| 28.04.2023. |
|
||
|
|||
|
| 04.11.2022. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu |
usvojen
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, kroz predloge dnevnog reda koje danas imamo možemo videti da je centralna pažnja posvećena upravo različitim aspektima bezbednosti.
Moje kolege iz Poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS govorile su i o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, zatim o bezbednosti zaštite životne sredine, pre svega sa aspekta u bezbednim upravljanjem otpada, ali takođe i o energetskoj bezbednosti, koja je izuzetno važna ukoliko koristimo obnovljive izvore energije.
Zbog toga ću se osvrnuti na jednu po meni veoma značajnu bezbednost, a to je bezbednost hrane, odnosno u današnjim okolnostima svaka država koja se oslanja na sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, na sopstvenu prehrambenu industriju, može zasigurno tvrditi da je i bezbednija i sigurnija u odnosu na druge države.
U tom kontekstu ja ću se i osvrnuti na značaj podsticajnih mera za poljoprivredu, koje imamo sadržane i predstavljene u ovom zakonu, a odnosi se na podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Kada govorimo o našoj agrarnoj politici u poslednjih nekoliko godina, posebno unazad godinu dana možemo reći zasigurno da imamo tri osnove od koje polazimo. Prva je sigurno budžet, odnosno sredstva koja izdvajamo i uvažena ministarka Tanasković je i u svom uvodnom izlaganju govorila o tome da smo mi svake godine povećavali značajna sredstva i da smo danas došli do tih rekordnih 80 milijardi, koliko je izdvojeno i to posebno ako ne računamo one investicije u poljoprivrednoj proizvodnji koje ćemo koristiti iz kredita, a uzimajući to u obzir dolazimo i do iznosa od preko 84 milijarde dinara, ako se ne varam.
Takođe, važne su za naše poljoprivredne proizvođače, subvencije, važan je podsticaj koji im dajemo, ali onda dolazimo i do druge tačke dnevnog reda, a to je da, kada govorimo o podsticajima govorimo i da oni budu blagovremeni, da ih isplaćujemo na vreme kako bi naši poljoprivrednici mogli adekvatno da ih koriste za namenu koja im treba.
Tu će nam definitivno pomoći E-Agrar, sistem koji je osmišljen da nam pomogne u tome da izbegnemo administrativne zastoje, pomoći će nam kako bismo bili u situaciji, a i služba koja to obavlja, Uprava za agrarna plaćanja, bolje rukovodimo isplatama subvencija, ali i da ima bolji pregled generalno Registra poljoprivrednih gazdinstava.
Smatram da E-Agrar nije samo jedno novo softversko rešenje. Mi njime menjamo tradicionalne navike naših poljoprivrednih proizvođača i zbog toga je izuzetno važna i multisektorska saradnja svih ministarstava koji u delokrugu svojih poslova mogu da doprinesu unapređenju poljoprivredne proizvodnje, dobra saradnja sa svim lokalnim samouprava, ali takođe dobar rad savetodavnih službi.
Pomenuću i ono što je ministar Jovanović rekao, a to je da mi sada uporedo radimo i sa pokrivenošću telekomunikacione mreže, odnosno radimo na tome da svako selo u Srbiji, svaka kuća u Srbiji ima mogućnost pristupa internetu.
Ovo je značajno ne samo za dobru realizaciju procesa E-Agrara već da bi imali bolje uslove i da bi svi građani i privrednici koji funkcionišu u ruralnim sredinama izbegli negde taj ili ublažili taj digitalni jaz koji zasigurno imamo kada su u pitanju ruralna područja i gradske sredine.
Malopre sam pomenula da su i lokalne samouprave dale značajan doprinos samom procesu E-Agrara i zajedno sa stručnim savetodavnim službama koje rade na aktivnošću svih savetodavnih službi pomažući našim poljoprivrednim proizvođačima na tom sistemu mi imamo priliku i da možda ono što smo odavno zaboravili, a to je ta međugeneracijska solidarnost, koju mi mlađi treba da preuzmemo negde i na sebe i pomognemo našim starijim sugrađanima da se prilagode na sve portale, odnosno elektronske portale na kojima naša država radi, a koji će njima uštedeti i vreme i novac.
