Hvala.

Ovaj amandman podnosimo zato što smatramo da nezavisnost Agencije za sprečavanje korupcije ne sme da zavisi od toga ko u datom trenutku ima većinu u skupštinskom odboru.

Predlog zakona ostavlja mogućnost da nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije.

Mi predlažemo jednostavnije i institucionalno čistije rešenje, a to je da se vršilac funkcije određuje prema pravilima iz člana 18. zakona. Dakle, ako Agencija već ima zamenika direktora nema razloga da politička većina ponovo odlučuje ko će privremeno voditi Agenciju.

Suština je veoma jednostavna. Institucija koja kontroliše javne funkcionere, sukob interesa i ponašanje tokom izbornih kampanja mora da ima što manje tačaka na kojima vlast može politički da interveniše.

Kontinuitet rukovođenja mora da bude automatski i unapred poznat, a ne rezultat nove političke odluke, svaki put kada direktoru prestane funkcija. Ako zaista želimo nezavisnu agenciju onda moramo da napravimo sistem u kojem promena njenog direktora ne zavisi od volje trenutne skupštinske većine.

Hvala.

Ovaj amandman je direktno povezan sa prethodnim koji smo podneli i njime precizno utvrđujemo zapravo šta se događa kada direktoru Agencije prestane funkcija.

31/2 GD/JG

Predlog zakona napušta postojeće pravilo prema kome zamenik direktora automatski postaje vršilac funkcije i tu odluku praktično prebacuje na nadležni odbor Narodne skupštine. Mi smatramo da za to nema opravdanja.

Ako postoji zamenik direktora, on je upravo zato i izabran - da obezbedi kontinuitet rada institucije. Tek ako zamenika nema skupštinski odbor treba da bira vršioca funkcije, a ovo je važno zato što trenutak promene rukovodstva predstavlja trenutak najveće ranjivosti svake nezavisne institucije. Ako politička većina baš tada dobije mogućnost da bira ko će je voditi, otvara se prostor za politički uticaj, složiće te se.

Dakle, mi ne izmišljamo neku novu komplikovanu proceduru. Naprotiv, vraćamo vrlo logično pravilo, a to je da zamenik menja direktora, a politika ulazi u postupak samo kada zamenik nema.

Agencija za sprečavanje korupcije treba da kontroliše vlast, a ne da čeka da joj vlast izabere ko će je kontrolisati. Hvala.

Hvala.

S obzirom na to da se često stiče utisak u javnosti da se zakoni i propisi donose u interesu određenih lica, a ne u interesu građana, mi smo ovim amandmanom otvorili jedno od najvažnijih pitanja u borbi protiv korupcije, a to je ko razgovara sa najvišim državnim funkcionerima i ko pokušava da utiče na odluke koje oni donose. Dakle, predlažemo da predsednik Republike, predsednik i članovi vlade, šefovi kabineta i savetnici prijavljuju službene kontakte sa lobistima i drugim zainteresovanim licima koji pokušavaju da utiču na donošenje ili izmenu propisa i odluka. Javnost bi tako znala datum kontakata, ko je razgovarao, čije interese zastupa i koja je tema razgovora. Agencija bi vodila jedinstveni javni elektronski registar. To ne znači objavljivanje nekih državnih tajni, podataka koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost, niti razgovora sa građanima o njihovim pojedinačnim pravima. Takvi

32/3 TĐ/MJ

slučajevi bi bili jasno izuzeti. Problem je što danas formalni propisi u lobiranju ne daju potpun odgovor na neformalne kontakte ljudi na vrhu izvršne vlasti. Upravo zato GREKO i traži veću transparentnost takvih kontakata. Ne kažemo ni mi da svaki razgovor sa zainteresovanim licem po difoltu znači da je korupcija, ali govorimo da svakako utiče na javnu odluku i javnost ima pravo da zna ko je pokušao da utiče. Zakoni ne smeju da nastaju u nečijem kabinetu, iza nekih zatvorenih vrata, a da građani nikad ne saznaju ko je tamo sedeo. Hvala.

