Samo moram za početak da kažem da ja zaista gospodina Dačića nisam pomenuo u negativnom kontekstu, tako da ne vidim razlog ovog repliciranja, ali u redu. To je naravno vaš izbor.

Kada je reč o kolegi Jovanovu meni je žao što tu nije ministar Gašić jer je on relevantnija adresa za tu raspravu, ali postoji nešto što se zove operativno delovanje bezbednosnih službi, što je očigledno zakazalo u slučaju Mladenovca.

Dakle, ukoliko imate sve relevantne informacije da imate problematično lice, da imate bezbednosno interesantne osobe koje se pritom godinama naoružavaju ili je još problematičnije ukoliko nemate informacije, a da se oni zaista naoružavaju, onda je veoma jasno zbog čega se postavlja pitanje političke odgovornosti onih koji su se nalazili na tim funkcijama.

Druga stvar. Veoma je interesantno to što je gospodin Gašić to krivično delo okarakterisao kao terorizam. To sada povlači drugu vrstu političke i operativne odgovornosti Ministarstva unutrašnjih poslova i njegove lične, jer i pripremne radnje za izvršenje krivičnog dela terorizma takođe predstavljaju krivično delo.

Tako da, ukoliko se gospodin Blažić, okrivljeni, godinama pripremao ili mesecima ili u bilo kom periodu prikupljanjem tog oružja, dakle, on je sve vreme vršio jedno krivično delo koje niko u ovoj zemlji nije primetio i time mu omogućio da nesmetano ubije, koliko sada već, 10 žrtava.

Tako da, što dublje pokušavate da se upletete u objašnjavanje ovog slučaja i da skinete odgovornost sa ministra policije, šefa BIA, to se dublje i ukopavate. Ja vas molim da to ne činite, jer jednostavno mi treba da dođemo do nekih rešenja, a ne samo da se prepucavamo.

Što se tiče vašeg govora, gospođo Brnabić, znate dobro da vas nisam optužio da strane službe stoje iza beba i iza kučića. Rekao sam da ste rekli da iza ljudi koji izlaze na proteste sa decom i kućnim ljubimcima, koji su potpuno civilizovani i mirni, i apsolutno nenasilni i ni po koga opasni.

A, kada je reč o streljanom premijeru Zoranu Đinđiću govorili ste o tome da li je neko smenjen u bezbednosnom sektoru. Nije zato što je Zoran Đinđić hteo da sprovede te reforme, ali je, kako ste vi sami rekli, pre toga bio preduhitren i streljan.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Približavamo se kraju ove tačke dnevnog reda koja, moram priznati, neće nam baš naročito služiti na čast, ali sada je činjenica koja bi možda mnoge ljude ohrabrila da će većina ili svi glasati za formiranje ovog anketnog odbora. Međutim, čini mi se da se u nečemu nismo razumeli. Dakle, to je anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do dve tragedije, u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu i za predlaganje mera šta uraditi kako se to ne bi ponovilo. Da bih vam preveo šta to suštinski u političkom životu znači, to znači sledeće – odgovornost i promene.

Ljudi koji su na ulici na protestima kažu – nije normalno da imamo televiziju sa nacionalnom frekvencijom gde je rijaliti zvezda čovek koji drugom momku puca u glavu. Vi kažete – normalno je. Ljudi na ulici kažu – nije normalno da čovek koji je veći deo svog života proveo u zatvoru nego na slobodi na drugoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjava kako da ubijemo drugo ljudsko biće i da budemo nekažnjeni. Vi kažete – normalno je. Ljudi vam kažu – ako oni makar to rade, pa nemojte im davati javno dobro u vidu nacionalne frekvencije. Vi kažete – hoćemo.

Desi se tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, tog dana je svima nama svet stao i potonuo, samo vaš sistem nije zakazao. Kažu ljudi – ako je jedan napaljeni klinac u Mladenovcu mogao godinama da se naoružava i bude naoružaniji od Vojske Srbije, a da je prethodno maltretirao i svoje komšije i druge ljude i životinje, da je neko u bezbednosnom sektoru Srbije zakazao. Vi kažete – nije.

I sada ja vas iskreno pitam – a što vi glasate za formiranje ovog anketnog odbora? Vi glasate da bi se sprovela ona čuvena parola – ako hoćete da se ne uradi ništa, onda formirajte komisiju, pa da prođe neko vreme. Ja vas molim da to ne radite. Budite pošteni i prema sebi i prema nama i prema građanima, koji imaju očekivanja od nas da ćemo nešto uraditi u ovom visokom domu i recite – nećemo ništa da menjamo i zbog toga nećemo ni za šta da glasamo.

Ja ne znam, gospodo, zašto svaku borbu protiv nasilja u ovoj zemlji i svaki zahtev građana da se prekine sa nasiljem vi shvatate lično. Očigledno je da vas nešto pogađa. Ja ne znam zašto se formiranje ovog anketnog odbora razumeli kao jednu vrstu klopke koju vama opozicija pravi ili kao neku vrstu ustupka koju vi nama dajete. To nije ni ustupak, ni klopka, to je pružena ruka da se premosti jaz koji je nastao u ovom društvu. To je pružena ruka, između ostalog, i vama, gospodo, jer pogubili ste se. Ne znate da se ponašate u ovoj situaciji. Ne znate da rukovodite ovom krizom. Svaka mera i svaka odluka koju ste doneli, sami ne znate zašto ste to uradili. Nijednu ne možete da objasnite. Nijedna mera koja je doneta u našem obrazovnom sistemu, nakon nje nijednom đaku, nijednom profesoru, nijednom roditelju nije bilo jasno zašto je ona doneta, šta sutra treba da uradi i šta će ta mera doneti na kraju, a nije jasno ni vama.

Ali da vam kažem ljudski, ja vas razumem. Srbija se nikada nije našla u ovakvoj situaciji. Ovo se desilo prvi put, ovakva tragedija se u Srbiji desila prvi put i nije sramota reći da u nekoj situaciji možda ne umete da se snađete i da vam treba pomoć. Ali onda nemojte, kada vidite da se Srbija suočila sa bujicom i poplavom nasilja, da odgovarate dodatnim nasiljem. Nemojte nakon tragedije da opet govorite o smrtnim kaznama, nemojte opet sebe da stavljate u prvi plan, kao da ste vi najpogođeniji onim što se desilo i kao da ste vi najveće žrtve toga što je u Srbiji zavladalo, jer ste vi u stvari najveći generatori tog nasilja koje je zapljusnulo naše građane.

Imajte u vidu samo jednu stvar. Mi imamo dva meseca. Dva meseca imamo da uradimo nešto dobro za ovo društvo. Imamo dva meseca da uradimo nešto da sutra deca koja opet krenu u školu ili koja prvi put krenu u školu i njihovi roditelji ne prođu ponovo kroz traume kroz koje su prolazili u budućnosti.

Imajte u vidu da kada ovaj anketni odbor počne da radi, taj posao moramo da uradimo savesno, da moramo da izvučemo poslednje rezervoare ljudskosti koji su u nama ostali, bez obzira na to ko je sa koje političke strane i da taj posao uradimo na način i tako da sutra smemo da pogledamo u oči i one roditelje koji su izgubili decu i one roditelje čija su deca traumatizovana zbog onoga što se desilo i sve roditelje Srbije.

