PAVLE GRBOVIĆ

Stranka slobode i pravde

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Pavle Grbović prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 23. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu zamenik je predsednika poslaničke grupe UJEDINjENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA. Zamenik je predsednika i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i zamenik člana Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

BIOGRAFIJA

Rođen 19.11.1993. godine u Beogradu. U Beogradu završio osnovnu i srednju školu. 2012. godine upisao Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao 2016. godine, a zatim upisao master studije na istom fakultetu.

Od 2018. do 2022. godne bio je odbornik u Skupštini grada Beograda.

Član je Pokreta slobodnih građana od avgusta 2017. godine. U okviru pokreta obavljao funkcije koordinatora medijskog tima, sekretara i člana Izvršnog odbora i sekretara Predsedništva.

Predsednik je Pokreta slobodnih građana.
Poslednji put ažurirano: 06.11.2022, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem generalnom sekretarijatu predsednika republike i predsedniku republike. Mislim da bi bilo dobro da dobijemo zvanični odgovor da ne bismo imali ovakve nejasnoće, da li i šta je potpisano u Tirani? Odnosno, da li se Srbija pridružila zajedničkoj Deklaraciji o usklađivanju spoljne politike sa spoljnom politikom EU?

Članstvo u EU je strateško opredeljenje Republike Srbije i svaki korak koji tome doprinosi je korak u pozitivnom pravcu. Ukoliko je neko odlučio da od tog puta odustane, bilo bi najpre politički pošteno da dođe ovde u Skupštinu, da o tome razmatramo i da se onda usvoji neka zvanična deklaracija i zvanična pozicija Srbije koja je suprotna toj koja je trenutno na snazi.

Dakle, bilo bi dobro da o tome ne saznajemo iz medija, da ne dobijamo protivrečne informacije, nego da dobijemo informaciju koja je jedino tačna i kompletna.

Drugo pitanje jeste namenjeno predsednici Vlade Ani Brnabić, kojim kriterijumima se vodila kada je za direktora BIA predložila Aleksandra Vulina? Reč je o čoveku čije političke izjave i politički akti sada kada dođe na mesto na kome se našao mogu u značajnoj meri da ugroze saradnju sa međunarodnim i sa stranim informativnim agencijama i policijama i sa zemljama EU i sa zemljama SAD, pa bih u tom kontekstu želeo da upitam i određene ministre kako su po tom predlogu glasali?

Na primer, kako je glasala ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, da li je podržala imenovanje čoveka koji je više puta u svojstvu ministra rekao da Srbija treba da odustane od EU?

Interesuje me kako je glasao ministar Marko Blagojević, imajući u vidu da je Aleksandar Vulin kao ministar unutrašnjih poslova 2020. godine na sastanku sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije radio na formiranju radne grupe za sprečavanje obojenih revolucija? Čisto da bi se znalo šta je zadatak te radne grupe, jeste sprečavanje svakog vida opozicionog delovanja, svakog vida društvenog bunta u Srbiji, sprečavanje svakog vida rada civilnog sektora u Srbiji.

Nakon tog sastanka podsetiću vas da je više od 50 organizacija civilnog društva i pojedinaca se našlo na udaru Uprave za sprečavanje i pranje novca, gde su bili optuženi da peru novac, pa bih pitao ministar Blagojevića koji je potekao iz tog sektora, da li je glasao za imenovanje Aleksandra Vulina i kako može posle svega toga da pogleda u oči svojim dojučerašnjim kolegama? Dakle, on je čovek iz tog sektora došao.

Takođe bih pitao predsednicu Vlade, pošto je rekla da nije bila upoznata sa formiranjem te radne grupe, da li se u međuvremenu upoznala i da li je to imala u vidu kada je Aleksandra Vulina predložila na mesto na kome se on danas nalazi?

Zaista razumem i koalicione dogovore i deljenje koalicionog plena, to je sve u redu, ali zaista mislim da su mogli da ga stave na neko manje osetljivo mesto koje neće ugroziti našu saradnju sa polovinom sveta.