Hvala.

Ovaj amandman se posebno odnosi na funkcionersku kampanju i smatramo da je jedan od ključnih amandmana, jer se odnosi baš na problem koji građani Srbije gledaju pred gotovo svake izbore. Dakle, korišćene državne funkcije, državnih događaja i javnih resursa za stranačku kampanju.

Mi zadržavamo osnovnu strukturu predloženog člana, ali zabranu činimo stvarnom i promenljivom tokom cele izborne kampanje od dana raspisivanja izbora. To znači da ministar, gradonačelnik ili drugi funkcioner ne može u kampanji da obilazi radove, da otvara objekte, da deli subvencije ili organizuje druge promotivne aktivnosti tako da svoju javnu funkciju pretvara u predizborni spot.

33/2 AL/MO

Izuzeci postoje, ali su precizni: zakonska obaveza koja se ne može odložiti, vanredna situacija i zaštita života i bezbednosti ili nužne međunarodne obaveze. Uvodi se i obaveza prethodnog obaveštavanja Agencije i javnog objavljivanja takvih aktivnosti. Posebno štitimo prirodu mandata poslanika i odbornika, ali pod uslovom da ne koriste službene naloge i javne resurse za partijsku promociju.

Izbori nisu ravnopravni ako jedna stranka na raspolaganju ima čitavu državnu administraciju, službena vozila, objekte i događaje i važno je da ne zaboravimo da država nije izborni štab nijedne stranke, a javni funkcioner nije vlasnik institucije kojom trenutno upravlja. Hvala.

Ovim amandmanom brišemo izuzetak koji javne funkcionere izabrane od građana oslobađa dvogodišnjeg ograničenja nakon prestanka funkcije. To ograničenje, naime, postoji sa dobrim razlogom. Neko ko je kao funkcioner odlučivao o određenoj kompaniji, nadzirao je, zaključivao poslove sa njom ili imao pristup informacijama koje drugi nemaju, ne bi trebalo već sledećeg dana da pređe da radi za istu tu kompaniju.

Građani su nekog izabrali da obavlja javnu funkciju, a ne da mu time daju privilegiju da informacije, kontakte i ovlašćenja stečena na toj funkciji kasnije pretvara u privatnu korist. GREKO upravo zbog toga insistira na ozbiljnim ograničenjima nakon prestanka najviših izvršnih funkcija. Naš amandman zato uvodi isto pravilo za sve, jer javna funkcija ne sme da bude dvogodišnja praksa posle koje se odlazi kod onih sa kojima ste do juče poslovali u ime države.

Hvala.

Ovim amandmanom sprečavamo nepotrebno smanjivanje količine podataka o imovini javnih funkcionera koja je dostupna javnosti. Predlog zakona želi da javnost podataka o pokretnim stvarima praktično svede samo na prevozna sredstva.

Razumemo opravdan razlog koji je da podatke o oružju i municiji ne treba javno da se objavljuju, ali zbog toga nije potrebno sakriti sve ostale pokretne stvari koje podležu registraciji.

Zato predlažemo preciznije rešenje, a to jest da se zadržava postojeći princip javnosti, ali se izričito izuzimaju podaci o oružju i municiji, kao i serijske, registracijski i drugi identifikacioni brojevi koji nisu potrebni javnosti. Time istovremeno štitimo bezbednost i privatnost tamo gde za to postoji opravdan razlog, ali ne koristimo jedan opravdan izuzetak kao razlog da smanjimo transparentnost čitavog imovinskog registra.

Smisao imovinskih karti nije samo da formalno postoje, već da novinari, građani i institucije mogu da vide da li se imovinsko stanje funkcionera menja na način koji može zahtevati dodatnu proveru.

Hvala.

Hvala.

