Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani profesore Radenoviću, moram da priznam da ste uneli malo duha u vođenje ove sednice i da neke vaše opaske jesu bile duhovite, bile su proizvod vaših dobrih namera. Nekada ste i vešto glumili neveštost, ali uspeli ste malo da unesete duhovitosti, uspeli ste malo da relaksirate atmosferu u nekim situacijama. Ono što niste uspeli jeste nešto što je bila mnogo važnija vaša misija, a to je da unesete više dostojanstva u rad Narodne skupštine.

Zbog toga danas, baš kao i svih onih godina i decenija tokom kojih su radikali tvorili većinu u ovom Domu, Narodna skupština deluje kao pokvarena vremenska mašina koja je potpuno izopštena od realnosti u kojoj se predstavnici vladajuće većine ponovo obračunavaju sa opozicionom poslanicima, u kojoj posle 30 godina i više od 30 godina kontinuiranih neuspeha i nebrojeno velikih i brojnih i bolnih dokaza fatalnosti te politike vladajuća većina misli da je vrhunac političke mudrosti i političke veštine da sprovodi prebrojavanje patriotskih krvnih zrnaca predstavnika opozicije, da sprovodi istragu o tome ko je patriota a ko je izdajnik, ko je strani plaćenik i ko je neprijatelj države i naroda.

Ta politika koja je sprovedena u Srbiji, odnosno koja je ustanovljena pre više od 30 godina tim perverznim ukrštanjem Šešeljevske i Miloševićevske ideologije ostavlja brojne posledice. Takva politika i takva doktrina zahteva i brojne žrtve, žrtve onih koji su bili zavedeni tom politikom i koji su bili spremni da u njoj učestvuju, ali pre svega žrtvovanje onih koji su se takvoj politici svih ovih godina i decenija suprotstavljali.

Kažu ljudi da je zlo uvek isto, a isto je i sa radikalima. Isti Vučić, isti Šešelj, isti Miloševićevi sledbenici samo sada pojačani nekim novim snagama, poput „Zavetnika“. Nedostaje im samo novi otac nacije i novi memorandum, ali koliko vidimo to je u pripremi, a koliko čujemo u pripremi je i njihov Gazimestan.

Zakazali su veliki Vaskršnji sabor za 5. i 6. maj. Kako to samo pretenciozno zvuči? Ali, ajde što je pretenciozno, to je, gospodo, i neukusno. Vaskrs je praznik koji građani treba da provedu sa svojim porodicama a ne da ih šetate i trpate po autobusima da idu da kliču vašim zabludama i da učestvuju u vašoj vitomaniji.

Nije ni to najstrašnije, najstrašnije je, gospodo, to što vi taj sabor zakazujete dan i dva nakon što će desetine porodica u Srbiji obeležiti godišnjicu ubistva njihovih najmilijih, dan i dva nakon što će stotine hiljada i milioni ljudi u Srbiji obeležiti godišnjicu najvećih tragedija koje su zadesile ovo društvo.

Prošle godine ste im se smejali, tim ljudima koji su bili na ulicama. Organizovali ste kontra komemoracije. Ove godine pokušavate te događaje da preklopite vašim naprednjačkim vašarom. To je jedino što vi umete da radite u ovoj zemlji, da od svega napravite vašar.

To ste isto uradili i od ove sednice Skupštine, praveći od nje vašar u toj meri da kada bi neko ko nije upućen slušao šta ste pričali prethodnih dana stekao bi utisak da se ovde bira novi car Lazar ili Miloš Obilić, a ne predsednik, odnosno predsednica Skupštine.

Tome ste, gospođo Brnabić, pravljenju vašara, doprineli i vi lično vašim besmislenih repliciranjem, beskonačnim, vašim mahanjem papirima i fotografijama i skrinšotovima. To je vaša odgovornost. Ovo nije Skupština stranke, ovo je Narodna skupština. Niste vi, gospođo Brnabić, kandidatkinja za predsednicu, odnosno šeficu poslaničke grupe, vi ste kandidatkinja za predsednicu Narodne skupštine svih narodnih poslanika.

Zato jedino što vi treba da odgovorite danas i poslanicima i javnosti jeste da li ste spremni i da li ste sposobni da sav svoj lični i politički integritet i kapacitet uložite kako bi ovaj dom ponovo postao mesto dijaloga, a ne mesto mržnje, da li ste spremni da povučete prvi korak u prevazilaženju, a ne u još dubljem kopanju rovova u kome se nalazi naše društvo, i ne samo da kažete da jeste, već da to suštinski i uradite.

Da li ste spremni da istog dana kada budete izabrani za predsednicu Narodne skupštine, ne nekad u budućnosti, ne jedan dan od ponedeljka, da istog tog dana vi inicirate formiranje jednog izvršnog tela za sprovođenje izbora, u kome bi pored predsednika vlasti bili i predstavnici parlamentarne opozicije i civilnog sektora, kako bismo konačno imali fer i slobodne izbore, kako ne bi ti izbori služili kao još jedan način da se produbi politička i društvena kriza u Srbiji?

Vi to, gospođo Brnabić, morate da uradite, ne kao čin vaše milosti, već kao čin vaše političke obaveze, jer na ovoj strani ovde ne sede vaši lični neprijatelji, kako ih vi posmatrate, ovde sede ljudi koji su predstavnici više od milion i sto hiljada građana koji su im dali svoje glasove, onih milion i sto hiljada ljudi u Srbiji koji znaju da su decembarski izbori bili pokradeni, onih milion i sto hiljada ljudi koji znaju da će i naredni izbori biti pokradeni na isti način, u istoj meri ukoliko samo vi budete učestvovali u organizaciji tih istih izbora.

Vi ne smete da ignorišete postojanje tih ljudi. Možete o nama, meni, bilo kome ovde privatno da mislite šta god hoćete, vi možete da nas ne volite, da nas smatrate glupima, da nas smatrate nedoraslima, da nas smatrate izdajnicima ili da budem malo nepristojniji, podguznim muvama ili govnarima, kao što ste izgovarali i za šta treba da se izvinite, ne nama, nego javnosti, ali vi kao predsednica parlamenta ne smete da ignorišete više od milion građana i njihove opravdane sumnje i njihove opravdane zahteve.

Zato vas ja sada pozivam da ukoliko i dalje tvrdite da su prethodni izbori bili toliko fer i slobodni i pošteni, najdemokratskiji, najotvoreniji u istoriji civilizacije, pa onda se tako i ponašajte, pa hajde otvorite vrata opoziciji i civilnom sektoru, otvorite biračke spiskove, dajte da vidimo šta tu piše, dajte da vidimo kako su se menjali, ne da vidimo samo da li smo mi lično upisani u njih, nego ko se i kako selio, kako smo došli do situacije da ljudi žive u trafo stanicama ili na adresama koje počinju sa nulom.

Ako ste zaista sve radili pošteno, pa što biste se toga plašili? Ovako se ponašate kao ljudi koji su uhvaćeni u nečemu što je nečasno i koji su svesni činjenice koje je svesna i Evropa i svet, a to je da izbori u Srbiji nisu bili fer i slobodni.

Pitanje za vas – da li imate hrabrosti, da li imate iskustva i da li imate integriteta da tu situaciju konačno promenite? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se danas po prvi put obraćam Skupštini kao predstavnik poslaničke grupe sa novim imenom, imenom – Pravac Evropa. Mi smo naravno kao grupacija prepoznali da je ovo jedan od najvažnijih trenutaka i da će se odluke koje budemo donosili u narednim mesecima odraziti na život svih građana u Srbiji narednih godina i narednih decenija. Ta naša odluka nije od juče, ona je doneta mnogo ranije i ova formalizacija trebala je da nastupi mnogo ranije. Sada ću vam reći zbog čega ovo govorim.

Mi smo sa tom kampanjom krenuli još u aprilu mesecu. Dakle, mi iz Pokreta slobodnih građana zajedno sa našim partnerima iz Stranke slobode i pravde, Pokreta za preokret, Sindikata „Sloga“ i ostalih istaknutih pojedinaca. Hteli smo na prvoj sledećoj sednici da zaista i promenimo ime, ali onda se desilo nešto što je promenilo sve u Srbiji. Desio se jedan strahovit događaj kakav nikada pre nismo imali u našoj zemlji, desile su se dve vezane tragedije. Prosto smatrali smo bez obzira na to koliko je realno ovo pitanje benigno i beznačajno u nekoj široj javnosti da ipak ne bi bilo prikladno da u takvoj atmosferi u tim danima se bavimo tim temama.

Međutim, nismo imali sreću da su svi imali jednako osećaj za vreme i za trenutak i za teme kojima treba da se bave. Tako smo imali slučaj da na istoj sednici Vlade Republike Srbije 4. maja ove godine, na istoj sednici na kojoj je doneta Odluka o uvođenju tri dana žalosti zbog strašne tragedije koja se desila, da premijerka, odnosno predsednica Vlade ne izađe čak ni da izjavi saučešće javno na konferenciji za medije, ali se zato na toj sednici Vlade usvoji nacrt zakona, jedan veoma kontraverzni nacrt koji je sada postao zakonski predlog o kom mi danas razgovaramo.

Dakle, iskorišćeno je vreme kada je pažnja javnosti i svih nas opravdano bila usmerena na nešto sasvim drugo da bi se nešto, što je u suprotnosti sa interesima građana Srbije, u suprotnosti sa našim državnim interesima i nešto što je vrlo moguće i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, našlo na dnevnom redu. To je činjenica koja mene zaista duboko razočarava kao građanina Srbije.

Naravno govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Jasno je da glavni motiv koji stoji iza donošenje, odnosno usvajanje ovakvih izmena, nažalost, jeste forsiranje interesa privatnih investitora, privatnog kapitala nasuprot interesima građana i nasuprot interesima celog našeg društva.