Siguran sam da ste to imali u vidu, makar u malom mozgu tokom ove rasprave, da bi ova sednica i ova rasprava izgledala dramatično drugačije, ali upućujem ovaj apel ne zbog vas koji ste se ponašali nedostojno, već zbog onih među vama koje vidim na svakoj sednici, a ima ih i u vašim klupama, pogotovo u ovim klupama desno od vas, gde su vaši koalicioni partneri, koji nisu aplaudirali na vaše izlive primitivizma, koji nisu aplaudirali kada su mojoj koleginici Mariniki Tepić prebrojavali krvna zrnca, mereći da li je ona dovoljno patriota i sme li da se brine za ovu zemlju, jer verujem da i u ovim klupama ima dovoljno ljudskosti da ovu temu iznesemo do kraja na pravi način.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovana premijerko, članovi Vlade, želeo bih za početak da se obratim vama, gospođo Brnabić, pošto rekli ste pre pauze jednom kako vam je žao jer nemate sa kim da razgovarate i kako poslanici uglavnom ne slušaju odgovore koje im vi date na pitanja koja vam prethodno postave, tako da ja vam obećavam da ću zaista slušati sve ono što meni budete odgovorili na ova pitanja, jer ih smatram izuzetno važnim.

I, tako, prvo pitanje koje bih želeo da postavim vama jeste kako smo došli u situaciju i evo, 2023. godine je, bavimo se temama kojima se bavimo, nažalost smo u takvoj situaciji, a da u Srbiji još uvek nije usvojen Aleksin zakon.

Nije usvoje jedan predlog mera za suzbijanje i sprečavanje vršnjačkog nasilja u školama 2015. godine. Taj nacrt je sastavljen, osam godina ste imali i nisu usvojene te mere, pa vas pitam šta je tačno razlog što nije došlo do toga, da li to što niste imali većinu koju očigledno imate, da li to što nije postojala politička volja u okviru opozicije, pa evo pitam i svoje kolege da li postoji jedan čovek, jedan poslanik, jedan član opozicione organizacije koji ne bi glasao za takav zakon?

Ja ne želim uopšte da insinuiram šta je stvarni razlog toga. Želim da čujem odgovor od vas.

Drugo pitanje koje me interesuje jeste kako ste vi i vaše kolege svega nekoliko, tri ili četiri, sati nakon tragične nesreće u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", nezapamćenoj do tada, verovatno ništa gore se u našoj zemlji se nije desilo, došli do zaključka da sistem nije zakazao, odnosno da li ste i ko je i kada uspeo da sprovede istragu, koja uključuje razgovore i sa roditeljima, i sa centrom za socijalni rad, i sa direktorkom škole, i sa psiholozima i sa pedagozima, sa nastavnim osobljem, sa razrednim starešinom? Da li je neko razgovarao sa tim ljudima pa da utvrdi da li u tom lancu su baš svi uradili svoj posao, pa da sistem nije zakazao?

Ne može sistem da se svede na to da li je policajac koji se tuda kreće to jutro došao do škole, razgovarao sa čuvarom, koji je takođe, nažalost, izgubio život i da onda kažete da je sve u redu.

Što se toga tiče, tu ne morate da mi date odgovor. Nije sprovedena takva istraga. Nije bilo moguće da se sprovede takva istraga, ali samo da se ne bi razgovaralo o eventualnoj nečijoj političkoj odgovornosti, vi ste izašli sa jednom uniformisanom porukom i svi ministri su toga dana ponavljali istu stvar, da sistem nije zakazao.

Sada, pazite, u danu kada se ne sistem, svet se srušio svima nama, kada kažem nama, tu podrazumevam i vas iz Vlade i nas sve ljude u ovoj zemlji, kad nam se svet srušio, vama je bilo najvažnije da kažete da je sistem izdržao i da se ne postavi pitanje bilo čije odgovornosti. E zbog toga su građani izašli na ulice. Ne zbog opozicije, zbog vas. Vi ste ih izveli.

Ja vas sada pitam kakav je to sistem u kom jedno dete ubija drugu decu? Kakav je to sistem u kom dvadesetjednogodišnji mladić, prethodno godinama zlostavlja i maltretira i zlostavlja svoje komšije, svoje prijatelje, vršnjake, životinje, nekažnjeno, što je gospodin Gašić i pročitao, kasnije uzme "kalašnjikov" i ubije osmoro mladih ljudi?

Kakav je to sistem u kom dete, devojčica od osam godina, polovinu svog života provede u kadi, a da centar za socijalni rad, koji se bavio slučajem tog deteta, zato što je to dete čiji su roditelji problematični roditelji, razvedeni roditelji, da se niko nije zapitao kako je moguće da to dete nije krenulo u školu? E, pa, vidite, sistem koji konstantno proizvodi takve nepravde, taj sistem mora da se menja, a ne da se brani, ali da bi se taj sistem menjao, moraju da se menjaju prvo oni koji tim sistemom upravljaju, a to ste vi i ako vas ovakve okolnosti i ova kriza ne podstiču da se menjate, da menjate svoj pristup i svoj pogled na život i na politiku Srbije, da menjate način na koji se obraćate ljudima, da menjamo medijsku scenu, da menjamo ovo društvo iz korena, onda će na to morati da vas primoraju građani koji su izašli na ulice da vas primoraju da se promenite ili, na kraju krajeva, da promene vas ukoliko budete zaista toliko otporni na sve jauke koje možete da čujete sa ulica.

Šta ti građani tamo traže? Oni traže da se konačno u ovoj zemlji princip „pa šta“ zameni principom političke odgovornosti. Nije slučajno da se traži odgovornost i ostavke Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, zato što su to dve osobe koje se poslednjih šest godina rotiraju na ključnim pozicijama u bezbednosnom sektoru Srbije i oni su odgovorni što je taj bezbednosni sistem danas urušen.

Građani na ulicama vam nude da zajednički izađemo iz ove krize, da se suprotstavimo i da se obračunamo sa onima koji su generatori nasilja u ovoj zemlji, koji jednako truju svu decu u ovoj Srbiji, ne samo decu onih koji glasaju za opozicione stranke, već i decu onih koji glasaju za stranke vlasti, da se obračunamo sa onim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput „Pinka“ i „Hepija“ i onim tabloidima koji su bez našeg znanja i bez naše dozvole i protivno našoj volji u domove svakoga od nas kao heroje rijaliti programa doveli ljude koji su ubice, koji su drugim ljudima pucali u glavu, koji su doveli kriminalce koji su veći deo svog života proveli u zatvoru nego na slobodi, da im objašnjavaju kako da nekažnjeno ubiju drugo ljudsko biće, ali vi branite danas te televizije, vi ih ne date. Vama je važnije što su te televizije vaši propagandni centri i vidite da stotine hiljada ljudi demonstrira na ulicama, da se bore za promene ovog sistema.

Koji je vaš odgovor na to? Vi ih omalovažavate. Vi potcenjujete njihove zahteve. Vi se podsmevate. Ja vas pitam, predsednica ste Vlade, po Ustavu, to je najodgovornija funkcija u ovoj zemlji, šta ćete da radite sa tim građanima? Šta ćete da radite sa stotinama hiljada građana koji svake nedelje izlaze na ulice da se bore za neke promene u ovom društvu? Hoćete da zamenite narod? Hoćete neki bolji, lepši, pametniji, poslušniji narod? Hoćete da izbrišete te ljude iz registra građana Srbije i da kažemo - oni ne postoje? Hoćete li da se pravite da oni ne postoje, kao što ste se, nažalost, pravili da ne postoje one hrabre žene koje su pred vašom kancelarijom protestvovale protiv femicida?

