Zahvaljujem, predsedavajuća.

Naša poslanička grupa koju pored Pokreta slobodnih građana čini i SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati usvajanje predloženog zakona.

Predloženi zakon smatramo kao neophodnost uvođenja hitnih mera kako bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica velikog obima.

Da je situacija iole normalna, mi danas ne bismo morali da razgovaramo na ovaj način, a iole normalna situacija podrazumeva da donošenju političke odluke prethodni ozbiljna stručna rasprava.

Vi ste prvo doneli političku odluku, pa ste onda političku odluku sami promenili, pa ste onda političku odluku vratili, bez da ste ikoga konsultovali o tome, bez da ste o tome govorili građanima pre izbora, bez da ste im rekli šta je vaša politička platforma.

Platforma za donošenje te odluke mora da bude zasnovana na jasnom i nedvosmislenom mišljenju struke u Srbiji, koja treba da kaže da li postoji tehnologija koja obezbeđuje bezbedan i ekološki neutralan način eksploatacije litijuma, koje mere je neophodno preduzeti da bi se sprečilo nastupanje posledica, koja je verovatnoća nastupanja posledica u slučaju ne primene tih mera, manjkavog, neurednog ili povremene primene tih mera i kakve bi posledice iz toga mogle da proisteknu.

Umesto stoga, vi ste svoje političke odluke i garancije građanima bazirali na sledećoj rečenici – dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo. Ovo je citat predsednika države Aleksandra Vučića nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, sa kojim se i danas sastaje.

Mene interesuje ovde, gospođo Brnabić, bili ste i predsednica Vlade u tri mandata, gospođo Handanović, aktuelna ste ministarka, predstavnici parlamentarne većine, kako se osećate kada ovo čujete? Jel se osećate potcenjeno? Jel se osećate obesmišljeno? Kako se oseća predsednik Vlade Miloš Vučević kada čuje da u državi u kojoj je on nominalno predsednik Vlade, predsednik države garancije za zaštitu životne sredine za zdravlje i bezbednost građana traži od Nemačke, traži od Rio Tinta, traži od sebe samog, traži od boga, traži od igre slučaja, traži od sudbine, traži od svega i svakoga na ovom svetu, samo ne od njega, samo ne od njegove Vlade, samo ne od njegovih ministara.

Aman, ljudi, pa da li proradi u vama onaj srpski inat da kažete tom čoveku – stani, čoveče, ovo je naša zemlja, mi ćemo garantovati ovde građanima bezbednost i sigurnost? Mi imamo ministarku za zaštitu životne sredine. Pa pogledajte je, svet nema dve takve ministarke. Imamo ministarku koja je spremna da svoje celoživotno znanje i iskustvo, svoj profesionalni, lični i politički integritet uloži založi za bezbednost građana. Gospodo, jel ima jedan među vama, ne svi, jedan među vama koji bi smeo da stavi potpis na takvu izjavu ili to pak i vama deluje pomalo iracionalno, smešno i tužno?

E, tu mi, gospodo, dolazimo do ključnog problema, jer kao što kaže moj kolega Vladimir Pajić, nemamo mi problem sa periodnim sistemom elemenata, mi imamo problem sa koruptivnim sistemom u kome je svaki vaš izdanak do grla kontaminiran korupcijom. Imamo problem sa time što ova zemlja ima hronični nedostatak broja inspektora koji treba da zaštite ovu zemlju, a i među onima koje ima, teško da možete naći nekoga ko će sutra biti spreman da svoj privatni interes podredi javnom interesu.

Problem je u tome što je svaki izdanak vaše koruptivne mašine nalazi za svoje nepočinstvo onaj razlog da je nešto morao zbog dece. A hoće li morati tako sutra zbog dece da nešto prećuti, da nešto previdi? Hoće li sutra, motivisan beskrajnim koruptivnim potencijalom i države i investitora ili zastrašen beskrajnim ucenjivačkim kapitalom partije koja ga je postavila na to mesto, hoće li sutra biti spreman da potpiše izveštaj inspekcijskom nadzori koji su mu pisali upravo oni čiji rad on navodno treba da kontroliše?

Verujem da je većina vas gledala onu seriju „Černobilj“. Znate kad kaže ono not great not terrible? E, to nije poslovni moto, to je životna filozofija vaših partijskih uhleba. Ćuti, ne mešaj se, ne diraj, proći će. Jedino sredstvo prevencije svih katastrofa u Srbiji u poslednjih 12 godina je - neće valjda. E, sa tim, gospodo, mi imamo problem. Imamo problem sa time što je institut „Jaroslav Černi“ prodat, i to ne bilo kome, prodat je „Milenijum timu“, simbolu korupcije i kriminala u Srbiji.

Imamo problem, gospodo, sa time što niste u stanju obične strujomere da očitate pošteno bez da oštetite građane ove zemlje. Vi ste, ljudi, rastočili ovu državu. Vi ste dezintegrisali pravni sistem naše zemlje. Pa, nije lako, nije nikome lako ko živi u ovakvoj zemlji. Niste vi prva vlast, gospodo, koja se suočava sa teškom i bolnom spoznajom da je izgubila suverenitet na jednom delu svoje teritorije, ali ste prva i jedina vlast koja je izgubila i odrekla se svog suvereniteta u Zrenjaninu, u Boru, u Majdanpeku, u Smederevu, u Novom Sadu, u centru Beograda ste izgubili suverenitet.

Vi ste, gospodo, prva i jedina vlast koja je dozvolila da u Zrenjaninu, u Srbiji, u Evropi, u 21. veku se vrate elementi robovskog rada, da po troje radnika spava u istom krevetu, da ljudi borave u kontejnerima u uslovima u kojima ni stoka ne boravi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dozvolila da naša policija, da naši mediji i naši građani ne smeju da priđu u delove gradova koje kontrolišu Kinezi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dopustila kineskim menadžerima da mogu da vređaju, nipodaštavaju, maltretiraju, da tuku, da otpuštaju onkološke bolesnike bez ikakve sankcije.

Ne čujem vas i nema potrebe da me prekidate.

Zbog čega me prekidate?

Čujem, ali me ne zanima šta ćete reći, ostavite mi vreme.

Vi ste, gospodo, prva vlast koja se odrekla svog suvereniteta u Novom Sadu kad su partijski batinaši i kriminalci napadali studente. Vi ste prva vlast koja se odrekla suvereniteta kad su ruski huligani upadali u prostorije udruženja u centru Beograda, a policija nije smela da napravi ni zapisnik od toga. Gospodo, da znate, zbog toga vam građani ne veruju i toga se oni plaše. Ne što samo imamo neki litijum u zemlji, već zato što nemamo državu koja će da ih zaštiti.

Sad dolazimo, gospodine, do dela koji se tiče finansiranja. Jel znate šta je još veoma čudno i šta kod građana izaziva ovako podozrenje? Ovo je jedina nepopularna mera za vaših 12 godina vlasti za koje ste vi iskreno zalegli svom snagom. Naša zemlja, naša država, naše društvo koje boluje od mnogih problema i kojoj su potrebne mnoge reforme, teške, bolne i nepopularne, ni za jednu niste imali hrabrosti, samo ovu gurate, srljate glavom kroz zid.