Vi ste, gospodine Vesiću, kao resorni ministar u više navrata pokušali da to opravdate, prebacujući određenim kolegama iz opozicije i opoziciji, kao takvoj, da se zalažemo za jedan model ekonomskog upravljanja kakav je postojao u nekim prethodnim vremenima, da se zalažemo za model društvene svojine, za model samoupravljanja itd. To naravno nije tačno. To pogotovo nije tačno kada je reč o Pokretu slobodnih građana, kada je reč o našoj poslaničkoj grupi Pravac Evropa, ali bez obzira na to što se zalažemo zaista za otvoreno tržište, ne zalažemo se za to da se naša imovina prodaje budzašto ili još gore da se poklanja bilo kome. Dakle, zalažemo se zaista za otvoreno tržište, ali i za poštovanje nekih osnovnih principa.

Dve su najspornije tačke kada je reč o ovom zakonu. Jedna se tiče naknade za eksproprijaciju, kada se pokrene postupak eksproprijacije neizgrađenog građevinskog zemljišta. Novi zakon podrazumeva da će se isplatiti cena koja odgovara tržišnoj ceni poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, a čime se najdirektnije moguće ugrožava interes vlasnika tog zemljišta, čime se sprovodi nešto što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 20. Ustava Republike Srbije, a čime se devalvira privatna imovina i sprovodi nešto što po efektima najviše liči na prinudnu konfiskaciju imovine.

Sa druge strane, ukida se konverzija, odnosno sada se omogućava konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez ikakve naknade. Dakle, govorili smo o tome koliko će to ekonomsku štetu moći da nanese Republici Srbiji. Vi ste se pozivali na to kako je konverzija u prethodnim godinama i prethodnim decenijama bila neefikasna, kako je u čak 94% slučajeva, ako se ne varam, sprovedena bez naknade, kako smo dobili svega nekih 30 miliona dinara po tom osnovu, tridesetak miliona evra po tom osnovu. Priznaćete da je to za desetak godina zaista mizerna suma novca, ali kada se već suočimo sa takvim problemom, zar nije logičnije raditi na poboljšanju efikasnosti naplate tih potraživanja, nego na ukidanju i davanju nekog zemljišta, neke imovine i bespovratnom odricanju od nje u nedogled.

Kada ukrstite tu odluku koju ste vi pravdali sa nekim drugim odlukama koje se danas nalaze na dnevnom redu, mi dolazimo u situaciju da se odričemo sopstvene imovine, da se odričemo prihoda sopstvene imovine, a da se sa druge strane zadužujemo u iznosu od gotovo milijardu i 300 miliona evra u samo jednom danu.

Mene sada interesuje, može gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade, ili bilo ko drugi od vas da odgovori, ukoliko smo toliko bogati da možemo da se odričemo svoje imovine, da opraštamo potraživanja nekim ljudima, zašto se onda zadužujemo? Da želim da budem ciničan, ja bih vas podsetio na izjavu predsednika države Aleksandra Vučića koji je rekao da mi u rezervama imamo 38,5 miliona tona zlata, što je dva puta više nego što imaju SAD, Rusija, Kina, Francuska, Italija zajedno. Kada smo već toliko moćni, što bismo se uopšte zaduživali? Možemo lepo da prodamo jednu količinu tog zlata i rešimo sve naše probleme za jedan duži, duži vremenski period.

Pozivate se takođe da za izmene i dopune ovog zakona imate i podršku EU. Ja u to ne sumnjam. Prvo, EU vodi računa o svojim interesima, a ne o našim. Dakle, reč je o našoj imovini, a ne bilo čijoj drugoj.

Postoji druga stvar što pravna kultura i politička kultura, koja postoji u zemljama EU, dovodi do toga da se određeni zakoni usvajaju onda kada postoje određene pravne praznine kako bi se one popunile i kako bi se jedan pravni sistem i politički sistem očuvao u jednom integralnom i normalnom obliku. Kod nas se, nažalost, izmene i dopune zakona donose da bi se stvorile pravne praznine, da bi se one kasnije zloupotrebile i da bi od toga direktnu finansijsku i neku drugu neimovinsku korist imali ljudi koji su najdirektnije povezani sa režimom. Zbog toga je naša bojazan vrlo opravdana da će ovaj Zakon o planiranju i izgradnju, po svojim efektima, da se pretvori u zakon o ugrađivanju i razgradnji još jednog sistema u Republici Srbiji.

Kada govorimo o razgradnji kao takvoj, nažalost, svedočimo razgradnji našeg prosvetnog sistema. Meni je veoma žao što gospođa Brnabić danas nije tu, ali tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Ne znam da li po procedurama imate pravo danas da se javite za reč, da obrazložite. Mislim da nije u redu ni prema nama, ni pre vama način na koji je predsednica Vlade govorila o predlogu da vi postanete nova ministarka prosvete.

Dakle, mi smo čuli u nekoliko minuta da je gospođa Slavica Đukić Dejanović bila poslanik u sedam mandata, čuli smo na kojim je ministarskim pozicijama bila, čuli smo na kojim savetničkim pozicijama je bila, čime se tamo bavila. Jedino nismo čuli dali gospođa Slavica Đukić Dejanović unosi određeni plan rada, da li unosi neku novu viziju, da li unosi neka nova rešenja u ministarstvo koje se trenutno nalazi u jako kritičnoj situaciji u koju je gotovo svaki građanin Republike Srbije zagledan, tražeći, očekujući odgovore i očekujući umirenje za ono što tek treba da dođe, a to je 1. septembar. Zbog toga mislim da nije pošteno što gospođa Brnabić o tome nije pričala, ukoliko ste vi takav plan, program, viziju i ideje dostavili.

Ja znam kako politika funkcioniše, ja razumem vaše koalicione sporazume. Razumem da po koalicionom sporazumu SPS može da predloži određenog ministra za određeni resor i znam da ste vi gospođo Đukić Dejanović predloženi i nije sporna vaša biografija i ona je daleko bogatija i relevantnija nego biografija dosadašnjeg vršioca dužnosti, ali mislim da to ne sme da se pretvori samo u međupartijsko potkusurivanje i moramo da saznamo koji je vaš stav sa čim ćete vi izaći pred roditelje koji od prvog septembra treba da vrate decu u školu ne znajući da li će ona na tom mestu biti bezbedna ili neće biti bezbedna.

Treba da se vrate u školu prvog septembra i nervozni su zbog toga, anksiozni, opravdano su pod stresom ne znajući šta će ih tamo dočekati. Da li će se nešto promeniti nakon što se Srbija nepovratno promenila 3. maja? To je odgovor koji vi morate da date i ekstremno je težak zadatak pred vama i ja ne želim da vam stajem na putu toga, ali ja prosto ne mogu svojim glasom da podržim vaš izbor kada nisam čuo ni jedan argument i ni jednu rečenicu ni od vas ni od onih koji vas predlažu, šta ćete uraditi da se nešto promeni?

Kako ćete izaći pred profesore i pred nastavnike koji 1. septembra treba da uđu u učionice, koji treba da uče našu decu, da ih vaspitavaju, da preuzmu na sebe strahovito tešku obavezu i važnu i plemenitu, socijalnog oblikovanje naše dece i ti ljudi su takođe u strahu i u stresu zato što i sami znaju da je i prethodna školska godina prekinuta na način na koji je prekinuta, na način koji nije bio jasan ni njima, ni đacima, ni roditeljima. Nikome od njih nije bilo jasno zašto se donosi ta odluka i koje efekte ona treba da sprovede.

Na kraju krajeva, od vas se očekuje pošto je ipak to politička funkcija, da iskažete i svoj politički stav da li će za vas svi đaci i svi studenti biti jednako tretirani? Da li ćete biti ministarka i onim studentima koji svih ovih nedelja i meseci protestuju protiv nasilja u svim gradovima širom naše zemlje, jer ovde je malo iznad vas sedeo, gde danas sedi gospodin Dačić, je sedeo vaš budući kolega, gospodin Martinović koji je čitao biografije, koji je prebrojavao krvna zrnca, koji je prebrojavao porodično stablo određenim studentima čije je jedini greh to što su izašli na ulicu i rekli da žele da žive u zemlji bez nasilja, bez mržnje, bez podela, bez tabloidizacije, bez rijalitizacije.

Da li ćete biti spremni kao što drugi ministri koji su tu sedeli nisu bili spremni, nisu imali hrabrosti da ustanu i da nešto kažu, između ostalog, nažalost i profesorka Tanja Miščević koja je sedela i slušala kako joj blate studenta, gledala u pod, ni reč jednu nije rekla. Da li će te vi u takvim situacijama reagovati? I da li će za vas ti studenti biti jednako tretirani kao što su recimo tretirane one dve studentkinje koje su od strane šefa BIA dobila stipendiju zbog toga što su veličale ratne zločince, zbog toga što su svojim kolegama, svojim sugrađanima pisali kako je šteta što ih nisu sve pobili.

Kakva se poruka mladim ljudima u Srbiji danas šalje da će biti na stubu srama, da će njihove porodice biti na stubu srama, samo ako izađu na ulicu da se bore protiv nasilja,, ali da će sa druge strane biti nagrađeni ako to nasilje promovišu, ako promovišu one najgore pripadnike našeg naroda i ako šire svaku nacionalnu, rasnu i svaku drugu vrstu mržnje i netrpeljivosti.I to je takođe jedna vrsta političkog pitanja i političke teme na koje vi morate da date odgovor.

A kada smo se već dotakli gospodina Aleksandra Vulina, odnosno šefa bezbednosno-informativne agencije kad već govorimo o razgrađivanju kao takvom, jasno je da i naš bezbednosni sistem u Srbiji razgrađen u poslednjih deset godina.

Čovek koji je danas šef BIA, do juče je bio ministar policije, do pre nekoliko godina je bio ministar odbrane, nalazi se pod sankcijama najmoćnije države sveta.