Takođe bih želeo da pitam i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da razreši jednu dilemu koja se pojavila, koju smo dobili sa strane, konkretno iz Španije. Pojavili su se određeni navodi da u Srbiji, odnosno u Beogradu, baš kao i u Madridu postoje ilegalne kineske policijske stanice. To je jedno bezbednosno veoma interesantno pitanje, jer bi to značilo da ukoliko one postoje, da je suverenitet Srbije na teritoriji našoj ozbiljno ugrožen.

Jedino što smo od ministarstva do sada čuli jeste da oni te informacije nemaju. Prosto mislim da to nije dovoljno, MUP i BIA moraju da izađu sa egzaktnim podacima da li te stanice postoje ili ne postoje, sa proverljivim i tačnim činjenicama i da sa tim upoznaju javnost da građani Srbije ne bi živeli u strahu. Prosto moramo da imamo u vidu da u Srbiji, odnosno u Beogradu već imamo više od 2.000 kamera za elektronsko prepoznavanje lica čiji je vlasnik, odnosno čiji softver se koristi kineske „Huavei“ kompanije.

S tim u vezi, moje poslednje pitanje za Anu Brnabić jeste kako je to ova prosrpska Vlada koja se nalazi na evropskom putu skrenula u totalitarizam po kinesko-ruskom modelu.

Poslednje pitanje koje imam za danas, upućeno je vama gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dobro znate da je Zaštitniku građana istekao mandat još u julu ove godine, pa je moje pitanje upućeno vama, koje sam već uputio u pisanom obliku, ali nikada nisam dobio odgovor, kada ćete prestati da ignorišete svoju zakonsku obavezu da raspišete javni poziv i da Srbija zaista dobije Zaštitnika građana kakvog zaslužuje? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2022.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, čuli smo juče od prisutnog ministra potpredsednika Vlade, gospodina Malog, da je jedan od osnovnih prioriteta budžeta koji se nalazi pred nama povećanje životnog standarda građana. Načelno gledano, to je zaista tema oko koje niko normalan ne bi mogao da ima spora. Naravno da bismo tako nešto želeli da podržimo. I gospodin Mali nam je ponudio gomilu nekih statističkih i brojčanih pokazatelja kako bi nas uverio da ćete u toj nameri sasvim sigurno i uspeti.

Međutim, postoji jedan mali problem u svemu tome, to je da ljudi ne žive u statistici. U statistici žive brojevi, a ljudi, oni žive u realnom svetu i žive svoje realne živote.

Ja verujem, gospodine Mali, da vi o statistici i o brojevima znate dosta puno i nisam sarkastičan, zaista. Verujem da je vaše znanje u toj oblasti veliko. Ali, nažalost, o realnom životu građana u Srbiji, čini mi se da vam je znanje dosta tanje. Između statistike i realnog sveta i realnog života razlika je ogromna. Dakle, između onoga što je u statistici i između onoga što je u realnom svetu su realni životi građana sa njihovim realnim problemima, sa njihovim realnim mogućnostima, sa njihovim realnim platama.

Možda vam je ova konstrukcija, kad je ovako rečenično posložim, malo kompleksnija, pa ću pokušati da pređem na vaš teren, na teren na kome vi suvereno vladate, pa će vam možda biti jednostavnije.

Evo, uzmimo jedan primer. Imamo grupu od 50 ljudi, 50 živih bića. Jedan od njih prima platu u iznosu od 34.000 evra. Recimo da se zove Dušan Bajatović, npr. Ostalih 49 primaju minimalnu zaradu u Republici Srbiji. Statistika kaže da tih 50 ljudi imaju u proseku jednu solidnu platu oko 1.000 evra i da lepo žive, a ono što realan život kaže jeste da jedan od njih živi kao bog, a da su ostali socijalni slučajevi. E, to je statistika kojom se vi ovde služite.

Takođe, kada smo kod brojeva kojima suvereno vladate, ja bih voleo da sa nama podelite jednu formulu koja bi bila od životne važnosti za građane Srbije. Pođimo, recimo, od inflacije, pošto je inflacija pojam koji svaki čovek u Srbiji, nažalost, zna. Recimo da generacije rođene krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, kojoj ja pripadam, znate, oni prvo nauče mama, tata, pa onda nauče inflacija, rat, sankcije i izolacija, pa tek onda uče brojeve i slova i kreću u školu. I to je sve zahvaljujući političkom nasleđu ove družine čiji ste vi deo postali pre 10 godina. Ali, hajde sada da ne pričamo previše o njima.