Pošto vas interesuje koje, navešću vam nekoliko. Krenimo od nekih manjih značajnih i manje bolnih. Recimo, privatizacija sportskih klubova. Aleksandar Vučić kad je bio predsednik Vlade lično je rekao kako država nema snage da sprovede tu odluku.

Ajmo dalje, obračun sa huliganima. Huliganske grupe ste vratili tj. stavili u svoju funkciju kako bi zastrašivali građane i kako bi razmnožavali narodno nezadovoljstvo. Nemate hrabrosti da se sa čovekom zbog koga sada ispašta sedam miliona ljudi u Srbiji i više od 100.000 ljudi na Kosovu politički i pravno obračunate, sa Milanom Radojičićem. Niste imali hrabrosti…

Nemojte više da me molite, prošlo je vreme… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, gospođo Paunović, hvala vam na sugestijama, ali nisam vam tražio. Ja vam govorim o svim nepopularnim merama koje niste smeli da sprovedete. Niste smeli da sprovedete decentralizaciju Srbije zato što govorite ljudima da su glupi i nesposobni da sami odlučuju o svom životu, da sami troše svoj novac. Po vašoj filozofiji Srbijom treba da se upravlja ne iz jednog grada, ne iz jednog centra, iz jednog mozga. Vi ste time zadovoljni, građani nisu. Niste smeli da se bavite reformom bezbednosnog sistema, već ste i njega pretvorili u pretorijansku gardu koja štiti vaše interese i koja se štazijevskim metodama obračunava sa neistomišljenicima. Niste smeli da se borite protiv nasilja na način na koji je to bilo potrebno. Niste smeli da se obračunate sa vašim medijskim magovima koji su glavni promoteri nasilja u ovoj zemlji.

Ništa od tih mera niste smeli da sprovedete. Da ste jednu sproveli, Srbija bi danas bila i srećnije i bezbednije mesto za život. Jedino zašta ste zalegli jeste projekat Rio Tinta, pa logika nalaže da postoji mogućnost da je neko možda zbog toga uzeo akontaciju i da nije problem samo akontacija i iznos akontacije, nego što više ne može da se vrati. Što bi rekao onaj vaš šahista – taknuto, maknuto.

Ja bih možda, kada je neki bolji dan, u dubini duše negde mogao da pronađem zrno ljudskog razumevanja za nekoga od vas ko se našao u toj ulozi, ali zbog toga ne može da trpi sedam miliona građana Srbije i sve buduće generacije. Nema od toga ništa.

Vidite, gospodo, vaš odnos prema ovom zakonu, prema ovoj temi, baš kao i odnos prema rebalansu budžeta koji je usvojen pre nedelju dana jeste vaš odnos prema stvarnosti, realnosti, budućnosti Srbije. Tada sam rekao nešto što je kolega pogrešno čuo – vaša vizija budućnosti Srbije je rat, rov i kop. Tu viziju budućnosti je skoro predsednik, kao autor te vizije, dopunio vestima kako će se verovatno pomeriti starosna granica za odlazak u penziju, ali da ne brinemo vakcina protiv raka u svetu napreduje velikom brzinom, što znači – ne možete baš da imate zdravu životnu sredinu, oboljevaćete, ali ako budete imali sreće i nekih veza i para, možda ćete se lečiti, ali svakako ćete kraće biti na budžetu i na teretu države.

Gospodo, ta životna filozofija, taj prikaz staje u jednu arhaičnu reč, u jedan običaj koji je poznat u nekim delovima istočne Srbije, neki od vas će to znati, ko ne zna neka gugla, lapot. To se tako zove, gospodo, a predsednik države to predstavlja kao protestantsku radnu etiku i kao nezamislivi progres koji će pomoći da Srbija ostvari svoje snove. Meni je drago zbog njegovih snova, lepo je da čovek ima snove, ali je problem kada sanjar se odvoji od realnosti i onda snovi postanu deluzije, a deluzije neretko vode u fatalne ishode. Mi u tome ne želimo da vam pomognemo. To je razlog zbog čega ćemo glasati za usvajanje ovog zakona.

Sada bih samo iskoristio priliku, pošto je tu gospođa Handanović, a koja nije odgovorila mom kolegi Ahmedinu Škrijelju na pitanje – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna, dokle se stiglo sa istraživanjem terena i da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma? Ja vam se zahvaljujem na veoma lošoj pažnji i na veoma neprofesionalnom vođenju ove sednice.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, problem u tome što ste govorili jeste što vi etiketirate moje kolege koji su podneli Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, potpuno prenebregavši činjenicu da sedite među ljudima koji su predstavnici političke elite čija je politika dovela i do genocida i do ratnih zločina i do brojnih nesreća u zemlji.

Sram vas bilo zbog toga, gospođo Brnabić.

Napadate predstavnike bošnjačke nacionalne manjine, albanske nacionalne manjine. Znate zbog čega to radite? Ne samo zato što su oni Bošnjaci ili Albanci, već zato što vam se ne uklapaju u biznis model.

Vrlo lako se vi dogovarate sa Albancima koji takođe isto govore i o Srebrenici i o Kosovu, sa kojima imate biznis aranžmane. Nemate problem da u Bujanovcu budete u vlasti takođe sa Albancima. Ali, sa onima koji vam se ne uklapaju u biznis model oni su vam problem i oni narušavaju dostojanstvo Republike Srbije.

Bili ste predsednica Vlade u tri mandata, najduže u istoriji ovog naroda. Zbog toga što ste izgovorili treba da vas je sramota najviše od svih u ovoj sali.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, koleginice i kolege, ministri u Vladi, Zakon o rebalansu budžeta je izuzetno važan i meni je žao što tu nisu premijer Miloš Vučević i još neki ministri, ovaj zakon kao i svaki budžet predstavlja ne samo plan prihoda i rashoda, on predstavlja i plan prioriteta, a prioriteti se ne određuju po tome kome ćete da posvetite koliko reči u ekspozeu, već kome opredelite koliko novca za raspolaganje u jednoj godini.

Ovaj budžet je po tom pitanju veoma jasan. Prioriteti su vojska, prioriteti su projekti poput EKSPO 27, prioritet je kupovina naoružanja, prioriteti su brojne druge koruptivne prilike. Nažalost, ni ovaj budžet kao prioritet ne postavlja prosvetu, ne postavlja nauku, ne postavlja obrazovanje, ne postavlja sve ono što zaista i suštinski razvija jedno društvo.

Šta to u praksi znači? To u praksi znači da će ovim rebalansom budžeta da se omogući više posla za Milenijum tim, više posla za Galens, više posla za gospodina Veselinovića, više posla za Drčelića i ostale vaše biznismene.

