Ovo je amandman. Amandman objašnjava zašto ministar ne postupa jednako kao svi zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova. Ovaj amandman pokušava da ministra stavi u istu ravan sa zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova, kako ministar ne bi dolazio u iskušenje, uvaženi predsedavajući, da na nejednak način tretira građane Srbije koji nisu iz njegove političke opcije, što on inače čini redovno.

Dakle, ministar unutrašnjih poslova, gospodin dr Stefanović, treba da zna da je u više navrata u javnom prostoru označavao osumnjičene u nekom krivičnom postupku partijskom pripadnošću i upravo ste to sada uradili. Govorite da branite državu, ne shvatajući da je rušite. Vi kao ministar nemate pravo na to...

Dobro, dozvolite mi da obrazložim.

Očigledno da ministar i ja ne čitamo isti amandman.

Gospodine Bečiću, krećem se u okviru amandmana, ali mi deluje da ministar i ja različito čitamo isti amandman. Meni je žao zbog toga.

Pokušavam ministru da objasnim, bez ikakve uvrede, bez ikakve potrebe da ja njemu držim predavanja, da on razume svoju funkciju šta treba da radi.

Vi, gospodine ministre, možete, što ovaj amandman omogućava, uvek da u svojoj stranci iznosite političke stavove o ljudima koji su, po vama, osumnjičeni ili se sumnjiče da su uradili ovo, oduzeli novac od hendikepirane dece, šta ste sve naveli, ali vi kao ministar, kada to izražavate kroz političku prizmu, napadajući političke protivnike kao ministar unutrašnjih poslova, dubinski narušavate pravosudni sistem, istragu i instituciju koju vodite. Zato je ovaj amandman bitan, jer on vas stavlja u ravan sa ostalim zaposlenima u MUP-u, gde ste i vi zaposleni, i sami to kažete, pa zašto onda smeta da se vi takođe pojavite u ovom članu kroz prihvatanje amandmana.

Zašto bi to onda bio problem ako se vi slažete da radite tamo, da politika nema veze sa krivičnim postupkom, partije nemaju veze sa krivičnim postupkom. Verujem da ne želite da pravite od policije partijsku policiju. To bi bilo užasno za Republiku Srbiju.

Jako volim kada me vi podučavate u nečemu.

Dakle, ministre vrlo kratko ću reći, vi dubinski grešite zato što ne razumete da je protivzakonito, gospodine ministre, da vi koristite ministarsku poziciju u javnom govoru za partijske stavove. Vi ne razumete da kršite zakon kada to radite.

Nemojte se pozivati na narod. Nemojte da kažete narod nam je dao određen broj procenata pa znači, ne moramo da poštujemo zakon koji smo doneli. Vi ne razumete šta je vladavina prava. Vi ne razumete, kao ministar, ste prvi među jednakima i čovek koji se bavi policijskim poslom, istražnim radnjama, koje su deo krivičnog postupka. Ne možete vi da obojite osumnjičene partijskim bojama i da to govorite u kameru.