Dakle, imate zvaničnu inflaciju ove godine oko 15%. Dakle, troškovi života su porasli za najmanje 15% samo tokom ove godine. Za sledeću godinu je projektovana inflacija u iznosu od 11%. Dakle, nešto je ove godine poskupelo najmanje 15%, sledeće godine će najmanje 11%, a vi ćete sa povećanjem zarada u iznosu od 14% da dovedete do toga da ljudi u Srbiji bolje žive nego što žive ove godine.

Ja vas sada pitam, kad uzmete ova tri broja, dakle, 15 plus 11 povećanje i 14% povećanje plata, kojom kombinatorikom tih brojeva i kojom magičnom formulom vi dovodite do toga da će se sledeće godine u Srbiji zaista bolje živeti?

Ja bih voleo da podelite malo te magije sa nama, da i mi osetimo blagodeti života u ekonomskom tigru. Ako u tome uspete, gospodine Mali, ne doktorat, Nobelovu nagradu treba da dobijete, i to odmah. Ali, to se, nažalost, neće desiti.

Da se ne igramo previše igre tih brojeva i raspoređivanja, postoji jedno pitanje koje je ključno za građane Srbije, samo jedno, na osnovu cele ove naše debate koju danima ovde vodimo, a to je da li će nakon usvajanja ovog budžeta, sledeće godine građani živeti bolje ili neće živeti bolje? Odgovor je veoma jednostavan – neće živeti bolje. Neće moći da kupe ni više, ni kvalitetnije proizvode. Neće moći da odu ni na duži, ni na bolji godišnji odmor. Neće moći svojoj deci da kupe ni bolje patike, ni da im daju veći džeparac. To je prosto aksiom koji proizlazi iz brojeva koji se nalaze u ovom budžetu.

Ili, ako vam je jednostavnije, da vam se obratim rečima jednog vašeg kolege – to je tako. E, pa kad je to već tako, onda bi bilo politički mnogo poštenije da nam ne pričate bajke o ekonomskom tigru, da nam ne pričate bajke o tome kako smo najbolji u Evropi, kada nismo. Hajde da se ponašamo kao zreli, odgovorni, odrasli ljudi. Dođete u Skupštinu i kažete – ljudi, budžet je ovakav, mi toliko imamo, više nemamo, ovoliko možemo da ponudimo, ovoliko znamo, znamo da nije dovoljno, znamo da neće za svakoga biti dovoljno, ali sa ovim raspolažemo. Zašto raspolažemo sa time, zato što ćemo morati ogroman novac da odvojimo da bismo krpili rupe koje su napravili nestručni i bahati kadrovi. Ali, ti kadrovi više nikada neće raditi ništa u ovoj zemlji, snosiće političku, snosiće krivičnu, snosiće materijalnu odgovornost, oni zbog kojih moramo da krpimo rupe u iznosu od milijardu evra u energetskom sistemu.

I onda dođete i možete da tražite sa punim legitimitetom da vas neko možda u tome i podrži. Ovako, kada dođete da pravdate tuđe rupe i da sve prebacujete na neke prethodne vlasti, vi taj legitimitet zaista gubite.

Hvalite se infrastrukturnim projektima, da će se sledeće godine graditi putevi, da će se graditi bolnice, da će se graditi škole, mostovi. Ja zaista protiv toga nemam ništa, samo nemojte da rušite mostove, to jedino ne bih želeo. Gradite slobodno, nije nikakav problem, lepo je da se gradi. Ali, opet vam ponavljam pitanje koje sam vam postavio i prošli put na ovoj sednici – kada će se, pored saobraćajne infrastrukture i pored bezbednosne infrastrukture, obratiti pažnja na društvenu infrastrukturu? Imamo li valjda neku prosvetu, nauku, kulturu, studente, ljude koji treba ponovo da izgrade ovu zemlju? Imamo ljude koji treba ovu zemlju da guraju napred, kada će oni konačno u ovoj zemlji postati prioritet?