Gospodin Vesić je juče pričao kako nije problem u gradnji, već u nečem drugom i gospodin Vesić je tu u potpunosti u pravu. Problem je u ugrađivanju. Gospodin Vesić i ja se poznajemo od 2018. godine. Tada smo u Skupštini grada Beograda, raspravljali o potrebi i cenama izgradnje nacionalnog stadiona. Danas je 2024. godina, mi o istom projektu razgovaramo u Narodnoj skupštini, šest godina kasnije. Ali, osim što smo i on i ja, nažalost, postali stariji, promenilo se i to što je cena tog projekta dramatično veća nego što je bila pre šest godina. I da ste taj Skadar na Bojani zidali svaki dan tako što ste stavljali po jednu ciglu, pa nešto biste do sada i napravili. Posle šest godina nemamo apsolutno ništa.

Gospodin Bajatović je juče rekao kako su najgore investicije nedovršene investicije. Slažem se sa tim, samo čini mi se da su te nedovršene investicije nekako vama uvek omiljene, jer ostavljaju najviše prostora za korupciju, najviše prostora za davanje poslova i prilika za bogaćenje vašim partnerima i vašim biznismenima. Opšte je poznato da su vaši omiljeni nedovršeni projekti oni fantomski projekti koji mnogo koštaju, koje niko ne vidi, koji su čvorište korupcije, koji ničemu ne služe, poput projekta EKSPO 27, poput projekta nacionalnog stadiona, ili projekta, recimo, Zagorke Dolovac. To je razlog zbog koga, naravno, poslanici Pokreta slobodnih građana neće glasati za rebalans ovog budžeta.

Kada je reč o Zakonu o finansijskoj podršci osobama, tj. porodicama sa decom, naravno da nemamo ništa protiv da se taj zakon usvoji, naravno da nećemo glasati protiv toga da majke dobiju više novca. Govorim u ime poslanika Pokreta slobodnih građana, glasaćemo za taj zakon i sa tim merama nemamo problem.

Imamo problem sa obrazloženjem tih mera. Imamo problem sa politikom u čiju funkciju stavljate te mere. Imamo problem sa tim što se pitanje demografske obnove pravda državnim razlogom, kao da se deca rađaju sa ciljem i sa zadatkom da ispunjavaju nacionalne ciljeve i nacionalne ambicije neke grupacije ljudi koja nas nikada nije ni udostojila da obrazloži šta su to nacionalni ciljevi i nacionalni interesi. Deca se rađaju iz ljubavi. Deca se rađaju za život. To je smisao tih mera i to mora da bude smisao tih mera.

Vinston Čerčil je svom narodu obećao krv, suze i znoj. Vi ovim budžetom budućnosti Srbije obećavate rat, rov i kop. To nije smisao života za koji mi možemo da se založimo.

Znate, vojska, policija, naoružanje, oni mogu da daju sigurnost, ako su humano upotrebljene, ali ne mogu da daju smisao, a svaki ljudski život teži smislu. Smisao daju kultura, obrazovanje, nauka, inovacije, sport, sve ono što ste zapostavili. Vi, ljudi, obesmišljavate budućnost ove zemlje. Sve u vašoj politici i u ovom budžetu i u vašem ekspozeu i programu ove Vlade je laž i sve je obmana.

Kao što u budžetu i kao što u ekspozeu i u programu kažete - mi se slažemo za proevropsku politiku. Nije, gospodo, proevropska politika dati litijum Nemcima, a nuklearnu energiju Francuzima. Nije proevropska politika dati Nemcima Privrednu komoru, a Francuzima Aerodrom, Amerikancima vetroparkove.

Proevropska politika je da građanima Srbije omogućite evropske standarde, da imaju sudove koji ih štite, da imaju…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani profesore Radenoviću, moram da priznam da ste uneli malo duha u vođenje ove sednice i da neke vaše opaske jesu bile duhovite, bile su proizvod vaših dobrih namera. Nekada ste i vešto glumili neveštost, ali uspeli ste malo da unesete duhovitosti, uspeli ste malo da relaksirate atmosferu u nekim situacijama. Ono što niste uspeli jeste nešto što je bila mnogo važnija vaša misija, a to je da unesete više dostojanstva u rad Narodne skupštine.

Zbog toga danas, baš kao i svih onih godina i decenija tokom kojih su radikali tvorili većinu u ovom Domu, Narodna skupština deluje kao pokvarena vremenska mašina koja je potpuno izopštena od realnosti u kojoj se predstavnici vladajuće većine ponovo obračunavaju sa opozicionom poslanicima, u kojoj posle 30 godina i više od 30 godina kontinuiranih neuspeha i nebrojeno velikih i brojnih i bolnih dokaza fatalnosti te politike vladajuća većina misli da je vrhunac političke mudrosti i političke veštine da sprovodi prebrojavanje patriotskih krvnih zrnaca predstavnika opozicije, da sprovodi istragu o tome ko je patriota a ko je izdajnik, ko je strani plaćenik i ko je neprijatelj države i naroda.

Ta politika koja je sprovedena u Srbiji, odnosno koja je ustanovljena pre više od 30 godina tim perverznim ukrštanjem Šešeljevske i Miloševićevske ideologije ostavlja brojne posledice. Takva politika i takva doktrina zahteva i brojne žrtve, žrtve onih koji su bili zavedeni tom politikom i koji su bili spremni da u njoj učestvuju, ali pre svega žrtvovanje onih koji su se takvoj politici svih ovih godina i decenija suprotstavljali.

Kažu ljudi da je zlo uvek isto, a isto je i sa radikalima. Isti Vučić, isti Šešelj, isti Miloševićevi sledbenici samo sada pojačani nekim novim snagama, poput „Zavetnika“. Nedostaje im samo novi otac nacije i novi memorandum, ali koliko vidimo to je u pripremi, a koliko čujemo u pripremi je i njihov Gazimestan.

Zakazali su veliki Vaskršnji sabor za 5. i 6. maj. Kako to samo pretenciozno zvuči? Ali, ajde što je pretenciozno, to je, gospodo, i neukusno. Vaskrs je praznik koji građani treba da provedu sa svojim porodicama a ne da ih šetate i trpate po autobusima da idu da kliču vašim zabludama i da učestvuju u vašoj vitomaniji.

Nije ni to najstrašnije, najstrašnije je, gospodo, to što vi taj sabor zakazujete dan i dva nakon što će desetine porodica u Srbiji obeležiti godišnjicu ubistva njihovih najmilijih, dan i dva nakon što će stotine hiljada i milioni ljudi u Srbiji obeležiti godišnjicu najvećih tragedija koje su zadesile ovo društvo.

Prošle godine ste im se smejali, tim ljudima koji su bili na ulicama. Organizovali ste kontra komemoracije. Ove godine pokušavate te događaje da preklopite vašim naprednjačkim vašarom. To je jedino što vi umete da radite u ovoj zemlji, da od svega napravite vašar.

To ste isto uradili i od ove sednice Skupštine, praveći od nje vašar u toj meri da kada bi neko ko nije upućen slušao šta ste pričali prethodnih dana stekao bi utisak da se ovde bira novi car Lazar ili Miloš Obilić, a ne predsednik, odnosno predsednica Skupštine.

