DIJANA RADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dijana Radović je do sada dva puta bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine, i u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i zamenica člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za spoljne poslove, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, zatim, takođe, zamenica člana Odbora evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Tokom 12. saziva imala je 25 obraćanja u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije nije učestvovala nijednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovala je dva puta. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 597 sati, i učestvovala u glasanju o 382 akta, od čega je 381 put glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao četvrta na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), članica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, i zamenica člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za evropske integracije. Takođe, bila je članica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 13. na listi Ivica Dačić – Premijer Srbije, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1989. godine. Živi u Priboju. Po obrazovanju je diplomirana politikološkinja.

Na lokalnim izborima 2012. i 2016. bila je izabrana za odbornicu u Skupštini opštine Priboj.

Bila je aktivna u Socijalističkoj omladini Srbije i u Opštinskom odboru Socijalističke partije Srbije u Priboju. Bila je potpredsednica Socijalističke omladine Srbije za Kolubarski, Zlatiborski i Mačvanski okrug.

Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 17.02.2024, 11:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 13.06.2023.

Poštovani predsedniče, uvažene kolenice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je tačko 40 dana od tragedija koje su nas zadesile, tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u kojoj su stradala nedužna deca i tragedija u okolini Mladenovca i Smedereva u kojoj su stradali nedužni mladi ljudi.

Mi u Narodnoj Skupštini Republike Srbije već četiri sedmice razgovaramo o tačkama dnevnog reda koje se odnose upravo na ove događaje. Jedna od tačaka jeste i današnja tačka, a to je formiranje anketnog odbora koji će činiti predstavnici svih poslaničkih grupa.

Kao što su moje kolege iz poslaničke grupe Ivica Dačić Socijalistička partija Srbije već rekle, mi ćemo podržati formiranje ovog anketnog odbora i delegiraćemo one naše predstavnike narodne poslanike za koje smatramo da će svojim dosadašnjim profesionalnim i radnim iskustvom doprineti da na najbolji mogući način utvrdimo i okolnosti zbog kojih su se ove tragedije dogodile, ali i da se utvrde mere koje će imati za cilj da se nikada više ovako nešto ne dogodi.

Ova situacija u kojoj se mi danas nalazimo od nas je zahtevala da o ovim temama govorimo i oprezno i odgovorno. Ova situacija je od nas zahtevala da mnogo više i u ovom Domu govorimo ljudski, a manje politički. Ova situacija od nas je zahtevala da mnogo više se usredsredimo kako da dođemo do rešenja, a ne da politizujemo bilo koju od ovih tema.

Ova situacija je takođe podrazumevala i zahtevala da se ujedinimo, a ne da se nanovo delimo i da se razjedinjujemo, toga je bilo dovoljno u prethodnom periodu i zbog toga ako smo našli dovoljno zajedničke snage da svi damo doprinos formiranju ovog anketnog odbora, onda je trebalo da zajedno svi damo doprinos i političkom dijalogu, ali i političkoj stabilnosti u našoj zemlji povodom svih ovih događaja.

Ako uzmemo u obzir sve ono što nam se dešavalo u prethodnih 40 dana mislim i na ove dve velike tragedije, mislim i na sve ono što prolazi naš narod na Kosovu i Metohiji, mislim i na složenu geoplitičku situaciju koja se neminovno odražava i na našu državu, onda je jasno da je narodno jedinstvo i politička stabilnost u ovom trenutku naš najvažniji nacionalni i državni interes.

Bojim se da ako se oko ovih tema ne složimo, da će biti manje važno oko čega ćemo se uopšte i složiti i zato smatram da mere koje je država preduzela da su već dale određene rezultate.

Kada govorimo o opštoj bezbednosti dobro je što smo produžili akciju za predaju ilegalnog oružja, videli smo tu da ima značajnih rezultata i ja sam mišljenja da svaki metak, svaki komad oružja koji smo uspeli da sklonimo iz naših domova, sa naših ulica jeste opasnost manje za svakog našeg građanina i jeste povećanje opšte bezbednosti u našoj državi i našem društvu.

