Kosovu i odlučilo da povuče ranije dato priznanje.

Nastavak te diplomatske aktivnosti vidimo i u odluci predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića, da se formiraju grupe prijateljstava sa ovim zemljama koje su povukle priznanje, tzv. samoproglašene države kosovo i na taj način iskažemo zahvalnost i poštovanje ovim državama koje su nam dale podršku u očuvanju i ispunjenju glavnog spoljnopolitičkog cilja naše države, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države.

Parlamentarni odnosi su podignuti na viši nivo kada su u pitanju i tradicionalno bliske i prijateljske zemlje. Pre svega, tu mislim na Kinu i Rusiju. Važno je pomenuti Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Ruske Federacija, kao i Memorandum o razumevanju između Narodne skupštine i Svekineskog narodnog kongresa, ali i protokol koji je tada potpisan o uspostavljanju Komisije.

Ovakve aktivnosti diplomatski otvaraju prostor za unapređenje saradnje između radnih tela i poslaničkih grupa prijateljstava našeg parlamenta i parlamenta ove dve nama značajne države, prijateljske, Kine i Rusije, sa kojima negujemo tradicionalne dobre bilateralne odnose.

Ono što bih na kraju zaključila jeste da rezultati odgovorne i ozbiljne politike, imamo posebno priliku da vidimo u ovim vremenima kada je svetska zdravstvena kriza u pitanju i kada smo zahvaljujući uspešno diplomatskim aktivnostima rukovodstva naše države, ali i učvršćivanju veza sa tradicionalno prijateljskim zemljama imali priliku da obezbedimo sve što je neophodno da bismo se uspešno izborili i nastavili da se borimo protiv korona virusa.

Zbog toga poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je izuzetno značajno i da i mi narodni poslanici kroz učešće u stalnim parlamentarnim delegacijama damo svoj doprinos da bi naša zemlja imala bolju poziciju i bolji ugled, kako u regionalnim, tako i u međunarodnim tokovima i odnosima.

Mi ćemo danas podržati sve ove predloge odluka.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pre više od jednog veka, jedan od najpoznatijih srpskih socijalista pre Prvog svetskog rata, Dimitrije Tucović govorio je da Balkan pati od suviše čestih granica. Danas, 120 godina kasnije, te granice su još uvek izražene, nekada fizičke, nekada političke, a vrlo često i u svesti ljudi.

Vlada Republike Srbije svakodnevno, kroz svoje aktivnosti, pokazuje nam kako te granice prevazilazi iznova i iznova, pre svega dobrom saradnjom i dobrosusedskim odnosima, ali i solidarnošću koju pokazujemo u ovim teškim vremenima, ustupajući vakcine, našim susedima iz regiona.

Sporazum koji je danas na dnevnom redu, između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između ove dve zemlje jeste primer kako se granice i barijere prevazilaze na taj način što se zajedničkim aktivnostima i saradnjom otvaraju i nove saradnje i produbljuje postojeća.

Ove prostore istorija je povezala tokom prethodnih decenija i vekova, geografskim, ekonomskim, demografskim, kulturološkim, porodičnim vezama, tradicijom uzajamnih poslovnih odnosa, ostavljajući nam zadatke koje zahtevaju kontinuiranu bilateralnu saradnju. Srbija pokazuje da daje poseban značaj očuvanju i razvoju i daljem unapređenju bilateralnih odnosa i kada je u pitanju parlamentarna saradnja, čiji smo mi deo, a koja je i važan činilac sveobuhvatnih procesa.

S tim u vezi, podsetila bih i na nedavni susret predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića i predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Nebojše Radmanovića, kao i na formiranje i aktivnost poslaničke grupe prijateljstva sa BiH. Na ovaj način institucija Narodne skupštine Republike Srbije daje svoj veliki doprinos unapređenju bilateralne saradnje dve zemlje, ali takođe pokazuje koliku važnost Srbija pridaje prijateljstvu sa BiH.

Potpisani Sporazum o održavanju rekonstrukciji mostova na rekama Drini, Savi i Uvcu od višestrukog je značaja. Sa njim se unapređuje drumski saobraćaj, poboljšavaju se uslovi života ljudi koji žive u ovim krajevima, otvara se brži protok ljudi i robe, nove investicije itd. Zajedničkim ulaganjem u infrastrukturu Srbija i BiH ušle su u jednu novu fazu, a to je faza regionalnih odnosa i regionalne saradnje i važno je da se ova praksa nastavi i na druge sektore, jer je multisektorsko povezivanje važan uslov za prosperitet država u regionu.

Ovi projekti su važni jer omogućavaju da se narodi povezuju, a povezivanje naroda biće rezultat tako što će biti bolja budućnost za sve građane koji žive na ovim prostorima, bez obzira kom narodu da pripadaju.

Srbija danas sa svim svojim projektima učestvuje sa 13 milijardi evra u regionalnom povezivanju, a vrednost projekta koji povezuje Srbiju sa BiH iznosi 1,7 milijardi evra.

U nekom od ranijih izlaganja govorila sam i istakla značaj autoputa Beograd – Sarajevo, i to jeste jedan od najvrednijih i najvećih projekata, ne samo između ove dve države, već i Balkana. Za nas je značajan ovaj autoput i zbog toga što će to biti prvi autoput između Srbije i neke od zemalja u regionu gde ćemo imati zajedničke granične prelaze, a takođe tj. u Sremskoj Rači na teritoriji Srbije, a u Kotromanu na teritoriji BiH.

Ovi integrisani granični prelazi doprineće bržem i lakšem protoku ljudi i robe, manjim transportnim troškovima, skraćenju čekanja na granicama, jednostavno, ubrzaće i olakšaće i putnički i teretni saobraćaj, a takođe će i rasteretiti druge granične prelaze prema BiH.

Ovim projektom Srbija i BiH ušle su, kao što sam malopre rekla, u jednu novu fazu regionalnih odnosa, u jednu fazu koja će se meriti ostvarenim, izgrađenim projektima, zapošljavati nove ljude, uspostaviti nove mostove, izgraditi nove puteve, ali takođe i razviti privrede ove dve države, što će za krajnji cilj imati dobrobit građana i Srbije i BiH.

Ovakva politika predstavlja trajno opredeljenje koje, verujem, ima podršku i građana Srbije, ali i građana BiH, jer su ovo projekti i ciljevi koji vode region ka daljem ubrzanom razvoju i putu ka EU.

Imajući u vidu da su moje kolege iz poslaničke grupe SPS govorile sa stručnog aspekta o važnosti ovih 11 mostova, a s obzirom na to da dolazim iz jedne, mogu slobodno reći, kada je u pitanju granica sa BiH, najspecifičnije opštine u Srbiji, opštine Priboj i osvrnuću se na ovaj sporazum i koliko on ima značaj na lokalno stanovništvo.

Specifičnost Priboja, odnosno opštine Priboj ogleda se u tome što 2/3 građana naše opštine i 2/3 teritorije nalazi se u prekograničnom delu. To podrazumeva da veliki broj građana naše opštine svakodnevno zbog isprepletanosti administrativnih granica, zbog posla, zbog školovanja ili zbog rada na svojim imanjima, prelazi čak četiri granična prelaza.