Tome ste, gospođo Brnabić, pravljenju vašara, doprineli i vi lično vašim besmislenih repliciranjem, beskonačnim, vašim mahanjem papirima i fotografijama i skrinšotovima. To je vaša odgovornost. Ovo nije Skupština stranke, ovo je Narodna skupština. Niste vi, gospođo Brnabić, kandidatkinja za predsednicu, odnosno šeficu poslaničke grupe, vi ste kandidatkinja za predsednicu Narodne skupštine svih narodnih poslanika.

Zato jedino što vi treba da odgovorite danas i poslanicima i javnosti jeste da li ste spremni i da li ste sposobni da sav svoj lični i politički integritet i kapacitet uložite kako bi ovaj dom ponovo postao mesto dijaloga, a ne mesto mržnje, da li ste spremni da povučete prvi korak u prevazilaženju, a ne u još dubljem kopanju rovova u kome se nalazi naše društvo, i ne samo da kažete da jeste, već da to suštinski i uradite.

Da li ste spremni da istog dana kada budete izabrani za predsednicu Narodne skupštine, ne nekad u budućnosti, ne jedan dan od ponedeljka, da istog tog dana vi inicirate formiranje jednog izvršnog tela za sprovođenje izbora, u kome bi pored predsednika vlasti bili i predstavnici parlamentarne opozicije i civilnog sektora, kako bismo konačno imali fer i slobodne izbore, kako ne bi ti izbori služili kao još jedan način da se produbi politička i društvena kriza u Srbiji?

Vi to, gospođo Brnabić, morate da uradite, ne kao čin vaše milosti, već kao čin vaše političke obaveze, jer na ovoj strani ovde ne sede vaši lični neprijatelji, kako ih vi posmatrate, ovde sede ljudi koji su predstavnici više od milion i sto hiljada građana koji su im dali svoje glasove, onih milion i sto hiljada ljudi u Srbiji koji znaju da su decembarski izbori bili pokradeni, onih milion i sto hiljada ljudi koji znaju da će i naredni izbori biti pokradeni na isti način, u istoj meri ukoliko samo vi budete učestvovali u organizaciji tih istih izbora.

Vi ne smete da ignorišete postojanje tih ljudi. Možete o nama, meni, bilo kome ovde privatno da mislite šta god hoćete, vi možete da nas ne volite, da nas smatrate glupima, da nas smatrate nedoraslima, da nas smatrate izdajnicima ili da budem malo nepristojniji, podguznim muvama ili govnarima, kao što ste izgovarali i za šta treba da se izvinite, ne nama, nego javnosti, ali vi kao predsednica parlamenta ne smete da ignorišete više od milion građana i njihove opravdane sumnje i njihove opravdane zahteve.

Zato vas ja sada pozivam da ukoliko i dalje tvrdite da su prethodni izbori bili toliko fer i slobodni i pošteni, najdemokratskiji, najotvoreniji u istoriji civilizacije, pa onda se tako i ponašajte, pa hajde otvorite vrata opoziciji i civilnom sektoru, otvorite biračke spiskove, dajte da vidimo šta tu piše, dajte da vidimo kako su se menjali, ne da vidimo samo da li smo mi lično upisani u njih, nego ko se i kako selio, kako smo došli do situacije da ljudi žive u trafo stanicama ili na adresama koje počinju sa nulom.

Ako ste zaista sve radili pošteno, pa što biste se toga plašili? Ovako se ponašate kao ljudi koji su uhvaćeni u nečemu što je nečasno i koji su svesni činjenice koje je svesna i Evropa i svet, a to je da izbori u Srbiji nisu bili fer i slobodni.

Pitanje za vas – da li imate hrabrosti, da li imate iskustva i da li imate integriteta da tu situaciju konačno promenite? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se danas po prvi put obraćam Skupštini kao predstavnik poslaničke grupe sa novim imenom, imenom – Pravac Evropa. Mi smo naravno kao grupacija prepoznali da je ovo jedan od najvažnijih trenutaka i da će se odluke koje budemo donosili u narednim mesecima odraziti na život svih građana u Srbiji narednih godina i narednih decenija. Ta naša odluka nije od juče, ona je doneta mnogo ranije i ova formalizacija trebala je da nastupi mnogo ranije. Sada ću vam reći zbog čega ovo govorim.

Mi smo sa tom kampanjom krenuli još u aprilu mesecu. Dakle, mi iz Pokreta slobodnih građana zajedno sa našim partnerima iz Stranke slobode i pravde, Pokreta za preokret, Sindikata „Sloga“ i ostalih istaknutih pojedinaca. Hteli smo na prvoj sledećoj sednici da zaista i promenimo ime, ali onda se desilo nešto što je promenilo sve u Srbiji. Desio se jedan strahovit događaj kakav nikada pre nismo imali u našoj zemlji, desile su se dve vezane tragedije. Prosto smatrali smo bez obzira na to koliko je realno ovo pitanje benigno i beznačajno u nekoj široj javnosti da ipak ne bi bilo prikladno da u takvoj atmosferi u tim danima se bavimo tim temama.

Međutim, nismo imali sreću da su svi imali jednako osećaj za vreme i za trenutak i za teme kojima treba da se bave. Tako smo imali slučaj da na istoj sednici Vlade Republike Srbije 4. maja ove godine, na istoj sednici na kojoj je doneta Odluka o uvođenju tri dana žalosti zbog strašne tragedije koja se desila, da premijerka, odnosno predsednica Vlade ne izađe čak ni da izjavi saučešće javno na konferenciji za medije, ali se zato na toj sednici Vlade usvoji nacrt zakona, jedan veoma kontraverzni nacrt koji je sada postao zakonski predlog o kom mi danas razgovaramo.

Dakle, iskorišćeno je vreme kada je pažnja javnosti i svih nas opravdano bila usmerena na nešto sasvim drugo da bi se nešto, što je u suprotnosti sa interesima građana Srbije, u suprotnosti sa našim državnim interesima i nešto što je vrlo moguće i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, našlo na dnevnom redu. To je činjenica koja mene zaista duboko razočarava kao građanina Srbije.

Naravno govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Jasno je da glavni motiv koji stoji iza donošenje, odnosno usvajanje ovakvih izmena, nažalost, jeste forsiranje interesa privatnih investitora, privatnog kapitala nasuprot interesima građana i nasuprot interesima celog našeg društva.

Vi ste, gospodine Vesiću, kao resorni ministar u više navrata pokušali da to opravdate, prebacujući određenim kolegama iz opozicije i opoziciji, kao takvoj, da se zalažemo za jedan model ekonomskog upravljanja kakav je postojao u nekim prethodnim vremenima, da se zalažemo za model društvene svojine, za model samoupravljanja itd. To naravno nije tačno. To pogotovo nije tačno kada je reč o Pokretu slobodnih građana, kada je reč o našoj poslaničkoj grupi Pravac Evropa, ali bez obzira na to što se zalažemo zaista za otvoreno tržište, ne zalažemo se za to da se naša imovina prodaje budzašto ili još gore da se poklanja bilo kome. Dakle, zalažemo se zaista za otvoreno tržište, ali i za poštovanje nekih osnovnih principa.