Ovaj amandman je logičan nastavak našeg predloga da se uvede javni registar kontakata najviših funkcionera sa lobistima i drugim zainteresovanim licima, jer možemo mi propisati obavezu da se ti kontakti prijavljuju, ali ako ne postoji nikakva posledica kada funkcioner jednostavno odluči da kontakt prećuti, onda smo samo napravili još jedno mrtvo slovo na papiru.

Zato predlažemo prekršajnu odgovornost, ako funkcioner ne dostavi podatke, zakasni sa njihovim dostavljanjem ili dostavi netačne ili nepotpune podatke. Istovremeno usklađujemo kaznene odredbe sa pravilima koje predlažemo za sprečavanje funkcionerske kampanje. To je veoma važan princip, jer kada država od funkcionera traži transparentnost onda funkcioner mora da zna da to nije nekakva preporuka dobre volje, već da je to zakonska obaveza. Nikoga ne kažnjavamo zato što je razgovarao sa predstavnikom nekog interesa, ali kažnjavamo skrivanje razgovora koji je po zakonu mora da bude prijavljen.

Ne postoji transparentnost, ako funkcioner može da bira koje će kontakte prijaviti, a koje će jednostavno sakriti od javnosti. Zbog toga je ovaj naš amandman izuzeto važan. Hvala.

Hvala.

Ovaj amandman podneli smo zato što smatramo da pravo crkava i verskih zajednica da osnivaju obrazovne ustanove mora da bude praćeno jasnim pravilom, da svi to pravo ostvaruju podjednakim uslovima.

Dakle, mi ne sporimo pravo SPC, niti bilo koje druge crkve ili verske zajednice da osniva škole, fakultete ili univerzitete. Naprotiv, to pravo već postoji. Problem nastaje kada se zakonom otvori mogućnost da neke verske zajednice važe drugačija pravila.

Zato predlažemo da se u zakonu izričito propiše da sve crkve i verske zajednice prava u oblasti obrazovanja ostvaruju podjednakim uslovima i u skladu sa zakonima koji uređuju obrazovanje i visoko obrazovanje.

Naše rešenje, dakle, ne ograničava ničija prava, već štiti ravnopravnost jer država ne treba da odlučuje koja crkva je važnija, niti da zakon koji prema jednom konkretnom osnivaču, važi za nekog, ne važi za drugog.

38/2 JD/JG

Ako postoje pravila za osnivanje i rad obrazovanih ustanova, onda ta pravila moraju da važe jednako i za pravoslavne, katoličke, islamske, jevrejske i za sve druge verske zajednice.

Ovo nije pitanje odnosa prema veri već pitanje odnosa prema Ustavu i jednakosti pred zakonom. Dakle, naša poruka je da sloboda vere podrazumeva slobodne crkve, ali pravna država podrazumeva ista pravila za sve.

Dakle, SPC ima pravo na svoj univerzitet ali nijedna crkva nema pravo na svoj poseban zakon. Hvala.

Samo da proverim, izvinjavam se, pošto ne čujem od galame, da li je to član 4?

(Predsednik: Da.)

Jeste. Hvala.

Dakle, ovim amandmanom predlažemo brisanje člana koji je neposredna posledica privilegovanog položaja uvedenog prethodnim članom. Suština našeg stava jeste da se prava studenata i položaj visokoškolskih ustanova moraju uređivati sistemski - Zakonom o visokom obrazovanju, a ne posebnim odredbama Zakonom o crkvama ili verskim zajednicama pisanim za jednu konkretno versku zajednicu.

Student treba da ima određena prava zato što ispunjava zakonom propisane uslove, a ne zato što studira na Univerzitetu čiji je osnivač ova ili ona crkva. To je nekako važna razlika.

Ako želimo da država podrži studente, onda treba da donesemo pravila koja će važiti za sve. Ta pravila treba da budu transparentna i zasnovana na kvalitetu studija i položaju studenata, a ne na identitetu osnivača fakulteta.