Za nas su važna ova tri mosta na Uvcu, pre svega, zato što prvi most na Uvcu koji će se rekonstruisati jeste i najviše opterećeni glavni granični prelaz za sve ove stanovnike, za tranzitni, kao i za putnički saobraćaj. Izuzetno je opterećen, a takođe tokom proteklih godina, kada je bio i jedini granični prelaz, gde se otežalo svakodnevno funkcionisanje naših građana i zbog toga što su svakodnevno građani opštine Priboj u Srbiji, ali i građani opštine Rudo u BiH svakodnevno čekali kako bi prešli na drugu stranu.

Drugi most koji je tema i koji je predmet ovog sporazuma je most u Carevom Polju, takođe, na reci Uvac koji je u velikoj meri olakšao svakodnevni život građana ovih pograničnih krajeva na taj način što je 2016. godine na zajedničku inicijativu opštine Priboj i Rudo otvoren posle 25 godina za pešake i za granični saobraćaj. Na taj način smanjilo se čekanje i građani opštine Priboj mogli su brže i lakše da dolaze do željenih mesta.

Rekonstrukcijom i obnovom ovih mostova na reci Uvac, kao što sam rekla, olakšaće se svakodnevni život svih građana koji žive u pograničnom delu, a za građane ove dve pogranične opštine posebno. Ovaj projekat ne meri se samo metrima asfalta, već i u prilici da mogu brže i lakše da rešavaju zajedničke probleme sa svojim susedima i da mogu mnogo brže da razmišljaju o nekom društveno-ekonomskom razvoju, kao i zapošljavanju.

Ovaj sporazum doprineće boljem privrednom razvoju ove dve opštine, njihovom povezivanju, izgradnji čvršćih odnosa i sa srpske i sa bosanske strane, što će doprineti i daljem razvoju bilateralne saradnje između Srbije i BiH.

S obzirom na ulogu i na značaj koji sam istakla da lokalne samouprave imaju u unapređenju bilateralne saradnje, odnosno saradnje između ove dve zemlje, istakla bih i posebno napomenula afirmativne i dobre primere lokalnih samouprava ove dve države. To je svakako Memorandum o uspostavljanju međusobne saradnje koje su u februaru potpisale četiri opštine ove dve države. To su opštine Priboj, Rudo, Čajetina i Višegrad.

Takođe, važno je da pomenem i Povelju o bratimljenju koju su juče potpisali predsednici opštine Priboj i Rudo, a cilj ove povelje jeste da dugoročno poveže i unapredi saradnju između ove dve opštine u oblasti privrednog razvoja, turizma, omladine, sporta, prosvete, ali i u drugim oblastima koje su važne za funkcionisanje i obostrani interes ove dve pogranične opštine.

Moram da napomenem da dobra zajednička saradnja opštine Priboj i opštine Rudo jeste razlog što sve ove stanovnike opštine Priboj čini život manje komplikovanim i zato nam je posebno značajna ova podrška sa republičkog nivoa, a kroz ovakve zajedničke projekte, kako bismo doprineli, kao što sam malopre rekla, lakšem životu građana na ovim prostorima.

Ne mogu a da ne pomenem da bi ovakvo zajedničko infrastrukturno rešenje dve države bilo značajno i za održavanje i rekonstrukciju puteva u samom graničnom i međugraničnom pojasu sa BiH, a koje su zbog isprepletanosti administrativnih granica i nadležnosti javnih preduzeća i država neretko zanemareni, a saobraćajne su izuzetno frekventne i opterećene, a samim tim značajni za naše građane. Tu posebno mislim na one rubne delove i rubne saobraćajnice koje se odnose i na završetke jedne, odnosno druge države i gde često dolazi zbog nadležnosti javnih preduzeća koje održavaju te deonice.

Bez ovakvih zajedničkih međudržavnih projekata u svim poljima infrastrukture, koji polaze od realnih problema običnog čoveka, od realnih potreba običnog čoveka, kao i težnje za unapređenjem kvaliteta života ljudi koji žive u pograničnim krajevima, ne možemo ni očekivati da oni ostanu da žive u tim područjima.

Međudržavna saradnja u oblasti infrastrukture jeste zato i potreba i nužnost pograničnih delova, jer se infrastrukturni resursi protežu i preko administrativnih granica, a ulaganje u njihovo održavanje i rekonstrukciju značajno će se osetiti kod građana i jedne i druge strane.

Takođe, smatram da ulaganje u ove mostove ne doprinosi samo boljoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine, već ima jednu širu regionalnu dimenziju zato što se upravo ovi mostovi na reci Uvac nalaze na putnim pravcima ka Crnoj Gori i u blizini su graničnog prelaza Čemerno. Zato smatram da će ovo ulaganje imati taj veći regionalni značaj, a Srbija kao lider u regionu će svakako nastaviti uspešno da gradi i održava veze i sa ostalim našim susedima. Zbog toga smatram da zadatak i cilj svih učesnika kako onih na lokalnom, tako i na republičkom nivou treba da bude da granice koje su pred nama prevazilazimo tako što ćemo bolje sarađivati, tako što ćemo tu saradnju unapređivati i na druge segmente društvenog života, ali takođe i negovati dobre odnose sa susedima.

Ovaj sporazum i još jedan siguran korak u tom pravcu i poslanička grupa SPS će ga sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, o potrebi stvaranja boljih uslova za život na selu, kao i o značaju ulaganja u infrastrukturu u ruralnim sredinama kako bismo zadržali mlade ljude da ostanu i da žive u svojim mestima govorila sam više puta u ovom viskom Domu.

S tim u vezi, današnja tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj govori upravo o spremnosti i rešenosti Vlade Republike Srbije da te uslove i omogući, ali i realizuje.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u tom smislu omogućiće kvalitetan internet koji će pokrivati ruralna područja i na taj način imaće poseban značaj za povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi koji žive i rade na selu.

Može se reći da je u pitanju projekat koji će u velikoj meri olakšati život na selu, jer je danas digitalizacija i razvoj elektronskih komunikacija jedan od neophodnih uslova za razvoj i napredak svake sredine i svakog društva.

U prethodnih godinu dana svedoci smo da je internet bio ključno sredstvo za prevazilaženje brojnih problema koji nam je virus Kovid 19 doneo i da smo u tom slučaju posebno imali problema u obrazovanju, ali i mogućnost rada i ispunjavanja radne obaveze uopšte. Ceo sistem nastavio je i da funkcioniše upravo zahvaljujući internetu, odnosno tu pre svega mislim na onlajn nastavu, ali i na rad od kuće.

Pandemija je, slobodno možemo reći, ogolila dodatno digitalnu nejednakost između dece u ruralnim i dece u urbanim sredinama.

Prema podacima do kojih sam došla pripremajući se za današnje izlaganje, preko 80% mladih u Srbiji svakodnevno koristi internet, a svaka deveta mlada osoba u Srbiji nema kvalitetan pristup internetu, što dalje implicira da u prosečnom razredu u Srbiji najmanje tri učenika nemaju dobre uslove za onlajn učenje.

Upravo je ovaj projekat prilika da prevaziđemo i ovaj problem i imajući u vidu da danas deca širom sveta koriste internet ne samo za međusobnu komunikaciju i ne samo za učenje, već i za pravljenje određenih programa i softvera kako bi unapredili život u svojim lokalnim zajednicama.

Jedan od primera gde je unapređen i život u globalnoj zajednici jeste i sedamnaestogodišnji dečak iz Vašingtona, o kome smo imali priliku da čitamo prethodnih meseci, a koji je napravio sajt za praćenje zaraze korona virusom.