Dve su najspornije tačke kada je reč o ovom zakonu. Jedna se tiče naknade za eksproprijaciju, kada se pokrene postupak eksproprijacije neizgrađenog građevinskog zemljišta. Novi zakon podrazumeva da će se isplatiti cena koja odgovara tržišnoj ceni poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, a čime se najdirektnije moguće ugrožava interes vlasnika tog zemljišta, čime se sprovodi nešto što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 20. Ustava Republike Srbije, a čime se devalvira privatna imovina i sprovodi nešto što po efektima najviše liči na prinudnu konfiskaciju imovine.

Sa druge strane, ukida se konverzija, odnosno sada se omogućava konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez ikakve naknade. Dakle, govorili smo o tome koliko će to ekonomsku štetu moći da nanese Republici Srbiji. Vi ste se pozivali na to kako je konverzija u prethodnim godinama i prethodnim decenijama bila neefikasna, kako je u čak 94% slučajeva, ako se ne varam, sprovedena bez naknade, kako smo dobili svega nekih 30 miliona dinara po tom osnovu, tridesetak miliona evra po tom osnovu. Priznaćete da je to za desetak godina zaista mizerna suma novca, ali kada se već suočimo sa takvim problemom, zar nije logičnije raditi na poboljšanju efikasnosti naplate tih potraživanja, nego na ukidanju i davanju nekog zemljišta, neke imovine i bespovratnom odricanju od nje u nedogled.

Kada ukrstite tu odluku koju ste vi pravdali sa nekim drugim odlukama koje se danas nalaze na dnevnom redu, mi dolazimo u situaciju da se odričemo sopstvene imovine, da se odričemo prihoda sopstvene imovine, a da se sa druge strane zadužujemo u iznosu od gotovo milijardu i 300 miliona evra u samo jednom danu.

Mene sada interesuje, može gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade, ili bilo ko drugi od vas da odgovori, ukoliko smo toliko bogati da možemo da se odričemo svoje imovine, da opraštamo potraživanja nekim ljudima, zašto se onda zadužujemo? Da želim da budem ciničan, ja bih vas podsetio na izjavu predsednika države Aleksandra Vučića koji je rekao da mi u rezervama imamo 38,5 miliona tona zlata, što je dva puta više nego što imaju SAD, Rusija, Kina, Francuska, Italija zajedno. Kada smo već toliko moćni, što bismo se uopšte zaduživali? Možemo lepo da prodamo jednu količinu tog zlata i rešimo sve naše probleme za jedan duži, duži vremenski period.

Pozivate se takođe da za izmene i dopune ovog zakona imate i podršku EU. Ja u to ne sumnjam. Prvo, EU vodi računa o svojim interesima, a ne o našim. Dakle, reč je o našoj imovini, a ne bilo čijoj drugoj.

Postoji druga stvar što pravna kultura i politička kultura, koja postoji u zemljama EU, dovodi do toga da se određeni zakoni usvajaju onda kada postoje određene pravne praznine kako bi se one popunile i kako bi se jedan pravni sistem i politički sistem očuvao u jednom integralnom i normalnom obliku. Kod nas se, nažalost, izmene i dopune zakona donose da bi se stvorile pravne praznine, da bi se one kasnije zloupotrebile i da bi od toga direktnu finansijsku i neku drugu neimovinsku korist imali ljudi koji su najdirektnije povezani sa režimom. Zbog toga je naša bojazan vrlo opravdana da će ovaj Zakon o planiranju i izgradnju, po svojim efektima, da se pretvori u zakon o ugrađivanju i razgradnji još jednog sistema u Republici Srbiji.

Kada govorimo o razgradnji kao takvoj, nažalost, svedočimo razgradnji našeg prosvetnog sistema. Meni je veoma žao što gospođa Brnabić danas nije tu, ali tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Ne znam da li po procedurama imate pravo danas da se javite za reč, da obrazložite. Mislim da nije u redu ni prema nama, ni pre vama način na koji je predsednica Vlade govorila o predlogu da vi postanete nova ministarka prosvete.

Dakle, mi smo čuli u nekoliko minuta da je gospođa Slavica Đukić Dejanović bila poslanik u sedam mandata, čuli smo na kojim je ministarskim pozicijama bila, čuli smo na kojim savetničkim pozicijama je bila, čime se tamo bavila. Jedino nismo čuli dali gospođa Slavica Đukić Dejanović unosi određeni plan rada, da li unosi neku novu viziju, da li unosi neka nova rešenja u ministarstvo koje se trenutno nalazi u jako kritičnoj situaciji u koju je gotovo svaki građanin Republike Srbije zagledan, tražeći, očekujući odgovore i očekujući umirenje za ono što tek treba da dođe, a to je 1. septembar. Zbog toga mislim da nije pošteno što gospođa Brnabić o tome nije pričala, ukoliko ste vi takav plan, program, viziju i ideje dostavili.

Ja znam kako politika funkcioniše, ja razumem vaše koalicione sporazume. Razumem da po koalicionom sporazumu SPS može da predloži određenog ministra za određeni resor i znam da ste vi gospođo Đukić Dejanović predloženi i nije sporna vaša biografija i ona je daleko bogatija i relevantnija nego biografija dosadašnjeg vršioca dužnosti, ali mislim da to ne sme da se pretvori samo u međupartijsko potkusurivanje i moramo da saznamo koji je vaš stav sa čim ćete vi izaći pred roditelje koji od prvog septembra treba da vrate decu u školu ne znajući da li će ona na tom mestu biti bezbedna ili neće biti bezbedna.

Treba da se vrate u školu prvog septembra i nervozni su zbog toga, anksiozni, opravdano su pod stresom ne znajući šta će ih tamo dočekati. Da li će se nešto promeniti nakon što se Srbija nepovratno promenila 3. maja? To je odgovor koji vi morate da date i ekstremno je težak zadatak pred vama i ja ne želim da vam stajem na putu toga, ali ja prosto ne mogu svojim glasom da podržim vaš izbor kada nisam čuo ni jedan argument i ni jednu rečenicu ni od vas ni od onih koji vas predlažu, šta ćete uraditi da se nešto promeni?

Kako ćete izaći pred profesore i pred nastavnike koji 1. septembra treba da uđu u učionice, koji treba da uče našu decu, da ih vaspitavaju, da preuzmu na sebe strahovito tešku obavezu i važnu i plemenitu, socijalnog oblikovanje naše dece i ti ljudi su takođe u strahu i u stresu zato što i sami znaju da je i prethodna školska godina prekinuta na način na koji je prekinuta, na način koji nije bio jasan ni njima, ni đacima, ni roditeljima. Nikome od njih nije bilo jasno zašto se donosi ta odluka i koje efekte ona treba da sprovede.