Gospodine Dačiću, s obzirom na to da gospođa Ana Brnabić nije tu, možete li vi da nam kažete šta će Vlada Republike Srbije da preduzme po tom pitanju? Deset dana imamo situaciju da je šef BIA na listi sankcija, zbog toga što je optužen da je učestvovao u švercu oružja i droge. Deset dana imamo situaciju da je naš bezbednosni sistem vitalno ugrožen zbog toga što obaveštajne agencije nekih od najmoćnijih zemalja sveta više neće razmenjivati informacije sa nama.

Da li imate neki odgovor na to ili vaš jedini odgovor kao što je uvek vaš jedini odgovor da ćutite, da čekate da nešto prođe i da se desi neka druga afera koja će da poklopi onu prethodnu pa će neko zaboraviti? Ja se plašim da neće niko zaboraviti, a verujem da se vi plašite i da vam je prvo pitanje ko će biti sledeći na toj listi sankcija? Ko će biti sledeći na toj listi sankcija jeste pitanje za vas i toga treba vi da se plašite, to nije nešto što mene pogađa i to što ćete vi biti izolovani i što ćete biti sankcionisani, takođe nije nešto što mene pogađa.

Mnogo me pogađa to što će sledeće na listi tih sankcija i što će sledeći na udaru svega toga biti ceo naš narod, svi građani Srbije zbog toga što ćete u tu rupu samoizolacije ako nastavite da se ponašate tako ignorantski, politikantski i neodgovorno uvući celu zemlju, a nije da bi vam to bilo prvi put i to vam ovog puta nećemo dopustiti.

Počastvovan sam.

Pre svega Naser Orić nije bio tema ovog obraćanja zato što Naser Orić čini mi se, ispravite me ako grešim, nikada nije dobio stipendiju Republike Srbije i daće Bog da tako zaista i ostane, pa da i ne bude ove teme.

Ne znam da li je kolega iz vladajuće poslaničke grupe replicirao Pavlu Grboviću ili Pavlu Cicvariću, ali čini mi se da je pre ovom drugom. Ne znam kako smo se, kako smo se u tome našli. Onaj pokušaj humora o različitom pakovanju, to neću komentarisati. Izgleda da vas ne inspirišem baš previše i to mi je jako žao.

Što se tiče kolega iz Socijalističke patrije Srbije, prvo pitanje za vas, gospodine predsedavajući, na bazi čega je gospodin Marković dobio repliku? Ja nijednom o Socijalističkoj partije nisam rekao ništa loše. Pomenuo sam da imate koalicioni sporazum i da na bazi tog koalicionog sporazuma Socijalistička partija Srbije imenuje, imenuje kandidata za ministra, to jest predlaže kandidata za ministra. Predsednika stranke sam upitao nešto kao člana Vlade, odnosno potpredsednika Vlade, ali hajde, to je sada na stranu.

Dakle, postavljate mi pitanje - da li je za mene Hašim Tači ratni zločinac? Jeste i nadam se da će biti makar malo pravde i da će Hašim Tači tamo gde je sada, tamo i ostati do kraja svog života.

Ako vas baš interesuje iskustva sa gospodinom Tačijem, onda recimo o tome možete da pitate predsednika svoje stranke, pošto je sa njim on potpisivao Briselski sporazum, a ne ja, a možete takođe da to tome pitate i predsednika Republike, pošto je podelu Kosova sa njim dogovarao on, a ne ja.

Tako da ste potpuno promašili adresu, gospodine Markoviću. Pokušali ste da mi imputirate neke stvari koje nikada nisam rekao, između ostalog da tim studentkinjama nije mesto u Beogradu, što nije tačno. Jeste im mesto u Beogradu i treba da dođu ovde i treba da im se pomogne, ali da im se pomogne na taj način što će im se objasniti da nisu reagovale kako treba, da to što su radile nije bilo u redu, da je to bilo vrlo pogrešno i da takve stvari treba da se menjaju, a ne da se takve stvari nagrađuju zato što se time šalje veoma pogrešan signal.

Ja sam siguran da vi to vrlo dobro znate onda kada zaboravite na svoje i moje i bilo čije stranačko opredeljenje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, nažalost, ministar o čijoj smeni se danas raspravlja trenutno nije tu, nadam se da će se pojaviti u nekom trenutku, bilo bi dobro da pruži odgovore na neka od pitanja.

Tema današnje diskusije treba da budu dve ključne stvari za politički sistem svake zemlje, a to su pitanje odgovornosti i integriteta.

Počeću sa podsećanjem na dve tvrdnje koje je ministar Gašić izrekao na prvoj sednici, pre nekoliko nedelja, od kojih je jedna netačna a jedna je, nažalost, tačna. Počeću od one koja je netačna. On je rekao da je on jedini Srbin u istoriji koji je bio i ministar vojske i ministar policije i šef BIA. Ta tvrdnja prosto ne odgovara istini, zato što ono što jeste tačno jeste da je to za rukom pošlo i Aleksandru Vulinu i to jeste neka kolektivna tragedija koju svi mi danas živimo.

Međutim, gore od te neistine jeste druga istina koju je izrekao, a to je da se on, Bratislav Gašić, na tim funkcijama, dakle na čelnim funkcijama bezbednosnog sektora u Srbiji našao zato što on ima svog šefa, svog predsednika i svoju stranku koji su mu tu omogućili. Isto to ima, naravno, i gospodin Aleksandar Vulin.

Ja verujem da bi građani Srbije bili mnogo srećniji i da bi se osećali mnogo sigurnije kada bi se na tim funkcijama nalazili ljudi zbog svog znanja, obrazovanja, iskustva, posvećenosti i rezultata, a ne zbog šefa, predsednika i stranke.

Upravo ta činjenica da se njih dvojica poslednjih deset godina rotiraju na čelnim funkcijama bezbednosnog sektora je uticala na to da zahtevi protesta građana koji protestvuju protiv nasilja ide upravo u pravcu smene njih dvojice. Dakle, nisu oni slučajno odabrani i nisu oni odabrani zato što njih neko lično ne voli, već zato što oni objektivno snose odgovornost za sve to što se desilo ili što se nije desilo u bezbednosnom sektoru naše zemlje.

Pošto gospodin Vulin nije prisutan, niti je bio, niti će biti prisutan i pošto Narodna skupština i ne može da razreši gospodina Vulina, to može samo Vlada, ja ću se danas osvrnuti na dosadašnji rad ministra Bratislava Gašića i obrazložiti zbog čega on više ne može da bude na funkciji koju je obavljao ovih poslednjih osam meseci, niti na jednoj funkciji koju je obavljao u poslednjih deset godina.

Dakle, u tom svom neverovatnom poduhvatu gde je objedinio sve te čelne funkcije, dok je bio ministar odbrane, desila se helikopterska nesreća u kojoj su stradali svi članovi posade, stradali su svi medicinski radnici koji su bili u helikopteru i stradala je jedna beba. Dakle, u jednoj helikopterskoj nesreći sedam žrtava, od toga jedna beba.

Posledice te nesreće su bile da niko nije bio odgovoran, da niko nije podneo ostavku i jedino zvanično što smo mogli da čujemo jeste da je posada helikoptera, odnosno preminuli ljudi, da su bili u alkoholisanom stanju. To je ozbiljna sramota. To nije samo politička sramota, to je ljudska sramota što je neko dopustio da se takve bezočne laži iznose u javnost i da ljudi koji su izgubili svoj život dok su obavljali posao, časno obavljali posao, budu na taj način diskreditovani.

Dok je bio šef BIA na ovim prostorima je ordinirao najsuroviji i najmonstruozniji klan u poslednjih 30 godina. Naravno, govorim i klanu Veljka Belivuka. I dok su pripadnici BIA pratili pripadnike klana Veljka Belivuka, na njihove oči, u klanici u Ritopeku su dovođeni živi ljudi koji iz te kuće nikada nisu izašli. Ni jedno od tih ubistava koje se dešavalo pred očima pripadnika BIA nije sprečeno.

Dok je Bratislav Gašić bio na mestu šefa BIA, praćen je i prisluškivan advokat Dragoslav Miša Ognjanović, koji je potom izrešetan ispred svoje kuće. Ni taj zločin nije sprečen, taj zločin nije rasvetljen, ubica nije pronađen, nije procesuiran i nije za to bio sankcionisan.

I sada kada je postao ministar unutrašnjih poslova, u dva masakra imamo 19 žrtava. Jedini odgovor na sve to je – sistem nije zakazao.

Pošto gospodina Gašića interesuje šta je tačno konkretna njegova odgovornost za neke od tih slučajeva, ja ću sada veoma plastično da mu nacrtam šta je tačno odgovornost bezbednosnog sektora za masakr koji se desio u Mladenovcu.

Uroš Blažić, 21-godišnji monstrum koji je izvršio taj masakr, nije pao sa neba. Gospodin Gašić je sedeo ovde i čitao čitav spisak krivičnih dela i prekršaja koje je taj mladić činio u poslednjih nekoliko godina. Svi su znali da je problematičan. Svi su znali gde mu je otac zaposlen. Svi su znali i za prekršaj i za krivična dela i njegovih roditelja i niko na to nije reagovao. Nije oružje kojim je izvršio masakr bilo zakopano negde u zemlji, jer to nije krompir da se iskopava iz zemlje, već je nađeno u njegovoj kući, i automatsko oružje i pištolji i municija i bombe.

Naravno da ni na to niko nije reagovao i da se taj masakr desio upravo zbog toga što sistem u toj slučaju jeste zakazao. Jer da nije tako, ti ljudi bi i dan-danas verovatno bili živi, a taj momak bi bio na odsluženju zatvorske kazne koju je zaslužio svojim prethodnim ponašanjem.

Idite u bilo koje mesto u Srbiji, bilo koju opštinu, bilo koje selo, pitajte ljude koji piju pivo ispred prodavnice, pitajte one bake koje prodaju kupus i krompir na pijaci – ko je u vašem mestu opasan, ko je maltretirao životinje, ko je zlostavljao komšije, ko je naoružan, koga se vi plašite, u glavu će vam pogoditi ko su te osobe. Reći će – taj, taj i taj i ni jednog neće preskočiti, jer jako dobro znaju.