Upravo zbog toga je važno što danas diskutujemo o ovom projektu, kao što je važno i Projekat „Povezane škole“, koji smo ratifikovali krajem prošle godine, jer doprinosi da deca u ruralnim sredinama imaju dostupne i kvalitetne računarske mreže i računarsku opremu, ali takođe i pristup internetu i na taj način imaju priliku i mogućnost da realizuju neke od svojih ideja i da budu pripremljena za izazove koji ih očekuju u budućnosti, odnosno da ne zaostaju za svojim vršnjacima koji žive u gradskim sredinama.

Naravno, najveće benefite od ovog projekta svakako očekujemo u sektoru obrazovanja, jer će ovim projektom biti obuhvaćeno povezivanje internetom preko 500 osnovnih i srednjih škola, kao i drugih javnih ustanova u ruralnim područjima i preko 80.000 domaćinstava u okolnim sredinama.

Ovo je posebno značajno ako uzmemo u obzir da je tokom pandemije korona virusa u ruralnim sredinama imalo određenih problema prilikom izvođenja i organizovanja onlajn nastave, dok u gradskim sredinama to nije bio slučaj i onlajn nastava se odvijala sasvim normalno.

U seoskim područjima su posebno prosvetni radnici izneli veliki teret ovih novonastalih okolnosti i s tim u vezi smatram da će upravo i ulaganje u komunikacionu infrastrukturu, kao i u računarsku opremu, ali i u modernizaciju škola, upravo doprineti prosvetnim radnicima da lakše obavljaju svoj posao, kao i da izvode nastavu kvalitetnije i bolje.

U širem kontekstu, upravo ovo ulaganje doprineće jednom mnogo većem društvenom problemu, a to je da će uticati pozitivno na opstanak naših sela. Zato je ovo odličan primer kako kvalitetnim projektima možemo da predupredimo i da rešimo velike i šire društvene probleme.

Obezbeđenje kvalitetnog interneta kojim bi bilo pokriveno celokupno područje Srbije doprinosi i unapređenju ruralnih i udaljenih oblasti, stvaranju povoljnog privredno ambijenta, unapređenju industrijskih oblasti, ali i povezivanju privrednih regiona naše zemlje.

Internet, kao što znamo, je danas potreba i poslovnih komunikacija i takođe jedno od osnovnih sredstava elektronskog poslovanja. U tom smislu, širenje mreže na ruralna područja benefite će osetiti i naši poljoprivredni proizvođači koji će na taj način mnogo lakše moći da dođu do kupaca za svoje proizvode i moći će mnogo lakše i uspešnije da prezentuju, ali i da prodaju svoje proizvode putem interneta.

Ono što je posebno važno jeste da i mladi na selu neće više imati osećaj da su građani drugog reda, jer nemaju mogućnosti da koriste mobilne telefone i računare kao sredstvo komunikacije i veze sa svetom, a ova prilika da realizujemo ovaj projekat svakako da će doprineti da se našem selu približe sve informacije koje dolaze iz sveta, brz protok informacija i iskustava koje će imati priliku da razmenjuju, ali takođe će uticati na modernizaciju sela i na razvoj seoskog turizma kao vrste turizma koja je poslednjih godina u ekspanziji u Srbiji.

Ono što je od višestrukog značaja za razvoj ruralnih područja svakako jeste i mogućnost da naši građani u ruralnim područjima mogu da koriste elektronske ustupke javnog sektora i što će im olakšati život i smanjiti mnoge situacije i komplikovanosti sa administracijom.

Na kraju, iskoristila bih priliku i prisustvo ministarke Matić i ukazala na potrebu ne samo poboljšanja signala interneta, već i na potrebu poboljšanja signala mobilne telefonije u selima širom Srbije sa čime se naši građani još uvek često susreću, a što im onemogućava normalno svakodnevno funkcionisanje.

Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije ne utiče samo da održavamo one navike koje su sredstvo 21. veka i, naravno, odraz digitalnog društva u kome se nalazimo, već i ostvaruje nam određene jednake polazne mogućnosti za sve sfere društvenog života.

Ovaj zajam i efekti koje se očekuju od izgradnje širokopojasnog interneta za mnoga ruralna područja u Srbiji poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra kao investiciju u budućnost, a ne kao trošak i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj Ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici.

Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koji je danas na dnevnom redu, kao što smo čuli, predstavlja da se Srbija pridružila najvećim svetskim proizvođačima žita i da je na taj način postala deo Međunarodnog žitarskog saveza, koji je ustanovljen 1949. godine, međunarodnim Sporazumom o pšenici.

Ovaj Savet, kao što piše u samoj Konvenciji, a kao što piše u obrazloženju koji smo dobili od Vlade Republike Srbije, jeste međuvladina organizacija i funkcioniše na tom principu, a okuplja najznačajnije proizvođače žitarica na svetu.

Uloga ovog Saveta jeste podsticanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, zatim promovisanju otvorenosti tržišta u tom sektoru, ali takođe i da doprinese značajnoj stabilnosti tržišta žitaricama, kao i unapređenju svetske bezbednosti u hrani.

Svi ovi ciljevi za koje su ovde u ovom Savetu predstavljeni, sprovode se na taj način tako što se povećava transparentnost tržišta, kroz razne informacije i kroz statističke podatke, analize i konsultacije.

Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice, posmatraju se na dnevnom nivou, kroz promet dnevnih izveštaja i na taj način postaju dostupne i za naše berze, kao i za naše proizvođače.

Ove informacije važne su za naše proizvođače zbog toga što se kroz njih sagledava bilans ponude i potražnje, kao i prognoze iz različitih zemalja za čitav niz roba koje se razmenjuju na dnevnom nivou. Jednostavnije rečeno, ovaj Savet doprinosi boljoj komunikaciji ponude i potražnje žitaricama na međunarodnom nivou.

Iz ovih kretanja koje možemo videti, naše produktne berze i proizvođači mogu da planiraju svoje aktivnosti, odnosno da planiraju svoju proizvodnju određenih žitarica. Dakle, u zavisnosti od svetske tražnje mi možemo da projektujemo ulogu i mesto Srbije kao proizvođača i kao izvoznika žitarica.

Važno je da Srbija kao značajan poljoprivredni proizvođač žitarskih kultura učestvuje u ovom Savetu, pre svega zato što je i ovaj Savet rekao da je Srbija osmi proizvođač žitarica u izvozu i da uopšte mi možemo da angažujemo svoje proizvođačke kapacitete.

Takođe, naša proizvodnja žitarica, kao što znamo, pokriva domaću tražnju, ali ostaju nam značajne količine za izvoz, a upravo članstvo u ovom Savetu prepoznalo nas je kao relevantnog proizvođača i opet postajemo značajan evropski akter na tržištu žitarica i na taj način poljoprivredni resurs, izvozni potencijal Srbije zaista jesu žitarica i uljarice.

Tržište žitarica u Srbiji, ukoliko posmatramo zakonodavni okvir, posebno je uređeno i dodatno unapređeno 2019. godine, odnosno 2020. godine, kada je donet Zakon o robnim berzama, kojim se na sigurniji, jednostavniji i brži način omogućava plasman i prisustvo roba na celokupnom tržištu, što za naše poljoprivredne proizvođače žitarica predstavlja i garant, a i dodatni stimulans za povećanje proizvodnje.

Za proizvodnju žitarica, kao i svih poljoprivrednih kultura, veoma su značajni državni podsticaju, dobra cena, kao i siguran plasman poljoprivrednih proizvoda.