Na kraju krajeva, od vas se očekuje pošto je ipak to politička funkcija, da iskažete i svoj politički stav da li će za vas svi đaci i svi studenti biti jednako tretirani? Da li ćete biti ministarka i onim studentima koji svih ovih nedelja i meseci protestuju protiv nasilja u svim gradovima širom naše zemlje, jer ovde je malo iznad vas sedeo, gde danas sedi gospodin Dačić, je sedeo vaš budući kolega, gospodin Martinović koji je čitao biografije, koji je prebrojavao krvna zrnca, koji je prebrojavao porodično stablo određenim studentima čije je jedini greh to što su izašli na ulicu i rekli da žele da žive u zemlji bez nasilja, bez mržnje, bez podela, bez tabloidizacije, bez rijalitizacije.

Da li ćete biti spremni kao što drugi ministri koji su tu sedeli nisu bili spremni, nisu imali hrabrosti da ustanu i da nešto kažu, između ostalog, nažalost i profesorka Tanja Miščević koja je sedela i slušala kako joj blate studenta, gledala u pod, ni reč jednu nije rekla. Da li će te vi u takvim situacijama reagovati? I da li će za vas ti studenti biti jednako tretirani kao što su recimo tretirane one dve studentkinje koje su od strane šefa BIA dobila stipendiju zbog toga što su veličale ratne zločince, zbog toga što su svojim kolegama, svojim sugrađanima pisali kako je šteta što ih nisu sve pobili.

Kakva se poruka mladim ljudima u Srbiji danas šalje da će biti na stubu srama, da će njihove porodice biti na stubu srama, samo ako izađu na ulicu da se bore protiv nasilja,, ali da će sa druge strane biti nagrađeni ako to nasilje promovišu, ako promovišu one najgore pripadnike našeg naroda i ako šire svaku nacionalnu, rasnu i svaku drugu vrstu mržnje i netrpeljivosti.I to je takođe jedna vrsta političkog pitanja i političke teme na koje vi morate da date odgovor.

A kada smo se već dotakli gospodina Aleksandra Vulina, odnosno šefa bezbednosno-informativne agencije kad već govorimo o razgrađivanju kao takvom, jasno je da i naš bezbednosni sistem u Srbiji razgrađen u poslednjih deset godina.

Čovek koji je danas šef BIA, do juče je bio ministar policije, do pre nekoliko godina je bio ministar odbrane, nalazi se pod sankcijama najmoćnije države sveta.

Gospodine Dačiću, s obzirom na to da gospođa Ana Brnabić nije tu, možete li vi da nam kažete šta će Vlada Republike Srbije da preduzme po tom pitanju? Deset dana imamo situaciju da je šef BIA na listi sankcija, zbog toga što je optužen da je učestvovao u švercu oružja i droge. Deset dana imamo situaciju da je naš bezbednosni sistem vitalno ugrožen zbog toga što obaveštajne agencije nekih od najmoćnijih zemalja sveta više neće razmenjivati informacije sa nama.

Da li imate neki odgovor na to ili vaš jedini odgovor kao što je uvek vaš jedini odgovor da ćutite, da čekate da nešto prođe i da se desi neka druga afera koja će da poklopi onu prethodnu pa će neko zaboraviti? Ja se plašim da neće niko zaboraviti, a verujem da se vi plašite i da vam je prvo pitanje ko će biti sledeći na toj listi sankcija? Ko će biti sledeći na toj listi sankcija jeste pitanje za vas i toga treba vi da se plašite, to nije nešto što mene pogađa i to što ćete vi biti izolovani i što ćete biti sankcionisani, takođe nije nešto što mene pogađa.

Mnogo me pogađa to što će sledeće na listi tih sankcija i što će sledeći na udaru svega toga biti ceo naš narod, svi građani Srbije zbog toga što ćete u tu rupu samoizolacije ako nastavite da se ponašate tako ignorantski, politikantski i neodgovorno uvući celu zemlju, a nije da bi vam to bilo prvi put i to vam ovog puta nećemo dopustiti.

Počastvovan sam.

Pre svega Naser Orić nije bio tema ovog obraćanja zato što Naser Orić čini mi se, ispravite me ako grešim, nikada nije dobio stipendiju Republike Srbije i daće Bog da tako zaista i ostane, pa da i ne bude ove teme.

Ne znam da li je kolega iz vladajuće poslaničke grupe replicirao Pavlu Grboviću ili Pavlu Cicvariću, ali čini mi se da je pre ovom drugom. Ne znam kako smo se, kako smo se u tome našli. Onaj pokušaj humora o različitom pakovanju, to neću komentarisati. Izgleda da vas ne inspirišem baš previše i to mi je jako žao.

Što se tiče kolega iz Socijalističke patrije Srbije, prvo pitanje za vas, gospodine predsedavajući, na bazi čega je gospodin Marković dobio repliku? Ja nijednom o Socijalističkoj partije nisam rekao ništa loše. Pomenuo sam da imate koalicioni sporazum i da na bazi tog koalicionog sporazuma Socijalistička partija Srbije imenuje, imenuje kandidata za ministra, to jest predlaže kandidata za ministra. Predsednika stranke sam upitao nešto kao člana Vlade, odnosno potpredsednika Vlade, ali hajde, to je sada na stranu.

Dakle, postavljate mi pitanje - da li je za mene Hašim Tači ratni zločinac? Jeste i nadam se da će biti makar malo pravde i da će Hašim Tači tamo gde je sada, tamo i ostati do kraja svog života.

Ako vas baš interesuje iskustva sa gospodinom Tačijem, onda recimo o tome možete da pitate predsednika svoje stranke, pošto je sa njim on potpisivao Briselski sporazum, a ne ja, a možete takođe da to tome pitate i predsednika Republike, pošto je podelu Kosova sa njim dogovarao on, a ne ja.

Tako da ste potpuno promašili adresu, gospodine Markoviću. Pokušali ste da mi imputirate neke stvari koje nikada nisam rekao, između ostalog da tim studentkinjama nije mesto u Beogradu, što nije tačno. Jeste im mesto u Beogradu i treba da dođu ovde i treba da im se pomogne, ali da im se pomogne na taj način što će im se objasniti da nisu reagovale kako treba, da to što su radile nije bilo u redu, da je to bilo vrlo pogrešno i da takve stvari treba da se menjaju, a ne da se takve stvari nagrađuju zato što se time šalje veoma pogrešan signal.

Ja sam siguran da vi to vrlo dobro znate onda kada zaboravite na svoje i moje i bilo čije stranačko opredeljenje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, nažalost, ministar o čijoj smeni se danas raspravlja trenutno nije tu, nadam se da će se pojaviti u nekom trenutku, bilo bi dobro da pruži odgovore na neka od pitanja.

Tema današnje diskusije treba da budu dve ključne stvari za politički sistem svake zemlje, a to su pitanje odgovornosti i integriteta.

Počeću sa podsećanjem na dve tvrdnje koje je ministar Gašić izrekao na prvoj sednici, pre nekoliko nedelja, od kojih je jedna netačna a jedna je, nažalost, tačna. Počeću od one koja je netačna. On je rekao da je on jedini Srbin u istoriji koji je bio i ministar vojske i ministar policije i šef BIA. Ta tvrdnja prosto ne odgovara istini, zato što ono što jeste tačno jeste da je to za rukom pošlo i Aleksandru Vulinu i to jeste neka kolektivna tragedija koju svi mi danas živimo.