Mene sad interesuje da li su naše bezbednosne službe slabije informisane od ljudi koji piju pivo ispred prodavnice ili od baka koje prodaju povrće na pijacama? I ne zna se šta je gore od toga, gospodo. Da li je gore da su zaista slabije informisane ili je gore to da nisu bile slabije informisane ali pošto je otac ovog monstruma radio u bezbednosnom sektoru, da se njemu godinama gledalo kroz prste?

Zato se vraćamo na pitanje integriteta i odgovornosti. Jer, kada se nalazite na tako važnim pozicijama na kojima se nalazio gospodin Bratislav Gašić, onda nisu više važne vaše namere, važni su rezultati i posledice.

Sa ovakvim posledicama, sa ovolikim brojem poginulih, ubijenih i preminulih ljudi za vreme dok je on bio na tim funkcijama, ta osoba ukoliko ima imalo integriteta i odgovornosti sama bi podnela ostavku. Ukoliko vi, gospođo Brnabić imate integriteta i odgovornosti, smenićete ga sa tog mesta ukoliko on to sam ne učini.

Dobro je što ste vi danas tu, jer ću vas podsetiti na jednu vašu izjavu koju ste dali na prvoj sednici pre nekoliko nedelja, rekli ste da ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi i direktna destabilizacija Republike Srbije. Aludirali ste naravno na proteste građana „Srbija protiv nasilja“ i time ste jasno optužili te građane da iza njih i iza njihove želje, iza tih protesta stoje strane službe.

Dakle, iza ljudi koji izlaze sa bebama na proteste, iza penzionera koji izlaze sa svojim unucima na protest, iza ljudi koji izlaze sa svojim kućnim ljubimcima na protest, stoji neka sila. Samo što ja ne bih rekao da ste vi tu do kraja promašili, jer neka sila zaista i stoji, ali ta sila ne dolazi s polja, ta sila dolazi iznutra, ta sila dolazi iz suštine svakog živog bića, ta sila jeste odlučnost da ljudi više ne žele da žive u brlogu kakvim ste napravili ovo društvo i vi, i vaši medijski sponzori čije se ukidanje takođe traži na tim protestima.

Ta sila koja pokreće te ljude jeste odlučnost da žele da žive u jednom pravednijem društvenom poretku, da žele da se suštinski menjaju odnosi u ovoj našoj zajednici, da se konačno uspostavi taj poredak u kome će važiti zakon pravde, a ne zakon jačeg, jer to nije država, nego džungla. I, da se konačno uspostavi poredak u kome će jedino merilo, jedini kriterijum za napredovanje biti znanje, obrazovanje, posvećenost i rezultati, a ne šef, predsednik i stranka i zbog toga su ti ljudi izašli na ulice. Besprizorno je kada vi njih ili nas optužujete za destabilizaciju ove zemlje i za ugrožavanje bezbednosnog sektora.

Ja ću vas podsetiti, gospodo iz vladajuće koalicije, nismo mi, vi ste jedni druge optuživali ko je više povezan sa kriminalnim klanovima. Vi ste licitirali ko je bliže Belivuku, ko hoće da ugrozi predsednika države, ko hoće da ugrozi stabilnost Republike Srbije, i te ljude o kojima ste vi licitirali nije postavila nijedna strana služba. Iza njihovog imenovanja ne stoji ni njihov, ni moj, ni bilo čiji potpis ovde ili od ljudi koji se nalaze na protestima. Stoji vaš potpis, gospođo Brnabić, Nebojša Stefanović je vaš kadar. Dijana Hrkalović je takođe vaš kadar.

Onda kada ste shvatili da su oni toliko opasni, da ugrožavaju predsednika i da ugrožavaju državu i da je taj ministar nešto najgore što se desilo ovde, vi ste ga smenili, ali ste smenili u stranci i vi došli na njegovo mesto, a u državi niste, u državi je ostao i ministar i bio na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost. Osoba o kojoj se na vašim stranačkim organima govorilo najgore da ugrožava ovu zemlju, da ugrožava bezbednost ove zemlje.

Znate, taj princip da nešto može da ugrožava državu, a da ne sme da ugrožava stranku, je takođe zbog čega ljudi izlaze na ulice, jer to nije državnički pristup. Tako se ne upravlja državom. Tako se upravlja na jednim organizacijama nekim drugim koji se nalaze sa druge strane zakona, da ne kažemo da je to mafijaški princip i mafijaški pristup i da zbog toga se ljudi danas osećaju nesigurno.

Ne možemo da prihvatimo vašu ponudu da svi delimo odgovornost za sve ovo što se desilo ili da prihvatimo vaše ponude da svi ljudi unutar Vlade dele odgovornost za ono što se desilo, jer nije pošteno da istu odgovornost imate vi i gospodin Gašić i, recimo, Tanje Miščević ili prof. Begović. Nije ljudski. To nisu bile njihove odluke, to su bile vaše odluke, iako jeste dirljivo kako je geslo vladajuće većine vremenom kroz decenije evoluiralo od 100 za jednog u svi za jednog, ali ne bi bilo pošteno da se sada kola slome na nekim ljudima koji za to apsolutno nisu krivi.

A, vi, gospođo Brnabić, ukoliko vi imate integritet i ukoliko vi imate odgovornost, onda podneste političku cenu, onda preuzmite konkretne političke korake, smenite ljude koji su zaslužni za to što je bezbednosni sektor u Srbiji danas glavni generator nesigurnosti za sve građane Republike Srbije.

Smenite Bratislava Gašića, smenite Aleksandra Vulina, ispunite zahteve onih stotina hiljada dobronamernih građana koji žele da stvaraju jednu bolju i pravedniju društvenu zajednicu, a onda podnesite ostavku, pa onda možemo da idemo na neke slobodnije i poštenije izbore, da vidimo šta bi to građani zaista u nekim normalnim okolnostima izabrali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega Jovanov, interesantan odabir za repliku. Vi ste se raspravljali sa stilskom figurom, umesto sa suštinom onoga što sam rekao. Dakle, ljudi koji su ispred prodavnice samo oslikavaju u kojoj meri je naš bezbednosni sektor u konkretnom slučaju zakazao. Vi to jako dobro znate, to dobro zna i predsednica Vlade, to dobra zna i gospodin Gašić i zato niko od vas nije ni pokušao čak da replicira na suštinu toga, a to je da je taj masakr mogao i trebao da bude sprečen da bi tu ljudi danas bili verovatno živi i zdravi, da su svi u tom sistemu radili svoj posao.

Ako to nije ispitivanje ljudi koji piju pivo ispred prodavnice, onda se to zove bezbednosna provera. Ta bezbednosna provera, u konkretnom slučaju je rađena kada je ne tada maloletni, nego punoletni Uroš Blažić aplicirao za Vojnu akademiju, na koju nije prošao. Pri tom mu otac radi u bezbednosnom sektoru. Ukoliko neko ko radi u bezbednosnom sektoru i čiji sin ne prolazi bezbednosnu proveru i koji ima čitav niz krivičnih dela i prekršaja iza sebe, godinama prikuplja oružje, između ostalog i kalašnjikov za koji u našem pravnom sistemu ne možete nikada da dobijete dozvolu, onda je i te kako jasno da sistem tu jeste zakazao. Molim vas potrudite se malo bolje u replici, ne samo tim lakim doskočicama.

Što se tiče vas predsednice Vlade, pitali ste ko je podneo odgovornost posle nekih nesreća? Evo, recimo slučaj Norveške, ministar pravde je podneo ostavku, direktor policije je podneo ostavku devet meseci nakon masakra, nakon rezultata nezavisne komisije, što je nešto što bi trebalo da bude pandam anketnom odboru koji mi ovde formiramo.

Ove godine u martu je ministar saobraćaja u Grčkoj podneo ostavku zbog teške saobraćajne nesreće, a pre nekih mesec dana i vaš doskorašnji kolega, ministar prosvete Branko Ružić, je podneo ostavku u Srbiji.

Postavljate pitanje da li su moje kolege koji su ranije bili u vlasti podnosili tu vrstu političke odgovornosti, neki jesu, neki nisu. Da, apsolutno se od njih tražila politička odgovornost, tražila se politička odgovornost od gospodina Ivice Dačića koji je bio ministar policije u vreme jednog masakra i to upravo od strane Aleksandra Vučića.

Ono što je suština jeste da prestanete da se ponašate kao da ste opozicija. Deset godina ste na vlasti, prestanite da u nepočinstvima nekih drugih vlasti tražite izgovor i opravdanje za sopstveno činjenje ili ne činjenje. To nije vaša uloga. Naviknite se na ulogu koju ste preuzeli pre više od pet godina i počnite da se ponašate odgovorno u skladu sa odgovornošću koju ta funkcija nosi. Zahvaljujem.

Samo moram za početak da kažem da ja zaista gospodina Dačića nisam pomenuo u negativnom kontekstu, tako da ne vidim razlog ovog repliciranja, ali u redu. To je naravno vaš izbor.

Kada je reč o kolegi Jovanovu meni je žao što tu nije ministar Gašić jer je on relevantnija adresa za tu raspravu, ali postoji nešto što se zove operativno delovanje bezbednosnih službi, što je očigledno zakazalo u slučaju Mladenovca.

Dakle, ukoliko imate sve relevantne informacije da imate problematično lice, da imate bezbednosno interesantne osobe koje se pritom godinama naoružavaju ili je još problematičnije ukoliko nemate informacije, a da se oni zaista naoružavaju, onda je veoma jasno zbog čega se postavlja pitanje političke odgovornosti onih koji su se nalazili na tim funkcijama.

Druga stvar. Veoma je interesantno to što je gospodin Gašić to krivično delo okarakterisao kao terorizam. To sada povlači drugu vrstu političke i operativne odgovornosti Ministarstva unutrašnjih poslova i njegove lične, jer i pripremne radnje za izvršenje krivičnog dela terorizma takođe predstavljaju krivično delo.