Ja razumem vašu emociju prema nama i vaše nepoštovanje nas kao vaših političkih protivnika i da vi ne želite da razgovarate sa nama, ali zašto niste razgovarali sa tim ženama? Zašto neke od njih niste pozvali na razgovor? Zašto niste o njihovim zahtevima razgovarali? Zašto niste sproveli nešto od toga? Zašto niste ispunili obećanje koje ste i vi predsednik države dali roditeljima škole „Vladislav Ribnikar“?

Da li je tu gospodin Gašić? Nije. Možete vi da nam odgovorite, pošto ste vi pošto ste vi obećali, obećali ste da ćete ispuniti svih sedam zahteva. Ja vas sada pitam kako se zove osoba čija je odgovornost utvrđena i kako se zove osoba koja je sankcionisana zbog toga što je u javnost procureo snimak, odnosno fotografija spiska koji je maloletni ubica napravio na kom su imena i prezimena dece koja su tog dana trebala da budu likvidirana u toj školi? Ta deca i njihovi roditelji su iz medija saznali da su bili na spisku za odstrel. Ta slika je procurela iz istrage. Da li je neko zbog toga snosio odgovornost? Zbog čega ste obećali roditeljima nešto što na kraju nećete da ispunite?

Sada dolazimo u situaciju da u celoj ovoj društvenoj krizi, i političkoj i svakoj drugoj, imate dva odgovora na sve ovo. Prvi odgovor jeste kontra miting kao odgovor na miran i dostojanstven skup građana protiv nasilja.

Vi na to imate pravo, ja vam to ne sporim. Vi imate pravo na taj kontra miting. To nije dobro za ovo zemlju, nije dobro za ovo društvo, ali vi to pravo imate. Ali, postoje neke stvari na koje nemate pravo.

Vi nemate pravo da zloupotrebljavate javna preduzeća i da ljude koji su na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ljudima koji su zaposleni na određeno vreme primoravate da dolaze na te skupove. Nemate pravo da zadržavate one ljude koji dođu na te skupove, da ih sprečavate da odu, kao što se desilo u Pančevu. Dakle, ne govorim ni o čemu što se nije desilo. Desilo se u Pančevu, imate snimak. Vaši aktivnosti su se protiv toga bunili.

Nema pravo generalni sekretar Vlade, Novak Nedić, da regrutuje kriminalce, batinaše i huligane da prete poljoprivrednicima koji protestuju. Nemate pravo da otkazujete ekskurzije deci u Srbiji da biste imali dovoljno autobusa da dovedete sve te ljude da kliču vođi. Nemate pravo na te stvari.

Onda, ne samo da to radite, onda vi dolazite sa vrhunskim političkim rešenjem koje predstavlja, u stvari, vrhunac vaše političke neodgovornosti, a to je da kažete – pa hajmo u ovakvim uslovima na izbore, u ovakvim okolnostima.

Svakog dana u Srbiji brojimo mrtve. Svakog dana imamo da je neko ubio ženu, da je neko ubio drugog mladića, da je juče dete od 13 godina nožem izbolo drugu mladu osobu. Ljudi se plaše da uđu na portale, jer ne znaju kakva će tragedija da ih zadesi, u ovakvim okolnostima. pa, šta je poenta tih izbora?

Jel poenta tih izbora da se poubijamo? Sa ovakvim medijima? Da damo „Pinku“ još jednu šansu da sprovodi kampanju dehumanizacije nekoga od političkih protivnika, pa da gledamo u kuglu da li će se pojaviti neko ko će tu kampanju dovršiti sa šest metaka u leđa? Jel to ideja? Jel to rade odgovorne vlasti i odgovorni ljudi?

Da, možemo da idemo na izbore, ali kada se stanje u ovoj zemlji unormali, kada se stanje u ovom društvu unormali, kad počnemo da razgovaramo kao normalni, civilizovani ljudi, kad budemo imali medije, a ne profesionalne trovačnice.

Odmah da vam kažem – građani koji su izašli napolje, oni nisu izašli da bi bilo ko od nas dobio jedan ili dva mandata više. Ja sam toga svestan. Oni su izašli zato što se bore za sistemske promene u ovom društvu. I oni će se za to izboriti. Vi kao predsednica Vlade, vi kao predstavnici vlasti možete u tome da im pomognete, ako imate znanje i savesti, ali u tome nećete moći da ih sprečite.

Građani su odlučni da posle ovoga ovako dalje više neće moći da funkcioniše i da izgleda sve to.

Zahvaljujem predsedavajući.

Danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne tačke dnevnog reda. Jedna od njih jeste izbor istaknutih pravnika čime se dovršava jedan proces koji je započet usvajanjem ustavnih reformi i usvajanjem seta pravosudnih zakona. Evo sada biramo nosioce funkcija u Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva. Načelna ideja celog tog procesa je da se ojača nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.

Međutim, ono što je činjenica jeste da će sutrašnjim izborom da se cementira politički uticaj na pravosuđe u Srbiji. Lepo je što će ljudima koji će sutra biti izabrani zakonskim tekstom biti ukazana čast da budu istaknuti pravnici, ali suština je u tome što će njihov politički zadatak biti da budu politički komesari koji će u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva zastupati političku volju one većine koja će ih na tu funkciju i postaviti.

Kada je reč o samim kandidatima ja ne želim da ulazim u raspravu o njihovoj stručnosti. Svi kandidati apsolutno ispunjavaju taj uslov. Učestvovao sam na javnoj raspravi i ne želim da o tome uopšte debatujem.

Međutim, postoji jedna druga stvar, jedan drugi parametar koji će suštinski uticati na to da li će oni svoj posao obavljati onako kako bi trebalo, a to je pitanje dostojnosti za tu funkciju.

Zbog toga sam svim kandidatima postavio ista pitanja. Prvo pitanje je bilo – da li su i kako reagovali kada je u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine u Beogradu u Savamali srušen pravni sistem Republike Srbije? Da li su iskoristili tu šansu da se tada kao učeni pravnici istaknu i da dignu svoj glas protiv bahatosti, protiv samovolje, protiv toga što su neki ljudi stavili fantomke na glavu, seli u bagere i rešili da protivpravno bez ijednog javnog ovlašćenja sruše 12 objekata, da liše slobode čoveka koji je tamo radio kao čuvar, koji je nedugo zatim i preminuo? Nijednu reakciju od njih nismo čuli. Onda sam im postavio drugo pitanje – da li kao pravnici i šta kao pravnici mogu da kažu o svim sudskim procesima koji su kasnije vođeni i o tome što je samo jedan sudski proces dobio svoj epilog iako je sadašnji predsednik države, a tadašnji predsednik Vlade eksplicitno rekao da je za slučaj Savamala krivicu snose kompletni idioti iz vrha gradske vlasti?

U sudskom postupku imamo jednu presudu donetu na bazi sporazuma o priznanju krivice šefa smene beogradske policije. Odgovore koje sam tom prilikom dobio, odnosno koje nisam dobio pokazuju da većina kandidata nije položila ispit dostojnosti, ali jeste položila ispit političke podobnosti onoj većini čije glasove sutra očekuju da bi se našli na tom mestu i ja im unapred čestitam imenovanje na te funkcije. Njima, njihovim porodicama, njihovom okruženju će sutra, tj. od sutra život biti bolji, ali građani Srbije sa tim nemaju ništa. Oni od sutra neće živeti ni u pravednijoj, ni u srećnijoj, ni u sigurnijoj Srbiji.

Znate, gospodo, to je problem što smo propustili još jednu šansu da uradimo nešto dobro za svoje sugrađane.

Druga tačka koja je takođe, ja bi rekao, možda čak i važnija, a koja je nepravedno bila zapostavljena u javnosti i gde je još jedna velika šansa propuštena tiče se izbora Zaštitnika građana. Zaštitnik građana je institucionalna savet ovog društva. To je čovek koji može da koristi autoritet svoje funkcije da javno ukaže kada nosioci vlasti rade nešto što predstavlja društvenu anomaliju, nešto što podriva nivo dostignutih ljudskih prava u državi Srbiji.

Zoran Pašalić, koji će bez sumnje biti izabran na tu funkciju je prethodnih šest godina imao priliku da bude institucionalna savet ovog društva. Šest godina je svakog dana propuštao šansu da dokaže da je dostojan da se ponovo nađe na toj funkciji.

To je čovek koji je prećutao kada su građani Šapca bili brutalno prebijani na mostu, zato što su protestvovali, tražili da se poštuje njihovo ustavno pravo na zdravu životnu sredinu, a bili su prebijani od strane vrlo dobro poznatih lica, od strane lica koja su došli automobilima, koji su u vlasništvu Gradske uprave grada Šapca, dok je policija stajala sa strane, prstom nisu mrdnuli da zaštite ljude koji dobijaju batine na tom mostu.

Zoranu Pašaliću je trebalo 11 meseci da zaključi da je postupanje policije bilo nesavesno i zakasnelo. E, baš takav je bio njegov mandat. Zoran Pašalić je čovek koji je mislio da ne treba da reaguje, kada komandir Policijske uprave Savskog Venca gura preko bankine na Gazeli građanku koja je takođe protestvovala tražeći da se poštuje njeno ustavno pravo.

Cela zemlja je videla taj snimak. Samo Zoran Pašalić nije mogao da reaguje zato što nije dobio nikakav predmet i nije dobio nikakvu pritužbu. Zoran Pašalić je čovek kome je trebalo 14 meseci i da reaguje na snimke brutalnog nasilja nad protestantima u julu 2020. godine.

Zoran Pašalić je čovek koji ni jednom rečju nije protestvovao kada je povučen Nacrt zakona o istopolnim partnerstvima kada je predsednik države rekao da mu se to ne sviđa i da zbog toga neki ljudi koji su drugačije seksualne orjentacije ne mogu da budu ravnopravni članovi ovog društva.

Gospodin Pašalić nikada nije stao u odbrani organizacije civilnog društva, pojedinaca i novinara koji su bili optuženi da finansiraju terorizam i da peru novac, što se kasnije pokazalo kao netačno. Ni jednu jedinu reč nije rekao.

Zoran Pašalić je čovek koji apsolutno nijednom nije reagovao kada je gradonačelnik Beograda pretio novinaru da će mu iščupati srce, kada je jedan novinar relociran zato što je ugrožena bezbednost njegova i njegove porodice. Kada su slobodni mediji i pošteni novinari svakodnevno meta napada najviših nosilaca državnih funkcija u Republici Srbiji. Čovek je rekao – ja sam napravio neku zvaničnu statistiku u bazu podataka o svim napadima. To je čovek koji nijednom nije reagovao, nije pokrenuo postupak da se ispita tačnost, tvrdnji BIRNA da je tokom pandemije korona virusa došlo do lažiranja podataka o broju preminulih. Tu tvrdnju su izneli na osnovu uvida u zvanične podatke informacionog sistema Kovid 19 i upoređivali sa podacima koji su građanima javno predstavljeni tokom govora nosilaca javne vlasti. Nikada taj postupak nije pokrenuo.

To je čovek koji na početku svog mandata nije reagovao kada se država Srbija žestoko obrukala, kada smo izručili kurdskog aktivistu Dževdeta Ajaza Turskoj, iako je Komitet UN upozorio Srbiju da bi takav čin tog čoveka doveo u neposrednu životnu opasnost. Srbija se o to oglušila, Zaštitnik građana se o to oglušio. To je čovek isto tako nije reagovao kada je aktuelni direktor BIA, a tadašnji ministar policije svom ruskom kolegi u Moskvi na noge nosio snimke prisluškivanih razgovora ruskog opozicionara koji je sada osuđen na 25 zatvora i je čiji život takođe neposredno doveden u opasnost. Taj čovek je nas obrukao za sva vremena.

E, znate taj čovek će u narednih osam godina biti Zaštitnik građana. I taj čovek posle šest godina svoje funkcije nema podršku ni jedne organizacije civilnog društva, ni jednog stručnog udruženja, ni jednog istaknutog pojedinca, ni jedne opozicione poslaničke grupe.

Taj čovek ima podršku samo predsednika vlasti, one vlasti čiji je rad on navodno kontrolisao u prethodnih šest godina i koje će navodno da kontroliše u narednih osam godina. Pa da li se vi šalite sa nama?

Vi stvarno mislite da će neko da poveruje da će taj čovek svoj posao da obavlja pošteno? Znate taj čovek će do 2031. godine obavljati tu funkciju i moći da utiče ili da ne utiče na nivo dostignutih prava u Srbiji.

Pogledajte ovo, pogledajte dokumenta UN. Ljudi su proklamovali ciljeve za 2030. godinu na nivou sveta bez ratova, sveta bez gladi. Nauka nam govori o tome da ćemo imati leteće automobile, da ćemo imati vakcinu protiv raka. Govori se o kolonizaciji Marsa, a mi ćemo 2030. godinu dočekati sa sedamdeset dvogodišnjim Zoranom Pašalićem, kao Zaštitnikom građana koji jednako neće raditi ništa, kao što nije radio ni prethodnih šest godina. E to je ono koliko ste vi srozali ambicije ovog društva i ambicije ove države. Koliko god vas preovlađuje želja da budete potpuno beskorisni. Koliko je kod vas izgubljena svaka ambicija da kao vlast postanete bolji? Koliko ne razumete da nezavisne institucije i pojedinci sa integritetom možda slabe vlast u političkom smislu, ali je čine boljom. Teraju je da budu prijemčljivija i boja za građana, da je to pozitivna stvar za svaku vlast, da neka vrsta konkurencije mora da postoji, da mora da postoji neki zaštitnik građana koji će mnogo da vas nervira. Svaki put kada rešite nešto da uradite, da morate da razmišljate da li će taj čovek sutra da vam skoči na kičmu zato što nešto niste ispoštovali, jer tako i vašu vlast činimo boljom.

Jasno je da je vaša ambicija jedino da pokušate da usporite, da ublažite i da amortizujete politički pad koji je sasvim neminovan u narednim godinama. Zbog toga birate Zorana Pašalića, zbog toga imate Grčića, zbog toga imate Čučkovića, Šapića. Zbog toga imate svoje istaknute pravnike koji su se istakli ćutanjem u najkritičnijim situacijama. Zbog toga se okružujete onim ljudima koji su tu i koji su spremni da učine sve kako bi vama pomogli u očuvanju i produženju vaše vlasti, koliko god je moguće.

Samo jednu stvar da vam naglasim, uopšte ne želim da kukam zbog toga. Što se mene tiče, samo nastavite tim putem. Ako imate još neke partijske kadrove, nestručne, nekvalifikovane, molim vas što pre ih postavljajte na što je moguće viša i što odgovornija mesta, samo ćete povećati broj građana koji na to ne pristaju, koji ne misle da je državi Srbiji i građanima Srbije, koji ne misle da smo mi kao narod išta manje vrednih od drugih, koji ne misle da je naša sudbina da budemo margina Evrope, koji su spremni da se tome suprotstave. Znate, neće svi otići iz ove zemlje. Neki ćemo i ostati da se borimo ovde za ono u šta verujemo, a to je da nismo osuđeni na propast, da nismo osuđeni na negativnu selekciju, da nismo osuđeni da najgori upravljaju, da najgori vladaju, da nismo osuđeni da budemo evropska margina i da možemo da se izborimo za jednu normalnu, dostojanstveniju i evropsku Srbiju, Srbiju kakva treba da bude u 21. veku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici nezavisnih institucija, u prvom redu obraćam se vama večeras. Verujem da ste obavešteni da su danas u Beogradu održana dva protesta. Jedan je bio održan u 12,00 časova ispred zgrade Vlade Republike Srbije, protest podrške tužiteljkama koje su bez svoje volje premeštene sa svojih radnih mesta, čiji su predmeti oduzeti, iako su istraživale slučajeve korupcije u EPS-u.

Verujem da znate da je drugi protest održan u 13,00 časova na istom mestu, gde su se hrabre žene borile protiv femicida. Osam femicida je do sada izvršeno u Srbiji za samo dva meseca. Prethodne godine ih je bilo 27. Godine 2021. ih je bilo 20. Tamo vam je bilo mesto danas. Morali ste da budete na tom mestu. Morali ste zato što se na tom mestu radilo o nekim temama koje su daleko važnije i daleko urgentnije od svega onoga što ovde slušate ceo dan i svega što ste vi rekli i što ste mogli da čujete od cele ove rasprave i ovog haosa koji i dalje traje od predstavnika vladajuće većine, koji ni na ovakve teme ne mogu da prećute. Morali ste da budete tamo. Ako ništa, morali ste makar da izađete ispred zgrade onda kada su vam došli ispred Narodne skupštine zato što je to bilo izuzetno važno.

Ja nemam vremena da sed osvrnem na sve izveštaje koje ste nam podneli, ali ću se baviti…

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Ja se izvinjavam, predsedniče, da li možete da opomenete svog kolegu ili da prestanemo?

Da ne vičem na ljude, prosto nije…

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)

Dobro Milenko, čoveče, stani malo. Stani brate, ne pričam ti ja ništa, zaustavi se.

(Milenko Jovanov: Neću da stanem.)

Ja bih se osvrnuo na Izveštaj koji je podneo Zaštitnik građana za 2021. godinu, iako je danas 2023. kao jedan od indikatora uspešnosti svog rada pominjete povećano interesovanje medija za izveštavanje o aktivnostima Zaštitnika građana.

To je u redu, ja vas moram da obavestim o jednoj stvari. Vi niste PR Agencije, vi ste Zaštitnik građana i merilo uspešnosti vašeg rada jeste u kojoj meri je dostignut neki nivo poštovanja prava najobespravljenijih grupama u Srbiji. To je jedini kriterijum prema kome vi možete da merite koliko ste vi bili uspešni.

Koliko ste bili uspešni sada ćemo videti kroz analizu poštovanja prava određenih ugroženih kategorija. Evo, recimo, počećemo od LGBT grupacije. U izveštaju piše da ste aktivno učestvovali u radnoj grupi koja je izradila nacrt Zakona o istopolnim partnerstvima. I to je zaista lepo sa vaše strane i to je aktivnost koju ja podržavam. Ali ste još aktivniji ćutali kada je taj predlog povučen iz procedure i vi i Gordana Čomić.

Vaša odgovornost, vaša politička i društvena odgovornost je bila da u tom trenutku budete najglasniji u ovoj zemlji i ja ako treba da se povučete sa tih funkcija zato što nekim ljudima u ovoj zemlji nije omogućeno da budu tretirani kao i svi drugi građani i da budu ravnopravni i da se njihova prava u punoj meri poštuju. Tada nije bilo povećanog interesovanja medija za taj vaš stav, zato što je u javnosti taj stav uglavnom izostajao, jer ste birali da se prilagodite većini koja se protivila usvajanju tog zakona na čelu sa predsednikom države.

Takođe, ste ćutali kada se 2020. godine sprovodio svojevrsni eksperiment nad najstarijim građanima u Srbiji koji su terani da kao vampiri u tri, četiri sata ujutru idu u prodavnice da bi kupili sebi namirnice za život i tada ste takođe ćutali. Ćutali ste i kada su mnogi građani gubili pravo na socijalnu pomoć zbog veoma nemuštog definisanja još goreg sprovođenja Zakona o socijalnoj karti.

Onda najgori deo koji sledi ovde tiče se građanskih i političkih prava gde vi kažete, citiram – tokom proteklog perioda unapređeno je postupanje MUP-a. Vi ste to rekli na izmaku godine kada su u Šapcu građani Šapca bili tučeni od strane kriminalaca koji su vozili službene automobile dok su pripadnici MUP to nemo posmatrali, stajajući nekoliko metara daleko odatle.

Šta je tu tačno napredak? Jedini napredak koji ja vidim ovde, gospodine Pašaliću, jeste napredak da su godinu i po dana pre toga pred ovom istom Skupštinom ti isti pripadnici MUP-a brutalno prebijali, a sada su samo gledali sa strane. Ne znam šta će biti sledeći napredak, da ih neće tući po glavi nego možda samo po nogama. To je ono što piše u ovom izveštaju.

Iako bismo na kraju najjednostavnije definisali vaš mandat na ovoj funkciji to je da ste vi, gospodine Pašaliću, bili najtiši kada je bilo najteže i da je najbolji momenat vašeg dosadašnjeg mandata taj što vam je mandat očigledno istekao i verovatno sledeći nećete ni dobiti.

Građani Srbije zaslužuju Zaštitnika građana koji ima više integriteta, koji ima hrabrosti da izađe javno i koga će se ostali ministri i državni službenici plašiti. Ja sad pitam vas, ostale ministre, da li se neko plaši gospodina Pašalića? Jel vam stoji negde u malom mozgu kada nešto radite da ima tamo neki Zaštitnik građana pa će mi skočiti za vrat, nakačiće mi se na kičmu ako uradim nešto loše? Nema, gospodine Pašaliću. Vas se ovde niko ne plaši. Vi ste svima poželjni. Vas ovde niko nije ni napao. Ne možete da budete Zaštitnik građana a da se svima dopadate, pogotovo ne da se dopadate vlasti. Vlast mora da vas toleriše jer je to demokratska tekovina, ali ne sme da vas voli. Mora da vas se plaši. Vi to niste uspeli do sad da uradite. Ja ne sumnjam da ste vi imali dobre namere. Ja nemam ništa protiv vas lično. Vi ste možda sjajan čovek. Vi ste možda veoma odan prijatelj. Vi ste možda veoma duhovit čovek. Vi ste možda najpoštenije što mislite i znate radili. Uopšte ne želim da ulazim u vaše motive, ali ono što je činjenica jeste da vi niste odgovorili pozicija na kojoj ste se nalazili, a imali ste veliku moć. Ona nije velika po slovu zakona kada je reč o nadležnostima. Vi ne možete da kažnjavate ljude i naravno da ne možete jer biste onda bili iznad zakona, iznad ostalih institucija.

Onda kada ste mogli da koristite svoju reč u javnom nastupu, kada ste mogli da koristite i vaš lični i integritet vaše funkcije i kada je to zaista bilo potrebno ovoj zemlji vi to niste uradili, ne u svim slučajevima, ali u onim slučajevima koji su bili politički osetljivi. Birali ste, kao što ste danas u jednom trenutku rekli, da procenite da je efikasnije da u datom trenutku ne reagujete. To je nešto što je nedopustivo za bilo koga ko će sutra biti na poziciji na kojoj ste se vi do danas nalazili ili na kojoj ćete se nalaziti još neko vreme. Hvala. Znam da sam prekoračio vreme. Hvala na toleranciji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nažalost, ministarka je napustila zasedanje. U istovetnom je tekstu.

(Miodrag Gavrilović: Što ste preskočili Gajića, molim vas? On je sve vreme prijavljen.)

Zahvaljujem.

Konkretan amandman se odnosi na način izbora članova Visokog saveta tužilaštva iz reda nosilaca javnotužilačkih funkcija. Dakle, predlaže se uvođenje glasačkog sistema po principu - svi za sve.

Nažalost, ministarka je napustila zasedanje, isto kao što nije bila ni na javnom slušanju, ali njen saradnik je na tom javnom slušanju bio i mogli ste da primetite i da čujete da su svi diskutanti koji su učestvovali u toj debati, a dolaze upravo iz reda javnih tužilaca i njihovih relevantnih udruženja, podržali taj predlog, jer se ovim zakonskim tekstom koji se pred nama nalazi narušava jednakost vrednovanja glasa javnih tužilaca, odnosno nosilaca javnotužilačkih funkcija, imajući u vidu da će 12 članova tj. 12 tužilaca iz Vrhovnog javnog tužilaštva glasati za jednog člana Saveta, dok će više stotina tužilaca osnovnog ranga glasati samo za dva člana tog Saveta.

Obrazloženje koje ste dali na sajtu je prilično zanimljivo zato što vi kažete da, ukoliko bi se ovaj sistem, onda onaj tužilac koga bi izabrali predstavnici iz Vrhovnog javnog tužilaštva nikada ne bi mogao da bude član Visokog saveta sudstva zato što bi oni bili nadglasani od stane javnih tužilaca osnovnog ranga.

Moje pitanje vama i tada, a i sada jeste – na osnovu čega ste vi stekli mogućnost predviđanje budućnosti ukoliko je glasanje tajno, da znate da sasvim sigurno nosioci javnotužilačkih funkcija osnovnog nivoa neće imati identično mišljenje, kao njihove kolege iz Vrhovnog javnog tužilaštva?

Samo bih rekao, znam da sam prekoračio vreme, da u skladu sa ovim amandmanom i narednih pet naših podrazumevaju usklađivanje zakonskog teksta, pa ih dalje neću obrazlagati. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reč je o amandmanu koji je još u toku javne rasprave napisan od strane CEPRIS-a. Koliko možemo da primetimo u Predlogu teksta koji se nalazi pred nama, delimično je usvojen, u delu koji se tiče toga da je sudija nezavisan u vršenju sudijske funkcije, uopšte, ne samo u odlučivanju i donošenju presuda. Međutim, ostao je onaj drugi deo koji, po meni, ne baš iz poznatih razloga, želeo bih čisto da čujem objašnjenje, nije usvojen, a to je da se precizira hijerarhija prava na osnovu kojeg sudija donosi svoje odluke, a to je da se nakon Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona i potvrđenih međunarodnih ugovora utvrdi da sudija da svoje odluke donosi na osnovu prakse međunarodnih tela koje nadziru primenu međunarodnih standarda ljudskih prava.

Smatram da je osim nekog tehničkog preciziranja ove odredbe to izuzetno važno, imajući u vidu da je Srbija kao država član, to jest kandidat za članstvo u EU da učestvujemo u radu mnogih međunarodnih tela i da, prosto, nas ne obavezuju samo pravila međunarodnog prava, već i određena sudska praksa i praksa koja se u tim delovima primenjuje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Samo bih na početku morao sa žaljenjem da konstatujem da, nažalost, gospođo Popović, vi i ja se ne razumemo, kao da ne živimo u istom vremenu i kao da nismo na istom mestu. Pitam vas malopre zbog čega nešto nije prihvaćeno i zbog čega nešto nije deo zakonskog teksta, odnosno deo predloga o kome danas razgovaramo i tražim od vas da mi objasnite zašto je to tako, a vi mi odgovarate tako što mi pročitate šta u Predlogu zakona piše. Ja to vidim, ne morate to da mi čitate, nego samo treba da kažete – ovaj predlog koji ste vi dali nije dobar iz razloga iz koga vi smatrate da nije dobar, a ne da mi pročitate nešto što mogu da vidim i sam. Tu mi ne treba vaša pomoć.

Kada je reč o ovom amandmanu, radi se o jednom dvostrukom usklađivanju sa tekstom Ustava. U jednom delu, koji je manje sporan, tiče se garancija da u slučaju premeštaja, odnosno privremenog upućivanja sudije u sud nižeg stepena, da mu se garantuje plata, odnosno zarada koju je imao u sudu iz koga se premešta, odnosno upućuje, što jeste predviđeno Ustavom. Mislim da bi moglo tehnički da se dopuni i u samom zakonu i da se ta odredba uskladi.

Ono što je problematičnije jeste pitanje premeštaja, odnosno upućivanje sudije u druge državne organe, Visoki savet sudstva, u međunarodne organizacije, u Pravosudnu akademiju. Dakle, ta odredba koja se nalazi u ovom Predlogu zakona nije usklađena sa Ustavom. Ustav u članu 147. jasno kaže da sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši u sudu u kome je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, osim u slučaju predviđenim Ustavom.

Dakle, Ustav ne daje mogućnost da zakon dalje razrađuje ustavnu odredbu na način koji je suprotan sa ovim rešenjem, niti mu daje diskreciono ovlašćenje na koji način će zakonodavac tu materiju da uradi.

Dakle, on što je Ustavom predviđeno ne može na drugačiji način zakonom dalje razrađivati. I zato ovaj amandman…

Zahvaljujem.

Drago mi je da se ministarka vratila sa tako važnog sastanka.

Sećam se kada smo imali u Ministarstvu pravde prvi sastanak sa predstavnicima Venecijanske komisije, vi ste došli nakon toga da se javite i predstavnicima opozicije, što je kulturno i učtivo sa vaše strane, i rekli ste – hvala vam što ste došli na sastanak sa Venecijanskom komisijom. Ja sam vam tada odgovorio da bih ja došao vrlo rado i na sastanak sa Ministarstvom pravde i da bih se takvom pozivu uvek odazvao, jer smatram da poslanička obaveza nije da radi samo ono što mu je prijatno, već i da učestvuje u svim tim procesima. Nažalost, taj poziv nikada nije usledio.

Prva prilika kada smo mogli da razmenimo argumente bila je na tom javnom slušanju u Beogradu. Ja sam na tom javnom slušanju učestvovao. Ja sam i govorio, ali sam pre svega slušao. Vi ste uglavnom govorili, tj. slušali ste sebe i napustili ste i obrazložili ste zbog čega, ali zaista mislim da ste mogli, to jest da je makar i to slušanje moglo da se održi neki drugi dan, da je bilo važno da budete tu ne da biste čuli mene ili druge poslanike, jer to ćete čuti u plenumu, već da biste čuli reč struke koja je bila prilično ujedinjena oko nekih tema i čije ste predloge olako odbacili.

Pred nama se nalazi sada još jedna reforma pravosuđa. Ja mislim da u srpskom jeziku verovatno više ne postoji reč koja izaziva veću zebnju među građanima nego što je to reforma. To ih verovatno plaši više nego što ih je nekada plašila promaja. Dakle, niko živi više u ovoj zemlji ne veruju u neku reformu. Dakle, nakon reforme pravosuđa, mi sada imamo reformu reforme pravosuđa. Da li takav proces može da donese nešto dobro, ja nisam siguran.

