Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Janković, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu veoma važna tačka, a to je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u ovom izuzetno izazovnom periodu dobila je na značaju više nego ikada zbog toga što je pandemija korone virusa posebno uticala na sve marginalizovane grupe. Od uvođenja ove institucije, pa sve do danas Srbija je na taj način unapredila položaj mnogih diskriminisanih grupa u našem društvu. Poverenik kako nezavistan organ uradio je ono što se od njega i zahtevalo, a to je očuvanje ustavno-pravne kategorije jednakosti svih građana.

Jačanjem uloge Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jača se i uloga pravne države u našem društvu. Na taj način ova institucija je za vrlo kratko vreme dala značajne rezultate u pravnom i političkom sistemu naše zemlje. Srbija je pokazala i pokazuje po ko zna koji put da je svojim i zakonodavnim i institucionalnim okvirom zemlja koja vodi računa i o ovom aspektu društvenog života.

Postavili smo temelje za unapređenje ravnopravnosti, kao što smo postavili temelje i za suzbijanje diskriminacije, ali i dalje se suočavamo sa brojnim izazovima i problemima koji nas vode na tom putu. Zbog toga Srbija mora da pobedi predrasude i Srbija mora da bude društvo jednakih šansi za sve.

Tolerancija i uvažavanje marginalizovanih grupa, kao što ste i vi u svom izveštaju naveli, ne predstavlja ustupke na uštrb drugih građanki i građana. To jeste zapravo pokazatelj stepena poštovanja prava i ravnopravnosti svih nas u društvu, ali ono što nam je neophodno, ono na čemu se radilo i na čemu još mora dodatno da se radi jeste potreba preventivnog delovanja, promena društvene svesti u pravcu afirmacije i tolerancije i uvažavanja različitosti kroz razne vidove afirmativnih akcija, edukacija, pozitivnih promena i pozitivnih primera.

Naravno, po pitanju ove veoma značajne teme ne smemo da zanemarimo ni ulogu medija. Mediji su značajan kreator i sistema društvene vrednosti, ali i društvene svesti. Zato je važno da nam mediji ne izveštavaju stereotipno i da ne budu sredstvo kojim se pojedinci, ali i marginalizovane grupe diskriminišu, potrebno je da mediji budu, zapravo, partner institucijama u zaštiti ravnopravnosti i sprečavanju diskriminacije na svim poljima u društvu.

Osvrnuću se na unapređenu rodnu ravnopravnost i zastupljenost u republičkim organima vlasti. To je nešto što smo imali priliku da vidimo da je na veoma visokom nivou u poslednje vreme. Ako pogledamo i parlament, prvi put imamo priliku da vidimo više od 40% žena u ovom domu, prvi put imamo priliku da vidimo i 50% ministarki u Vladi Republike Srbije i to je za svaku pohvalu.

Takođe bi trebalo posebno ukazati važnost i neophodnost na jačanje uloge osetljivih i marginalizovanih grupa na nižim nivoima vlasti, odnosno na decentralizovanim nivoima vlasti i to po ugledu na baš republički nivo.

Smatram da zbog toga organi u lokalnim samoupravama treba da smanje predrasude i da daju šansu tim grupama u organima odlučivanja. Tu pre svega mislim i na manje zastupljeni pol, osobe sa invaliditetom, mlade ali i starije osobe, kao i nacionalne manjine ili bilo koje druge manjinske grupe. To je potrebno sve u cilju njihove što veće uključenosti u procese odlučivanja na lokalnom nivou i ostvarivanju njihovih što većih prava.

Posebno bih istakla vašu ulogu koju ste imali u procesu ukazivanja na neophodnost implementacije uloge ličnog pratioca dece sa invaliditetom, naročito u lokalnim samoupravama u onim sredinama u kojima ta uloga još uvek nije zaživela.

S obzirom na važnost ove teme i ovakvog vida pomoći i podrške koja znači za decu sa invaliditetom, ali i za njihove roditelje, potrebno je da se što više angažujemo kako bi se što više uključili i u školovanje, ali i u sve druge aspekte i aktivnosti lokalne zajednice.

Takođe, podsetiću da je juče bio i Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i da su sa tim danom započeti dani aktivizma protiv svih oblika nasilja nad ženama. Verujem da će Poverenica i u narednom mandatu posebnu pažnju posvetiti ovom izuzetno značajnom društvenom problemu koji se odražava na sve segmente našeg društva, počev od porodice kao primarne zajednice, pa preko društva u celini.

Bilo koji oblik nasilja nad ženom nije i ne sme biti njen lični problem. To je problem celog društva i zato borba protiv nasilja nad ženama jeste i mora biti borba svih nas. Ta borba je i naša obaveza i mi od te obaveze ne smemo da odustanemo.

Zbog svega što sam iznela u prethodnom trenutku želim da podržim izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika i u novom mandatu, imajući u obzir njenu posvećenost koju je obavljala u prethodnom periodu.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tema koja je obeležila 2020. godinu u čitavom svetu i koja je promenila sve segmente društva definitivno jeste i bez sumnja pandemija Kovida – 19.

Uticaj virusa nije zaobišao ni našu državnu kasu. Naime, drugi put ove godine Vlada Republike Srbije morala je da menja budžet, a predlog najnovijih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu danas je pred nama.

S obzirom da dolazim iz zapadne Srbije, predela koji je izrazito brdsko-planinski, ali koji je i poljoprivredni kraj, osvrnula bih se na sektor poljoprivrede, razdeo 24, za koji je rebalansom budžeta izdvojeno dodatnih četiri milijarde dinara.