Videli smo da to umemo i možemo u Kovid krizi. Zašto ne bismo mogli kada je i u pitanju E-Agrar da pomognemo da naši stariji sugrađani ostvare svoja prava, ali u ovom slučaju kada je u pitanju E-Agrar i da ispune obaveze koje su predviđene?
Takođe, rekla bih još nešto. Kada sam govorila o tri osnove, treća je zasigurno i IPARD mere. Mi kada pričamo o tradicionalnom načinu i funkcionisanju naših poljoprivrednika moramo govoriti i o tome da oni tradicionalno najviše koriste nacionalne mere. To je nešto na čemu treba da radimo. To je sledeći, verujem, izazov sa kojima ćete se uhvatiti u koštac i upravo na energiji i aktivnosti stručnih savetodavnih službi koje funkcionišu sada, upravo verovatno i ovog trenutka u celoj Srbiji, da pomognemo po završetku E-Agrara da približimo našim poljoprivrednim proizvođačima da koriste IPARD mere kako bi ta sredstva koja bismo povukli pomogla da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, a koje u proteklih godina silom prilika nismo iskoristili.
Takođe, rekla bih još nešto važno, a to je da je poljoprivrednik čovek koji nam je svima potreban. Zbog toga treba da nastavimo da ulažemo u poljoprivrednu proizvodnju, treba da je modernizujemo. Treba da naš sistem funkcioniše u skladu sa modernim tekovinama. Mi smo sada svi u situaciji da pratimo procese digitalizacije u svim sferama društva, pa zašto ne i da modernizujemo jedan tako važan segment našeg društvenog života i privrede, kao što je poljoprivreda?
Samim tim ne samo da ćemo unaprediti našu poljoprivredu, ne samo da ćemo je učiniti i efikasnijom i odgovornijom, već će ona biti i održivija, a naši poljoprivredni proizvođači – stimulisaćemo ih da budu kako motivisaniji više da unapređuju, da rade, da ulože više, ali pre svega za našu dobrobiti i da proizvode više. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, nastavljajući proces reforme pravosuđa nakon izvršenih promena i donošenjem seta pravosudnih zakona danas smo u prilici prvi put da biramo članove Visokog saveta sudstva i članove Visokog saveta tužilaštva iz reda istaknutih pravnika.
Narodnoj skupštini kao najvišem zakonodavnom organu ostavljen je ovaj izborni mehanizam u oblasti pravosuđa, koji podrazumeva izbor četiri člana Visokog saveta sudstva od ukupno 11, kao i četiri člana Visokog saveta tužilaštva od takođe ukupno 11 članova. To je ujedno jedina izborna uloga parlamenta kada je u pitanju sudska grana vlasti.
Pred nama je prilika da glasamo za one kandidate od istaknutih pravnika za koje smatramo da njihova biografija, kao i njihove kvalifikacije najbolje pokazuju da će biti najbolji zaštitnici pravne države, ali i za one kandidate koje smatramo da će na najbolji način čuvati i dostojanstvo, ali i ugled pravosuđa.
Na ovaj način ne samo da uspešno završavamo proces reformi koji smo započeli u prethodnom mandatu, već i dajemo punu odgovornost ovoj novoj nadležnosti koju imamo, a koja se odnosi na pitanje izbora članova VSS i članova VST, a oni će se zajedno sa ostalim članovima ovih pravosudnih saveta ubuduće samostalno birati sve nosioce pravosudnih funkcija.
Kada smo pokrenuli izmene Ustava, naš motiv je bio, pre svega, da unapredimo naš pravosudni sistem, da uvećamo njegovu efikasnost, odgovornost, stručnost, ali ono što kao krajnji cilj imamo jeste da uvećamo pravnu sigurnost svih građana Republike Srbije.