Tako da, ukoliko se gospodin Blažić, okrivljeni, godinama pripremao ili mesecima ili u bilo kom periodu prikupljanjem tog oružja, dakle, on je sve vreme vršio jedno krivično delo koje niko u ovoj zemlji nije primetio i time mu omogućio da nesmetano ubije, koliko sada već, 10 žrtava.

Tako da, što dublje pokušavate da se upletete u objašnjavanje ovog slučaja i da skinete odgovornost sa ministra policije, šefa BIA, to se dublje i ukopavate. Ja vas molim da to ne činite, jer jednostavno mi treba da dođemo do nekih rešenja, a ne samo da se prepucavamo.

Što se tiče vašeg govora, gospođo Brnabić, znate dobro da vas nisam optužio da strane službe stoje iza beba i iza kučića. Rekao sam da ste rekli da iza ljudi koji izlaze na proteste sa decom i kućnim ljubimcima, koji su potpuno civilizovani i mirni, i apsolutno nenasilni i ni po koga opasni.

A, kada je reč o streljanom premijeru Zoranu Đinđiću govorili ste o tome da li je neko smenjen u bezbednosnom sektoru. Nije zato što je Zoran Đinđić hteo da sprovede te reforme, ali je, kako ste vi sami rekli, pre toga bio preduhitren i streljan.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Približavamo se kraju ove tačke dnevnog reda koja, moram priznati, neće nam baš naročito služiti na čast, ali sada je činjenica koja bi možda mnoge ljude ohrabrila da će većina ili svi glasati za formiranje ovog anketnog odbora. Međutim, čini mi se da se u nečemu nismo razumeli. Dakle, to je anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do dve tragedije, u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu i za predlaganje mera šta uraditi kako se to ne bi ponovilo. Da bih vam preveo šta to suštinski u političkom životu znači, to znači sledeće – odgovornost i promene.

Ljudi koji su na ulici na protestima kažu – nije normalno da imamo televiziju sa nacionalnom frekvencijom gde je rijaliti zvezda čovek koji drugom momku puca u glavu. Vi kažete – normalno je. Ljudi na ulici kažu – nije normalno da čovek koji je veći deo svog života proveo u zatvoru nego na slobodi na drugoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjava kako da ubijemo drugo ljudsko biće i da budemo nekažnjeni. Vi kažete – normalno je. Ljudi vam kažu – ako oni makar to rade, pa nemojte im davati javno dobro u vidu nacionalne frekvencije. Vi kažete – hoćemo.

Desi se tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, tog dana je svima nama svet stao i potonuo, samo vaš sistem nije zakazao. Kažu ljudi – ako je jedan napaljeni klinac u Mladenovcu mogao godinama da se naoružava i bude naoružaniji od Vojske Srbije, a da je prethodno maltretirao i svoje komšije i druge ljude i životinje, da je neko u bezbednosnom sektoru Srbije zakazao. Vi kažete – nije.

I sada ja vas iskreno pitam – a što vi glasate za formiranje ovog anketnog odbora? Vi glasate da bi se sprovela ona čuvena parola – ako hoćete da se ne uradi ništa, onda formirajte komisiju, pa da prođe neko vreme. Ja vas molim da to ne radite. Budite pošteni i prema sebi i prema nama i prema građanima, koji imaju očekivanja od nas da ćemo nešto uraditi u ovom visokom domu i recite – nećemo ništa da menjamo i zbog toga nećemo ni za šta da glasamo.

Ja ne znam, gospodo, zašto svaku borbu protiv nasilja u ovoj zemlji i svaki zahtev građana da se prekine sa nasiljem vi shvatate lično. Očigledno je da vas nešto pogađa. Ja ne znam zašto se formiranje ovog anketnog odbora razumeli kao jednu vrstu klopke koju vama opozicija pravi ili kao neku vrstu ustupka koju vi nama dajete. To nije ni ustupak, ni klopka, to je pružena ruka da se premosti jaz koji je nastao u ovom društvu. To je pružena ruka, između ostalog, i vama, gospodo, jer pogubili ste se. Ne znate da se ponašate u ovoj situaciji. Ne znate da rukovodite ovom krizom. Svaka mera i svaka odluka koju ste doneli, sami ne znate zašto ste to uradili. Nijednu ne možete da objasnite. Nijedna mera koja je doneta u našem obrazovnom sistemu, nakon nje nijednom đaku, nijednom profesoru, nijednom roditelju nije bilo jasno zašto je ona doneta, šta sutra treba da uradi i šta će ta mera doneti na kraju, a nije jasno ni vama.

Ali da vam kažem ljudski, ja vas razumem. Srbija se nikada nije našla u ovakvoj situaciji. Ovo se desilo prvi put, ovakva tragedija se u Srbiji desila prvi put i nije sramota reći da u nekoj situaciji možda ne umete da se snađete i da vam treba pomoć. Ali onda nemojte, kada vidite da se Srbija suočila sa bujicom i poplavom nasilja, da odgovarate dodatnim nasiljem. Nemojte nakon tragedije da opet govorite o smrtnim kaznama, nemojte opet sebe da stavljate u prvi plan, kao da ste vi najpogođeniji onim što se desilo i kao da ste vi najveće žrtve toga što je u Srbiji zavladalo, jer ste vi u stvari najveći generatori tog nasilja koje je zapljusnulo naše građane.

Imajte u vidu samo jednu stvar. Mi imamo dva meseca. Dva meseca imamo da uradimo nešto dobro za ovo društvo. Imamo dva meseca da uradimo nešto da sutra deca koja opet krenu u školu ili koja prvi put krenu u školu i njihovi roditelji ne prođu ponovo kroz traume kroz koje su prolazili u budućnosti.

Imajte u vidu da kada ovaj anketni odbor počne da radi, taj posao moramo da uradimo savesno, da moramo da izvučemo poslednje rezervoare ljudskosti koji su u nama ostali, bez obzira na to ko je sa koje političke strane i da taj posao uradimo na način i tako da sutra smemo da pogledamo u oči i one roditelje koji su izgubili decu i one roditelje čija su deca traumatizovana zbog onoga što se desilo i sve roditelje Srbije.

Siguran sam da ste to imali u vidu, makar u malom mozgu tokom ove rasprave, da bi ova sednica i ova rasprava izgledala dramatično drugačije, ali upućujem ovaj apel ne zbog vas koji ste se ponašali nedostojno, već zbog onih među vama koje vidim na svakoj sednici, a ima ih i u vašim klupama, pogotovo u ovim klupama desno od vas, gde su vaši koalicioni partneri, koji nisu aplaudirali na vaše izlive primitivizma, koji nisu aplaudirali kada su mojoj koleginici Mariniki Tepić prebrojavali krvna zrnca, mereći da li je ona dovoljno patriota i sme li da se brine za ovu zemlju, jer verujem da i u ovim klupama ima dovoljno ljudskosti da ovu temu iznesemo do kraja na pravi način.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovana premijerko, članovi Vlade, želeo bih za početak da se obratim vama, gospođo Brnabić, pošto rekli ste pre pauze jednom kako vam je žao jer nemate sa kim da razgovarate i kako poslanici uglavnom ne slušaju odgovore koje im vi date na pitanja koja vam prethodno postave, tako da ja vam obećavam da ću zaista slušati sve ono što meni budete odgovorili na ova pitanja, jer ih smatram izuzetno važnim.

I, tako, prvo pitanje koje bih želeo da postavim vama jeste kako smo došli u situaciju i evo, 2023. godine je, bavimo se temama kojima se bavimo, nažalost smo u takvoj situaciji, a da u Srbiji još uvek nije usvojen Aleksin zakon.

Nije usvoje jedan predlog mera za suzbijanje i sprečavanje vršnjačkog nasilja u školama 2015. godine. Taj nacrt je sastavljen, osam godina ste imali i nisu usvojene te mere, pa vas pitam šta je tačno razlog što nije došlo do toga, da li to što niste imali većinu koju očigledno imate, da li to što nije postojala politička volja u okviru opozicije, pa evo pitam i svoje kolege da li postoji jedan čovek, jedan poslanik, jedan član opozicione organizacije koji ne bi glasao za takav zakon?

Ja ne želim uopšte da insinuiram šta je stvarni razlog toga. Želim da čujem odgovor od vas.

Drugo pitanje koje me interesuje jeste kako ste vi i vaše kolege svega nekoliko, tri ili četiri, sati nakon tragične nesreće u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", nezapamćenoj do tada, verovatno ništa gore se u našoj zemlji se nije desilo, došli do zaključka da sistem nije zakazao, odnosno da li ste i ko je i kada uspeo da sprovede istragu, koja uključuje razgovore i sa roditeljima, i sa centrom za socijalni rad, i sa direktorkom škole, i sa psiholozima i sa pedagozima, sa nastavnim osobljem, sa razrednim starešinom? Da li je neko razgovarao sa tim ljudima pa da utvrdi da li u tom lancu su baš svi uradili svoj posao, pa da sistem nije zakazao?

Ne može sistem da se svede na to da li je policajac koji se tuda kreće to jutro došao do škole, razgovarao sa čuvarom, koji je takođe, nažalost, izgubio život i da onda kažete da je sve u redu.

Što se toga tiče, tu ne morate da mi date odgovor. Nije sprovedena takva istraga. Nije bilo moguće da se sprovede takva istraga, ali samo da se ne bi razgovaralo o eventualnoj nečijoj političkoj odgovornosti, vi ste izašli sa jednom uniformisanom porukom i svi ministri su toga dana ponavljali istu stvar, da sistem nije zakazao.

Sada, pazite, u danu kada se ne sistem, svet se srušio svima nama, kada kažem nama, tu podrazumevam i vas iz Vlade i nas sve ljude u ovoj zemlji, kad nam se svet srušio, vama je bilo najvažnije da kažete da je sistem izdržao i da se ne postavi pitanje bilo čije odgovornosti. E zbog toga su građani izašli na ulice. Ne zbog opozicije, zbog vas. Vi ste ih izveli.