Dakle, otkup potrebnih količina koje koristimo za robne berze, ali isto tako i obezbeđivanje spoljnotrgovinske razmene, odnosno izvoza.

Otvaranje novih tržišta jeste bitno, takođe zbog toga što je bitno naše prisustvo poljporpivrednih proizvoda na zahtevnim tržištima. pre svega, tu mislim na tržište EU, ali nekih značajnih tržišta kao što je, recimo, Kina.

S tim u vezi, pomenula bih i protokol o fitosanitarnim uslovima koje je ministar Nedimović početkom prošlog meseca potpisao za izvoz kukuruza u Kinu.

Zbog čega je ovo značajno za našeg poljoprivrednog proizvođača koji se bavi proizvodnjom kukuruza, jeste zato što otvaranje novih tržišta, i ne samo kineskog, već i svih drugih koje smo uspeli da otvorimo doprinosi povećanju tražnje za našim poljoprivrednim proizvodima, a samim tim rastom tražnje dolazi i prirodno da očekujemo i do veće cene za naše poljoprivredne proizvode.

Sa druge strane, ovi dobri rezultati koji smo otvorili u postizanju novih tržišta nas i obavezuju da odgovorimo visokim kvalitetom, da odgovorimo da taj kvalitet proizvedenih poljoprivrednih proizvoda zadržimo, ne samo do krajnjeg kupca, nego i do zemlje koju izvozimo.

Ovo je važno jer je potrebno posebno ispratiti ceo proces, od njive do trpeze, odnosno, da na taj način pratimo ceo tok procesa proizvodnje i izvoza.

Na ovaj način možemo jedino zadržati otvorena postojeća tržišta, možemo obezbediti dugoročnu saradnju, kao i kontinuitet u izvozu i na taj način čak i proširiti međunarodnu spoljnotrgovinsku razmenu i za neke naše druge proizvode.

U poslednjih nekoliko godina naša poljoprivreda ušla je u fazu gde je prisutna afirmativna participacija države, kao i prisustvo adekvatnijih mera razvojne agrarne politike.

Posebno je važno nastaviti sa podsticajima koji se odnose na primarnu proizvodnju, a tu, pre svega, mislim na podsticaje u nabavci nove opreme i mehanizacije koje se odnose posebno na primarnu proizvodnju.

Ovo je važno jer je bitno da naši poljoprivredni proizvođači prate savremene tokove, odnosno da ulažu i da ih država stimuliše da ulažu u opremu i mehanizaciju kako bi i na taj način mogli da ispratimo razvijena tržišta i kako bi naši proizvodi bili kvalitetniji i na taj način konkurentniji na međunarodnom tržištu.

Opšte poznato je da nijedna poljoprivredna kultura ne može dati svoj maksimum ni u prinosu, ni u kvalitetu ukoliko se u nju ulaže minimum i ukoliko se obrađuje zastarelim i neadekvatnim mašinama.

Ovo je posebno važno, jer podsticajna politika u poljoprivredi, koju naša država poslednjih godina sprovodi, a koja vodi podjednako računa o malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, kao i velikim, dala je velike pozitivne rezultate i još uvek očekujemo da će dati, tako da se iz godine u godinu beleži sve veći rast proizvodnje, kao i izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Kada je reč o proizvodnji žitarica i uljarica u Srbiji, za prošlu godinu imamo zabeležen rast gotovo svih žitarskih kultura u odnosu na desetogodišnji prosek, odnosno posmatrani period od 2010. do 2019. godine, gde je proizvodnja pšenice veća za 17,8%, kukuruza za 29,4%, suncokreta za 26,3% i soje za 60,3%.

U prošloj godini, koja je bila izuzetno teška za ceo svet, ali posebno značajna i uspešna za našu poljoprivrednu proizvodnju, mi smo ostvarili i odličan rod kukuruza od 7,5 miliona tona, a izvezli čak preko 3,5 miliona tona ove žitarske kulture.

Ovi podaci su posebno važni, jer proizvodnja žitarica jeste bazična delatnost u proizvodnji hrane, a žitarice jesu osnova ljudske ishrane. Zato često možemo čuti da zemlja koja ima svoje žito jeste bezbedna zemlja, jer ne zavisi ni od uvoza, ni od volje drugih zemalja i zato se često i hrana i proizvodnja hrane posmatra i sa bezbednosnog aspekta.

Takođe, iskoristila bih priliku da istaknem ulogu poljoprivrede na ukupan privredni i društveni razvoj, kao i na značaj nastavka stimulativnih mera države koji doprinose dovoljnoj proizvodnji hrane i smanjenju uvoza poljoprivrednih proizvoda, sa jedne strane, a revitalizaciji sela i poboljšanju uslova na selu sa druge strane.

Posebno je značajno što je Vlada Republike Srbije prepoznala potrebu kompleksnijeg sagledavanja pitanja sela i poljoprivrede i pored Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oformila Ministarstvo za brigu o selu i na taj način pokazala da vodi računa da je zapravo ulaganje u poljoprivredu ulaganje u opstanak i život srpskog sela, kao i da sve mere koje budu planirane moraju biti koncipirane tako da zaštite našeg poljoprivrednika i da ga stimulišu da ostane na selu.

U tom smislu, smatram da je posebno važno akcenat dati razvoju atarskih puteva, koji su bitni ne samo za ravničarska sela, već i za sela koja se nalaze u brdsko-planinskim delovima naše države. Oni doprinose lakšem životu naših građana koji žive u ruralnim područjima, ali takođe i doprinose boljoj i uspešnijoj saradnji.

Kada kažem da ovo doprinosi boljoj i uspešnijoj saradnji, mislim, takođe, ne samo na ravničarska sela, već i na brdsko-planinska, gde imamo priliku da vidimo da je poslednjih godina povećana poljoprivredna proizvodnja određenih poljoprivrednih kultura, kao što je malina i takvi proizvodi upravo postaju i strateški proizvodi naše zemlje i ozbiljan izvozni potencijal.

Ulaganje u selo i proizvodnju biće sve potrebnije i u budućem periodu, jer i na svetskom nivou pitanje proizvodnje hrane postaje jedno od ključnih pitanja. Na taj način hrana postaje i težnja za hranom i proizvodnjom hrane biće i zapravo težnja svake države i strateški proizvod svake države. S tim u vezi, naše članstvo u ovom savetu, u širem smislu, uticaće na ceo proces, od proizvodnje do izvoza žitarica i očekujemo da će doprineti i boljem položaju srpskog seljaka i srpskog poljoprivrednika koji se bavi proizvodnjom žitarskih kultura.

Takođe, smatram da je važno, s obzirom na specifične epidemiološke okolnosti u kojima se još uvek nalazimo, da u ime poslaničke grupe SPS zahvalim se svim poljoprivrednim proizvođačima koji su i najgore kovid dane proveli na svojim njivama, u svojim baštama, plastenicima i voćnjacima, koji nisu prestajali da proizvode ni tokom vanrednog stanja i zbog kojih je Srbija bila jedna od retkih zemalja u kojoj ni tokom najveće krize nije nedostajalo hrane.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, kao predstavniku generacije mladih narodnih poslanika uvek mi je posebno zadovoljstvo da u ovom visokom domu diskutujem o tačkama dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji, pre svega što to odražava volju i napore svih organa i institucija u našoj državi da unapređujemo saradnju sa drugim zemljama iz najrazličitijih oblasti.