Sada smo ispunili jedan od primarnih ciljeva, a to je depolitizacija pravosuđa i ojačali smo nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, ali smo takođe povećali i njihovu odgovornost kada je u pitanju njihov delokrug rada, odnosno njihov delokrug nadležnosti.
Ovaj novi zakonski okvir doneo je još jedan kvalitet, a to je u pitanju veća transparentnost kada su u pitanju istaknuti pravnici, odnosno Narodna skupština prilikom biranja zaista ima priliku da na osnovu objektivnih kriterijuma, pravičnih procedura i otvorenosti za sve kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Članovi odbora, nadležnog skupštinskog odbora, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i drugi narodni poslanici imali su priliku kroz javno slušanje ili kroz sednice odbora da se upoznaju sa ovim kandidatima, da sa njima razgovaraju, da se upoznamo sa njihovim biografijama, ali i sa njihovim profesionalnim iskustvom i referencama. Takođe, na taj način imamo i najbolju priliku da ocenimo za koje od njih ćemo glasati, a nadam se da ćemo neke od njih i izabrati.
Ove dosadašnje izmene imaju za cilj veću pravnu sigurnost građana Republike Srbije i polazili smo od stava, naravno, da samo nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo garantuje građanima adekvatno ostvarivanje pravne zaštite u sudskim postupcima.
Mi nismo u ovaj postupak ušli samo da bismo promenili Ustav. U ovaj postupak smo ušli da bismo došli do kvalitetnih pravnih rešenja, vodeći računa da dođemo do onog krajnjeg cilja, a to je da vratimo i uvećamo poverenje građana u naše pravosuđe.
Nezavisno sudstvo ne podrazumeva samoproklamovanu nezavisnost i uvođenje stalnosti sudijske funkcije, već podrazumeva isključivo stvarne promene u društvenim odnosima i obezbeđivanje garancije za potpunu nezavisnost sudstva, što jeste od suštinske važnosti kako za pravnu državu, tako za ceo naš pravni poredak.
Ono što želim da kažem, a važno je za sve naše građane, jeste da je suštinski cilj svih ovih reformi da dobiju efikasne pravosudne organe, pre svega, kako bi svoja prava mogli da ostvare i zaštite u razumnom roku.
Još jedna važna stvar jeste da je ujednačena sudska praksa, koja će, nadam se, biti rezultat ovih reformi, biti i garancija jednakosti kako građana, tako i privrednih subjekata pred zakonom. Takvo pravosuđe jeste pravosuđe u koje građani mogu imati puno poverenje i u koje će građani poverovati i verovati da je ići pred sud znači ići po pravdu.
Narodna skupština je svim ovim izmenama koje smo u prethodnom periodu imali uspostavila nove normativne temelje na kojima sada i ubuduće treba da funkcioniše naše pravosuđe, ali sa druge strane, mi očekujemo i povratnu informaciju, odnosno povratne rezultate da ovako nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo pokaže da će biti više efikasno, da pokaže da će biti više nepristrasno, ali da pokaže i da će biti i više stručno i više odgovorno.
Verujem da ćemo već sutra biti za jedan korak bliži onom cilju za koji duboko verujem da svi težimo, a to je nezavisnost, cilj nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti sudstva i tužilaštva, ali pre svega, sigurna sam da ćemo, vođeni ovom težnjom i ovim principima, dovesti do toga da u našoj državi vladavina prava bude i pre svega, ali i iznad svega.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine.
Uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi predstavnici regulatornih tela, u svojoj diskusiji ja ću se osvrnuti izveštaje onih institucija na koje su naši građani i građanke Republike Srbije bili najviše upućeni kada su tražili zaštitu njihovih prava. To su svakako izveštaji Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i izveštaji ove dve institucije upravo možda kroz svoje preglede nam najbolje pokazuju koji su to problemi sa kojima su se oni najviše suočavali, kao i to koje su oblasti koje su najosetljivije u našoj državi i u našem društvu.