Činjenica je da smo dobili prelaznu ocenu od Venecijanske komisije. Dakle, neću da poričem nešto što je prosto tako i to nakon višegodišnjeg međusobnog mrcvarenja. Dakle, ovaj proces traje godinama unazad i mi sada možemo to naše dugo putovanje u Evropu da kažemo da smo jednu etapu prešli, koliko-toliko, uspešno.Ali, prelazna ocena je ocena šest. Ako je neko time zadovoljan, to je u redu, to je lično pravo svakog pojedinca, ali ja duboko verujem da država Srbija ima dovoljno ljudi, dovoljno kvaliteta i dovoljno znanja da dobije desetke, a ne da dobija konstantno šestice.

Zašto smo mi, između ostalog, dobili tu ocenu šest? Ja bih rekao i zbog načina na koji ste upravo vi postupali u toku celog ovog procesa. Vi ste iskoristili svoje zakonsko diskreciono pravo, svoje ovlašćenje da formirate radnu grupu prema nekim kriterijumima za koje ste vi smatrali da su ispravni, pa tako, recimo, u radnoj grupi nije bilo predstavnika Advokatske komore Beograda, iz Srbije, nije bilo predstavnika određenih organizacija civilnog društva zato što ste vi ustanovili da nije prirodno da se nalaze u toj radnoj grupi ukoliko su se u prethodnoj fazi protivili ustavnim promenama i ukoliko su pozivali građane da na referendumu glasaju protiv predloženih ustavnih promena, kao da oni samim tim gube pravo da kasnije učestvuju u što boljoj redakciji zakona koji će kasnije obeležiti živote svih nas.

S tim u vezi vas pitam, i to je ono što izaziva moju zebnju i sumnju kod mene, da kada je reč o instituciji istaknutih pravnika kaže se da za istaknutog pravnika ne može biti izabrana osoba koja je svojim javnim istupanjem ugrožavala nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Imajući u vidu da je osnovni motiv ovih ustavnih promena, kako ste vi rekli, upravo jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, da li to znači da neko od svih onih profesora pravnih fakulteta, od svih onih advokata, od svih onih advokata, od svih onih zaista uglednih pravnika će zbog toga biti diskvalifikovani, da će im biti onemogućeno da se nađe na toj funkciji, a da će za istaknute pravnike biti birani samo oni koji su se istakli u promociji ovih ustavnih promena?

Glavna teza predstavnika vladajuće većine jeste da se usvajanjem ovog seta zakona oni odriču uticaja na pravosuđe. Ja ne bih rekao da je to tačno. Mislim da se ovde, pre svega, radi o odricanju od odgovornosti na uticaj na pravosuđe, a taj uticaj će da ostane, taj uticaj je i dalje jak. Taj uticaj je čak i presudan u nekim segmentima. Između ostalog, to se vidi u sastavu Visokog saveta tužilaštva. Od 11 članova, šest članova Visokog saveta tužilaštva su lica koja su izabrana političkom voljom vladajuće većine. Među tih šest lica ste i vi. Danas vi, sutra neko drugi ko bude na toj funkciji i moje pitanje za vas jeste zbog čega se u tom zakonu odustalo od onog rešenja koje je implementiran u Zakonu o visokom savetu sudstva, gde ministra nadležnog za pravosuđe jednostavno nema?

Niste ni vi lično kao oličenje određene funkcije tu najproblematičniji. Najproblematičnija je koncetracija moći, koncentracija ovlašćenja u rukama jedne osobe koja se u Srbiji zove Zagorka Dolovac. Čuvena Zagorka Dolovac. Niko ne zna tačno zbog čega je ona čuvena, jer najmanje što smo u životu jeste da smo čuli njen glas, ali to je otprilike ona sila nevidljiva koja se nikad ne pojavljuje i nikada ništa ne rešava.

Zagorka Dolovac osim što sama učestvuje, što je sama član Visokog saveta tužilaštva, ona bira, učestvuje u biranju jednog člana Saveta iz reda nosilaca javno-tužilačke funkcije, zatim učestvuje u formiranju komisija koje će odlučivati o prigovorima protiv obaveznog uputstva, o prigovorima protiv rešenja o supstituciji i devoluciji i ona je jedan od pet članova komisije koja će birati istaknute pravnike ukoliko se ne postigne, a znate i sami da se neće postići dvotrećinska većina u Skupštini i da će se opet u tom krugu od pet ljudi, od kojih su svih pet izabrani političkom voljom vladajuće većine, oni birati tih osam istaknutih pravnika. Pritom, od tih pet ljudi među njima je i jedan čovek koji se na toj funkciji sada šest i više meseci nalazi protivzakonito. Reč je o Zaštitniku građana kome je u julu prošle godine istekao mandat i to je direktno poruka i vama, gospodine predsedniče Narodne skupštine, koji sedam meseci izbegavate da uradite svojou zakosnku dužnost, da objavite taj javni poziv.

Kada je reč o samom ovom paketu zakona, nije ovde samo suština u tekstu ovih zakonskih rešenja. Uvek je najvažniji politički kontekst u kom se ta rešenja kreiraju. Taj kontekst, naravno, zavisi od pravne i političke kulture koja, nažalost, u Srbiji nije na visokom nivou. Zašto je to tako? To je pitanje za sve političke aktere. Svi mi snosimo deo odgovornosti za to. Što više moći u rukama imate, to više i odgovornosti za kreiranje tog političkog konteksta imate.

Ja ću vam dati jednostavan primer kako se taj tekst i kontekst razlikuju. Tekst zakona zabranjuje neprimeren uticaj na sudije i na nosioce javnotužilačkih funkcija. Da li treba da piše neprimeren ili svaki uticaj, to je nešto o čemu može da se razmatra, ali jasna je namera zakonodavca da se to zabrani. Međutim, da li je jasna namera svi nosilaca pravosudnih funkcija da se to, zaista, u praksi ne dešava.

Podsetiću vas da ni vi lično, niti vrhovni javni tužilac, niti bilo ko u ovoj zemlji od nosilaca sudskih funkcija nije reagovao na to kada je optuženi u jednom predmetu intervjuisan dok je bio u kućnom pritvoru od strane svog advokata. Pri tome, nije ni to toliko čudno, advokat ga intervjuiše dok je postupak i dalje u toku, nije pravosnažno okončan. Razgovaraju o samom toku postupka, komentarišu radnje drugih učesnika u postupku, a pri tom sve vreme taj advokat i taj voditelj i predsednik Odbora za pravosuđe i tada član Visokog saveta sudstva, koji bira sudije, i tada član Državnog veća tužilaca, koji bira javne tužioce, i da se niko u ovoj zemlji nije zapitao da li je to neprimereni uticaj na pravosuđe.

Da li je neprimereni uticaj na pravosuđe kada predsednik države, komentarišući taj isti intervju dovodi u pitanje dužinu trajanja pritvora za okrivljenog u tom postupku i upoređuje sa nekim drugim slučajevima? Da li ste komentarisali, da li je neprimeren uticaj na rad pravosuđa ili možda čak ometanje pravde to kada u postupku zbog smrti Stanike Gligorijević tužilaštvo iz šest pokušaja ne može da dobije sporna dva minuta snimka sa naplatne rampe i da onda usred postupka predsednik države izađe i kaže – video sam snimak, nije Babić vozio? Kao da božjom rečju se ovde donose sudske odluke. Zbog čega predsednik države nije pozvan da svedoči u konkretnom slučaju?