Kako je moguće, evo to mi recite, mi ove godine čekamo rezultate popisa i svi znamo da neće biti dobri, u ovoj sali ne postoji jedna jedina osoba koja sa radošću iščekuje rezultate popisa, znamo da nas je 800 hiljada manje nego što nas je bilo pre desetak godina, znamo da imamo katastrofalnu demografsku sliku o Srbiji, to je činjenica, i mi u ovoj godini kada desetine hiljada žena koje su preduzetnice, koje ne smeju da ostanu trudne ili ako zatrudne onda rade sa stomakom do zuba do devetog meseca a kasnije nemaju porodiljsko, nemaju rešen svoj zakonski status, u toj godini, sa takvom demografskom slikom, mi ulupavamo 900 miliona evra u nacionalni stadion! Od čega će da bude, od zlata? Šta ćemo da radimo sa njim? Neka se gradi, ali to nije prioritet sada, gospodine Mali.

Taj stadion u koga ćemo mi ulupati 900 miliona, pazite sad ovu simboliku, on će imati 52 hiljade sedećih mesta. Možda deluje da to nije neki impozantno veliki broj, ali pazite ovo, tih 52 hiljade mesta, tih 52 hiljade stolica neće biti dovoljno da svaki roditelj kome je u toj godini otišlo dete zauvek u neku drugu zemlju, da nju čini boljom, da nju čini lepšom, dakle, neće biti dovoljno mesta da svaki roditelj postavi po jednu sliku na tom stadionu u koji ćete vi ulupati 900 miliona evra. Imajte u vidu tu sliku sutra kad budete odlučivali. Nemojte tu sliku da zaboravite kada opet budete odlučivali o prioritetima. Imajte na umu ovo sad što sam vam rekao. Taj nacionalni stadion će biti simbol za srpski Zid plača, dame i gospodo, tih 900 miliona koje ćete tu ulupati.

Čuo sam pre nekoliko nedelja, reče jedan od kolega ovde, prosvetni radnici su u teškom položaju ali oni dele sudbinu naroda. A gde ste vi naučili da to treba da bude baš tako? Zar nije valjda normalno da su prosvetni radnici tu da bi menjali sudbinu naroda, a ne da bi je delili? Mi dolazimo ovde u smešne situacije, tragične situacije, da raspravljamo da li je plata prosvetnog radnika malo ispod prosečne ili je za 5% iznad prosečne, pa nam vi mašete ovde platnim listićima gimnazije u Vranju, pa dokažete, nije prosečna nego je 5% iznad. Na šta to liči? Ne samo da ti ljudi danas nemaju ni društveni ni materijalni status kakav zaslužuju, mi dolazimo u situaciju koja je veoma ozbiljna i veoma opasna, sutra će nam decu učiti najgori studenti i najgori đaci. Znate zašto? Zato što danas kad neko završi ETF pre će da traži posao u „Mocartu“ i drugoj kladionici nego u školi. Ide u školu ako baš ništa drugo ne može da nađe. I kakva je budućnost takve zemlje? Tužna, gospodine Mali.

Onda dođe premijerka Brnabić i kaže – saglasna sam sa time, bez ironije, saglasna je sa time da su plate prosvetnih radnika sramotno male, ali, pre deset godina… Šta sad pre deset godina? Hoćemo da pitamo šta je bilo pre 25 godina, pa da poredimo onda te plate sa onim platama i dokle onda dolazimo? Šta ste vi? Jel ste vi hroničari istorije ili ste političari koji deset godina imaju neometanu vlast i zadatak da neke stvari u ovoj zemlji reše? Sa kim se obračunavate?

Sa kim se vi, gospodine Mali, obračunavate? Sa Ministarstvom za investicije? Sa kim? Sa Agencijom za privatizaciju, čiji ste deo bili za vreme prethodne vlasti? Sa kim se obračunavate?

Znate, 10 godina kompletne, potpune vlasti na gotovo svim nivoima, potpuno neometani, stotine milijardi evra, najmanje 100 milijardi evra budžeta i vi posle 10 godina dođete ovde da kažete da su najvažniji resurs svake zemlje ljudi koji su u katastrofalnoj poziciji, jer nešto bilo pre 10 godina. Pa nije pala atomska bomba pre 10 godina, pa da ništa niste mogli da uradite. Prestanite više da prebacujete odgovornost na sve druge. Posle 10 godina apsolutne vlasti, to važi i za vas i za bilo koju vlast sutra, ne postoji više argument prošle vlasti, ne postoji, to je izlizano. Imate izazove i ako ne možete da ih rešite, lepo recite – mi ne znamo bolje od ovoga, povucite se, možda će neko drugi znati bolje. Ako ovako nastavite, mi zaista nigde nećemo doći.