Predlog Vlade ide potpuno obrnutim putem. Prvo se izabere jedna verska zajednica, pa se za njene ustanove napravi poseban pravni režim, a onda se iz tog režima izvode dodatna prava. Mi smatramo da država treba da podržava znanje i studente, a ne da privileguje institucije prema tome kojoj verskoj zajednici pripadaju. Hvala.

Hvala.

Dakle, ovaj rebalans budžeta stvarno najviše liči i na oproštajni i na predizborni budžet. Tačno, može da se zaključi da je vlast obećala svojim poslovnim partnerima određene izdatke i na koje je sada u ovom momentu i fokusirana. Zato u budžetu i ne vidimo neku promenu politike ni prema obrazovanju, ni prema kulturi, a ni prema zaštiti životne sredine.

Iz tog razloga smo mi podneli amandmane. Konkretno, ovaj prvi amandman odnosi se na učenike i na studente. Tražimo da se sredstva za učenički standard, takođe, i za studentski poveća za po oko dve milijarde dinara. Novac bi se prebacio iz rezervi, tako da se ukupni rashodi budžeta praktično ne povećavaju. U obrazloženju smo naveli da se rebalansom sredstva za studentski standard po vama čak i smanjuju, iako, sa druge strane, rastu troškovi i života i stanovanja, i hrane, i samim tim i školovanja. Dakle, ima novca. Pitanje je samo šta je za vas prioritet. Hvala.

Hvala.

Dakle, u ovom budžetu možemo da vidimo i da novac ne raste tamo gde građani zapravo očekuje, već se ide ka tome da se plate više oni koji će da brane ovaj režim. I to je prilično jasna slika prioriteta ove vlasti. Ima se para za institucije koje će SNS da štite od svog, unutar svog sistema i za one od kojih se očekuje da čuvaju vlast kada se izbori budu lomili, ali kada treba napraviti sistem koji će građane štititi onda se svaki dinar meri. Zato smo i podneli ovaj amandman, jer ovim amandmanom predlažemo zapravo da se povećaju sredstva za obnovu i izgradnju objekata socijalne zaštite, a novac da se obezbedi ukidanjem kapitalnog projekta BIA. U obrazloženju posebno navodimo sigurne kuće i druge kapacitete za žene i decu žrtve nasilja.

Pokret slobodnih građana smatra da prioritet treba da budu ljudi u ranjivim kategorijama i situacijama, a ne bezbednosni aparat koji služi da prisluškuje svoje političke oponente. Mi ne tražimo da država troši više para, nego da prosto troši drugačije.

Hvala.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, jasno je da se nalazimo pred novim izborima i jasno je da smo na pragu nove izborne kampanje i zato vladajuća većina koristi ove državne resurse da kupi blagonaklonost građana i zbog toga mi sada govorimo o tzv. državnoj pomoći kojom sada pravimo prostor u budžetu.

Kolege, političke stranke na vlasti služe da urede državu najpovoljnije za njene građane, da omoguće ljudima da se u njoj leče, obrazuju, rade, da žive od svojih plata, dakle, ne jednokratnu pomoć svaki put pred izbore, već uslove života koji će omogućiti dostojanstvo.

O ovom paketu zakona mi možemo da govorimo kroz brojeve, procente i milijarde dinara ali ne treba da zaboravimo da iza svakog tog broja stoje konkretni ljudi, građani, preduzetnici, porodice koje pokušavaju da planiraju svoj život i svoje poslovanje u zemlji u kojoj se pravila često menjaju.

Zato želim sada da postavim pitanje ministru finansija, koji uprkos što razgovara na telefon, nadam se da će naći mogućnosti i želju da mi odgovori.

Dakle, gospodine Mali, zašto Vlada u okviru ovog poreskog paketa nije povećala prag za ulazak u sistem PDV-a? Granica od osam miliona dinara prometa postavljena je još 2013. godine. U međuvremenu su i cene i troškovi poslovanja značajno porasli, pa danas preduzetnik nema ni približno istu realnu ekonomsku snagu kao pre 13 godine.

Za malog preduzetnika to nije samo pitanje poreske osnovice. Ulazak u PDV znači dodatnu administraciju, drugačiji način formiranja cena i često ozbiljnu promenu poslovnog modela. Zašto Vlada nije razmotrila podizanje ovog praga sa 8 na 10 miliona? To je moje pitanje za vas gospodine Mali. Zahvaljujem se unapred na odgovoru.

Vi danas, zapravo poručujete malom preduzetniku da može da raste ali samo malo i do određene granice. Na taj način poreski sistem praktično kažnjava rast, što država svakako ne trebala da radi. Zato kada govorimo o ovom paketu zakona koji se danas nalaze pred nama, ne govorimo samo o njima već i o tome kakvu državu želimo državu koja od građana traži da bude odgovorna mora sama da odgovara građanima.

7/2 MT/CG

Dobro je što je predsednik Republike najavio vanredne parlamentarne izbore za 18. ili 25. oktobar. Građani će vrlo brzo imati priliku da ocene ovakvu politiku i da li žele vlast koja svoje odluke donose bez dovoljno odgovornosti prema građanima.

Mi iz Pokreta slobodnih građana smatramo da država nije ta koja treba da se obračunava sa građanima, već je ona ta koja treba da služi građanima. Sada moram da kažem nešto svim građanima ove zemlje, to posebno moram da istaknem zato što neke stvari koje se za mene očigledno podrazumevaju, za kolege u ovoj sali nisu baš tako, pa je kolega Mirković juče našao za shodno da izjavi jednu skandaloznu stvar, a to je da Pokret slobodnih građana nije patriotska organizacija zato što u našem klubu sede ljudi koji nisu Srbi, pa ste valjda zaključili da samim tim i manje volje svoju zemlju.

Kolega Mirkoviću to ne samo što je paušalno i skandalozno, već je vrlo opasno. Ja zahtevam od vas da se izvinite javno, pre svega svim kolegama u našem klubu, pa vas molim i lično meni i na kraju, krajeva i vašim političkim vernim partnerima iz Saveza vojvođanskih Mađara koji takođe nisu Srbi. Nadam se da to za vas ne predstavlja problem.

Pokret slobodnih građana smatra da država treba da služi svim građanima ove zemlje, takođe smatra da su nezavisne politički nezavisne institucije vrlo važne, a demokratsko napredovanje Srbije vidi unutar granica EU. To je politika koju zastupamo i zato ćemo za nekoliko nedelja ponovo sresti sa građanima ne da im obećamo šta će dobiti sve ono što nisu dobili prethodnih godina, već da ih pitamo kakvu državu žele jer na kraju, krajeva oni su ti koji će o tome odlučiti. Hvala.

Hvala.

Poštovane kolege, mi danas ovde raspravljamo o nepoverenju Vladi Đura Macuta, što zaista ovako kada se kaže na glas malo zvuči besmisleno, zato što niti je ovo prava Vlada gde ministri nose neku odgovornost, a ponajmanje je Vlada gospodina Đure Macuta zato što se on čovek prosto nije ništa pitao.

Da se podsetimo samo kako je do ovoga došlo. Dakle, do formiranja ove vlade je došlo tako što je bivši premijer, a predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević, podneo ostavku zato što su članovi stranke pretukli i slomili vilicu studentkinji koja je lepila nalepnice. Tada ste još trebali da raspišete izbore, no, vi ste ad hok skočili u rekonstrukciju ove vlade, i evo nas sad, danas, ovde da o tome raspravljamo.

Kakav odnos ministara i ministarstava imate prema odgovornosti možda najslikovitije možemo da opišemo na primeru Ministarstva poljoprivrede. Zato što dok afrička kuga svinja hara Srbijom, dok se pojavljuju boginje koza i ovaca, naš ministar poljoprivrede, gospodin Glamočić, na svojim javnim nastupima se ponašao kao nekakav analitičar, kao kada kritikuje institucije, kao da te institucije ne spadaju, gospodine Glamočić, u resor vaše nadležnosti.

4/1 MV/LjL 10.35–10.45

Vi kritikujete i moje kolege veterinare i veterinarske inspektore, a istovremeno žmurite na oba oka kada se stručni ljudi iz tih resora otpuštaju, samo zato što su politički nepodobni. Znate kako se to u narodu kaže, gospodine Glamočiću? Pravite se blesavi.

E, sad, to nije osobina koja je ekskluzivno rezervisana samo za vas, ovde se mnogi ministri u ovoj vladi prave blesavi. Pa tako ministar pravde, gospodin Nenad Vujić, se pravi blesav kada njegov resor učestvuje u tome da SNS privatizuje BIA, zato što vladajuća većina tu agenciju koristi kako bi prisluškivala svoje političke oponente.

Isto tako se pravi blesav i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, i kada govorimo o aferi zvučnog topa i kada govorimo o političkim hapšenjima aktivista, a i kada govorimo o politički motivisanom progonu ljudi. I to ne kažem ja, to kaže Interpol.

A kada smo kod progona, ja moram da prokomentarišem njegov jučerašnji skandalozni pokušaj odbrane svoje stranačke koleginice, ovde prisutne ministarke, koja je na svom javnom nastupu izjavila rečenicu – da se ona pitala, ona bi 1998. godine etnički očistila Kosovo. Odbrana takve izjave, sad se obraćam i gospodinu Dačiću koji, nažalost, nije u ovoj sali, ali je u najmanju ruku skandalozna i opasna.

To mogu da kažem ja zato što dolazim iz stranke koja sve nevine žrtve rada 90-ih posmatra isto. Mi smo odali počast i to smo i dokazali tako što smo poslali delegaciju i u Srebrenicu i u Donjem Žirovcu. To mogu da kažem ja, zato što i sama pripadam manjinskom delu jednog naroda u ovoj zemlji i osećam se ugroženom kada jedna ministarka ima takve izjave na svom javnom nastupu i imam sentiment koji podrazumeva apsolutnu nultu toleranciju prema potpirivanju bilo kakve nacionalne tenzije i mržnje.

Taj moj sentiment bi mogao da deli sa mnom još po neki član ove vlade. Nažalost, ostali su potpuno nemi na izjavu svoje koleginice. Tu mislim i na Belu Balinta i na Huseina Memića. Demo Beriša je, doduše kao ministar ljudskih i manjinskih prava imao nekakvu iznuđenu, mlaku izjavu. Ali, to sve dokazuje da ste vi svi samo figure kako biste popunili ovde ove stolice.

Ova vlada ne služi ničemu, baš kao što ne služi ničemu ni ministarstvo gospođe Tatjane Macure, ministarke bez portfelja, a rekla bih i bez rezultata. Vi se, gospođo Macura, bavite rodnom ravnopravnošću, bavite se zaštitom žena od nasilja, a u svom mandatu niste ništa uradili kako biste sistemski nešto promenili i promenili položaj žena na bolje u ovom društvu.

Znate, ja sam, radeći vaš posao u ovom domu, podnela Predlog izmene Krivičnog zakonika, koji se tiče da femicid bude okarakterisan kao posebno krivično delo. Vi se niste založili ama baš nikako, pa ni u javnosti, da se, na primer, ta tema nađe kao deo rasprave i tačka dnevnog reda u ovom domu.

Zato kažem, mi ovde ne raspravljamo samo o nepoverenju ovoj vladi, mi ovde raspravljamo o nepoverenju u sistem, gde su funkcije ukras, institucije dekor a odgovornost nepoznata reč. Hvala.

Hvala.

Samo zarad javnosti.