Međutim, gore od te neistine jeste druga istina koju je izrekao, a to je da se on, Bratislav Gašić, na tim funkcijama, dakle na čelnim funkcijama bezbednosnog sektora u Srbiji našao zato što on ima svog šefa, svog predsednika i svoju stranku koji su mu tu omogućili. Isto to ima, naravno, i gospodin Aleksandar Vulin.

Ja verujem da bi građani Srbije bili mnogo srećniji i da bi se osećali mnogo sigurnije kada bi se na tim funkcijama nalazili ljudi zbog svog znanja, obrazovanja, iskustva, posvećenosti i rezultata, a ne zbog šefa, predsednika i stranke.

Upravo ta činjenica da se njih dvojica poslednjih deset godina rotiraju na čelnim funkcijama bezbednosnog sektora je uticala na to da zahtevi protesta građana koji protestvuju protiv nasilja ide upravo u pravcu smene njih dvojice. Dakle, nisu oni slučajno odabrani i nisu oni odabrani zato što njih neko lično ne voli, već zato što oni objektivno snose odgovornost za sve to što se desilo ili što se nije desilo u bezbednosnom sektoru naše zemlje.

Pošto gospodin Vulin nije prisutan, niti je bio, niti će biti prisutan i pošto Narodna skupština i ne može da razreši gospodina Vulina, to može samo Vlada, ja ću se danas osvrnuti na dosadašnji rad ministra Bratislava Gašića i obrazložiti zbog čega on više ne može da bude na funkciji koju je obavljao ovih poslednjih osam meseci, niti na jednoj funkciji koju je obavljao u poslednjih deset godina.

Dakle, u tom svom neverovatnom poduhvatu gde je objedinio sve te čelne funkcije, dok je bio ministar odbrane, desila se helikopterska nesreća u kojoj su stradali svi članovi posade, stradali su svi medicinski radnici koji su bili u helikopteru i stradala je jedna beba. Dakle, u jednoj helikopterskoj nesreći sedam žrtava, od toga jedna beba.

Posledice te nesreće su bile da niko nije bio odgovoran, da niko nije podneo ostavku i jedino zvanično što smo mogli da čujemo jeste da je posada helikoptera, odnosno preminuli ljudi, da su bili u alkoholisanom stanju. To je ozbiljna sramota. To nije samo politička sramota, to je ljudska sramota što je neko dopustio da se takve bezočne laži iznose u javnost i da ljudi koji su izgubili svoj život dok su obavljali posao, časno obavljali posao, budu na taj način diskreditovani.

Dok je bio šef BIA na ovim prostorima je ordinirao najsuroviji i najmonstruozniji klan u poslednjih 30 godina. Naravno, govorim i klanu Veljka Belivuka. I dok su pripadnici BIA pratili pripadnike klana Veljka Belivuka, na njihove oči, u klanici u Ritopeku su dovođeni živi ljudi koji iz te kuće nikada nisu izašli. Ni jedno od tih ubistava koje se dešavalo pred očima pripadnika BIA nije sprečeno.

Dok je Bratislav Gašić bio na mestu šefa BIA, praćen je i prisluškivan advokat Dragoslav Miša Ognjanović, koji je potom izrešetan ispred svoje kuće. Ni taj zločin nije sprečen, taj zločin nije rasvetljen, ubica nije pronađen, nije procesuiran i nije za to bio sankcionisan.

I sada kada je postao ministar unutrašnjih poslova, u dva masakra imamo 19 žrtava. Jedini odgovor na sve to je – sistem nije zakazao.

Pošto gospodina Gašića interesuje šta je tačno konkretna njegova odgovornost za neke od tih slučajeva, ja ću sada veoma plastično da mu nacrtam šta je tačno odgovornost bezbednosnog sektora za masakr koji se desio u Mladenovcu.

Uroš Blažić, 21-godišnji monstrum koji je izvršio taj masakr, nije pao sa neba. Gospodin Gašić je sedeo ovde i čitao čitav spisak krivičnih dela i prekršaja koje je taj mladić činio u poslednjih nekoliko godina. Svi su znali da je problematičan. Svi su znali gde mu je otac zaposlen. Svi su znali i za prekršaj i za krivična dela i njegovih roditelja i niko na to nije reagovao. Nije oružje kojim je izvršio masakr bilo zakopano negde u zemlji, jer to nije krompir da se iskopava iz zemlje, već je nađeno u njegovoj kući, i automatsko oružje i pištolji i municija i bombe.

Naravno da ni na to niko nije reagovao i da se taj masakr desio upravo zbog toga što sistem u toj slučaju jeste zakazao. Jer da nije tako, ti ljudi bi i dan-danas verovatno bili živi, a taj momak bi bio na odsluženju zatvorske kazne koju je zaslužio svojim prethodnim ponašanjem.

Idite u bilo koje mesto u Srbiji, bilo koju opštinu, bilo koje selo, pitajte ljude koji piju pivo ispred prodavnice, pitajte one bake koje prodaju kupus i krompir na pijaci – ko je u vašem mestu opasan, ko je maltretirao životinje, ko je zlostavljao komšije, ko je naoružan, koga se vi plašite, u glavu će vam pogoditi ko su te osobe. Reći će – taj, taj i taj i ni jednog neće preskočiti, jer jako dobro znaju.

Mene sad interesuje da li su naše bezbednosne službe slabije informisane od ljudi koji piju pivo ispred prodavnice ili od baka koje prodaju povrće na pijacama? I ne zna se šta je gore od toga, gospodo. Da li je gore da su zaista slabije informisane ili je gore to da nisu bile slabije informisane ali pošto je otac ovog monstruma radio u bezbednosnom sektoru, da se njemu godinama gledalo kroz prste?

Zato se vraćamo na pitanje integriteta i odgovornosti. Jer, kada se nalazite na tako važnim pozicijama na kojima se nalazio gospodin Bratislav Gašić, onda nisu više važne vaše namere, važni su rezultati i posledice.

Sa ovakvim posledicama, sa ovolikim brojem poginulih, ubijenih i preminulih ljudi za vreme dok je on bio na tim funkcijama, ta osoba ukoliko ima imalo integriteta i odgovornosti sama bi podnela ostavku. Ukoliko vi, gospođo Brnabić imate integriteta i odgovornosti, smenićete ga sa tog mesta ukoliko on to sam ne učini.

Dobro je što ste vi danas tu, jer ću vas podsetiti na jednu vašu izjavu koju ste dali na prvoj sednici pre nekoliko nedelja, rekli ste da ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi i direktna destabilizacija Republike Srbije. Aludirali ste naravno na proteste građana „Srbija protiv nasilja“ i time ste jasno optužili te građane da iza njih i iza njihove želje, iza tih protesta stoje strane službe.