Zbog toga, gospodo, zbog svih tih opravdanja koje vi nama stalno nudite, umesto rešenja, umesto obećanja da će nešto u budućnosti biti bolje, umesto razumevanja da su ljudi i ljudski resursi najvažnija stvar, jer su ljudi ti koji prave razliku između razvijenih i nerazvijenih zemalja, ne prirodni resursi, nije ni ugalj, ni litijum. Džabe mi svi o tome pričamo da li će se vaditi ili neće. Ako nemamo kvalitetne ljude, ako nemamo kvalitetne kadrove, ako ne ulažemo ništa možemo iz zemlje da izvučemo šta god hoćete, to će biti kratkog daha i ovo će zauvek ostati nesrećna i siromašna zemlja. Zbog toga što to nerazumevanje pokazujete, mi ovaj budžet ne možemo da podržimo i zbog toga je ovaj budžet samo još jedan brojčani prikaz još jedne godine naših života koji će pojesti skakavci. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2022.

Zahvaljujem.

Ne bih zaista produžavao ovu raspravu o tome koliko ko ima dece, to su ipak lične stvari. Ja se nadam, ministre Selakoviću, da ću vas u nekoj bliskoj budućnosti donekle sustići, pa će to biti jedna lepa tema za razgovor.

Ministre Mali, vi ste rekli kada ste govorili o penzijama, ne znam, pošto ne slušate mene, ali bilo bi dobro da slušate sebe, vi ste nabrajali povećanja penzija u toku ove godine i onda ste rekli kada pomnožimo te brojeve dođemo do nečega.

Sada, vidite, kada utvrdite tako neku metodologiju, onda zaista možete da dođete do spektakularnih povećanja. Tako da, povlačim to da treba da dobijete Nobelovu nagradu, ne treba. Ja ću predložiti da Nobel posthumno dobije nagradu po vama, jer to što vi uspete da ovde izmislite, to je veće dostignuće sigurno i od dinamita koji je on izmislio.

Pri tom, zaboravili ste da kažete kad su se dešavala koja povećanja, da je najveće povećanje penzija koje se desilo pre dva meseca, a da su pre toga naši penzioneri živeli sa inflacijom koja je bila daleko veća od prethodnog povećanja. Tako da, znate, malo manipulišete tim brojkama, ali to je ono što sam i rekao, to je vaš teren. Vi ste u tome zaista dobri. Ono što je teren realnog života jeste da ljudi žive bolje ili ne žive.

Kada je reč o mom subjektinom neznanju objektivnih činjenica, što pokazujete da baratate malo i tim rečeničnim konstrukcijama, to je lepo. Ja sam pravnik, ne mislim da sam ekonomski stručnjak, to ne kažem, imao sam neke ekonomske predmete na pravnom fakultetu, to su kolege gospodina Selakovića mi predavale, oni mi nisu dali ocenu jedan, dali su mi ocenu koja ima još jednu nulu iza toga. Ne mislim da nešto previše znam o tome, ali znam dovoljno da me niko ne bi pravi budalom.

Ali, ne, nisam ja te ocene dobio zato što sam ja sam po sebi toliko genijalan, nego sam zaista imao odlične predavače, predavače koji su stvarni doktori nauka, koji imaju pun legitimitet da mi ta predavanja drže, a vi to nemate.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem generalnom sekretarijatu predsednika republike i predsedniku republike. Mislim da bi bilo dobro da dobijemo zvanični odgovor da ne bismo imali ovakve nejasnoće, da li i šta je potpisano u Tirani? Odnosno, da li se Srbija pridružila zajedničkoj Deklaraciji o usklađivanju spoljne politike sa spoljnom politikom EU?

Članstvo u EU je strateško opredeljenje Republike Srbije i svaki korak koji tome doprinosi je korak u pozitivnom pravcu. Ukoliko je neko odlučio da od tog puta odustane, bilo bi najpre politički pošteno da dođe ovde u Skupštinu, da o tome razmatramo i da se onda usvoji neka zvanična deklaracija i zvanična pozicija Srbije koja je suprotna toj koja je trenutno na snazi.

Dakle, bilo bi dobro da o tome ne saznajemo iz medija, da ne dobijamo protivrečne informacije, nego da dobijemo informaciju koja je jedino tačna i kompletna.

Drugo pitanje jeste namenjeno predsednici Vlade Ani Brnabić, kojim kriterijumima se vodila kada je za direktora BIA predložila Aleksandra Vulina? Reč je o čoveku čije političke izjave i politički akti sada kada dođe na mesto na kome se našao mogu u značajnoj meri da ugroze saradnju sa međunarodnim i sa stranim informativnim agencijama i policijama i sa zemljama EU i sa zemljama SAD, pa bih u tom kontekstu želeo da upitam i određene ministre kako su po tom predlogu glasali?

Na primer, kako je glasala ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, da li je podržala imenovanje čoveka koji je više puta u svojstvu ministra rekao da Srbija treba da odustane od EU?

Interesuje me kako je glasao ministar Marko Blagojević, imajući u vidu da je Aleksandar Vulin kao ministar unutrašnjih poslova 2020. godine na sastanku sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije radio na formiranju radne grupe za sprečavanje obojenih revolucija? Čisto da bi se znalo šta je zadatak te radne grupe, jeste sprečavanje svakog vida opozicionog delovanja, svakog vida društvenog bunta u Srbiji, sprečavanje svakog vida rada civilnog sektora u Srbiji.

Nakon tog sastanka podsetiću vas da je više od 50 organizacija civilnog društva i pojedinaca se našlo na udaru Uprave za sprečavanje i pranje novca, gde su bili optuženi da peru novac, pa bih pitao ministar Blagojevića koji je potekao iz tog sektora, da li je glasao za imenovanje Aleksandra Vulina i kako može posle svega toga da pogleda u oči svojim dojučerašnjim kolegama? Dakle, on je čovek iz tog sektora došao.

Takođe bih pitao predsednicu Vlade, pošto je rekla da nije bila upoznata sa formiranjem te radne grupe, da li se u međuvremenu upoznala i da li je to imala u vidu kada je Aleksandra Vulina predložila na mesto na kome se on danas nalazi?

Zaista razumem i koalicione dogovore i deljenje koalicionog plena, to je sve u redu, ali zaista mislim da su mogli da ga stave na neko manje osetljivo mesto koje neće ugroziti našu saradnju sa polovinom sveta.

Takođe bih želeo da pitam i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da razreši jednu dilemu koja se pojavila, koju smo dobili sa strane, konkretno iz Španije. Pojavili su se određeni navodi da u Srbiji, odnosno u Beogradu, baš kao i u Madridu postoje ilegalne kineske policijske stanice. To je jedno bezbednosno veoma interesantno pitanje, jer bi to značilo da ukoliko one postoje, da je suverenitet Srbije na teritoriji našoj ozbiljno ugrožen.

Jedino što smo od ministarstva do sada čuli jeste da oni te informacije nemaju. Prosto mislim da to nije dovoljno, MUP i BIA moraju da izađu sa egzaktnim podacima da li te stanice postoje ili ne postoje, sa proverljivim i tačnim činjenicama i da sa tim upoznaju javnost da građani Srbije ne bi živeli u strahu. Prosto moramo da imamo u vidu da u Srbiji, odnosno u Beogradu već imamo više od 2.000 kamera za elektronsko prepoznavanje lica čiji je vlasnik, odnosno čiji softver se koristi kineske „Huavei“ kompanije.

S tim u vezi, moje poslednje pitanje za Anu Brnabić jeste kako je to ova prosrpska Vlada koja se nalazi na evropskom putu skrenula u totalitarizam po kinesko-ruskom modelu.

Poslednje pitanje koje imam za danas, upućeno je vama gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dobro znate da je Zaštitniku građana istekao mandat još u julu ove godine, pa je moje pitanje upućeno vama, koje sam već uputio u pisanom obliku, ali nikada nisam dobio odgovor, kada ćete prestati da ignorišete svoju zakonsku obavezu da raspišete javni poziv i da Srbija zaista dobije Zaštitnika građana kakvog zaslužuje? Hvala.