Ovo je posebno važno da analiziramo i da razmatramo, jer ove oblasti treba i da pozicioniramo kao prioritetne kada je u pitanja zaštita države, ali takođe i da se bavimo svim onim institucijama, da zajednički reagujemo kada je u pitanju zaštita ljudskih i manjinskih prava.
Izveštajna godina o kojoj govore ovi izveštaji jeste 2021. godina, dobro znamo, godina obeležena kovid virusom i zaista mislim da je možda na određen način dodatno povećala važnost i značaj ovih institucija upravo situacija prouzrokovana ovim virusom, jer negativne posledice ovog virusa su se možda i najviše odražavale na one osetljive kategorije u našem društvu, odnosno marginalizovane grupe. Iako sam virus nije diskriminisao, videli smo da nije baš i rodno neutralan, odnosno da je najviše pogađao one profesije u kojima su dominantno zaposlene žene. Tu, pre svega, mislim na prosvetu, zdravstvo, trgovinske lance i sve one oblasti koje su dominantno sa ženskim kolektivom.
Ta situacija nam nameće i pitanje koje su to sve vrste diskriminacija sa kojima se žene, nažalost, danas u našoj državi još uvek susreću, ali da ne bih dužila, možda bih samo napomenula da je za nas najznačajnije ona diskriminacija koja se još uvek odnosi u oblasti rada i zapošljavanja, a to je da mora da nam bude prioritetni cilj da izjednačimo plate za iste poslove i za žene i za muškarce koje obavljaju sa istim nivoom obrazovanja, odnosno sa istom školskom spremom.
Veoma važno je, ono što je i Poverenica maločas rekla, a to je da je rodno zasnovano nasilje, nasilje u porodici, nasilje nad decom, jedan od najozbiljnijih društvenih problema u proteklom periodu. Pre samo nekoliko dana imali smo svi priliku da vidimo kako mogu fatalno da se završe i kakve posledice sve mogu da imaju takvi slučajevi. Mislim da nas ovo i opominje da je možda više nego ikad potrebno da skrenemo pažnju na ovaj problem i da damo i potpuniji, jači, odlučniji odgovor i države, ali i svih institucija, ali da se i uključimo i mi pojedinci koji aktivno učestvujemo u javnom životu i političkom životu.
Važno je da pokrećemo i društvenu svest i da skrećemo pažnju javnosti. Mislim, Poverenice, da vi zaista radite dobar posao kada je u pitanju prisutnost u javnosti i pokretanje ove teme. Važno je to zbog preventivnog delovanja. Ne smemo nikad da prestanemo da ponavljamo da nijedan oblik nasilja nad ženom nije i nikada neće biti isključivo njen lični problem, problem koji se tiče samo nje. To je i problem celog društva. Zbog toga, zbog kompleksnosti tog problema, mi moramo da damo snažan odgovor, zajedno svi, uključujući sve institucije koje se bave ljudskim i manjinskim pravima, ali takođe, rekla sam maločas, zajedno sa pojedincima koji mogu značajno da doprinesu da se ovo više ne dešava.
Još jednu važnu stvar želim da pomenem, mislim da je retko ko pominjao, to je da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti prepoznala jednu, pa slobodno mogu reći najnevidljiviju grupu u našem društvu, a to je podrška ženama u ruralnom razvoju i podrška devojčicama u ruralnom razvoju. Ovo je izuzetno važno, jer se vidi i kroz vaše projektne aktivnosti u ovom izveštaju šta je to što ste radili kada je u pitanju ova tema. Vidi se i vaše prisustvo na terenu u unutrašnjosti. Ja to moram da pohvalim, pre svega, jer imamo i primere dobre prakse kako takav jedan vid podrške i osnaživanja može pozitivno da utiče na cele lokalne zajednice, posebno kada govorimo o onim nerazvijenim opštinama u našoj državi.
Svi dobro znamo da svaka od opština u našoj državi koja pripada nekoj od kategorija nedovoljno razvijenih je specifična na svoj način, ali ono što je zajedničko jeste da je razvoj najugroženiji u ruralnim sredinama.