Ja vas sada pitam kakav je to sistem u kom jedno dete ubija drugu decu? Kakav je to sistem u kom dvadesetjednogodišnji mladić, prethodno godinama zlostavlja i maltretira i zlostavlja svoje komšije, svoje prijatelje, vršnjake, životinje, nekažnjeno, što je gospodin Gašić i pročitao, kasnije uzme "kalašnjikov" i ubije osmoro mladih ljudi?

Kakav je to sistem u kom dete, devojčica od osam godina, polovinu svog života provede u kadi, a da centar za socijalni rad, koji se bavio slučajem tog deteta, zato što je to dete čiji su roditelji problematični roditelji, razvedeni roditelji, da se niko nije zapitao kako je moguće da to dete nije krenulo u školu? E, pa, vidite, sistem koji konstantno proizvodi takve nepravde, taj sistem mora da se menja, a ne da se brani, ali da bi se taj sistem menjao, moraju da se menjaju prvo oni koji tim sistemom upravljaju, a to ste vi i ako vas ovakve okolnosti i ova kriza ne podstiču da se menjate, da menjate svoj pristup i svoj pogled na život i na politiku Srbije, da menjate način na koji se obraćate ljudima, da menjamo medijsku scenu, da menjamo ovo društvo iz korena, onda će na to morati da vas primoraju građani koji su izašli na ulice da vas primoraju da se promenite ili, na kraju krajeva, da promene vas ukoliko budete zaista toliko otporni na sve jauke koje možete da čujete sa ulica.

Šta ti građani tamo traže? Oni traže da se konačno u ovoj zemlji princip „pa šta“ zameni principom političke odgovornosti. Nije slučajno da se traži odgovornost i ostavke Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, zato što su to dve osobe koje se poslednjih šest godina rotiraju na ključnim pozicijama u bezbednosnom sektoru Srbije i oni su odgovorni što je taj bezbednosni sistem danas urušen.

Građani na ulicama vam nude da zajednički izađemo iz ove krize, da se suprotstavimo i da se obračunamo sa onima koji su generatori nasilja u ovoj zemlji, koji jednako truju svu decu u ovoj Srbiji, ne samo decu onih koji glasaju za opozicione stranke, već i decu onih koji glasaju za stranke vlasti, da se obračunamo sa onim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput „Pinka“ i „Hepija“ i onim tabloidima koji su bez našeg znanja i bez naše dozvole i protivno našoj volji u domove svakoga od nas kao heroje rijaliti programa doveli ljude koji su ubice, koji su drugim ljudima pucali u glavu, koji su doveli kriminalce koji su veći deo svog života proveli u zatvoru nego na slobodi, da im objašnjavaju kako da nekažnjeno ubiju drugo ljudsko biće, ali vi branite danas te televizije, vi ih ne date. Vama je važnije što su te televizije vaši propagandni centri i vidite da stotine hiljada ljudi demonstrira na ulicama, da se bore za promene ovog sistema.

Koji je vaš odgovor na to? Vi ih omalovažavate. Vi potcenjujete njihove zahteve. Vi se podsmevate. Ja vas pitam, predsednica ste Vlade, po Ustavu, to je najodgovornija funkcija u ovoj zemlji, šta ćete da radite sa tim građanima? Šta ćete da radite sa stotinama hiljada građana koji svake nedelje izlaze na ulice da se bore za neke promene u ovom društvu? Hoćete da zamenite narod? Hoćete neki bolji, lepši, pametniji, poslušniji narod? Hoćete da izbrišete te ljude iz registra građana Srbije i da kažemo - oni ne postoje? Hoćete li da se pravite da oni ne postoje, kao što ste se, nažalost, pravili da ne postoje one hrabre žene koje su pred vašom kancelarijom protestvovale protiv femicida?

Ja razumem vašu emociju prema nama i vaše nepoštovanje nas kao vaših političkih protivnika i da vi ne želite da razgovarate sa nama, ali zašto niste razgovarali sa tim ženama? Zašto neke od njih niste pozvali na razgovor? Zašto niste o njihovim zahtevima razgovarali? Zašto niste sproveli nešto od toga? Zašto niste ispunili obećanje koje ste i vi predsednik države dali roditeljima škole „Vladislav Ribnikar“?

Da li je tu gospodin Gašić? Nije. Možete vi da nam odgovorite, pošto ste vi pošto ste vi obećali, obećali ste da ćete ispuniti svih sedam zahteva. Ja vas sada pitam kako se zove osoba čija je odgovornost utvrđena i kako se zove osoba koja je sankcionisana zbog toga što je u javnost procureo snimak, odnosno fotografija spiska koji je maloletni ubica napravio na kom su imena i prezimena dece koja su tog dana trebala da budu likvidirana u toj školi? Ta deca i njihovi roditelji su iz medija saznali da su bili na spisku za odstrel. Ta slika je procurela iz istrage. Da li je neko zbog toga snosio odgovornost? Zbog čega ste obećali roditeljima nešto što na kraju nećete da ispunite?

Sada dolazimo u situaciju da u celoj ovoj društvenoj krizi, i političkoj i svakoj drugoj, imate dva odgovora na sve ovo. Prvi odgovor jeste kontra miting kao odgovor na miran i dostojanstven skup građana protiv nasilja.

Vi na to imate pravo, ja vam to ne sporim. Vi imate pravo na taj kontra miting. To nije dobro za ovo zemlju, nije dobro za ovo društvo, ali vi to pravo imate. Ali, postoje neke stvari na koje nemate pravo.

Vi nemate pravo da zloupotrebljavate javna preduzeća i da ljude koji su na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ljudima koji su zaposleni na određeno vreme primoravate da dolaze na te skupove. Nemate pravo da zadržavate one ljude koji dođu na te skupove, da ih sprečavate da odu, kao što se desilo u Pančevu. Dakle, ne govorim ni o čemu što se nije desilo. Desilo se u Pančevu, imate snimak. Vaši aktivnosti su se protiv toga bunili.

Nema pravo generalni sekretar Vlade, Novak Nedić, da regrutuje kriminalce, batinaše i huligane da prete poljoprivrednicima koji protestuju. Nemate pravo da otkazujete ekskurzije deci u Srbiji da biste imali dovoljno autobusa da dovedete sve te ljude da kliču vođi. Nemate pravo na te stvari.

Onda, ne samo da to radite, onda vi dolazite sa vrhunskim političkim rešenjem koje predstavlja, u stvari, vrhunac vaše političke neodgovornosti, a to je da kažete – pa hajmo u ovakvim uslovima na izbore, u ovakvim okolnostima.

Svakog dana u Srbiji brojimo mrtve. Svakog dana imamo da je neko ubio ženu, da je neko ubio drugog mladića, da je juče dete od 13 godina nožem izbolo drugu mladu osobu. Ljudi se plaše da uđu na portale, jer ne znaju kakva će tragedija da ih zadesi, u ovakvim okolnostima. pa, šta je poenta tih izbora?

Jel poenta tih izbora da se poubijamo? Sa ovakvim medijima? Da damo „Pinku“ još jednu šansu da sprovodi kampanju dehumanizacije nekoga od političkih protivnika, pa da gledamo u kuglu da li će se pojaviti neko ko će tu kampanju dovršiti sa šest metaka u leđa? Jel to ideja? Jel to rade odgovorne vlasti i odgovorni ljudi?

Da, možemo da idemo na izbore, ali kada se stanje u ovoj zemlji unormali, kada se stanje u ovom društvu unormali, kad počnemo da razgovaramo kao normalni, civilizovani ljudi, kad budemo imali medije, a ne profesionalne trovačnice.

Odmah da vam kažem – građani koji su izašli napolje, oni nisu izašli da bi bilo ko od nas dobio jedan ili dva mandata više. Ja sam toga svestan. Oni su izašli zato što se bore za sistemske promene u ovom društvu. I oni će se za to izboriti. Vi kao predsednica Vlade, vi kao predstavnici vlasti možete u tome da im pomognete, ako imate znanje i savesti, ali u tome nećete moći da ih sprečite.

Građani su odlučni da posle ovoga ovako dalje više neće moći da funkcioniše i da izgleda sve to.

Zahvaljujem predsedavajući.

Danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne tačke dnevnog reda. Jedna od njih jeste izbor istaknutih pravnika čime se dovršava jedan proces koji je započet usvajanjem ustavnih reformi i usvajanjem seta pravosudnih zakona. Evo sada biramo nosioce funkcija u Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva. Načelna ideja celog tog procesa je da se ojača nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.

Međutim, ono što je činjenica jeste da će sutrašnjim izborom da se cementira politički uticaj na pravosuđe u Srbiji. Lepo je što će ljudima koji će sutra biti izabrani zakonskim tekstom biti ukazana čast da budu istaknuti pravnici, ali suština je u tome što će njihov politički zadatak biti da budu politički komesari koji će u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva zastupati političku volju one većine koja će ih na tu funkciju i postaviti.

Kada je reč o samim kandidatima ja ne želim da ulazim u raspravu o njihovoj stručnosti. Svi kandidati apsolutno ispunjavaju taj uslov. Učestvovao sam na javnoj raspravi i ne želim da o tome uopšte debatujem.

Međutim, postoji jedna druga stvar, jedan drugi parametar koji će suštinski uticati na to da li će oni svoj posao obavljati onako kako bi trebalo, a to je pitanje dostojnosti za tu funkciju.

Zbog toga sam svim kandidatima postavio ista pitanja. Prvo pitanje je bilo – da li su i kako reagovali kada je u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine u Beogradu u Savamali srušen pravni sistem Republike Srbije? Da li su iskoristili tu šansu da se tada kao učeni pravnici istaknu i da dignu svoj glas protiv bahatosti, protiv samovolje, protiv toga što su neki ljudi stavili fantomke na glavu, seli u bagere i rešili da protivpravno bez ijednog javnog ovlašćenja sruše 12 objekata, da liše slobode čoveka koji je tamo radio kao čuvar, koji je nedugo zatim i preminuo? Nijednu reakciju od njih nismo čuli. Onda sam im postavio drugo pitanje – da li kao pravnici i šta kao pravnici mogu da kažu o svim sudskim procesima koji su kasnije vođeni i o tome što je samo jedan sudski proces dobio svoj epilog iako je sadašnji predsednik države, a tadašnji predsednik Vlade eksplicitno rekao da je za slučaj Savamala krivicu snose kompletni idioti iz vrha gradske vlasti?