S obzirom da su kolege iz moje poslaničke grupe SPS govorile nešto više o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, a imajući u vidu da u ime SPS učestvujem u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, moja današnja diskusija biće usmerena na Sporazum sa Severnom Makedonijom u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Na samom početku, istakla bih ono što je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić ocenio prilikom nedavne posete ministra inostranih poslova Severne Makedonije, da su bilateralni odnosi između Srbije i Makedonije izuzetno dobri, o čemu svedoči pozitivan i intenzivan politički dijalog, kao i razmena poseta na najvišem nivou.

Takođe, mi kao narodni poslanici možemo da konstatujemo i da potvrdimo da su odnosi između ove dve zemlje dobri i da se razvijaju u dobrom pravcu, a da je prijateljstvo između dva naroda i dve zemlje posebno ojačano u ovim teškim vremenima, a u prilog tome govori i donacija vakcina koje je Srbija ustupila Severnoj Makedoniji u znak solidarnosti.

S tim u vezi je važno što se saradnja sa Severnom Makedonijom produbljuje i na neki druge oblasti kao što je sektor bezbednosti, a ovaj Sporazum koji je danas na dnevnom redu zaključen je krajem 2019. godine i odraz je postojanja obostrane volje dve države da urede saradnju u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Ono što od njega očekujemo jeste ne samo da doprinese boljoj saradnji, unapređenoj saradnji između dve države, dve susedne države, već i da poveća bezbednosti celog regiona.

Trgovina ljudima, kao što svi znamo, jeste najperfidnija i najprofitabilnija kriminalna aktivnost koja ne poznaje državne granice. Zbog toga i jeste globalni problem. Ono što je posebno važno da naglasimo jeste da je to najgrublji način kršenja ljudskih prava i sloboda i da je to jedan od najtežih krivičnih dela protiv čovečnosti.

Takođe, trgovinu ljudima najjednostavnije možemo definisati kao eksploataciju jednog čoveka zarad sticanja koristi neke druge osobe. Ta eksploatacija je u najvećem broju slučajeva seksualne prirode, ali takođe postoje i različite vrste eksploatacija koje jesu radne, kao što je, recimo, prinudan rad, prosjačenje, prinuda da se vrše teška krivična dela, kao i uspostavljanje ropskog odnosa ili odnosa koji je sličan ropstvu. Zbog toga često danas možemo čuti da se trgovina ljudima naziva i – moderno ropstvo.

Bez obzira koja eksploatacija je u pitanju i o kojoj eksploataciji je reč, posledice su uvek iste, žrtva gubi identitet, gubi dostojanstvo, trpi torturu, trpi mučenje, a sve ove posledice i svaka od ovih eksploatacija ima samo jedan jedini cilj, a to je sticanje koristi određenih osoba, a one to koriste na takav način što koriste prinudu, prisilu, otmice, prevare i tako dalje.

Ono što je posebno važno da naglasim jeste da je na ovakav način desetine i stotine hiljada ljudi u svetu porobljeno i da su žrtve globalne trgovine ljudima ili su na bilo koji drugi način uvučene u lanac trgovine ljudima.

Zbog toga je važno da borba protiv trgovine ljudima bude zapravo borba svih nas i da to bude zadatak svih nas, a ono što je i ministar Vulin danas pomenuo više puta, ono na šta smo posebno osetljivi jeste bezbednost i sigurnost dece, i to je nešto na šta niko od nas ne može ostati ravnodušan, isključivo zbog toga što ne postoji dete za čiji život nas nije briga.

Zbog toga je vrlo važno da sve institucije i organi u Srbiji imaju dobru volju, osim, naravno, obaveze koju imaju, da vrlo aktivno učestvuju u pogledu prevencije i suzbijanja ove kriminalne aktivnosti, ali moram da kažem da je tu MUP posebno aktivno i ono je jedan od nadležnih organa za sprovođenje ovog Sporazuma pored Ministarstva pravde i Ministarstva za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pored Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i naravno, Republičkog javnog tužilaštva.

Važno je da se aktivno bave ovim pitanjem naši organi i institucije zbog toga što na taj način unapređuju saradnju sa drugim državama, a u ovom slučaju sa zemljama u okruženju, što je od posebne važnosti.

Još jednom napominjem da je posebno zabrinjavajuće što su meta broj 1. trgovaca ljudima žene i deca. Eksploatacija i pokušaj regrutovanja maloletnika se najčešće vrši i putem interneta. Ovo je važno jer su trgovci ljudima veliki deo svojih aktivnosti preselili upravo na društvene mreže i na internet, znajući da naši mladi i deca provode najviše vremena na internetu.

Ovo govorim iz razloga što smatram da je posebno važan obrazovani sistem. Posebno važna karika u suzbijanju trgovine ljudima jeste i može biti i obrazovni sistem, a pre svega zbog toga što je ovo takvo krivično delo i takvo kompleksno krivično delo gde su najviše izloženi i mladi i deca i na taj put možemo stati samo tako što ćemo našu decu edukovati, gde će moći da prepoznaju nasilje, da budu oprezna, a samim tim i da im pružimo neke mogućnosti i načine na koji način oni mogu pre svega da se zaštite.

Zbog toga verujem da je ovo veliki izazov, ali koji se može sprovesti tako što će MUP posebno tesno sarađivati sa obrazovnim sistemom, i to prvenstveno sa osnovnim i srednjim školama, što je posebno važno da bismo decu edukovali, informisali o ovom opasnom problemu koji im preti, ali i pružaju im neke savete, kako da se zaštite, kako da izbegavaju te neke situacije koje ih mogu dovesti u problem koji su to prosto načini prevencije i mogućnosti zaštite.

Takođe, stub uspešne borbe protiv trgovine ljudima jeste kontinuirana regionalna i međunarodna saradnja sa drugim državama, njihovim institucijama, njihovim službama i svim onim organizacijama koje rade na suzbijanju ovog problema. Zbog toga saradnja je bitna kako bismo imali efikasnu borbu u razmeni podataka koje su vezane za identifikaciju žrtava, za gonjenje počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima, ali i za ona krivična dela koja imaju neke druge elemente eksploatacije.

Važno nam je da saradnja sa drugim zemljama bude uspešna i efikasna, pre svega, zbog razmene iskustva koje druge zemlje imaju u prevenciju, ali i svih onih aktivnosti koje jesu usmerene ka tome, ka jačanju kapaciteta da te aktivnosti budu mnogo dobre za jačanje borbe protiv trgovine ljudima.

Zbog toga smatram da je važno da nastavimo da unapređujemo i zakonodavni i institucionalni okvir iz ove oblasti. Važno je što danas govorimo u parlamentu o ovoj temi. Na taj način podižemo i razvijamo društvenu svest o ovoj kompleksnoj pojavi, ali pre svega je važno da na taj način svi zajedno doprinesemo efikasnoj borbi protiv trgovine ljudima i na taj način pomognemo institucijama koje se time bave i koje te borbe sprovode.

Na kraju bih samo napomenula da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i sve ostale sporazume koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, prethodnih dana usled snežnih padavina u Zlatiborskom okrugu suočavamo se sa problemima učestalog nestanka električne energije. Kao što smo imali priliku da čujemo i od prethodnih govornika, to se dešava i u drugim delovima Srbije. Međutim, građani dela teritorije opštine Priboj, posebno oni u pograničnim delovima gde gravitira veliki broj stanovnika ove opštine, suočeni su ne samo prethodnih dana, suočeni su ne samo prethodnih meseci, već čitav niz prethodnih godina sa problemom neurednog i neredovnog snabdevanja električne energije.