Dakle, iza ljudi koji izlaze sa bebama na proteste, iza penzionera koji izlaze sa svojim unucima na protest, iza ljudi koji izlaze sa svojim kućnim ljubimcima na protest, stoji neka sila. Samo što ja ne bih rekao da ste vi tu do kraja promašili, jer neka sila zaista i stoji, ali ta sila ne dolazi s polja, ta sila dolazi iznutra, ta sila dolazi iz suštine svakog živog bića, ta sila jeste odlučnost da ljudi više ne žele da žive u brlogu kakvim ste napravili ovo društvo i vi, i vaši medijski sponzori čije se ukidanje takođe traži na tim protestima.

Ta sila koja pokreće te ljude jeste odlučnost da žele da žive u jednom pravednijem društvenom poretku, da žele da se suštinski menjaju odnosi u ovoj našoj zajednici, da se konačno uspostavi taj poredak u kome će važiti zakon pravde, a ne zakon jačeg, jer to nije država, nego džungla. I, da se konačno uspostavi poredak u kome će jedino merilo, jedini kriterijum za napredovanje biti znanje, obrazovanje, posvećenost i rezultati, a ne šef, predsednik i stranka i zbog toga su ti ljudi izašli na ulice. Besprizorno je kada vi njih ili nas optužujete za destabilizaciju ove zemlje i za ugrožavanje bezbednosnog sektora.

Ja ću vas podsetiti, gospodo iz vladajuće koalicije, nismo mi, vi ste jedni druge optuživali ko je više povezan sa kriminalnim klanovima. Vi ste licitirali ko je bliže Belivuku, ko hoće da ugrozi predsednika države, ko hoće da ugrozi stabilnost Republike Srbije, i te ljude o kojima ste vi licitirali nije postavila nijedna strana služba. Iza njihovog imenovanja ne stoji ni njihov, ni moj, ni bilo čiji potpis ovde ili od ljudi koji se nalaze na protestima. Stoji vaš potpis, gospođo Brnabić, Nebojša Stefanović je vaš kadar. Dijana Hrkalović je takođe vaš kadar.

Onda kada ste shvatili da su oni toliko opasni, da ugrožavaju predsednika i da ugrožavaju državu i da je taj ministar nešto najgore što se desilo ovde, vi ste ga smenili, ali ste smenili u stranci i vi došli na njegovo mesto, a u državi niste, u državi je ostao i ministar i bio na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost. Osoba o kojoj se na vašim stranačkim organima govorilo najgore da ugrožava ovu zemlju, da ugrožava bezbednost ove zemlje.

Znate, taj princip da nešto može da ugrožava državu, a da ne sme da ugrožava stranku, je takođe zbog čega ljudi izlaze na ulice, jer to nije državnički pristup. Tako se ne upravlja državom. Tako se upravlja na jednim organizacijama nekim drugim koji se nalaze sa druge strane zakona, da ne kažemo da je to mafijaški princip i mafijaški pristup i da zbog toga se ljudi danas osećaju nesigurno.

Ne možemo da prihvatimo vašu ponudu da svi delimo odgovornost za sve ovo što se desilo ili da prihvatimo vaše ponude da svi ljudi unutar Vlade dele odgovornost za ono što se desilo, jer nije pošteno da istu odgovornost imate vi i gospodin Gašić i, recimo, Tanje Miščević ili prof. Begović. Nije ljudski. To nisu bile njihove odluke, to su bile vaše odluke, iako jeste dirljivo kako je geslo vladajuće većine vremenom kroz decenije evoluiralo od 100 za jednog u svi za jednog, ali ne bi bilo pošteno da se sada kola slome na nekim ljudima koji za to apsolutno nisu krivi.

A, vi, gospođo Brnabić, ukoliko vi imate integritet i ukoliko vi imate odgovornost, onda podneste političku cenu, onda preuzmite konkretne političke korake, smenite ljude koji su zaslužni za to što je bezbednosni sektor u Srbiji danas glavni generator nesigurnosti za sve građane Republike Srbije.

Smenite Bratislava Gašića, smenite Aleksandra Vulina, ispunite zahteve onih stotina hiljada dobronamernih građana koji žele da stvaraju jednu bolju i pravedniju društvenu zajednicu, a onda podnesite ostavku, pa onda možemo da idemo na neke slobodnije i poštenije izbore, da vidimo šta bi to građani zaista u nekim normalnim okolnostima izabrali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega Jovanov, interesantan odabir za repliku. Vi ste se raspravljali sa stilskom figurom, umesto sa suštinom onoga što sam rekao. Dakle, ljudi koji su ispred prodavnice samo oslikavaju u kojoj meri je naš bezbednosni sektor u konkretnom slučaju zakazao. Vi to jako dobro znate, to dobro zna i predsednica Vlade, to dobra zna i gospodin Gašić i zato niko od vas nije ni pokušao čak da replicira na suštinu toga, a to je da je taj masakr mogao i trebao da bude sprečen da bi tu ljudi danas bili verovatno živi i zdravi, da su svi u tom sistemu radili svoj posao.

Ako to nije ispitivanje ljudi koji piju pivo ispred prodavnice, onda se to zove bezbednosna provera. Ta bezbednosna provera, u konkretnom slučaju je rađena kada je ne tada maloletni, nego punoletni Uroš Blažić aplicirao za Vojnu akademiju, na koju nije prošao. Pri tom mu otac radi u bezbednosnom sektoru. Ukoliko neko ko radi u bezbednosnom sektoru i čiji sin ne prolazi bezbednosnu proveru i koji ima čitav niz krivičnih dela i prekršaja iza sebe, godinama prikuplja oružje, između ostalog i kalašnjikov za koji u našem pravnom sistemu ne možete nikada da dobijete dozvolu, onda je i te kako jasno da sistem tu jeste zakazao. Molim vas potrudite se malo bolje u replici, ne samo tim lakim doskočicama.

Što se tiče vas predsednice Vlade, pitali ste ko je podneo odgovornost posle nekih nesreća? Evo, recimo slučaj Norveške, ministar pravde je podneo ostavku, direktor policije je podneo ostavku devet meseci nakon masakra, nakon rezultata nezavisne komisije, što je nešto što bi trebalo da bude pandam anketnom odboru koji mi ovde formiramo.

Ove godine u martu je ministar saobraćaja u Grčkoj podneo ostavku zbog teške saobraćajne nesreće, a pre nekih mesec dana i vaš doskorašnji kolega, ministar prosvete Branko Ružić, je podneo ostavku u Srbiji.

Postavljate pitanje da li su moje kolege koji su ranije bili u vlasti podnosili tu vrstu političke odgovornosti, neki jesu, neki nisu. Da, apsolutno se od njih tražila politička odgovornost, tražila se politička odgovornost od gospodina Ivice Dačića koji je bio ministar policije u vreme jednog masakra i to upravo od strane Aleksandra Vučića.

Ono što je suština jeste da prestanete da se ponašate kao da ste opozicija. Deset godina ste na vlasti, prestanite da u nepočinstvima nekih drugih vlasti tražite izgovor i opravdanje za sopstveno činjenje ili ne činjenje. To nije vaša uloga. Naviknite se na ulogu koju ste preuzeli pre više od pet godina i počnite da se ponašate odgovorno u skladu sa odgovornošću koju ta funkcija nosi. Zahvaljujem.