Kako ne razumete tu stvar? Pa da imate 100% na izborima, odakle vama mogućnost da vi savijate zakon kako vama partijski odgovara i onda normalno da se ljudi plaše da pravite partijsku policiju u ovoj zemlji. I da ko ne misli kao vi, sutra ćete da kažete – taj i taj član, te i te stranke je uhapšen, kao što ste radili više puta.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvažene kolege, imamo još jedan zakon, Predlog izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji u suštini je još jedan leks specijalis, još jedan specijalni zakon za vaše poslovne partnere.
Nisu pogrešili oni mnogi koji su do ovih dana, do ove rasprave, a i danas govorili o takozvanom „Tenisovom“ zakonu. Svi građani Srbije treba da znaju, da dok mi ovde pričamo, uvek se vodi užurbana komunikacija između premijerovog ofisa i potencijalnog nemačkog ulagača, a možda i nekih drugih budućih latifundista, koji će doći do ogromnih zemljišnih poseda u našoj Vojvodini.
Bilo je onih koji su kupili i dobili zemlju i ranije, po ranijim zakonima, tokom prethodnih vlasti, i o tome smo slušali dosta. Kako su novi veleposednici oteli zemlju, kako su danas, a i to da dodam, već imaju pet puta više zemlje u posedu nego svi Dunđerski i svi oni pre Drugog svetskog rata, koji su imali hektare, recimo, samo u Vojvodini.
Šta ste vi uradili? Vi te ljude niste ni pipnuli ni Matijevića, ni Miškovića, ni Kostića, već se družite sa njima. Pravite zajedničke događaje. Neko spomenu Vlahovića, taj čovek, predsednik Saveza ekonomista Srbije, jedan od najbližih premijerovih filozofskih, teoretskih saradnika, koji postoje u ovoj zemlji. Čovek koji najviše opravdava sve ove mere, neoliberalnog kapitalizma koji Napredna stranka sprovodi, naravno ograničeno, ne u svakom smislu, ne za subvencije. Ono što je činjenica je da 240.000 hektara nije izdato državnog zemljišta.
Ovo se prilagođava, poštovani građani za jednog investitora iz Nemačke. Cilj je sledeći – da se trećina zemlje u nekom ataru, neposredno pogodbom u četiri oka kroz Vladinu komisiju u ministarstvu dodeli određenom investitoru, dok će za to vreme preko 10 hiljada naših poljoprivrednika ostati bez zemlje koju mogu da obrađuju, i na 30 godina se to radi.
I kako onda bilo ko ovde može, naročito ovi sa tzv. nepostojećeg kvazi levog spektra političkog, da govori, ja razumem za naprednjake. O čemu vi pričate? Ne vidite da pravite monopol. Ne vidite da dajete ključ u ruke i nož i pogaču stranom investitoru ili domaćem tajkunu, neposredno pogodbom gospodo, neposrednom pogodbom.
Čovek koji je vodio jedan od ljudi proteste poljoprivrednika, je učestvovao u izradi nacrta ovog zakona, mislio je da sa vama može da se dogovori, mislio je da struka iznad politike za vas. Kakva zabluda. Još jedan Udovički, u mnoštvu Udovičkih. Nema sa vama dogovora.
Ima da bude onako kako je rekao premijer, a premijer je rekao – ima da se da ta zemlja „Tenisu“, i to je istina. To je tema.
Zašto su nam paori blokirali puteve? Zašto niko nije otišao da razgovara sa njima tamo? Zašto te koji su pokupovali zemlju, dok je Siniša Mali vodio tendersku komisiju u Agenciji za privatizaciju nisu procesuirali. Zašto im nešto ne uradi?
Zašto im ne rebnete ekstra porez? Zašto im ne utvrdimo poreklo imovine? Zašto ništa od onog što ste predlagali niste ispunili ovom naredbom. Zašto? Zašto ne sprovedete agrarnu reformu ministarka? Zašto te hiljade i hiljade hektara ne date zaposlenim mladim poljoprivrednicima koji su u registru Nacionalne službe za zapošljavanje, imaju bar jedan hektar u posedu. Zašto se njima prvo ne podeli zemlja na 30 godina?
To je ono što mi predlažemo. To vam ne odgovara. A, što vam ne odgovara? Kaže, zemlja je neobrađena, pa, eto, napravite da bude obrađena. Da li to znači da će samo investitor ili tajkun koji ima novac, doći ovde zakupiti ogromne površine zemlje tzv. ukrupnjavanje poseda, da našim paorima voze traktore za 200 evra to je ono što vi hoćete.
Ovaj zakon je loš, štetan, poguban, ljudi će ostati bez prihoda. Dajete ključ u ruke velikim kapitalistima koji će uzeti velike posede zemlje i zato nikako Levica Srbije ne može glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala gospođo ministarka na iscrpnom odgovoru, ne sumnjam ja u vaše dobre namere, ne sumnjam ja da vi želite najbolje našoj poljoprivredi. Ono što iznosim kao sumnju i kao problem je što nikako to da se desi i onda kada vas uhvatimo u očigledno flagrantnom kršenju svih mogućih civilizacijskih, ako hoćete i nasleđenih normi, gde je naš paor i poljoprivrednik naučio i zna da obrađuje i da živi od svoje zemlje, onda kažete - mi smo nasledili; čuvena rečenica. Vaša partija je na vlasti od 25 godina, 22 godine na vlasti.
Ne znam da li shvatate da ste 22 godine na vlasti u ovoj zemlji? Kako imate političke hrabrosti da kažete - vi ste tamo, neki su uništili? Konsultujte se sa šefom, molim vas.
Druga stvar, nema uslova za ulagača da mora da se bavi poljoprivredom. Nema. Nema mogućnosti da se javni kriterijum, javno objave za ljude koji uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište, nema kriterijuma javno objavljenih.
Kažete da su paori neobavešteni i zato protestuju. Dragi paori, poljoprivrednici, vi ste neobavešteni, jer želite da se izborite da ne dobije jedan čovek, pravno lice, strano pravno lice, u zakup na 30 godina. Kažete - 30 godina je traženo. Uredu. Ali, su ti ljudi to radili sa mišlju da će neko od njih, da će neki konzorcijum naših poljoprivrednika, da će naši ljudi kroz javno nadmetanje moći da dobiju na 30 godina, ne vi sedite sa njima u kabinetu i dogovorite se.
I što je najgore i vi dobro znate da je već dogovoreno, sa „Tenisom“, dogovorili ste unapred, stalno to radite. Nešto dogovorite i pravite zakon da pokrijete vaš dogovor. Tako ste radili i za neke druge projekte, recimo „Beograd na vodi“.