Gospodine Milenko, jako je važno da javnost zna da je BIA tada mene kao narodnu poslanicu opozicije držala na najopsežnijim merama. Ja, koliko znam, niti sam hapšena, niti sam osuđivana, niti sam spremala krivično delo, niti sam ugrožavala bezbednost Republike Srbije, jer to su jedine stvari zbog čega BIA može nekog da drži na tako opsežnim merama. Tako da, jako je važno da ne mešamo činjenice i istine. Činjenica jeste da je tada predsednik Višeg suda u Beogradu svojim potpisom legalizovao moje mere, iako po zakonu apsolutno nikakve mogućnosti za to nije imao da uradi. Hvala.

Pošto smo podneli više amandmana, govoriću o više njih kako bi uštedeli i skratili vreme rasprave, ako malo izađem iz vremena, trošiću vreme grupe, hvala vam.

Dakle, kada se radi o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, moram da napomenem da vlast i u ovom slučaju prihvata i menja uglavnom one stvari koje popravljaju formu, a zapravo izbegavate suštinske izmene. Mi smo našim amandmanima pokušali da doprinesemo izmeni zakona tako da ona stvarno promeni nešto, pa to je na prvom mestu da novac bude vidljiv dok kampanja traje, amandmanom smo takođe tražili proaktivno Agenciju za borbu protiv korupcije, odgovarajuće kazne bez kalkulacije i kontrolu skrivene logističke politike. Kada smo kod toga, hoću direktno da vas pitam, ko finansira „ćacilend“, u kom izveštaju o tome možemo da čitamo.

Vi ste sve naše amandmane odbili sa nekim opštim obrazloženjem, kaže ovako – da se amandmanom narušava koncepcija predloga zakona.

17/1 GD/IR 12.45 – 12.55

Ja bih zaista volela da čujem kako to tačno naši amandmani narušavaju koncepciju zakona. Svi u ovoj sali znaju da je cilj ovih izmena bila zapravo da dođete do nekih kao reformi, do otvaranje Klastera 3, da imate neki papir sa čim bi mogli da mašete u izbornoj kampanji i kako bi dobili sredstva iz plana rasta. To vam nije uspelo.

Prekjuče smo imali usvajanje Izveštaja u Evropskom parlamentu i vest da je čak osam zemalja glasala protiv otvaranje Klastera 3.

Odmah da vas preduhitrim – ne, za to nije kriva opozicija, nisu krivi ni pobuđeni građani Srbije, nije kriva ni Evropa, a ni oni pojedinci koji su se bavili tekstom izveštaja koji se tiče Srbije, krivi ste vi zato što zakonodavstvo ne prati pravo sprovođenje reforme. Da prevedem na srpski - zato što ono što ovde stavite na papir ne prati ono što radite na terenu. Krivi ste što nema stvarnog napretka ni u borbi protiv korupcije i kriminala, ni u vladavini prava, ni u slobodi medija, a nema napretka ni u sprovođenju poštenog izbornog procesa.

Sa druge strane, Evropa takođe ima problem u tumačenju strateške orjentacije Srbije. Postavlja pitanje, i to vrlo legitimno, da li je zvaničan stav Srbije da je put u EU samo formalno i na papiru, jer stvarnost nam govori da Srbija od evropskih vrednosti malo više neguje odnose i sa Rusijom i sa Kinom.

Kad smo već kod toga, želim takođe direktno da vas pitam kako komentarišete navode nemačkog „Bilda“ da su na srpsko-mađarskoj granici uhapšena dvojica osumnjičenih kod kojih je pronađen eksploziv namenjen mogućoj sabotaži u Nemačkoj, koji se dovode u vezi sa ruskim službama? Da li to ima veze sa prijateljstvom Beograda i Moskve?

Da se vratim na Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Ja vam predlažem da ipak prihvatite naše amandmane kako bi zaista došli do nekih stvarnih promena. Hvala.