U ovoj teritoriji, odnosno na ovim delovima teritorije opštine Priboj dolazi do čestih kvarova na elektro mrežama, čestih havarija, ali i različitih vrsta problema u elektro snabdevanju. Posebno naglašavam da su ovo područja gde živi veliki broj građana i da ovo područje pokriva više od dve trećine teritorije opštine Priboj, a posebno u nekoliko mesnih zajednica i to mesnoj zajednici Krajčinovići, mesnoj zajednici Zabrnjica, Sastavci, Bučje i Strmac. Na taj način život ovim građanima je izuzetno otežan, zbog čestog, posebno sada u ovim mesecima učestalih nestanaka električne energije.

Problemi snabdevanja električnom energijom u uslovima savremenog života, u uslovima 21. veka onemogućavaju svakodnevan, normalan život, posebno imajući u vidu da smo prilikom pandemije korona virusa bili onemogućeni, odnosno učenici u ovim seoskim školama da prate nastavu, a radno aktivno stanovništvo da se uključi u mogućnost rada od kuće. Da ne govorim posebno o korišćenju bilo kakvih telekomunikacionih usluga koje su onemogućene usled nedostatka električne energije, a koje se dešava izuzetno često.

Takođe, ukazujem na to da je ovo izrazito poljoprivredni kraj, da na ovom području postoji veliki broj zasada različitih poljoprivrednih kultura, gde preovlađuju zasadi maline, da se na ovom području nalazi znatan broj hladnjača u pribojskom kraju i da usled svakog prekida električne energije dolazi do ogromnog gubitka koji je nenadoknadiv, ali govorim i o tome da se ovo dešava i u letnjim mesecima kada nema apsolutno nikakvih vremenskih neprilika i nepogoda, što ćete priznati jeste zaista otežavajuće za funkcionisanje ovog poljoprivrednog kraja.

S obzirom da se poslaničkom klubu SPS obratio veliki broj građana sa ovog područja, ukazujući nam na teškoće sa kojima se gotovo svakodnevno suočava sa nestankom električne energije koji traju po nekoliko minuta, a zatim nekoliko sati, a u ovim trenucima i nekoliko dana.

Postavljam pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na koji način ćemo pokušati da rešimo i rešiti ovaj problem da bismo olakšali život građanima ovih mesnih zajednica i na taj način omogućili opstanak ovih pribojskih sela da bi pod ovakvim okolnostima koje su sada zaista njihov opstanak bio izuzetno ugrožen? Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici državnih institucija, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas izveštaji za 2019. godinu, četiri važne i u svom radu nezavisne institucije.

Ne želim da umanjujem značaj drugih nezavisnih institucija, ali ono što možemo da zaključimo iz ovih izveštaja jeste da su naši građani prilikom zaštite svojih ljudskih prava bili najviše upućeni na Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ono što je svojstveno svim državnim porecima jeste da u radu i prilikom rada dolazi do određenih nepravilnosti, a samim Zaštitnik građana je upravo na institucija koja nastupa kada sve druge institucije zakažu i koja štiti naše građane kada neke druge institucije nisu u mogućnosti da im pruže efikasno rešenje.

Uvođenje institucija Zaštitnika građana u politički i pravni sistem naše države jeste odraz težnje da se naši građani fokusiraju, odnosno pozicioniraju u sam centar zaštite države. Na taj način postiže se pravedan i odgovoran odnos države prema građanima, ali takođe unapređuje se i razvija socijalna dimenzija države.

Ovim pravnim institutom svaki građanin ima zaštitu i sigurnost od vlasti, ali takođe ima zaštitu i od lošeg i nepravilnog postupanja organa javne uprave.

Složiću se sa konstatacijom gospodine Pašaliću, da Zaštitnik građanina jeste ta institucija koja zna šta je to što smeta građanima Srbije i da je to institucija koja se bavi pre svega kontrolom odnosa organa javne uprave prema građanima, ali generalno prema zaštiti svih ljudskih prava i sloboda.

Ono što je posebno važno jeste što danas u ovom visokom domu, domu svih građana Republike Srbije upravo razmatramo i analiziramo šta je to što je naše građane mučilo u prethodnom periodu, a za koji podnosite ove izveštaje.

Ono što možemo da vidimo iz izveštaja koji ste nam podneli, jeste da su pritužbe koje su vam podnosili građani, ali i kroz postupke koje ste pokretali po svojoj inicijativi, odnosno iz ovog izveštaja možemo da vidimo da ste posebnu pažnju posvetili najranjivijim grupama, a to je pre svega zaštita prava žena i dece, zatim zaštita prava žrtava nasilja u porodici ili u bilo kakvim drugim partnerskim odnosima, osobama sa invaliditetom, starijim osobama, Romkinjama i Romima, zatim drugim manjinskim grupama.

Kada su u pitanju posebne oblasti prava vidimo da su građani najviše poteškoća imali da ostvare svoja prava iz ekonomsko-imovinskih odnosa, ali takođe imali su najveće poteškoće i da ostvare svoja socijalna i kulturna prava.

Kroz širok delokrug vaših nadležnosti u 2019. godini, iako verujem da ste imali brojne izazove i probleme, uspeli ste da napravite bitan pomak u zaštiti ljudskih prava, ali takođe da napravite i pomak u unapređenju rada organa javne uprave.

Zaštita prava građana je posebno bitna, pre svega, od nepravilnog ili lošeg postupanja, a to je ono upravo što ste radili sve u prethodnom periodu.

Javna uprava je kroz širok spektar pružanja javnih usluga najneposrednija sa građanima, odnosno ostvaruje najneposredniju komunikaciju sa građanima i zbog toga je posebno važno da se svi usredsredimo da zaštitimo građane upravo od nekih loših postupanja i nepravilnog rada organa javne uprave, da bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis, a to i jeste cilj procesa Reforme javne uprave koju sprovodimo, a o kojoj smo nešto više pričali na nekoj od prethodnih sednica.

Pored velikog institucionalnog značaja koji Srbija daje ovoj nezavisnoj instituciji bitna nam je i društvena afirmacija Zaštitnika građana i zato bih posebno naglasila da je bitno da nastavite ono što ste radili do sada, a to je da povećavate vidljivost i dostupnost Zaštitnika građana, pogotovo onim građanima koji žive u unutrašnjosti Srbije.

Smatram da je to važno iz više razloga. Kroz ovakve posete opštinama i gradovima u razgovoru sa građanima, ali i sa predstavnicima gradskih i lokalnih vlasti, u razgovoru sa predstavnicima javnih ustanova, ali i organizacijama civilnih udruženja imaćete priliku da čujete ne samo ključne probleme sa kojima se susreću naši građani prilikom ostvarivanja svojih prava, ali takođe ćete imati priliku da vidite, da približite svoj rad našim građanima koji nisu u prilici možda da budu informisani ili upućeni na način kako bi to zaštitili svoja prava.

Naši građani bi na ovaj način bili više informisani, ali i upućeni, naročito onda kada se dešava da se zbog kršenja republičkih propisa u lokalnim sredinama, a to nije delokrug Zaštitnika građana, odnosno lokalnih Ombudsmana, i zato bih posebno pohvalila projekat koji ste naveli u ovom Izveštaju, a koji ste sproveli 2019. godine u saradnji sa Vladom Republike Bugarske, gde ste povećali vidljivost i dostupnost Zaštitnika građana građanima koji žive u nekim manjim gradovima, ali i u drugim opštinama u Srbiji.