Takođe, mislim da oko jedne stvari možemo da se složimo, da je formiranje porodice, vaspitanje dece i očuvanje te iste porodice najvažniji zadatak u životima svih nas. Zbog toga, verujem da koliko god rešenje za ovakvu jednu kompleksnu situaciju u kojoj smo se našli zahteva i multidisciplinarnu, interdisciplinarnu, jedan opsežan pristup. Porodica negde i mere prema porodici, podrška prema svim porodicama i roditeljima treba da bude u fokusu.

Mi, pre svega, moramo da stvaramo, da nastavimo da stvaramo bolje, radne i materijalne uslove, kako bi svi građani u Srbiji, pre svega imali mnogo više vremena da provode kvalitetno vreme sa svojom decom kako bi na najbolji način mogli i oni da budu i sigurniji i bezbedniji i mirniji, imajući u vidu da rade pravu stvar tako što vaspitavaju svoju decu. Zdrava i jaka porodica jeste nešto što je osnova, ne samo za sve članove te porodice, već i za celo društvo.

Ono što mi moramo takođe da uradimo jeste da se suočimo sa izazovima koje naša porodica ima u ovom savremenom društvu, nešto što je nesumnjivo jeste da su internet i društvene mreže izazov za gotovo svakog roditelja. Ne postoji ni jedan roditelj koji ne muči muku kako i na koji način da ograniči vreme koje njegovo dete ili njegova deca provode sa telefonom u rukama ili za računarom.

Mi smo svesni da vrlo često, iako i provodimo vreme pored naših mlađih članova porodice i sa svojom decom da nekada se osećamo kao da živimo u različitim svetovima i ono kao društvo i kao država što moramo da uradimo jeste da nađemo neko rešenje na koji način možemo da ih zaštitimo u tom virtuelnom svetu, na koji, nažalost, vidimo i da se prenosi u realnost.

Takođe, kada dođemo do tih rešenja, kada dođemo do tih mera, ne smemo da zaboravimo da se i mi odvojimo na trenutke od svojih telefona, da i mi damo lični primer deci, jer dete, kao što svi znamo, najbolje se vaspitava ličnim primerom i ne smemo da dozvolimo da uzori u našoj porodici ne budemo mi sami, već da budu virtuelni likovi, a na kraju krajeva, videli smo šta može da se desi da to budu i u biti. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, kroz predloge dnevnog reda koje danas imamo možemo videti da je centralna pažnja posvećena upravo različitim aspektima bezbednosti.

Moje kolege iz Poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS govorile su i o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, zatim o bezbednosti zaštite životne sredine, pre svega sa aspekta u bezbednim upravljanjem otpada, ali takođe i o energetskoj bezbednosti, koja je izuzetno važna ukoliko koristimo obnovljive izvore energije.

Zbog toga ću se osvrnuti na jednu po meni veoma značajnu bezbednost, a to je bezbednost hrane, odnosno u današnjim okolnostima svaka država koja se oslanja na sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, na sopstvenu prehrambenu industriju, može zasigurno tvrditi da je i bezbednija i sigurnija u odnosu na druge države.

U tom kontekstu ja ću se i osvrnuti na značaj podsticajnih mera za poljoprivredu, koje imamo sadržane i predstavljene u ovom zakonu, a odnosi se na podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Kada govorimo o našoj agrarnoj politici u poslednjih nekoliko godina, posebno unazad godinu dana možemo reći zasigurno da imamo tri osnove od koje polazimo. Prva je sigurno budžet, odnosno sredstva koja izdvajamo i uvažena ministarka Tanasković je i u svom uvodnom izlaganju govorila o tome da smo mi svake godine povećavali značajna sredstva i da smo danas došli do tih rekordnih 80 milijardi, koliko je izdvojeno i to posebno ako ne računamo one investicije u poljoprivrednoj proizvodnji koje ćemo koristiti iz kredita, a uzimajući to u obzir dolazimo i do iznosa od preko 84 milijarde dinara, ako se ne varam.