O važnosti sela suvišno je govoriti iz istorijske perspektive u ovoj situaciji kada je svaki građanin Republike Srbije tokom pandemije lično osetio na svom primeru da nam bez sela nema opstanka.

Krenimo od toga da smo jedna od retkih zemalja koja je i tokom najveće krize bila dovoljno snabdevena osnovnim životnim namernicama. Nijednog trenutka nam nije nedostajalo hrane. Ne samo da je bilo dovoljno namernica za građane Srbije, već smo imali dovoljno i da izvozimo za zemlje u okruženju i na taj način im pomogli.

Velikim delom zahvaljujući i srpskom seljaku, srpskom poljoprivredniku, koji tokom vanrednog stanja nije prestajao da radi, nije prestajao da proizvodi, iako su vanredne okolnosti i te kako uticale na sam plasman robe.

Ne zaboravimo da su nakon zatvaranja pijaca mnoge porodice koje su se bavile isključivo poljoprivredom ostale privremeno bez prihoda, ali naš poljoprivredni proizvođač se i tokom izazova koji nas je zadesio, uspešno snašao i deo svoje prodaje preselio na internet, a bez interneta ne bi bio moguć ni rad od kuće, koji je za većinu poslodavaca bio jedino rešenje tokom zdravstvene krize. Ipak, kuća u koju borave mnogi tokom godine, zamenili su ovog puta zaboravljenim imanjima širom sela u Srbiji. Po ko zna koji put selo nas je podsetilo koliko nam je važno, ali i opomenulo je da moramo da ga čuvamo.

Iako podaci nisu ohrabrujući, svako četvrto selo u Srbiji je u fazi nestajanja. U našim selima je na hiljade praznih kuća, a nažalost naši mladi čekaju priliku da odu iz sela. Ono što je naš zadatak jeste da ih motivišemo i da im damo mogućnost da ostanu u selu. Šta je ono što će ih zadržati na selu? Jeste mogućnost da žive od svog rada.

Ova Vlada je to prepoznala i rebalansom znatno uvećala iznose za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, preko uprave za agrarna plaćanja za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, rebalansom se izdvaja preko 41 milijarda dinara što je za oko pet milijardi više nego što je predviđeno budžetom za ovu godinu. Od toga je preko 26 milijardi dovedeno za direktne podsticaje u poljoprivredi koji obuhvataju stočarsku i biljnu, ali i organsku proizvodnju. Preko devet milijardi usmereno je za mere ruralnog razvoja.

Takođe, ono što je ovim rebalansom izdvojeno jeste i sredstva u iznosu od milijardu i 450 miliona za podršku poljoprivrednim proizvođačima, koji su namenjene za otklanjanje posledica Kovida 19 u ovom sektoru.

Da država vodi računa o poljoprivredi i da želi da uveća njen udeo u privrednom rastu rekla nam je i premijerka tokom izlaganja ekspozea u istom ovom domu. Potrebno je da nastavimo sistemska i strateška ulaganja u poljoprivredu kako bi nam se poljoprivreda modernizovala, a poljoprivrednike naučili da budu i privrednici. Zato je pred nama zadatak da u narednom periodu usvajamo one mere koje će uvećati vrednost naše poljoprivredne proizvodnje. Tu pre svega mislim na izvoz koji je izuzetno dominantan, a odnosi se na izvoz gotovih proizvoda.

Vreme je da se usmerimo na izvoz proizvoda višeg stepena prerade, odnosno gotovih proizvoda, a ne sirovina. Najjednostavnije rečeno jeste zašto bismo malinu ili bilo koje drugo voće izvozili u zamrznutom stanju kada možemo da izvozimo džem, sok ili neke druge gotove proizvode.

Ono što je posebno važno jeste da ne smemo da zaboravimo i to da poljoprivrednik nije samo čovek koji proizvodi hranu, on je čovek koji mora da ima dostojan život i mogućnost makar približno onima koji imaju stanovnici u gradovima. To je jedan od osnovnih zadataka novog Ministarstva za brigu o selu, da oni koji odluče da u selu žive, moraju da imaju dobre puteve, moraju da imaju ambulante, sportske i kulturne sadržaje, prodavnice i sve drugo.

Suština problema mladih u ruralnim područjima jeste nedostatak telekomunikacionih usluga. Kako govoriti recimo o nastavi na daljinu, poslovima na daljinu ili jednostavno osnovnim socijalnim potrebama, ako u mnogim selima ne postoji signal mobilne telefonije ili signal za internet? To su realni problemi koji muče žitelje našeg sela i koje mi moramo da rešavamo.

Tokom proteklih osam godina agrarna politika Srbije pokazala je da je spremna da točak seoskog razvoja pokreće napred i da sve više sredstava, kao što ste i vi ministre rekli, izdvajamo svake godine u budžetu za subvencije poljoprivredne proizvodnje. Takvom agrarnom politikom postižemo ono da se o malom poljoprivrednom proizvođaču jednako pomaže kao i velikom proizvođaču. Ali, da bi rezultati bili još bolji i da ih na svojoj koži osete ljudi koji žive na selu, potrebno je, osim aktivnosti, dva resorna ministarstva, a to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo za brigu o selu, potrebno je i da se uključe i koordiniraju svi ostali sektori. Tu pre svega mislim na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, preko omladine i sporta, zatim lokalne samouprave, zdravstvene zaštite i prosvete.

Jedino tako stanovnici sela mogu da osete kvalitetan život i jedino tako neće po svaku cenu želeti da odu iz grada. Selo je uvek čuvalo Srbiju, a sada je vreme da Srbija sačuva selo, jer bez zdravog i razvijenog sela nema ni prosperitetne Srbije. Hvala.