Zašto, na primer, niste reagovali kada je jedan koalicionih partnera, klimavih koalicionih partnera, u jednoj od tih faza njihovih rasprava, u jednoj emisiji na „srećnoj televiziji“ rekao – kako on zna gde je bila čija glava u trenutku jedne saobraćajne nesreće, a u kojoj je poginula jedna osoba, ali nije, eto, da on sada nešto preti, nego on, eto, čisto tako zna? Interesuje me zašto nije ni pravosuđe to znalo? Zašto ste se vi pravili da ne znate da je to uticaj na pravosuđe, nedozvoljeni uticaj na pravosuđe?

Pomenulo se ovde više puta ta čuvena reforma za vreme prošle, prošle, prošle vlasti, iz one prethodne decenije, koja je zaista bila katastrofalna. Mislim da je to činjenica oko koje su se svi ovde složili. Pomenuto je da su se na sednicama opštinskog odbora birale sudije. To jeste ozbiljan skandal. Ko god je to uradio zaslužuje doživotnu diskvalifikaciju iz politike, da se nikada više ne bavi politikom ni u vlasti, ni u opoziciji, ni kao grupa građana.

Samo da vas podsetim da ste vi tu otišli korak dalje kao vladajuća većina. Vi niste birali sudije na opštinskim odborima. Vi ste izigravali sudije na opštinskim odborima. Vaši opštinski odbori su se izjašnjavali o tome da li je Nebojša Stefanović ugrozio svojim činjenjem ili nečinjenjem predsednika države i njegovu porodicu, pa su se redom odbori izjašnjavali da li je, ne građanin Nebojša Stefanović, nego ministar odbrane Nebojša Stefanović, član Saveta za nacionalnu bezbednost Nebojša Stefanović, to uradio. Dakle, vi prosto imate taj poriv da nezavisnost pravosuđa i onda kada to isto pravosuđe treba vas i vašeg predsednika da brani. Dakle, jednostavno ne možete da se otrgnete od te beneficije koju ste stekli koncentracijom ogromne količine moći u svojim rukama.

Da se vratimo na tu Venecijansku komisiju i prelaznu ocenu. Neka rešenja koja ste vi implementirali su sa teorijskog aspekta vrlo solidna i ja ih ne sporim, ali nažalost pravna teorija ne poznaje toliko dobra rešenja koja kada implementirate u loš politički pravni kontekst daju odlične rezultate. To je ono na čemu mora da se radi narednih godina i to je ono zbog čega mi, kao poslanička grupa, ne možemo da podržimo usvajanje ovih zakona, ali nemojte da brinete, vi ćete imati, naravno, većinu i imate većinu SNS.

Čuli smo od socijalista da će oni podržati ovu reformu, kao što su podržali i prethodnu reformu, kao što bi sutra podržali, koju sada kritikuju, svaku sledeću reformu, kao što bi izglasali reformu pravca kretanja Zemlje oko Sunca samo da se vlast u ovoj zemlji ne reformiše i da oni ostanu na tim pozicijama. Njihovu podršku ćete imati i nemojte da brinete zakoni će vam biti usvojeni. Zahvaljujem.

Ne mogu po amandmanu, nego po replici.

Zahvaljujem.

Gospođo Popović, ja sam vas veoma jasno pitao – zbog čega se prema predloženim zakonskim rešenjima sastav VST razlikuje u odnosu na sastav VSS? Dakle, to pitanje je bilo veoma jednostavno – zašto se nalazite u VST, a u VSS ne? To što vi meni odgovarate da ja imam pravo da mi se nešto sviđa ili da mi se nešto ne sviđa i da vi imate diskreciona ovlašćenja da odlučite kako god vi hoćete, mogli ste jednostavno da mi odgovorite i sa – može mi se. Takav je bio vaš pristup i vaš nastup da se on odslikava u rečenici – može mi se.

Imajući to u vidu, ja jedino mogu da zaključim to da vam je očigledno u interesu da tužilaštvo koje je rak rana našeg pravosuđa držite u potpunoj političkoj kontroli i vi i Zagorka Dolovac i vaša buduća četiri istaknuta pravnika, da imate potpunu kontrolu nad tim ko će da postupa ili ko neće da postupa, na koji način će da postupanja kroz davanje obaveznih uputstava i kroz komisiju koja će da odlučuje o prigovorima na ta uputstva kako biste bilo kakvi moguć sudski postupak isekli u njegovom korenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Evropa je defakto u ratu. Nema tolerisanja bilo kakvih iskakanja u političkom smislu. Plašim se da su geopolitičke okolnosti najlošije po nas u poslednjih 10 do 15 godina. Za to što nismo uveli sankcije Rusiji mi plaćamo cenu i to ne malu. Ja neću postaviti pitanje večeras ko je odgovoran što tu cenu plaćamo, smatram da je za to odgovoran onaj koji je ove izjave dao. To ste vi gospodine predsedniče, ali ću postaviti pitanje vama - za čiji račun mi tu cenu plaćamo? Šta je to što mi dobijamo da bi smo pristali na jednu ovakvu žrtvu?

Ako dobijamo samo to da vi možete sebe da poredite sa Obeliksom, a Srbiju da poredite sa malim galskim selom koje ponosno prkosi celoj Evropi i svetu, onda je ta cena suviše visoka.

Kad je reč o samom sporazumu, dva dana slušamo ovde ko je sve crvene linije treba iscrtati, koliko one treba da budu visoke i rigidne, kao da zaboravljamo da te linije koje su prepreka između Srba i Albanaca, između Balkanaca generalno na ovom području, kao da zaboravljamo da su one krvlju iscrtane prethodnih decenija i Srba i Albanaca i onih Albanaca koji su ubijani na Kosovu, pa kasnije hladnjačama njihovi leševi prevoženi po masovnim grobnicama u Srbiji, krvlju onih Srba koji su ubijani na Kosovu, čijim organima je trgovano od strane nekih Albanaca, krvlju onih mladića koji su poslati na Kosovo da brane najgoru deceniju u istoriji Srbije i koji se iz tih ratova nisu vraćali.

Bodrimo se ovde međusobno da što glasnije odbacimo neki sporazum, kao da ne znamo da će svaki sledeći koji nam se stavi pred nas biti i teži i gori, kao da nismo svesni da bi smo na taj način samo trampili budućnost još jedne generacije za komfor jedne političke elite da može sebi da da taj luksuz da ne prizna ono što je svima nama jasno, a to je da od 1999. godine države Srbije, nažalost, na području Kosova i Metohije ima sve manje, a da je danas gotovo nema uopšte.

Ono što je naša politička odgovornost, a vaša u prvom redu, jer ipak ste predsednik države, jeste da shvatimo da svet nije uvek pravedno mesto za život i da mnoge patnje kroz koje smo mi kao narod prolazili nemaju utemeljenje ni u međunarodnom pravu ni u pravdi, ali da mi u takvom svetu moramo da tražimo prijatelje i saveznike i to one moćne prijatelje i saveznike koji odlučujući utiču na političke procese na ovom podneblju.

Da, govorim o EU, SAD, šta god ko mislio o tome, jer u protivnom, mi možemo sutra doći u poziciju da tako izolovani i sami o pravima Srba na području Kosova i Metohije razgovaramo sa Kosovom koji je u Savetu Evrope, o crkvama i manastirima, njihovoj zaštiti razgovaramo sa Kosovom koji je deo UNESKO, da o bezbednosti Srba razgovaramo sa NATO članicama, a da mi budemo sami izolovani.

To su političke posledice koje bi svi osećali i koje su realne. Sve ostalo su emocije na šta građani imaju pravo, ali nosioci odlika taj luksuz nemaju.

(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)