Takođe, važne su za naše poljoprivredne proizvođače, subvencije, važan je podsticaj koji im dajemo, ali onda dolazimo i do druge tačke dnevnog reda, a to je da, kada govorimo o podsticajima govorimo i da oni budu blagovremeni, da ih isplaćujemo na vreme kako bi naši poljoprivrednici mogli adekvatno da ih koriste za namenu koja im treba.

Tu će nam definitivno pomoći E-Agrar, sistem koji je osmišljen da nam pomogne u tome da izbegnemo administrativne zastoje, pomoći će nam kako bismo bili u situaciji, a i služba koja to obavlja, Uprava za agrarna plaćanja, bolje rukovodimo isplatama subvencija, ali i da ima bolji pregled generalno Registra poljoprivrednih gazdinstava.

Smatram da E-Agrar nije samo jedno novo softversko rešenje. Mi njime menjamo tradicionalne navike naših poljoprivrednih proizvođača i zbog toga je izuzetno važna i multisektorska saradnja svih ministarstava koji u delokrugu svojih poslova mogu da doprinesu unapređenju poljoprivredne proizvodnje, dobra saradnja sa svim lokalnim samouprava, ali takođe dobar rad savetodavnih službi.

Pomenuću i ono što je ministar Jovanović rekao, a to je da mi sada uporedo radimo i sa pokrivenošću telekomunikacione mreže, odnosno radimo na tome da svako selo u Srbiji, svaka kuća u Srbiji ima mogućnost pristupa internetu.

Ovo je značajno ne samo za dobru realizaciju procesa E-Agrara već da bi imali bolje uslove i da bi svi građani i privrednici koji funkcionišu u ruralnim sredinama izbegli negde taj ili ublažili taj digitalni jaz koji zasigurno imamo kada su u pitanju ruralna područja i gradske sredine.

Malopre sam pomenula da su i lokalne samouprave dale značajan doprinos samom procesu E-Agrara i zajedno sa stručnim savetodavnim službama koje rade na aktivnošću svih savetodavnih službi pomažući našim poljoprivrednim proizvođačima na tom sistemu mi imamo priliku i da možda ono što smo odavno zaboravili, a to je ta međugeneracijska solidarnost, koju mi mlađi treba da preuzmemo negde i na sebe i pomognemo našim starijim sugrađanima da se prilagode na sve portale, odnosno elektronske portale na kojima naša država radi, a koji će njima uštedeti i vreme i novac.

Videli smo da to umemo i možemo u Kovid krizi. Zašto ne bismo mogli kada je i u pitanju E-Agrar da pomognemo da naši stariji sugrađani ostvare svoja prava, ali u ovom slučaju kada je u pitanju E-Agrar i da ispune obaveze koje su predviđene?

Takođe, rekla bih još nešto. Kada sam govorila o tri osnove, treća je zasigurno i IPARD mere. Mi kada pričamo o tradicionalnom načinu i funkcionisanju naših poljoprivrednika moramo govoriti i o tome da oni tradicionalno najviše koriste nacionalne mere. To je nešto na čemu treba da radimo. To je sledeći, verujem, izazov sa kojima ćete se uhvatiti u koštac i upravo na energiji i aktivnosti stručnih savetodavnih službi koje funkcionišu sada, upravo verovatno i ovog trenutka u celoj Srbiji, da pomognemo po završetku E-Agrara da približimo našim poljoprivrednim proizvođačima da koriste IPARD mere kako bi ta sredstva koja bismo povukli pomogla da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, a koje u proteklih godina silom prilika nismo iskoristili.

Takođe, rekla bih još nešto važno, a to je da je poljoprivrednik čovek koji nam je svima potreban. Zbog toga treba da nastavimo da ulažemo u poljoprivrednu proizvodnju, treba da je modernizujemo. Treba da naš sistem funkcioniše u skladu sa modernim tekovinama. Mi smo sada svi u situaciji da pratimo procese digitalizacije u svim sferama društva, pa zašto ne i da modernizujemo jedan tako važan segment našeg društvenog života i privrede, kao što je poljoprivreda?