U sudskom postupku imamo jednu presudu donetu na bazi sporazuma o priznanju krivice šefa smene beogradske policije. Odgovore koje sam tom prilikom dobio, odnosno koje nisam dobio pokazuju da većina kandidata nije položila ispit dostojnosti, ali jeste položila ispit političke podobnosti onoj većini čije glasove sutra očekuju da bi se našli na tom mestu i ja im unapred čestitam imenovanje na te funkcije. Njima, njihovim porodicama, njihovom okruženju će sutra, tj. od sutra život biti bolji, ali građani Srbije sa tim nemaju ništa. Oni od sutra neće živeti ni u pravednijoj, ni u srećnijoj, ni u sigurnijoj Srbiji.

Znate, gospodo, to je problem što smo propustili još jednu šansu da uradimo nešto dobro za svoje sugrađane.

Druga tačka koja je takođe, ja bi rekao, možda čak i važnija, a koja je nepravedno bila zapostavljena u javnosti i gde je još jedna velika šansa propuštena tiče se izbora Zaštitnika građana. Zaštitnik građana je institucionalna savet ovog društva. To je čovek koji može da koristi autoritet svoje funkcije da javno ukaže kada nosioci vlasti rade nešto što predstavlja društvenu anomaliju, nešto što podriva nivo dostignutih ljudskih prava u državi Srbiji.

Zoran Pašalić, koji će bez sumnje biti izabran na tu funkciju je prethodnih šest godina imao priliku da bude institucionalna savet ovog društva. Šest godina je svakog dana propuštao šansu da dokaže da je dostojan da se ponovo nađe na toj funkciji.

To je čovek koji je prećutao kada su građani Šapca bili brutalno prebijani na mostu, zato što su protestvovali, tražili da se poštuje njihovo ustavno pravo na zdravu životnu sredinu, a bili su prebijani od strane vrlo dobro poznatih lica, od strane lica koja su došli automobilima, koji su u vlasništvu Gradske uprave grada Šapca, dok je policija stajala sa strane, prstom nisu mrdnuli da zaštite ljude koji dobijaju batine na tom mostu.

Zoranu Pašaliću je trebalo 11 meseci da zaključi da je postupanje policije bilo nesavesno i zakasnelo. E, baš takav je bio njegov mandat. Zoran Pašalić je čovek koji je mislio da ne treba da reaguje, kada komandir Policijske uprave Savskog Venca gura preko bankine na Gazeli građanku koja je takođe protestvovala tražeći da se poštuje njeno ustavno pravo.

Cela zemlja je videla taj snimak. Samo Zoran Pašalić nije mogao da reaguje zato što nije dobio nikakav predmet i nije dobio nikakvu pritužbu. Zoran Pašalić je čovek kome je trebalo 14 meseci i da reaguje na snimke brutalnog nasilja nad protestantima u julu 2020. godine.

Zoran Pašalić je čovek koji ni jednom rečju nije protestvovao kada je povučen Nacrt zakona o istopolnim partnerstvima kada je predsednik države rekao da mu se to ne sviđa i da zbog toga neki ljudi koji su drugačije seksualne orjentacije ne mogu da budu ravnopravni članovi ovog društva.

Gospodin Pašalić nikada nije stao u odbrani organizacije civilnog društva, pojedinaca i novinara koji su bili optuženi da finansiraju terorizam i da peru novac, što se kasnije pokazalo kao netačno. Ni jednu jedinu reč nije rekao.

Zoran Pašalić je čovek koji apsolutno nijednom nije reagovao kada je gradonačelnik Beograda pretio novinaru da će mu iščupati srce, kada je jedan novinar relociran zato što je ugrožena bezbednost njegova i njegove porodice. Kada su slobodni mediji i pošteni novinari svakodnevno meta napada najviših nosilaca državnih funkcija u Republici Srbiji. Čovek je rekao – ja sam napravio neku zvaničnu statistiku u bazu podataka o svim napadima. To je čovek koji nijednom nije reagovao, nije pokrenuo postupak da se ispita tačnost, tvrdnji BIRNA da je tokom pandemije korona virusa došlo do lažiranja podataka o broju preminulih. Tu tvrdnju su izneli na osnovu uvida u zvanične podatke informacionog sistema Kovid 19 i upoređivali sa podacima koji su građanima javno predstavljeni tokom govora nosilaca javne vlasti. Nikada taj postupak nije pokrenuo.

To je čovek koji na početku svog mandata nije reagovao kada se država Srbija žestoko obrukala, kada smo izručili kurdskog aktivistu Dževdeta Ajaza Turskoj, iako je Komitet UN upozorio Srbiju da bi takav čin tog čoveka doveo u neposrednu životnu opasnost. Srbija se o to oglušila, Zaštitnik građana se o to oglušio. To je čovek isto tako nije reagovao kada je aktuelni direktor BIA, a tadašnji ministar policije svom ruskom kolegi u Moskvi na noge nosio snimke prisluškivanih razgovora ruskog opozicionara koji je sada osuđen na 25 zatvora i je čiji život takođe neposredno doveden u opasnost. Taj čovek je nas obrukao za sva vremena.

E, znate taj čovek će u narednih osam godina biti Zaštitnik građana. I taj čovek posle šest godina svoje funkcije nema podršku ni jedne organizacije civilnog društva, ni jednog stručnog udruženja, ni jednog istaknutog pojedinca, ni jedne opozicione poslaničke grupe.

Taj čovek ima podršku samo predsednika vlasti, one vlasti čiji je rad on navodno kontrolisao u prethodnih šest godina i koje će navodno da kontroliše u narednih osam godina. Pa da li se vi šalite sa nama?

Vi stvarno mislite da će neko da poveruje da će taj čovek svoj posao da obavlja pošteno? Znate taj čovek će do 2031. godine obavljati tu funkciju i moći da utiče ili da ne utiče na nivo dostignutih prava u Srbiji.

Pogledajte ovo, pogledajte dokumenta UN. Ljudi su proklamovali ciljeve za 2030. godinu na nivou sveta bez ratova, sveta bez gladi. Nauka nam govori o tome da ćemo imati leteće automobile, da ćemo imati vakcinu protiv raka. Govori se o kolonizaciji Marsa, a mi ćemo 2030. godinu dočekati sa sedamdeset dvogodišnjim Zoranom Pašalićem, kao Zaštitnikom građana koji jednako neće raditi ništa, kao što nije radio ni prethodnih šest godina. E to je ono koliko ste vi srozali ambicije ovog društva i ambicije ove države. Koliko god vas preovlađuje želja da budete potpuno beskorisni. Koliko je kod vas izgubljena svaka ambicija da kao vlast postanete bolji? Koliko ne razumete da nezavisne institucije i pojedinci sa integritetom možda slabe vlast u političkom smislu, ali je čine boljom. Teraju je da budu prijemčljivija i boja za građana, da je to pozitivna stvar za svaku vlast, da neka vrsta konkurencije mora da postoji, da mora da postoji neki zaštitnik građana koji će mnogo da vas nervira. Svaki put kada rešite nešto da uradite, da morate da razmišljate da li će taj čovek sutra da vam skoči na kičmu zato što nešto niste ispoštovali, jer tako i vašu vlast činimo boljom.

Jasno je da je vaša ambicija jedino da pokušate da usporite, da ublažite i da amortizujete politički pad koji je sasvim neminovan u narednim godinama. Zbog toga birate Zorana Pašalića, zbog toga imate Grčića, zbog toga imate Čučkovića, Šapića. Zbog toga imate svoje istaknute pravnike koji su se istakli ćutanjem u najkritičnijim situacijama. Zbog toga se okružujete onim ljudima koji su tu i koji su spremni da učine sve kako bi vama pomogli u očuvanju i produženju vaše vlasti, koliko god je moguće.

Samo jednu stvar da vam naglasim, uopšte ne želim da kukam zbog toga. Što se mene tiče, samo nastavite tim putem. Ako imate još neke partijske kadrove, nestručne, nekvalifikovane, molim vas što pre ih postavljajte na što je moguće viša i što odgovornija mesta, samo ćete povećati broj građana koji na to ne pristaju, koji ne misle da je državi Srbiji i građanima Srbije, koji ne misle da smo mi kao narod išta manje vrednih od drugih, koji ne misle da je naša sudbina da budemo margina Evrope, koji su spremni da se tome suprotstave. Znate, neće svi otići iz ove zemlje. Neki ćemo i ostati da se borimo ovde za ono u šta verujemo, a to je da nismo osuđeni na propast, da nismo osuđeni na negativnu selekciju, da nismo osuđeni da najgori upravljaju, da najgori vladaju, da nismo osuđeni da budemo evropska margina i da možemo da se izborimo za jednu normalnu, dostojanstveniju i evropsku Srbiju, Srbiju kakva treba da bude u 21. veku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici nezavisnih institucija, u prvom redu obraćam se vama večeras. Verujem da ste obavešteni da su danas u Beogradu održana dva protesta. Jedan je bio održan u 12,00 časova ispred zgrade Vlade Republike Srbije, protest podrške tužiteljkama koje su bez svoje volje premeštene sa svojih radnih mesta, čiji su predmeti oduzeti, iako su istraživale slučajeve korupcije u EPS-u.