Zbog toga pozdravljam to što ste prepoznali upravo te žene kao one kojima je potrebna velika pomoć i velika podrška i da su mnoge od njih zahvaljujući i tome uspele da od vrednih poljoprivrednica postanu i uspešne preduzetnice.
Mi svi znamo da je negde i nepisano pravilo da žena kada napusti seosko domaćinstvo, to domaćinstvo se ubrzo i gasi. Zato mislim da je potrebno da pružimo značajniju podršku. Pozivam i sve druge institucije koje mogu da doprinesu da se to više ne dešava. Samim tim ćemo podići i veću uključenost ove kategorije našeg stanovništva u društveni život, ali možda i nešto mnogo važnije je to što ćemo konačno priznati sav trud, rad i zalaganje koje one imaju i koje daju i da će dobiti priznanje od društva u kom žive.
Takođe, Poverenice uvažena, malopre ste me inspirisali kada ste rekli za poseban izveštaj koji ste uputili Narodnoj skupštini, a govori o diskriminaciji starih građana i ne bih da dodatno dužim, ali možda nešto da kažem o važnosti međugeneracijske solidarnosti. Vrlo često to previđamo, živimo u eri digitalizacije, ubrzanog razvoja tehnologija i važno je da je to jedan u stvari izazov kako da što više naše starije građane uključimo. Znamo svi da elektronski portali, javna uprava, zakazivanje elektronsko zdravstvenih pregleda može da olakša i našim starijim građanima i vreme i novac, zbog toga naša pomoć, mladih može tu da značajno doprinese, da im pomognemo da se što više uključe u ove društvene tokove pružajući im time i osećaj zajedništva, povećavajući i međusobno razumevanje.
Naša poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije će svakako sa zadovoljstvom podržati vaše izveštaje i podržaćemo i sve one sporazume koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poslednjih dana javnost je opterećena društvenim problemom na koji ne možemo biti imuni, u pitanju su društvene mreže i njihov negativan uticaj na društvene pojave, naročito među mladim ljudima o čemu sve češće imamo priliku da govorimo.
Opasnosti posledice aktivnosti na društvenim mrežama i sadržaja kojima su pre svega izloženi mladi imali smo priliku da vidimo da su pogubne. Uticaj ovih medija je ogroman, a mladi koji pripadaju digitalnoj pismenoj generaciji izloženi su sadržajima koji njih žele da predstave u željenom svetlu. Taj virtuelni svet veoma često obmanjuje mlade ljude, podstiče ih na negativan načni na razmišljanja, za posledicu imaju iskrivljenu svest, ali takođe imaju i negativne posledice na njihovo razmišljanje o ljudima, procesima i pojavama. Tako mladi ljudi gube osećaj za realan život, za realan svet i mnogo teže podnose neuspeh.
Ovakav odnos mladih ljudi posledica je i nekih iskrivljenih vrednosti koji se mladim ljudima nude, pre svega na društvenim mrežama, ali takođe i preko pojedinih medija. Vrednost ne treba da predstavljaju rijaliti programi, vrednost ne treba da predstavljaju programi u kojima učesnici zarađuju ogroman novac, bez rada, već prvenstveno vrednost treba da predstavljaju rad, stvaralaštvo i društveno poželjno ponašanje.
Konkretno, u pitanju su sve prisutniji pritisci i pretnje preko društvenih mreža, preko Tvitera, Instagrama, Jutjuba, Tik-Toka i drugih platformi za deljenje elektronskog materijala. Putem komentara upućuju se brutalne pretnje i uvrede koje izazivaju veliku uznemirenost i strah onih kojima su te pretnje i upućene.
Ta brutalnost u pretnjama ide tako daleko da se jutjuberima i influenserima, ali generalno i svim korisnicima društvenih mreža i te kako preti, pa čak i smrću. Svedoci smo u poslednjih nekoliko meseci nekoliko samoubistava mladih ljudi koji su posledica pretnji i ogromnog pritiska na mlade ljude.
Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i glasi – na koji način i kojim merama Vlad Republike Srbije bi mogla adekvatnije da odgovori na ovu negativnu društvenu pojavu i sankcioniše digitalno nasilje, čije posledice po mlade generacije mogu biti pogubne?
Pre svega, smatram da je veoma važno da jedna ovakva inicijativa za rešenje ovako ozbiljnog problema i potekne od nas, mladih narodnih poslanika, koji smo u proteklom periodu bili i te kako izloženi brutalnom nasilju na digitalnim mrežama, odnosno na svim društvenim mrežama i da naš angažman i treba da bude upućen da pružimo podršku svim onim mladim ljudima koji su izloženi ovakvom problemu. Ukoliko ne možemo da ga iskorenimo, onda na najbolji način da im pomognemo da prevaziđu i da te posledice koje na njih ostavljaju da budu što manje. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, prethodnih dana usled snežnih padavina u Zlatiborskom okrugu suočavamo se sa problemima učestalog nestanka električne energije. Kao što smo imali priliku da čujemo i od prethodnih govornika, to se dešava i u drugim delovima Srbije. Međutim, građani dela teritorije opštine Priboj, posebno oni u pograničnim delovima gde gravitira veliki broj stanovnika ove opštine, suočeni su ne samo prethodnih dana, suočeni su ne samo prethodnih meseci, već čitav niz prethodnih godina sa problemom neurednog i neredovnog snabdevanja električne energije.
U ovoj teritoriji, odnosno na ovim delovima teritorije opštine Priboj dolazi do čestih kvarova na elektro mrežama, čestih havarija, ali i različitih vrsta problema u elektro snabdevanju. Posebno naglašavam da su ovo područja gde živi veliki broj građana i da ovo područje pokriva više od dve trećine teritorije opštine Priboj, a posebno u nekoliko mesnih zajednica i to mesnoj zajednici Krajčinovići, mesnoj zajednici Zabrnjica, Sastavci, Bučje i Strmac. Na taj način život ovim građanima je izuzetno otežan, zbog čestog, posebno sada u ovim mesecima učestalih nestanaka električne energije.
Problemi snabdevanja električnom energijom u uslovima savremenog života, u uslovima 21. veka onemogućavaju svakodnevan, normalan život, posebno imajući u vidu da smo prilikom pandemije korona virusa bili onemogućeni, odnosno učenici u ovim seoskim školama da prate nastavu, a radno aktivno stanovništvo da se uključi u mogućnost rada od kuće. Da ne govorim posebno o korišćenju bilo kakvih telekomunikacionih usluga koje su onemogućene usled nedostatka električne energije, a koje se dešava izuzetno često.
Takođe, ukazujem na to da je ovo izrazito poljoprivredni kraj, da na ovom području postoji veliki broj zasada različitih poljoprivrednih kultura, gde preovlađuju zasadi maline, da se na ovom području nalazi znatan broj hladnjača u pribojskom kraju i da usled svakog prekida električne energije dolazi do ogromnog gubitka koji je nenadoknadiv, ali govorim i o tome da se ovo dešava i u letnjim mesecima kada nema apsolutno nikakvih vremenskih neprilika i nepogoda, što ćete priznati jeste zaista otežavajuće za funkcionisanje ovog poljoprivrednog kraja.
S obzirom da se poslaničkom klubu SPS obratio veliki broj građana sa ovog područja, ukazujući nam na teškoće sa kojima se gotovo svakodnevno suočava sa nestankom električne energije koji traju po nekoliko minuta, a zatim nekoliko sati, a u ovim trenucima i nekoliko dana.
Postavljam pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na koji način ćemo pokušati da rešimo i rešiti ovaj problem da bismo olakšali život građanima ovih mesnih zajednica i na taj način omogućili opstanak ovih pribojskih sela da bi pod ovakvim okolnostima koje su sada zaista njihov opstanak bio izuzetno ugrožen? Zahvaljujem.
(Priboj, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (plata) | Republika | Mesečno | 95340.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |