| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Budžet koji je pred nama vrlo lako može da postane istorijski, jer imajući u vidu šta se sve dešava i sa kakvim izazovima se suočavamo, vrlo je moguće da ćemo raditi rebalans ovog budžeta pre nekog što počne da se primenjuj ili da će ovaj biti usvojen, a da ćemo raditi rebalans budžeta za 2025. godinu. Ali, dobro, s obzirom da nije ništa normalno što bi i ovo bilo, a i ruku na srce ruku na srce teško je predvideti i kvantifikovati.
Nije samo pitanje da li je ovaj budže dobar ili nije, da li je prihvatljiv ili nije, već da li je relevantan ili ne? Da li on predstavlja realan plan prihoda i rashoda ili predstavlja samo spisak nekih lepih želja.
Nisam siguran da je relevantan, jer ovaj budžet ne predviđa recimo troškove za rešavanje problema u kom se nalazi NIS. Koje god rešenje da bude, da li je to otkup, da li je to nacionalizacija, da li je to dalje trpljenje ovih sankcija to iziskuje ozbiljne troškove. Tih troškova u ovom budžetu nema.
Nema ni budžeta, nema ni troškova za održavanje izbora, a dobili smo vrlo jasne naznake od predsednika Republike da će do kraja 2026. godine biti održani i parlamentarni i predsednički izbori.
Nema ni troškova za novi gasni aranžman imajući u vidu da nam postojeći ističe krajem godine, a malo je očekivati, tj. nije realno očekivati da će novi biti povoljniji u odnosu na ovaj postojeći.
Međutim, ono što jeste relevantno jeste to što možemo da vidimo kakve su političke namere predsednika vlasti koje se kvantifikuju kroz ove brojeve. Dakle, možemo da vidimo šta je ideja njihove vladavine u budućnosti.
Ono što ovaj budžet predviđa jeste najniži rast plata u javnom sektoru u poslednjih šest godina. To dovodi naravno do daljeg degradiranja, pogotovo visokoobrazovanih kadrova i to omogućava osnovu za kontinuitet katastrofalne kadrovske politike u javnom sektoru.
Pokret slobodnih građana se zalaže za manji javni sektor ali je efikasniji, ali ne za njegovo ruiniranje. Mi se zalažemo za to da oni u javnom sektoru koji su tu ne zbog svojih znanja, iskustava i sposobnosti nego zbog partijske knjižice da bez tih mesta ostanu. Svaka država u koliko želi da se razvija mora da ima jak javni sektor.
Ne znam kako mislite da privučete kvalitetne, obrazovane i poštene kadrove da rade težak posao, da rade odgovoran posao pod konstantnim pritiskom znajući da im je stalno nad glavom neki ćaci direktor čije brljotine oni moraju da ispravljaju a nudite im zauzvrat materijalni status koji se graniči sa materijalnim statusom socijalnih slučajeva. To je prosto ne održivo i to je problem koji ćemo vući duži niz godina.
Takođe, ovaj budžet predviđa i rast prihoda od PDV-a za 8,2%, što moram da priznam da je ekstremno optimistično imajući u vidu da smo ove godine imali pad od 5,1%, odnosno 460 miliona.
Što je logično, zemlja se nalazi u krizi, Evropa se nalazi u krizi. Imamo usporene privredne aktivnosti. U takvim situacijama građani se ne opredeljuju za potrošnju. Potrošnja logično pada.
Bez obzira na najavljeni rast plata i penzija, bez obzira na projektovanu inflaciju u narednoj godini zaista mislim da je ovaj rast od 8,2% apsolutno nemoguć jer energetska kriza će se nastaviti, politička kriza i u Srbiji i u Evropi će se nastaviti. Neće doći do tako dramatičnog ubrzanja privredne aktivnosti, ali ostaje da vidimo ko će tu biti u pravu.
Takođe se nastavlja sa vrlo visokim nivoom javnih investicija, što nije problem. Problem je što su te investicije bazirane na enormno visokim troškovima kojim se graniče, a nekada čak i prelaze liniju, odnosno granicu korupcije.
Nije problem u tome što se investira, i treba da se investira, problem je što dobar deo tih investicija odlazi na projekte koje ni u kraćem, ni u srednjem roku, a neke od njih nikada neće povratiti tu investiciju.
Primer toga jeste Nacionalni stadion. Čini mi se da je ova deveta godina kako pričamo o Nacionalnom stadionu, deveta godina kako nas ubeđujete da će to biti projekat koji će privredno preporoditi Beograd, koji će otvoriti potpuno nove horizonte u našoj ekonomiji, itd. dozvolite da naše iskustvo ovih devet godina nam daje za pravo da u takve bajke dalje ne verujemo.
Međutim, ne znam što bi to vama bio problem. Vi ste nas pre osam godina ubeđivali u Beogradu da će izgradnja Jarbola od 50 ili 150 metara sa džinovskom zastavom da će da dovede do povećanja turizma u Beogradu i Srbiji jer će ljudi širom Evrope da dolaze u Beograd da bi gledali u zastavu, visoku i veliku zastavu, jer to baš nigde u Evropi ne može da se vidi. Tako da možete da nastavite i sa tim.
Naravno, postoje projekti protiv kojih niko normalan nema ništa protiv i koje će svako podržati. Jedan od takvih projekata jeste projekat „Tiršove 2“. Naravno da će svako da podrži izgradnju dečije bolnice.
Postoji jedno pitanje, ja bih voleo da mi objasnite pošto ja ne mogu to sam sebi da objasnim.
Dakle, 2018. godine, kada je Zoran Radojičić biran za gradonačelnika Beograda, čovek je na toj sednici rekao kako njegov motiv ulaska u politiku i kako njegova ambicija u tom mandatu da Beograd dobije „Tiršovu 2“. Ja sam na toj sednici tog dana dobio jednu lepu poruku da sam u tom trenutku postao stric i da se rodila moja bratanica. Moja bratanica je pre tri meseca krenula u školu ja i dalje sa vama pričam o tome da će naredne godine ili narednih godina da se izgradi „Tiršova 2“.
Recite mi samo da li je ovde prestalo da teče vreme? Da li ovde vreme više ne ide linearno, ne ide pravo. Ona ide u krug. Ovde kao da živimo, ono, ponavljajuća sudbina i sto godina samoće. Dakle, da li se ikada taj proces završava i kada ćemo mi zaista videti taj projekat? Kada ćemo moći da dotaknemo tu zgradu? Evo mi ćemo svaki put da ga podržimo samo da se okonča jednom ako je to ikako moguće.
Dakle, zaključak kada je reč o ovom budžetu jeste da on nije ni razvojni, nije ni socijalno odgovoran, nije čak ni predizborni. Ovaj budžet je oproštajni. Ovo je budžet kojim vi planirate završetak svoje vladavine, da dovršite neke koruptivne projekte, da dovršite neke poslove, da vratite neke dugove koje prosto morate jer ste se zaduživali, da se nekako dogegate do realizacije projekta EXPO, uzmete najveću otpremninu u istoriji Srbije, u istoriji Evrope, a posle kako bude.
O tome govore i to što ste predvideli milijardu evra za budžetske rezerve, da možete bez kontrole, bez transparentnosti da prebacujete sa jednog na drugo mesto, krpite rupe, prebacujete svojim kompanijama, svojim udruženjima, svojim ortacima, pravite svoje dilove ne biste li nekako se dogegali do tog EXPO projekta.
U prilog tome idu i izmene nekih drugih zakona, Zakona o vojsci, kojim se predsedniku države čiji mandat uskoro ističe, Aleksandru Vučiću daje ovlašćenje da operativno upravlja Generalštabom. To je apsolutno jasno da je reč o političkom motivu da se vojska instrumentalizuje u mirnodopskim uslovima u cilju sprečavanja, odnosno suzbijanja protesta građana i njihovog nezadovoljstva.
Da li vi time šaljete suptilno poruku vašim koalicionim partnerima koji kontrolišu resor policije da to nisu radili dovoljno oštro i krvavo do sada, pa ste zato morali tu da im ubacujete neke druge kadrove? Ja to ne znam, samo da socijalisti ne shvate pogrešno, da ih ne daj Bože zbog ovoga branim, ne branim vas, jednako ste krivi i odgovorni, ali je vrlo jasno šta je politički motiv tih izmena.
Međutim, ne možemo ni da završimo ovu sednicu, ni da počnemo, ni da ona teče bez da pričamo o nečemu što je ključna politička tema danas. Radi se naravno o NIS-u, o aktuelnoj krizi već višemesečnoj, čak i višegodišnjoj krizi u kojoj se nalazimo koja mora da dobije svoj epilog.
Poruke koje mi dobijamo kao građani, kao politički akteri su više nego poražavajuće. Dakle, vi se godinama hvalite kako svojom samostalnošću, svojom nezavisnošću, vi ste našu zemlju doveli u poziciju da ona danas nije ni samostalna, ni nezavisna. Ona je usamljena. Ona je jednako daleka, jednako nepouzdana svima.
Kada je reč o najvećoj krizi sa kojom se mi suočavamo, mi nismo subjekat u toj krizi. Rusi pregovaraju sa nekim trećima, pa ako Amerikanci to dozvole, pa će nešto doći i do nas. Mi se tu ne pitamo ništa i doveli ste nas u situaciju, znajući pre godinu dana da možemo doći u situaciju, znajući pre tri godine da možemo doći u ovu situaciju, da se danas apsolutno ne pitamo ništa.
Kaže danas predsednik – daćemo Rusima rok još od 50 dana. Pa, šta to tačno znači? To znači da smo mesecima trpeli zbog njihovih ponašanja, da smo mi trpeli posledice i sankcije, da ćemo trpeti posledice i sankcije još 50 dana, pa ako oni to ne urade, e onda će nama da upropaste i privredni sistem, i zdravstveni sistem, i platni sistem i sve će se upropasti u ovoj zemlji samo da se on ili da se vi nekome ne zamerite.
Na prošloj sednici sam vas pitao kako se zove zemlja, kako se zove obaveštajna služba koja je na našoj teritoriji organizovala paramilitarne kampove? Niko od vas nije smeo da izgovori.
Pitam vas ljudi, čije interese vi ovde zastupate, interese Srbije ili Rusije? Da li ste vi oteti? Da li ste vi ucenjeni nečim? Da li ste ucveljeni zbog nečega? Da li imate neki problem? Možemo li da vam pomognemo nekako?
Mi slušamo sa vaše strane mesecima - imamo još sedam dana, imamo još četiri dana, sprema nam se katastrofa, neće raditi rafinerija, nećemo imati goriva, ukinuće nam platni bilans, imaćemo ovaj problem, imaćemo onaj problem. Aman, bre, ljudi, prestanite više da se prenemažete! Pa, imaju naši građani i svojih problema, ne morate svaki dan da im stojite nad glavom i da kukate i da prolongirate tu muku.
Izađite sa rešenjem. Stanite iza rešenja. Objasnite ga i sprovedite ga. Ako ne možete to da uradite, podnesite ostavku. Samo prekinite da nas maltretirate svakim danom vašim kukanjem.
Ako nemate hrabrosti, ako nemate znanja, ako ne razumete kako to da se reši, to je sve ljudski i sve je u redu. Mi ćemo sve to razumeti, ali onda kažite – ljudi, mi ovo ne možemo, mi ovo ne znamo, mi ovo ne smemo, evo dajemo narodu da odluči kome će dati mandat i ko će taj problem rešavati, ali ne možemo svi da budemo žrtve vaše nesposobnosti i kukavičluka doveka.
Dakle, rešavajte to ili dajte jednostavno da se ova kriza razreši na demokratski način, pa neka rešava onaj ko ima znanje i hrabrosti.
Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća. Moram priznati, vredelo je čekanja da čujemo zavetnika koji hvali sastanak sa Zelenskim. To je zaista istorijski momenat, vredelo je sve ove dane čuti samo to. Konačno se približavamo danu za glasanje ovom istorijski dugo procesu izbora članova Saveta REM, koji traje sada već bezmalo godinu dana.
Moram da kažem da bez obzira na to šta će biti ishod i ostaje jedan mučan utisak, a taj mučan utisak je da kada god treba da glasamo za neku reformu, koja je u interesu građana, u interesu našeg društva, mi moramo sa vama mesecima da se natežemo, da bismo vas sprečili da to upropastite, a sve vreme imamo u podsvesti to da ste verovatno spremili neku podlost kako biste obesmislili ono što je prethodno dogovoreno.
To je u ovom trenutku takođe slučaj. Problem su motivi sa kojima ste vi u ovaj proces ušli, dakle, motivi bi trebalo da budu to da uradimo nešto što je dobro za nas, da pokušamo da normalizujemo stanje u javnoj sferi, da normalizujemo politički govor, da se stane sa mržnjom koja se emituje preko televizija, ali na žalost čini mi se da to nije vaš glavni motiv, vaš glavni motiv jeste da ispunite određene formalnosti, kako biste otključali fondove iz plana rasta i kako biste eventualno otvorili taj famozni klaster tri i mogli da kažete da nakon pet godina, eto konačno imamo neki napredak na evropskom putu. Te vrlo niske ambicije koje imate, vi reflektujete sada na celo društvo.
To nije moja ocena. To je ocena vašeg lidera.
Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana rekao da od devet ili deset kandidata za članstvo u EU Srbija se danas nalazi na tom devetom ili desetom mestu, a da, eto vi ćete da ubrzate svoj rad kako bi smo došli na šesto ili sedmo. Zaista, mislim da to nije dostojno naše zemlje.
Kada je reč o političkim kriterijumima za članstvo u EU na skali od 1 do 5, Srbija danas ima ocenu 2,25. Za punopravno članstvo je potrebno da dostignemo ocenu 4. Ovim tempom usvajanjem reformi i ovim načinom implementacije reformi mi svi zajedno ovde treba da imamo životni vek kornjače sa Galapagosa i to u eksperimentalnim uslovima, dakle da živimo bez ikakvog stresa da možda dočekamo to članstvo ovim tempom.
Gospodo, problem je u tome što vi, očigledno ne razumete ni šta treba da bude funkcija REM-a. Dakle, REM nije telo gde mi treba da se nagađamo ko će da dobije tri, ko šest, ko četiri, ko pet, pa se sada dogovaramo šta kome ide, REM treba da bude institucija, treba da bude institucionalna savest našeg društva, treba da bude brana ludilu koji se generiše u političkom prostoru za šta ste direktno vi iz vladajuće većine odgovorni, treba da bude filter prizemnosti i besmislu koji se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Mi možemo oko svake teme. Svaka tema politička danas u Srbiji ima potencijal da napravi opštu polarizaciju. Sada da izađemo napolje, ja verujem da ne bi smo mogli da postignemo konsenzus da li je dan ili noć, ali oko jedne teme se svi slažu, a to je da REM u prethodnih pet godina tu svoju funkciju nije obavljala.
Duboko verujem da oni koji su bili deo tog sistema, koji su podržavali, koji su podupirali katastrofalni rad Olivere Zekić i ostalih članova, poput gospodina Smederevca, ne mogu da budu deo budućih rešenja ili makar da ne mogu da budu deo dobrih i održivih rešenja u budućnosti.
Kada je reč o javnom servisu, odnosno RTS-u, mi smo od 1. novembra 2024. godine, nalazimo se u najdubljoj političkoj i društvenoj krizi u ovom veku. Za godinu dana RTS je posvetio više vremena u svojim prilozima pandama blizancima u Zoološkom vrtu u Hongkongu koji tope srca posetiocima, nego što su opozicioni predstavnici dobili vremena u debatnim i dijaloškim emisijama. Prvi put smo to priliku imali pre dva dana kada je gospodin Aleksić gostovao nakon duže od godinu dana apstinencije na RTS-u.
Kažete kako REM ne može da uređuje privatne televizije. To je tačno. Ali REM može i mora da vodi računa o tome da li nacionalna frekvencija koja je javno dobro, koja se daje određenim televizijama u cilju postizanja javnog interesa, to radi ili ne radi.
Dakle, nije javni interes da imamo Milomira Marića koji vitla pištoljem u programu uživo i da za to bude nekažnjen. Nije javni interes da na Pinku imamo osuđenog ratnog zločinca koji studente naziva ustašama i teroristima, a studentkinje kurvama. Nije javni interes da imamo tog Kristijana Golubovića, osuđivanog, višestruko osuđivanog kriminalca koji mladim ljudima deli lekcije kako da ubiju drugo ljudsko biće.
Znate, to nije pitanje privatne imovine, to je pitanje naše brige za to ko i kakav model mladim ljudima nudi, ne samo kao dozvoljeno, već kao poželjan. Nije ovo, gospodo, isprazno moralisanje, ovo je tema koja ostavlja vrlo realne i vrlo bolne posledice u praksi.
Mi smo pre dve godine imali situaciju da jedan momak vrlo kratke pameti i velikih mišića javno eksponirao svoju fascinaciju, upravo tim Kristijanom Golubovićem, pa je nedugo nakon toga ubio desetoro mladih ljudi zato što ga nisu dovoljno poštovali. Šta ste vi uradili tada nakon toga u Narodnoj skupštini? Niste uradili ništa. Vi ste došli ovde da branite Željka Mitrovića, da branite Dragana Vučićevića, da branite Milomira Marića, krvili ste sudbinu, krivili ste Boga, krivili ste zapad, krivili ste društvene mreže, krivili ste video igrice, sve ste krivili osim one koji truju našu zemlju.
Tada smo imali šansu da zaustavimo otrov koji u naš organizam ubrizgavaju tabloidni mediji. Vi ste nam tu šansu oduzeli 2023. godine. Sada posle dve godine, ponovo imamo tu šansu ali pre svega zahvaljujući hrabrim profesionalcima, koji su ostali u ovom procesu uprkos svim opstrukcijama. Tu šansu ćemo imati samo ukoliko ovaj proces završimo do kraja. Dakle, ukoliko izaberemo REM u punom kapacitetu, svih devet članova koji će raditi sa punim legitimitetom.
Izuzetno su zabrinjavajuće najave jednog od koalicionih partnera parlamentarne većine koje pozivaju ostale kolege da štiti njihov stranački interes na štetu javnog interesa, na štetu zakona time što u određenim kategorijama, odnosno u jednoj kategoriji neće glasati jer su oni nezadovoljni time što njihov interes nije ostvaren.
Sada pitam predstavnike vladajuće većine, pre svega najveće stranke u okviru te većine da li će na takvu molbu, odnosno na takav ultimatum pristati? Nažalost izražavam bojazan da hoće, jer smo do sada već videli da ste veoma spremni da zloupotrebite institucije Republike Srbije kako biste svom koalicionom partneru izašli u susret i kako biste zaštitili svoje poslovne i političke odnose sa njihovim suverenom, odnosno sa gospodinom Orbanom. Da, mislim naravno na najavu, odnosno poziv gospođe Elvire Kovač da se ne glasa u jednoj kategoriji.
Podsetiću vas na nešto što sam rekao na prethodnoj sednici Narodne skupštine, a na šta mi niko od vas i dalje nije odgovorio, a to je da smo dobili zvanično potvrdu da je potpredsednica Pokreta slobodnih građana i moja i vaša koleginica narodna poslanica duže od godinu dana bila na vrlo opsežnim merama Bezbednosne informativne agencije koja je pratila njeno kretanje, fizički je pratila, prisluškivala je njene razgovore, prisluškivala je kancelariju Pokreta slobodnih građana zbog navodnih kontakata sa političkim pokretima koji deluju u Mađarskoj i u regionu, kao da je to ne znam i ja kakav zločin.
Sad ću vam reći šta je stvarni razlog i šta je ono što niste mogli da joj oprostite. Koleginici Ani Oreg nije moglo da bude oprošteno to što je kao etnička Mađarica, a kao građanka Republike Srbije se javno usprotivila političkom zločinu koji su nameravali da sprovedu Miloš Vučević i gospodin Pastor time što će u Novom Sadu da podignu spomenik koji će u istu ravan da stave fašiste i žrtve fašizma.
E, to je ono što njoj nije moglo da se oprosti i zbog čega je kasnije bila na tim merama. To je ono zbog čega izražavam bojazan da ćete ponovo izaći u susret tim nedoličnim zahtevima i da ćete zbog toga učiniti da Srbija dobije krnji Savet REM-a.
Zato postavljam pitanje predstavnicima najveće stranke – da li ćete vi ili Viktor Orban i njegova politička podružnica u Srbiji odlučivati o tome da li će Srbija imati ili neće imati REM? Da li ćemo mi ili će neko drugi odlučivati o tome da li ćemo dobiti šansu da normalizujemo stanje u našoj zemlji ili ćemo nastaviti pravcem političke polarizacije, političke izolacije naše zemlje i daljeg širenja mržnje i netrpeljivosti na političkoj sceni?
Na vama je najveća odgovornost da to ne dozvolite. Evo vam, konačno prilike da pokažete vaš integritet, da pokažete suverenitet kojim se toliko hvalite, da pokažete vašu otpornost na pritiske i ucene kojima ste sada već ne sumnjivo izloženi od strane svojih koalicionih partnera, a svima nama je ovo šansa da učinimo nešto dobro za naše građane i da nakon ove sednice prvi put imamo Savet REM-a koji je funkcionalan i u punom kapacitetu.
Zahvaljujem.
Evo koleginici Jovanović ću ispuniti želju ovog puta, neću zakopčati sako. Nadam se da će vam se to estetski više dopadati.
Kada je reč o Hrvatskoj, moram da priznam da, gospođo Brnabić, jedva čekam da odete u Hrvatsku pa da nakon zavetnika koji hvali vaš susret sa Zelenskim dobijemo i radikala koji hvali vaš susret sa hrvatskim kolegama. Za to, takođe, vredi živeti.
Što se tiče terorističke organizacije, naravno da je to jedna glupost i izmišljotina. Nije ni čudo iz čijih usta i iz čije kuhinje to dolazi, ali s obzirom na to da smo utvrdili da je BIA nelegalno prisluškivala prostorije jedne političke stranke vrlo brzo ćemo dobiti, siguran sam, i sudsku potvrdu toga da su ti ljudi slobodni, da će sudski postupci protiv njih biti okončani, da će optužnice biti odbačene i da će se ta ljaga sa njih konačno skinuti.
Ono što je takođe sudski dokazano i utvrđeno presudama domaćih i međunarodnih sudova jeste da vi nama ovde kao izvestioca za jednu tačku koja se tiče reforme na evropskom putu poturate jedan od najgorih izdanaka stranke koja je izrodila najveći broj ratnih zločinaca u istoriji Srbije. E, kakve nam predstavnike dajte tako će taj put i da se okonča.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine, predsedniku Vlade, svim ministrima u Vladi, predsedniku Republike - da li ste obavešteni o tome da dok počinje ova sednica ispred Narodne skupštine štrajkuje jedna žena koja traži pravdu zbog stradanja, odnosno zbog smrti njenog sina? Da li ste obavešteni da to radi zato što je korupcija u kojoj ste vi učestvovali ubila njeno dete? Da li ste obavešteni o tome šta su zahtevi te žene, da postoje tri zahteva, da svi koji su stvarno odgovorni budu procesuirani, a ne da budu politički štićeni, da svi studenti i svi drugi politički zatvorenici budu pušteni iz pritvora i treći zahtev jeste da se raspišu izbori? Moje pitanje za vas konkretno jeste da li ste u najmanju ruku obišli tu ženu? Da li ste joj prišli ljudski? Da li ste joj obećali da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da se ti zahtevi ispune?
Konkretno pitanje za Ivicu Dačića, ministra policije, zbog čega policija prethodnih dana nije reagovala na sramne provokacije prema toj gospođi? Zbog čega policija nije reagovala na puštanje muzike od strane populacije nastanjene u mentalno nehigijenskom rezervatu ispred Narodne skupštine, koji ženi koja je izgubila sina pušta pesme i peva joj „Pošla majka da potraži sina“?
Mi smo znali i odavno smo vam rekli da su vam ruke krvave i to je činjenica koju svi znaju. Po svemu sudeći i po onome što radite vama su izgleda i duše krvave.
Umesto da ste učinili bilo šta da toj ženi pomognete da prekine sa štrajkom glađu koja može da se završi sa dugotrajnim, a nekada i nepopravljivim posledicama po zdravlje i život, vi ste organizovali kontra štrajk. Uspeli ste sve da pretvorite u cirkus.
Sada imamo situaciju da imamo dva štrajka glađu ispred mesta u kome mi danas treba da radimo. Na jednom mestu štrajkuje majka, na drugom mestu štrajkuje partijski vojnik. Majka traži pravdu za poginulo dete, partijski vojnik traži šansu da napreduje u stranačkoj hijerarhiji, da se dokaže.
Da li vi, gospođo Brnabić, smatrate da okruženje koje danas postoji ispred Narodne skupštine, gde mi moramo da prolazimo, da sklanjamo one rešetke kao da ulazimo u zatvor ili rezervat, gde imamo majku koja štrajkuje glađu, koju ne puštaju da priđe tu, okruženu policijom, okruženu i prema njoj okrenuti i oni monstruozni zvučnici, ne bili je ceo dan maltretirali muzikom i ne bili joj otežavali taj poduhvat, da li vi smatrate da su to uslovi i da je to dostojanstven način da Narodna skupština zaseda i raspravlja demokratski normalno o različitim temama koje treba da budu na dnevnom redu? Da li ste nešto učinili da se ta atmosfera promeni? Da li ćete nešto učiniti da sačuvamo makar minimum dostojanstva Narodne skupštine?
Hvala.
Prvo pitanje upućujem generalnom sekretarijatu predsednika republike i predsedniku republike. Mislim da bi bilo dobro da dobijemo zvanični odgovor da ne bismo imali ovakve nejasnoće, da li i šta je potpisano u Tirani? Odnosno, da li se Srbija pridružila zajedničkoj Deklaraciji o usklađivanju spoljne politike sa spoljnom politikom EU?
Članstvo u EU je strateško opredeljenje Republike Srbije i svaki korak koji tome doprinosi je korak u pozitivnom pravcu. Ukoliko je neko odlučio da od tog puta odustane, bilo bi najpre politički pošteno da dođe ovde u Skupštinu, da o tome razmatramo i da se onda usvoji neka zvanična deklaracija i zvanična pozicija Srbije koja je suprotna toj koja je trenutno na snazi.
Dakle, bilo bi dobro da o tome ne saznajemo iz medija, da ne dobijamo protivrečne informacije, nego da dobijemo informaciju koja je jedino tačna i kompletna.
Drugo pitanje jeste namenjeno predsednici Vlade Ani Brnabić, kojim kriterijumima se vodila kada je za direktora BIA predložila Aleksandra Vulina? Reč je o čoveku čije političke izjave i politički akti sada kada dođe na mesto na kome se našao mogu u značajnoj meri da ugroze saradnju sa međunarodnim i sa stranim informativnim agencijama i policijama i sa zemljama EU i sa zemljama SAD, pa bih u tom kontekstu želeo da upitam i određene ministre kako su po tom predlogu glasali?
Na primer, kako je glasala ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, da li je podržala imenovanje čoveka koji je više puta u svojstvu ministra rekao da Srbija treba da odustane od EU?
Interesuje me kako je glasao ministar Marko Blagojević, imajući u vidu da je Aleksandar Vulin kao ministar unutrašnjih poslova 2020. godine na sastanku sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije radio na formiranju radne grupe za sprečavanje obojenih revolucija? Čisto da bi se znalo šta je zadatak te radne grupe, jeste sprečavanje svakog vida opozicionog delovanja, svakog vida društvenog bunta u Srbiji, sprečavanje svakog vida rada civilnog sektora u Srbiji.
Nakon tog sastanka podsetiću vas da je više od 50 organizacija civilnog društva i pojedinaca se našlo na udaru Uprave za sprečavanje i pranje novca, gde su bili optuženi da peru novac, pa bih pitao ministar Blagojevića koji je potekao iz tog sektora, da li je glasao za imenovanje Aleksandra Vulina i kako može posle svega toga da pogleda u oči svojim dojučerašnjim kolegama? Dakle, on je čovek iz tog sektora došao.
Takođe bih pitao predsednicu Vlade, pošto je rekla da nije bila upoznata sa formiranjem te radne grupe, da li se u međuvremenu upoznala i da li je to imala u vidu kada je Aleksandra Vulina predložila na mesto na kome se on danas nalazi?
Zaista razumem i koalicione dogovore i deljenje koalicionog plena, to je sve u redu, ali zaista mislim da su mogli da ga stave na neko manje osetljivo mesto koje neće ugroziti našu saradnju sa polovinom sveta.
Takođe bih želeo da pitam i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da razreši jednu dilemu koja se pojavila, koju smo dobili sa strane, konkretno iz Španije. Pojavili su se određeni navodi da u Srbiji, odnosno u Beogradu, baš kao i u Madridu postoje ilegalne kineske policijske stanice. To je jedno bezbednosno veoma interesantno pitanje, jer bi to značilo da ukoliko one postoje, da je suverenitet Srbije na teritoriji našoj ozbiljno ugrožen.
Jedino što smo od ministarstva do sada čuli jeste da oni te informacije nemaju. Prosto mislim da to nije dovoljno, MUP i BIA moraju da izađu sa egzaktnim podacima da li te stanice postoje ili ne postoje, sa proverljivim i tačnim činjenicama i da sa tim upoznaju javnost da građani Srbije ne bi živeli u strahu. Prosto moramo da imamo u vidu da u Srbiji, odnosno u Beogradu već imamo više od 2.000 kamera za elektronsko prepoznavanje lica čiji je vlasnik, odnosno čiji softver se koristi kineske „Huavei“ kompanije.
S tim u vezi, moje poslednje pitanje za Anu Brnabić jeste kako je to ova prosrpska Vlada koja se nalazi na evropskom putu skrenula u totalitarizam po kinesko-ruskom modelu.
Poslednje pitanje koje imam za danas, upućeno je vama gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dobro znate da je Zaštitniku građana istekao mandat još u julu ove godine, pa je moje pitanje upućeno vama, koje sam već uputio u pisanom obliku, ali nikada nisam dobio odgovor, kada ćete prestati da ignorišete svoju zakonsku obavezu da raspišete javni poziv i da Srbija zaista dobije Zaštitnika građana kakvog zaslužuje? Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 01.08.2022 - |