Samim tim ne samo da ćemo unaprediti našu poljoprivredu, ne samo da ćemo je učiniti i efikasnijom i odgovornijom, već će ona biti i održivija, a naši poljoprivredni proizvođači – stimulisaćemo ih da budu kako motivisaniji više da unapređuju, da rade, da ulože više, ali pre svega za našu dobrobiti i da proizvode više. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2023.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, nastavljajući proces reforme pravosuđa nakon izvršenih promena i donošenjem seta pravosudnih zakona danas smo u prilici prvi put da biramo članove Visokog saveta sudstva i članove Visokog saveta tužilaštva iz reda istaknutih pravnika.

Narodnoj skupštini kao najvišem zakonodavnom organu ostavljen je ovaj izborni mehanizam u oblasti pravosuđa, koji podrazumeva izbor četiri člana Visokog saveta sudstva od ukupno 11, kao i četiri člana Visokog saveta tužilaštva od takođe ukupno 11 članova. To je ujedno jedina izborna uloga parlamenta kada je u pitanju sudska grana vlasti.

Pred nama je prilika da glasamo za one kandidate od istaknutih pravnika za koje smatramo da njihova biografija, kao i njihove kvalifikacije najbolje pokazuju da će biti najbolji zaštitnici pravne države, ali i za one kandidate koje smatramo da će na najbolji način čuvati i dostojanstvo, ali i ugled pravosuđa.

Na ovaj način ne samo da uspešno završavamo proces reformi koji smo započeli u prethodnom mandatu, već i dajemo punu odgovornost ovoj novoj nadležnosti koju imamo, a koja se odnosi na pitanje izbora članova VSS i članova VST, a oni će se zajedno sa ostalim članovima ovih pravosudnih saveta ubuduće samostalno birati sve nosioce pravosudnih funkcija.

Kada smo pokrenuli izmene Ustava, naš motiv je bio, pre svega, da unapredimo naš pravosudni sistem, da uvećamo njegovu efikasnost, odgovornost, stručnost, ali ono što kao krajnji cilj imamo jeste da uvećamo pravnu sigurnost svih građana Republike Srbije.

Sada smo ispunili jedan od primarnih ciljeva, a to je depolitizacija pravosuđa i ojačali smo nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, ali smo takođe povećali i njihovu odgovornost kada je u pitanju njihov delokrug rada, odnosno njihov delokrug nadležnosti.

Ovaj novi zakonski okvir doneo je još jedan kvalitet, a to je u pitanju veća transparentnost kada su u pitanju istaknuti pravnici, odnosno Narodna skupština prilikom biranja zaista ima priliku da na osnovu objektivnih kriterijuma, pravičnih procedura i otvorenosti za sve kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Članovi odbora, nadležnog skupštinskog odbora, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i drugi narodni poslanici imali su priliku kroz javno slušanje ili kroz sednice odbora da se upoznaju sa ovim kandidatima, da sa njima razgovaraju, da se upoznamo sa njihovim biografijama, ali i sa njihovim profesionalnim iskustvom i referencama. Takođe, na taj način imamo i najbolju priliku da ocenimo za koje od njih ćemo glasati, a nadam se da ćemo neke od njih i izabrati.

Ove dosadašnje izmene imaju za cilj veću pravnu sigurnost građana Republike Srbije i polazili smo od stava, naravno, da samo nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo garantuje građanima adekvatno ostvarivanje pravne zaštite u sudskim postupcima.

Mi nismo u ovaj postupak ušli samo da bismo promenili Ustav. U ovaj postupak smo ušli da bismo došli do kvalitetnih pravnih rešenja, vodeći računa da dođemo do onog krajnjeg cilja, a to je da vratimo i uvećamo poverenje građana u naše pravosuđe.

Nezavisno sudstvo ne podrazumeva samoproklamovanu nezavisnost i uvođenje stalnosti sudijske funkcije, već podrazumeva isključivo stvarne promene u društvenim odnosima i obezbeđivanje garancije za potpunu nezavisnost sudstva, što jeste od suštinske važnosti kako za pravnu državu, tako za ceo naš pravni poredak.

Ono što želim da kažem, a važno je za sve naše građane, jeste da je suštinski cilj svih ovih reformi da dobiju efikasne pravosudne organe, pre svega, kako bi svoja prava mogli da ostvare i zaštite u razumnom roku.

Još jedna važna stvar jeste da je ujednačena sudska praksa, koja će, nadam se, biti rezultat ovih reformi, biti i garancija jednakosti kako građana, tako i privrednih subjekata pred zakonom. Takvo pravosuđe jeste pravosuđe u koje građani mogu imati puno poverenje i u koje će građani poverovati i verovati da je ići pred sud znači ići po pravdu.

Narodna skupština je svim ovim izmenama koje smo u prethodnom periodu imali uspostavila nove normativne temelje na kojima sada i ubuduće treba da funkcioniše naše pravosuđe, ali sa druge strane, mi očekujemo i povratnu informaciju, odnosno povratne rezultate da ovako nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo pokaže da će biti više efikasno, da pokaže da će biti više nepristrasno, ali da pokaže i da će biti i više stručno i više odgovorno.

Verujem da ćemo već sutra biti za jedan korak bliži onom cilju za koji duboko verujem da svi težimo, a to je nezavisnost, cilj nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti sudstva i tužilaštva, ali pre svega, sigurna sam da ćemo, vođeni ovom težnjom i ovim principima, dovesti do toga da u našoj državi vladavina prava bude i pre svega, ali i iznad svega.

Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poslednjih dana javnost je opterećena društvenim problemom na koji ne možemo biti imuni, u pitanju su društvene mreže i njihov negativan uticaj na društvene pojave, naročito među mladim ljudima o čemu sve češće imamo priliku da govorimo.

Opasnosti posledice aktivnosti na društvenim mrežama i sadržaja kojima su pre svega izloženi mladi imali smo priliku da vidimo da su pogubne. Uticaj ovih medija je ogroman, a mladi koji pripadaju digitalnoj pismenoj generaciji izloženi su sadržajima koji njih žele da predstave u željenom svetlu. Taj virtuelni svet veoma često obmanjuje mlade ljude, podstiče ih na negativan načni na razmišljanja, za posledicu imaju iskrivljenu svest, ali takođe imaju i negativne posledice na njihovo razmišljanje o ljudima, procesima i pojavama. Tako mladi ljudi gube osećaj za realan život, za realan svet i mnogo teže podnose neuspeh.

Ovakav odnos mladih ljudi posledica je i nekih iskrivljenih vrednosti koji se mladim ljudima nude, pre svega na društvenim mrežama, ali takođe i preko pojedinih medija. Vrednost ne treba da predstavljaju rijaliti programi, vrednost ne treba da predstavljaju programi u kojima učesnici zarađuju ogroman novac, bez rada, već prvenstveno vrednost treba da predstavljaju rad, stvaralaštvo i društveno poželjno ponašanje.

Konkretno, u pitanju su sve prisutniji pritisci i pretnje preko društvenih mreža, preko Tvitera, Instagrama, Jutjuba, Tik-Toka i drugih platformi za deljenje elektronskog materijala. Putem komentara upućuju se brutalne pretnje i uvrede koje izazivaju veliku uznemirenost i strah onih kojima su te pretnje i upućene.

Ta brutalnost u pretnjama ide tako daleko da se jutjuberima i influenserima, ali generalno i svim korisnicima društvenih mreža i te kako preti, pa čak i smrću. Svedoci smo u poslednjih nekoliko meseci nekoliko samoubistava mladih ljudi koji su posledica pretnji i ogromnog pritiska na mlade ljude.

Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i glasi – na koji način i kojim merama Vlad Republike Srbije bi mogla adekvatnije da odgovori na ovu negativnu društvenu pojavu i sankcioniše digitalno nasilje, čije posledice po mlade generacije mogu biti pogubne?

Pre svega, smatram da je veoma važno da jedna ovakva inicijativa za rešenje ovako ozbiljnog problema i potekne od nas, mladih narodnih poslanika, koji smo u proteklom periodu bili i te kako izloženi brutalnom nasilju na digitalnim mrežama, odnosno na svim društvenim mrežama i da naš angažman i treba da bude upućen da pružimo podršku svim onim mladim ljudima koji su izloženi ovakvom problemu. Ukoliko ne možemo da ga iskorenimo, onda na najbolji način da im pomognemo da prevaziđu i da te posledice koje na njih ostavljaju da budu što manje. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, prethodnih dana usled snežnih padavina u Zlatiborskom okrugu suočavamo se sa problemima učestalog nestanka električne energije. Kao što smo imali priliku da čujemo i od prethodnih govornika, to se dešava i u drugim delovima Srbije. Međutim, građani dela teritorije opštine Priboj, posebno oni u pograničnim delovima gde gravitira veliki broj stanovnika ove opštine, suočeni su ne samo prethodnih dana, suočeni su ne samo prethodnih meseci, već čitav niz prethodnih godina sa problemom neurednog i neredovnog snabdevanja električne energije.

U ovoj teritoriji, odnosno na ovim delovima teritorije opštine Priboj dolazi do čestih kvarova na elektro mrežama, čestih havarija, ali i različitih vrsta problema u elektro snabdevanju. Posebno naglašavam da su ovo područja gde živi veliki broj građana i da ovo područje pokriva više od dve trećine teritorije opštine Priboj, a posebno u nekoliko mesnih zajednica i to mesnoj zajednici Krajčinovići, mesnoj zajednici Zabrnjica, Sastavci, Bučje i Strmac. Na taj način život ovim građanima je izuzetno otežan, zbog čestog, posebno sada u ovim mesecima učestalih nestanaka električne energije.

Problemi snabdevanja električnom energijom u uslovima savremenog života, u uslovima 21. veka onemogućavaju svakodnevan, normalan život, posebno imajući u vidu da smo prilikom pandemije korona virusa bili onemogućeni, odnosno učenici u ovim seoskim školama da prate nastavu, a radno aktivno stanovništvo da se uključi u mogućnost rada od kuće. Da ne govorim posebno o korišćenju bilo kakvih telekomunikacionih usluga koje su onemogućene usled nedostatka električne energije, a koje se dešava izuzetno često.

Takođe, ukazujem na to da je ovo izrazito poljoprivredni kraj, da na ovom području postoji veliki broj zasada različitih poljoprivrednih kultura, gde preovlađuju zasadi maline, da se na ovom području nalazi znatan broj hladnjača u pribojskom kraju i da usled svakog prekida električne energije dolazi do ogromnog gubitka koji je nenadoknadiv, ali govorim i o tome da se ovo dešava i u letnjim mesecima kada nema apsolutno nikakvih vremenskih neprilika i nepogoda, što ćete priznati jeste zaista otežavajuće za funkcionisanje ovog poljoprivrednog kraja.

S obzirom da se poslaničkom klubu SPS obratio veliki broj građana sa ovog područja, ukazujući nam na teškoće sa kojima se gotovo svakodnevno suočava sa nestankom električne energije koji traju po nekoliko minuta, a zatim nekoliko sati, a u ovim trenucima i nekoliko dana.

Postavljam pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na koji način ćemo pokušati da rešimo i rešiti ovaj problem da bismo olakšali život građanima ovih mesnih zajednica i na taj način omogućili opstanak ovih pribojskih sela da bi pod ovakvim okolnostima koje su sada zaista njihov opstanak bio izuzetno ugrožen? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Priboj, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (plata) Republika Mesečno 95340.00 RSD 01.08.2022 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) Republika Mesečno 37242.00 RSD 01.08.2022 -