Verujem da znate da je drugi protest održan u 13,00 časova na istom mestu, gde su se hrabre žene borile protiv femicida. Osam femicida je do sada izvršeno u Srbiji za samo dva meseca. Prethodne godine ih je bilo 27. Godine 2021. ih je bilo 20. Tamo vam je bilo mesto danas. Morali ste da budete na tom mestu. Morali ste zato što se na tom mestu radilo o nekim temama koje su daleko važnije i daleko urgentnije od svega onoga što ovde slušate ceo dan i svega što ste vi rekli i što ste mogli da čujete od cele ove rasprave i ovog haosa koji i dalje traje od predstavnika vladajuće većine, koji ni na ovakve teme ne mogu da prećute. Morali ste da budete tamo. Ako ništa, morali ste makar da izađete ispred zgrade onda kada su vam došli ispred Narodne skupštine zato što je to bilo izuzetno važno.

Ja nemam vremena da sed osvrnem na sve izveštaje koje ste nam podneli, ali ću se baviti…

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Ja se izvinjavam, predsedniče, da li možete da opomenete svog kolegu ili da prestanemo?

Da ne vičem na ljude, prosto nije…

(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)

Dobro Milenko, čoveče, stani malo. Stani brate, ne pričam ti ja ništa, zaustavi se.

(Milenko Jovanov: Neću da stanem.)

Ja bih se osvrnuo na Izveštaj koji je podneo Zaštitnik građana za 2021. godinu, iako je danas 2023. kao jedan od indikatora uspešnosti svog rada pominjete povećano interesovanje medija za izveštavanje o aktivnostima Zaštitnika građana.

To je u redu, ja vas moram da obavestim o jednoj stvari. Vi niste PR Agencije, vi ste Zaštitnik građana i merilo uspešnosti vašeg rada jeste u kojoj meri je dostignut neki nivo poštovanja prava najobespravljenijih grupama u Srbiji. To je jedini kriterijum prema kome vi možete da merite koliko ste vi bili uspešni.

Koliko ste bili uspešni sada ćemo videti kroz analizu poštovanja prava određenih ugroženih kategorija. Evo, recimo, počećemo od LGBT grupacije. U izveštaju piše da ste aktivno učestvovali u radnoj grupi koja je izradila nacrt Zakona o istopolnim partnerstvima. I to je zaista lepo sa vaše strane i to je aktivnost koju ja podržavam. Ali ste još aktivniji ćutali kada je taj predlog povučen iz procedure i vi i Gordana Čomić.

Vaša odgovornost, vaša politička i društvena odgovornost je bila da u tom trenutku budete najglasniji u ovoj zemlji i ja ako treba da se povučete sa tih funkcija zato što nekim ljudima u ovoj zemlji nije omogućeno da budu tretirani kao i svi drugi građani i da budu ravnopravni i da se njihova prava u punoj meri poštuju. Tada nije bilo povećanog interesovanja medija za taj vaš stav, zato što je u javnosti taj stav uglavnom izostajao, jer ste birali da se prilagodite većini koja se protivila usvajanju tog zakona na čelu sa predsednikom države.

Takođe, ste ćutali kada se 2020. godine sprovodio svojevrsni eksperiment nad najstarijim građanima u Srbiji koji su terani da kao vampiri u tri, četiri sata ujutru idu u prodavnice da bi kupili sebi namirnice za život i tada ste takođe ćutali. Ćutali ste i kada su mnogi građani gubili pravo na socijalnu pomoć zbog veoma nemuštog definisanja još goreg sprovođenja Zakona o socijalnoj karti.

Onda najgori deo koji sledi ovde tiče se građanskih i političkih prava gde vi kažete, citiram – tokom proteklog perioda unapređeno je postupanje MUP-a. Vi ste to rekli na izmaku godine kada su u Šapcu građani Šapca bili tučeni od strane kriminalaca koji su vozili službene automobile dok su pripadnici MUP to nemo posmatrali, stajajući nekoliko metara daleko odatle.

Šta je tu tačno napredak? Jedini napredak koji ja vidim ovde, gospodine Pašaliću, jeste napredak da su godinu i po dana pre toga pred ovom istom Skupštinom ti isti pripadnici MUP-a brutalno prebijali, a sada su samo gledali sa strane. Ne znam šta će biti sledeći napredak, da ih neće tući po glavi nego možda samo po nogama. To je ono što piše u ovom izveštaju.

Iako bismo na kraju najjednostavnije definisali vaš mandat na ovoj funkciji to je da ste vi, gospodine Pašaliću, bili najtiši kada je bilo najteže i da je najbolji momenat vašeg dosadašnjeg mandata taj što vam je mandat očigledno istekao i verovatno sledeći nećete ni dobiti.

Građani Srbije zaslužuju Zaštitnika građana koji ima više integriteta, koji ima hrabrosti da izađe javno i koga će se ostali ministri i državni službenici plašiti. Ja sad pitam vas, ostale ministre, da li se neko plaši gospodina Pašalića? Jel vam stoji negde u malom mozgu kada nešto radite da ima tamo neki Zaštitnik građana pa će mi skočiti za vrat, nakačiće mi se na kičmu ako uradim nešto loše? Nema, gospodine Pašaliću. Vas se ovde niko ne plaši. Vi ste svima poželjni. Vas ovde niko nije ni napao. Ne možete da budete Zaštitnik građana a da se svima dopadate, pogotovo ne da se dopadate vlasti. Vlast mora da vas toleriše jer je to demokratska tekovina, ali ne sme da vas voli. Mora da vas se plaši. Vi to niste uspeli do sad da uradite. Ja ne sumnjam da ste vi imali dobre namere. Ja nemam ništa protiv vas lično. Vi ste možda sjajan čovek. Vi ste možda veoma odan prijatelj. Vi ste možda veoma duhovit čovek. Vi ste možda najpoštenije što mislite i znate radili. Uopšte ne želim da ulazim u vaše motive, ali ono što je činjenica jeste da vi niste odgovorili pozicija na kojoj ste se nalazili, a imali ste veliku moć. Ona nije velika po slovu zakona kada je reč o nadležnostima. Vi ne možete da kažnjavate ljude i naravno da ne možete jer biste onda bili iznad zakona, iznad ostalih institucija.

Onda kada ste mogli da koristite svoju reč u javnom nastupu, kada ste mogli da koristite i vaš lični i integritet vaše funkcije i kada je to zaista bilo potrebno ovoj zemlji vi to niste uradili, ne u svim slučajevima, ali u onim slučajevima koji su bili politički osetljivi. Birali ste, kao što ste danas u jednom trenutku rekli, da procenite da je efikasnije da u datom trenutku ne reagujete. To je nešto što je nedopustivo za bilo koga ko će sutra biti na poziciji na kojoj ste se vi do danas nalazili ili na kojoj ćete se nalaziti još neko vreme. Hvala. Znam da sam prekoračio vreme. Hvala na toleranciji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nažalost, ministarka je napustila zasedanje. U istovetnom je tekstu.

(Miodrag Gavrilović: Što ste preskočili Gajića, molim vas? On je sve vreme prijavljen.)

Zahvaljujem.

Konkretan amandman se odnosi na način izbora članova Visokog saveta tužilaštva iz reda nosilaca javnotužilačkih funkcija. Dakle, predlaže se uvođenje glasačkog sistema po principu - svi za sve.

Nažalost, ministarka je napustila zasedanje, isto kao što nije bila ni na javnom slušanju, ali njen saradnik je na tom javnom slušanju bio i mogli ste da primetite i da čujete da su svi diskutanti koji su učestvovali u toj debati, a dolaze upravo iz reda javnih tužilaca i njihovih relevantnih udruženja, podržali taj predlog, jer se ovim zakonskim tekstom koji se pred nama nalazi narušava jednakost vrednovanja glasa javnih tužilaca, odnosno nosilaca javnotužilačkih funkcija, imajući u vidu da će 12 članova tj. 12 tužilaca iz Vrhovnog javnog tužilaštva glasati za jednog člana Saveta, dok će više stotina tužilaca osnovnog ranga glasati samo za dva člana tog Saveta.

Obrazloženje koje ste dali na sajtu je prilično zanimljivo zato što vi kažete da, ukoliko bi se ovaj sistem, onda onaj tužilac koga bi izabrali predstavnici iz Vrhovnog javnog tužilaštva nikada ne bi mogao da bude član Visokog saveta sudstva zato što bi oni bili nadglasani od stane javnih tužilaca osnovnog ranga.

Moje pitanje vama i tada, a i sada jeste – na osnovu čega ste vi stekli mogućnost predviđanje budućnosti ukoliko je glasanje tajno, da znate da sasvim sigurno nosioci javnotužilačkih funkcija osnovnog nivoa neće imati identično mišljenje, kao njihove kolege iz Vrhovnog javnog tužilaštva?

Samo bih rekao, znam da sam prekoračio vreme, da u skladu sa ovim amandmanom i narednih pet naših podrazumevaju usklađivanje zakonskog teksta, pa ih dalje neću obrazlagati. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reč je o amandmanu koji je još u toku javne rasprave napisan od strane CEPRIS-a. Koliko možemo da primetimo u Predlogu teksta koji se nalazi pred nama, delimično je usvojen, u delu koji se tiče toga da je sudija nezavisan u vršenju sudijske funkcije, uopšte, ne samo u odlučivanju i donošenju presuda. Međutim, ostao je onaj drugi deo koji, po meni, ne baš iz poznatih razloga, želeo bih čisto da čujem objašnjenje, nije usvojen, a to je da se precizira hijerarhija prava na osnovu kojeg sudija donosi svoje odluke, a to je da se nakon Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona i potvrđenih međunarodnih ugovora utvrdi da sudija da svoje odluke donosi na osnovu prakse međunarodnih tela koje nadziru primenu međunarodnih standarda ljudskih prava.

Smatram da je osim nekog tehničkog preciziranja ove odredbe to izuzetno važno, imajući u vidu da je Srbija kao država član, to jest kandidat za članstvo u EU da učestvujemo u radu mnogih međunarodnih tela i da, prosto, nas ne obavezuju samo pravila međunarodnog prava, već i određena sudska praksa i praksa koja se u tim delovima primenjuje.

Zahvaljujem.