Takođe, Zaštitnik građana smatram da treba da nastavi da usmerava sve svoje kapacitete i ka preventivnom delovanju, odnosno delovanju pre nastanka određenih problema, a kroz sprovođenje različitih istraživanja, studija, obaveštavanja i na taj način skrene pažnju i javnosti, ali i organa javne uprave da može doći do postojanja određenih problema.

Zaštitnik građana na ovaj način ne samo da štiti ljudska prava i slobode, već i doprinosi unapređenju određenih organa javne uprave, a pre svega kroz vid preventivnog delovanja kroz pružanje dobrih usluga, posredovanje, davanje saveta i mišljenja iz nekih pitanja koja se tiču njegove nadležnosti.

Važno je i napomenuti, i to treba naši građani da znaju, da je postupak kod Zaštitnika građana vrlo jednostavan i da je, pre svega, besplatan, da svaki građanin ukazujući na individualni slučaj kršenja nekih prava ili traženje zaštite svojih prava doprinosi i mogućem sistemskom ispravljanju u odnosu organa javne uprave prema svim našim građanima.

Ljudska i manjinska prava jesu indikator slobodnog i demokratskog društva, a zaštita tih prava najbolji je pokazatelj odnosa države prema građanima. Srbija se uvođenjem ove institucije opredelila za ostvarivanje prava i ostvarivanje ideja naših građana, principa jednakosti, ali i očuvanja dostojanstva svih građana.

Zato, težnja svih institucija u državi treba da bude da se prava i slobode koje su zagarantovane Ustavom, ali i zakonima ne krše, već poštuju, a to je cilj delovanja Zaštitnika građana prilikom zaštite svakog od nas, ali i svih naših građana.

Napomenula bih još na kraju da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanju podržati usvajanje ovog Izveštaja, ali i svih ostalih izveštaja koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali priliku da čujemo i od ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, danas je reč o izmenama zakona koji se uglavnom odnose na redefinisanje rokova, i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste kovid, godina obeležena kovidom i taj vakuum od godinu dana koji smo imali, zatim složenost i kompleksnost javnog sektora, ali, takođe i potrebe za usklađivanje sa jednim finansijskim okvirom države.

Mi, poslanici SPS, slažemo se da smo iz objektivnih okolnosti morali da odložimo primenu ovih zakona, koji jesu i sistemski i reformski i koji se odnose na usklađivanje plata u celom javnom sektoru.

Primena ovih zakona odnosi se na veliki broj državnih službenika. Kao što znamo, to su zaposleni u prosveti, u zdravstvu, u pravosuđu, u nauci, ali i svim ostalim delovima javnog sektora. Upravo zbog složenosti ovih delova javnog sektora koje sam pomenula, pre svega mislim na zdravstvo i prosvetu, bitna nam je suštinska reforma, bitna nam je suštinska primena i kvalitet primene ovih zakonskih akata, kako ne bismo došli u raskorak između primene normi, ali, takođe i realnosti kojom smo okruženi.

Sama dinamika nije presudna, ukoliko vodi boljem i kvalitetnijem pružanju javnih usluga. Naravno da nam je bitna i brzina i da što pre dođemo do željenog kvaliteta, ali državna uprava kao servis građana jeste taj kvalitet kome težimo, a to je jedno od ključnih pitanja na našem putu ka EU.

Ovi zakoni će uneti jedan novi način vrednovanja, jedan novi način utvrđivanja kriterijuma i merila uspešnosti, a ono što je za mene posebno važno i za nas socijaliste jeste da ćemo primenom ovih zakona dostići jedan pravedniji standard, jedan pravedniji način vrednovanja i nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.

Deo ovog seta zakona je i Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u organima AP i jedinice lokalne samouprave, kojim se takođe pomera rok za 2022. godinu, odnosno rok za primenu novog modela i naredne dve budžetske godine, kada je u pitanju nagrađivanje i ocenjivanje.

Ono što bih ja posebno htela da naglasim jeste značaj uvođenja ovog novog modela plata kod organa lokalne samouprave i tu mislim da je višestruko važan. Zašto? Zato što zaposleni u organima lokalne samouprave posle uvođenja ovog novog modela imaće priliku da imaju približno iste plate za iste ili slične poslove. Odnosno, kada se budu utvrdile osnovice za obračun ovih plata, nećemo imati tako veliku razliku za isti posao, kao što je to sada slučaj.

Usklađivanje plata bi za državne službenike bio svojevrstan podsticaj da ostanu da žive u svojim mestima, jer imamo neke ekstremne primere devastiranih i nerazvijenih sredina, gde je gotovo teško naći dobrog stručnjaka u upravi, a jedan od razloga jeste zato što su niske plate.

Plate ovde imaju i ulogu jednog instrumenta uravnoteženog regionalnog razvoja, ali tu pre svega mislim i da bi ovo moglo da se smatra državnom merom ka ublažavanju migratornih kretanja iz manjih ka velikim gradovima.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu znam koliko je pozitivnih efekata i rezultata dala reforma javne uprave, koju smo započeli 2014. godine usvajanjem strateškog dokumenta Vlade, a odnosi se upravo na ovaj period, do 2020. godine.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku i e-uprava doprineli su podizanju standarda funkcionisanja javnog sektora u celini, a tu pre svega mislim kroz interno unapređenje komunikacije, bilo da se odnosi to na razmenu podataka različitih ustanova između sebe, ali takođe i da se odnosi na unapređenje komunikacije državnih službenika sa građanima. To se ogleda, recimo, i u benefitima kroz smanjenje administrativnih troškova, kroz izbegavanje nepotrebne birokratije koju smo do sada imali, ali takođe i značajne uštede vremena, čime se našim građanima olakšava svakodnevni život.

Afirmacijom i uvođenjem jedinstvenog upravnog mesta, koje podrazumeva pružanje javnih usluga na jednom mestu, odnosno naši građani više ne šetaju od šaltera do šaltera, već imaju priliku da sve svoje zahteve i obaveze ostvaruju na objedinjenom, tzv. jedinstvenom šalteru, sam upravni postupak je dosta pojednostavljen, a usluge našim građanima se pružaju brže i kvalitetnije.

Ono što bih još naglasila jeste da je mnogo usluga koje su zaživele u gotovo svim lokalnim sredinama – virtuelni matičar, servis e-beba, koji su izuzetno značajni i uneli velike novine, elektronska naplata administrativnih taksi, sistem 48 sati i mnogi drugi.

U svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave poslednjih godina mi imamo rezultat, a taj rezultat jeste uprava približena građanima. Javna uprava jeste najbliža građanima i to je ono što je posebno značajno, zato što, zbog širokog spektra pružanja usluga našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju. Zato je naš zadatak da je stalno unapređujemo, da je stalno modernizujemo, da bi je građani doživljavali isključivo kao svoj servis.

Imajući to u vidu, savremeni državni službenik mora biti nagrađen za svoj doprinos, a tu pre svega mislim srazmerno svojoj produktivnosti, srazmerno složenosti svog posla, ali i takođe zalaganju za efikasnije ostvarivanje svojih prava, ali i prava naših građana i njihovih zahteva.

Za uspešnu i efikasnu državnu upravu kojoj težimo preduslov je ulaganje u ljudske resurse i jačanje službeničkih sistema, podmlađivanje kadrova, zapošljavanje IT stručnjaka. Ovo je posebno važno, zato što nam je potrebna informatička pismenost službenika.

Na kraju – stvaranje sistema za brže napredovanje u službi na osnovu postignutih rezultata. Takvi sistemi će doprineti našim državnim službenicima, odnosno motivisaće ih da unose inovacije u javni sektor.

Zbog toga smatram da celokupna reforma zavisi i od ulaganja u ljudske resurse, bilo kroz specijalizaciju postojećeg kadra, ali i podmlađivanjem strukture zaposlenih.

Uz visok nivo digitalizacije koji smo do sada postigli, uz reforme koje smo do sada sproveli, ovom reformom sistema plata koju ćemo sprovesti 2022. godine u celom javnom sektoru, zaokružićemo sistematski višeslojni proces reforme javne uprave, čiji će cilj biti zadovoljni građani i kvalitetni državni službenici.

Napominjem da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati i podržati ove izmene zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici.

U okviru današnje teme i rasprave o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, a s obzirom da Srbija pripada grupi evropskih zemalja sa izraženim regionalnim razlikama, izdvojila bih i istakla značajan deo sredstava u iznosu od 654 miliona dinara koji je Vlada Republike Srbije utrošila u 2019. godini za podršku mera ravnomernog regionalnog razvoja.

Nije potrebno dodatno obrazlagati neophodnost i nužnost ravnomernog regionalnog razvoja imajući u vidu i da se našim Ustavom, najvišim pravnim aktom, regionalni razvoj garantuje kao prioritet i potreba.

Ono na čemu treba da insistiramo i šta treba da nastavimo jeste da ne postoji jedinstven razvojni model koji bi se mogao primeniti na sve regionalne i lokalne zajednice, odnosno da svaka opština i svaka regionalna zajednica ima posebno specifičnosti, posebne komparativne prednosti i koje mi treba da iskoristimo i na najbolji mogući način da stavimo u funkciju razvoja.

Takođe, ono što je svima zajedničko u svim ovim opštinama i regijama jeste da je najugroženiji razvoj ipak u ruralnim područjima. Zbog toga mi treba dalje da nastavimo da insistiramo da podržavamo žensko preduzetništvo, da podržavamo žene u agro biznisu, ali takođe da znamo da je nepisano pravilo da ukoliko žena napusti seosko domaćinstvo, da se to domaćinstvo i gasi.

Ne postoji takođe potreba da ne insistiramo dalje na proizvodnji organske hrane i organskih proizvoda, jer smo imali priliku da vidimo kroz različite potražnje da je potreba za kvalitetnom i veoma zdravom hranom sada posebno aktuelna, naročito je to u onim industrijskim i razvijenim zemljama koje nemaju tu proizvodnu mogućnost da kvalitetnu hranu i proizvode. Zato je razvojna šansa Srbije proizvodnja organske hrane i mi moramo da nastavimo da podstičemo naše poljoprivredne proizvođače da proizvode organske proizvode i organsku hranu.

Zbog toga mi je posebno drago što je gospođa Obradović ovde danas sa nama prisutna, jer su principi regionalnog razvoja lokalna samouprava, odnosno decentralizacija i demetropolizacija. Lokalne samouprave su, po pitanju privrednog razvoja, izuzetno važan segment države, a to podrazumeva da građani Republike Srbije od lokalnih samouprava posebno očekuju da sve svoje resurse i kapacitet usmere ka rešavanju njihovih problema, odnosno da sve svoje resurse i kapacitete usmere ka zapošljavanju građana, podizanju nivoa standarda građana, ali takođe i unapređenju sveukupnog kvaliteta života.

Zato je bitno da regionalni razvoj koji podstičemo, razvoj koji podstičemo uopšte, posebno odgovara potrebama u lokalnim samoupravama, ali i da odgovori problemima koji su tu prisutni.

Nešto na čemu treba da insistiramo i dalje jeste da se ekonomski razvoj ne koncentriše i ne podstiče isključivo u velikim i razvijenim područjima, a to posebno zbog toga zato što je stanovništvo koje imamo u određenim delovima naše teritorije polako usled migracija nestaje i mi zbog toga treba da nastavimo da insistiramo da podstičemo regionalni razvoj u manjim sredinama i u manjim opštinama, zbog toga što u velikim gradovima imamo veliku koncentraciju i stanovnika i privrednih aktivnosti što doprinosi do velikih problema kao što su socijalni, ekonomski, ekološki, komunalni itd.

Da Vlada Republike Srbije nastavlja u kontinuitetu da podstiče i da ulaže u regionalni razvoj pokazuju i značajna sredstva koja su opredeljena budžetom Republike Srbije u 2021. godini. Tako imamo priliku da vidimo da je za podršku sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja izdvojen iznos od približno 320 miliona dinara. Tako će Kabinet ministra bez portfelja zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije imati priliku da kroz ova sredstva kvalitetnim projektnim aktivnostima unapredi i podstakne i poljoprivredni, uslužni ili bilo koji drugi sektor devastiranih i nedovoljno razvijenih opština. Odnosno, imaće priliku da sprovede sve one aktivnosti koje će za cilj imati poboljšanje socijalno ekonomske situacije određenih geografskih oblasti.

Ono što bih posebno naznačila jeste da je izgradnja infrastrukture od velikog ako ne i presudnog značaja za stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja. Zato bih, s obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga, posebno pohvalila inicijativu za izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo. Ovaj put će koštati nas u narednoj godini 4,5 milijardi dinara, odnosno to je samo deo sredstava koji je predviđen da se za ovu namenu uloži u narednoj godini.

Izgradnja ovog autoputa krak Požega – Sarajevo daće privredni impuls Zlatiborskom okrugu. Ovakvi infrastrukturni projekti ne samo da doprinose privrednom razvoju Užica koji je i centar, privredni centar našeg okruga, već i svim ostalim opštinama u Zlatiborskom okrugu od kojih nažalost većina pripada kategoriji nedovoljno razvijenih.

Takođe, koncept razvoja treba da objedini i sve one lokalne i regionalne potencijale kojima raspolažu lokalne samouprave i okruzi i zbog toga bih posebno naglasila da su mnogo bitne kapitalne investicije za unapređenje i razvoj turističkih potencijala i resursa, a kojih opet u ovom našem, Zlatiborskom, okrugu ima mnogo . Zlatibor, Tara, Mokra Gora, Kanjon reke Uvac, Zlatar, Pribojska banja. Sve te resurse treba da stavimo u funkciju regionalnog razvoja i da najbolji mogući način sve ove prirodne resurse iskoristimo.

Zašto je ovo bitno? Zato što neravnomeran regionalni razvoj ne samo da otežava razvoj države, već i utiče na sve segmente našeg života. Zbog toga je dobro što će Vlada Republike Srbije nastaviti u narednom periodu da podstiče ekonomski razvoj u svim delovima naše zemlje i, takođe, što su budžetom za 2021. godinu predviđena sredstva kojima će se pružiti adekvatna pomoć posebno onim opštinama koje su devastirane i nedovoljno razvijene.

Ravnomeran regionalni razvoj jeste osnova razvoja Srbije i Srbija će znatno brže unaprediti svoj privredni rast i razvoj kada postigne pozitivne efekte na nivou cele svoje teritorije. Hvala.