To nije korektno. Priznajte bar toliko, budite iskreni pred građanima.

Predložio sam Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji sa ciljem da se onemogući ono što se dešava ovih meseci, možda i godinu u Republici Srbiji, za šta su odgovorne sve vlasti do sada, a to je pokušaj rehabilitacije ljudi koji su progoni neistomišljenike, pripadnike drugih nacija i drugih vera.
Eklatantan primer toga je upravo ovo što se danas, proces koji se danas dešava pred Višim sudom u Beogradu, pokušaj rehabilitacije Milana Nedića, čoveka koji je bio sluga okupatora, i čovek koji je odgovoran za smrti hiljade rodoljuba, Jevreja i Roma, i čovek koji danas u Srbiji izaziva ogromnu kontraverzu, toliku da predstavnici vladajući stranaka ne smeju ni da se izjasne po tom pitanju.
Molim Narodnu Skupštinu i tražim od većine da hrabro pritisnete taster i omogućite da se danas ovaj predlog zakona stavi na dnevni red, pored 76 tačaka koje ste stavili, ova tačka ima veliki značaj, mnogo veći od onoga što smete u kameru da kažete.
Ako mi kao narod nismo spremni da odvojimo žito od kukolja. Ako nismo spremni da kažemo ko je bio okupator, a ko je bio antifašista i borac za slobodu, onda ova skupština može da priča o mnogo manje bitnim stvarima i da donosi zakone o regulisanju života građana Srbije koji ne znaju ni odakle su ni za šta su se borili i koje vrednosti zastupaju.
Za Republiku Srbiju izuzetno štetno što se pokušava rehabilitacija Milana Nedića, jer je to priprema za rehabilitaciju fašiste Dimitrija Ljotića. Da, da, a onda ćete klimati glavom umesto da prihvatite ovaj predlog da se to onemogući izmenom dva člana Zakona o rehabilitaciji kojima bi se onemogućilo da ljudi koji su sprovodili progon, donosili štetne uredbe, antirasne uredbe, ljudi koji su progonili neistomišljenike, rodoljube, pripadnike drugih partija, pripadnike drugih naroda, i veroispovesti.
Ne znam zašto klimate glavom. Jel, vam se sviđaju ti postupci?

Vidim, kolega klima glavom, ne znam da li me podržava ili me kritikuje.

Ali, ne znaju ni oni. U tome je problem. Treba da se izjasne.
Dakle, ja vas molim da se izjasnite o ovome. Pozitivno, zato što usvajanjem i raspravom o ovom zakonu omogućićemo, olakšaćemo sudovima u Srbiji da se odbrane od nelegitimnih, anticivilizacijskih, sramotnih pokušaja rehabilitacije.
Nemojte se čuditi ako vam za koji dan dođe isto to za Aćif Efendiju. Nemojte se čuditi ako vam dođe za ljudi koji su vešali građane po Banatu i Folksdojčere. Nemojte se čuditi kad vam to dođe.

  Još jedan pokušaj izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka kojim bi se omogućilo da u Srbiji sve stranke imaju približno jednake mogućnosti u kampanji.
Ovim izmenama i dopunama zakona predlažemo i levica Srbije predlaže da suštinski postoje jasna ograničenja na republičkom nivou, na lokalnom nivou i pokrajinskom nivou, koliko maksimum donacija politička partija može da primi od pravnih lica. Dakle, od preduzeća i preduzetnika u Republici Srbiji, od fizičkih lica, ne sme da pređe određeni iznos koji smo mi naveli u predlogu izmena i dopuna zakona. Ukoliko se pređe iznos, dali smo kratak rok od sedam dana u kojem mora da se vrate ta sredstva onome ko ih je donirao, i ako se to ne ispuni predviđena je i zatvorska kazna.
Ovo je jedini način da u situaciji ovako nestabilne demokratije, ovako autoritarnog režima kakav postoji danas u Srbiji, stranke imaju određenu zakonsku limitiranu mogućnost preko koje ne mogu skupljati sredstva i ne mogu imati novac više od onoga koliko je zakon propisao.
Inače, ako ovo ne usvojimo i ako se o ovome ne raspravlja u Srbiji, uključujući i obavezu medija sa nacionalnom frekvencijom da daju potpuno jednake uslove stranačkog predstavljanja u predizbornoj kampanji što je isto predmet naše sledeće izmene i dopune zakona.
Mi nećemo imati ravnopravnu demokratsku utakmicu i nećemo imati takmičenje u idejama, programima i politikama, već ćemo imati takmičenje u novcu, a pošto ste tu šampioni i zato što u ovom trenutku vaša stranka nezvanično ima preko dva miliona evra na tekućem računu, preko dva miliona evra imate na tekućem računu danas, ko će se sa vama takmičiti na izborima i na koji način? Sa zarobljenim, zatvorenim medijima, o elektronskim medijima govorim, bez mogućnosti da se takmičimo na ravnopravan način, bez mogućnosti da građani čuju jednake ideje i programe koje stranke danas u Srbiji predstavljaju?
Vi ćete verovatno ponovo ignorisati naš predlog izmena i dopuna zakona, jer očigledno, voleo bih da nisam u pravu, nije vam stalo da stranke imaju zakonsko ograničenje koliko novca mogu da dobiju. Ako se to usvoji, to će biti važan korak u uspostavljanju demokratije u Srbiji i u uspostavljanju ravnopravnosti, jednakosti političkih subjekata.
Ovo što danas imamo je sve samo ne to i zato vas molim i apelujem na vas da ipak podržite ovaj predlog i da se o ovim izmenama i dopunama zakona raspravlja u Narodnoj skupštini, gde je i mesto da se o tome raspravlja. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, sa ciljem da se prati dobra praksa koja postoji u određenim demokratijama u svetu, koja ograničava iznose privatnih donacija strankama u kampanji.
Dakle, po ovom predlogu se u postojeći zakon ubacuje član 22a, koji predviđa da ukupan iznos za izbor narodnih poslanika u kampanji, dakle, na republičkim izborima, ne može biti više, tj. najviše iznosi 180 miliona dinara po političkoj stranci, u autonomnoj pokrajini 60 miliona dinara, a na lokalu, tj. na listi za odbornika, šest miliona dinara i da je politički subjekt koji dobije viši iznos od ovog dužan da vrati donatoru u roku od pet dana. Ukoliko to ne učine, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.
Smatram da je neophodno da u Srbiji kroz ovakvu odredbu, izmenu i dopunu Zakona o finansiranju političkih stranaka se politički subjekti u našoj republici dovedu približno u jednak odnos, približno u odnos koji će ostvariti i omogućiti fer političku utakmicu i izbornu kampanju.
U ovoj situaciji snažne disproporcije koje su i ranije postojale između stranaka vlasti i stranaka opozicije, pripremam i dodatnu izmenu i dopunu zakona koja će se odnositi apsolutno na jednaku mogućnost medijskog nastupa na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Ako ne budemo imali jednaku zastupljenost u medijima sa nacionalnom frekvencijom i ograničenje donacija u političkim partijama, u ovom slučaju na 170 miliona dinara za republičke izbore, mi ne možemo imati fer demokratsku izbornu utakmicu, koja apsolutno u ovom trenutku ide na ruku SNS, koja ima milione evra na svom tekućem računu sada. Da ne govorim o tome koliko će se to uvećati kada počne izborna kampanja i da ne govorim o tome da ne postoji bilo kakvo ograničenje u milionima evra da vi potrošite u predizbornoj kampanji, poštovana gospodo.
Zato apelujem na vas da glasate za stavljanje ovih izmena i dopuna na dnevni red, da dovedemo srpsku demokratiju i naš politički sistem u situaciju u kojoj će učesnici biti približno jednaki u tretmanu, u pravima i mogućnostima u izbornoj utakmici. Ako se to ne omogući uz do sada primećene loše stvari koje su dešavale od strane vaše vlasti, i zastrašivanje i progon i nasilje i potkupljivanje, nećemo imati fer i demokratsku izbornu utakmicu.
Mi se na ovome nećemo zaustaviti i tražiću, naravno, i izmene koje će omogućiti jednako predstavljanje u minutaži na nacionalnim frekvencijama, jer to je državno i narodno dobro. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana predsednice, ovo je prvi put da obrazlažem Predlog izmena i dopuna Zakona o rehabilitaciji. Molim i tražim od kolega narodnih poslanika, svih onih koji veruju u istorijsku istinu, koji se protive istorijskom revizionizmu koji se dešava ovih meseci u Republici Srbiji, da podrže ove izmene i dopune Zakona i stave ih na dnevni red.
Izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji koje sam predložio sadrže dve ključne stvari. Jedna je da se omogućava potpuna rehabilitacija žrtava prekih sudova od 1941. do 1944. godine i druga je da pravo na rehabilitaciju u Republici Srbiji nemaju lica koja su bila donosioci represivnih uredbi koje su ozakonile diskriminaciju, progon i ubijanje nevinih ljudi u periodu od 1941. do 1944. godine, kao i sva druga lica koja su bila deo kvinsliškog aparata u navedenom periodu.
O kome i o čemu se radi? Ova odredba, za koju tražim podršku da se stavi na dnevni red, faktički i de jure onemogućava nepravnu, protivistorijsku, protivcivilizacijsku rehabilitaciju i pokušaj rehabilitacije ujedno čoveka koji nije ni osuđen, a to je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, kao dokazane sluge nacističkog okupatora u ovoj zemlji i ljudi koji ne zaslužuju da se zbog imovinskih potreba njihovih naslednika danas sprovodi sramni postupak njihove rehabilitacije i relativizacije žrtava, i banjičkog logora i kragujevačkog pogroma i svih drugih stvari, pokrivajući željom da se neka dobra dela pokriju i dobrim, ono što je bilo loše, a čega je nesumnjivo bilo. Nesumnjiva je istorijska istina da je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, bio sluga okupatora.
Ovaj predlog onemogućava neprekidan provosudni cirkus koji se sprovodi u Srbiji, gde se ljudima koji su služili Hitleru omogućava da se izjednače sa onima koji su poginuli i borbi za slobodu. Sramota je da ovako nešto ne dobije podršku Narodne skupštine. Sramota je pred žrtvama Banjice i Starog sajmišta. Sramota je pred hiljadama onih koji su proganjani i ubijani, samo zato što nisu istog političkog opredeljenja, iste rase ili iste nacije. Pogledajte u oči vaših sugrađana koji ne misle isto kao vi i recite im da je to bila „srpska majka“. „Srpska majka“ je omogućila da ja Banjica bila puna do oslobođenja. „Srpska majka“, takozvana, je omogućila da je Beograd u februaru 1942. godine bio „oslobođen“ svog jevrejskog stanovništva i romskog.

Mislim da je to sramota.