Gospođo predsednice, kako smo došli u ovu situaciju? Nismo mi došli u ovu situaciju tako što jedno jutro ljudi iz vlasti su ustali, čili, orni, veseli i odlučili da promene stvari u izbornom zakonodavstvu Srbije. Došli smo u ovu situaciju nakon 17. decembra i nažalost građana Srbije dokazanih pokradenih izbora, prepunih neregularnosti, što su potvrdile brojne posmatračke misije koje ste vi zvali, što je potvrdio Evropski parlament, OEBS i ODIHR misija i zato danas imamo ovu situaciju kao fingiranje procesa izlaženja u susret.
Zato što je vlast rekla – načelno prihvatamo tri zahteva opozicije, ali u stvari ne prihvatamo nijedan. Kako to izgleda u praksi? Poštovani građani, oni i sada dok sede ovde njihovi predstavnici oni i dan danas upravo dok govorimo ovde nelegalno prevoze ljude na fiktivne adrese i dalje ih prijavljuju na trafostanice, na zgrade u izgradnji i dalje se dešava ista stvar. Iz biračkog spiska izbacuju ljude koji su preminuli nažalost, ali i ljude koji u više izbornih ciklusa nisu glasali. Na taj način, poštovani građani, oni čuvaju i prave lažnu sliku o tome da se nije značajno uvećao broj birača. To je organizovana nelegalna kriminalna aktivnost koju sprovode ljudi, neki ljudi u MUP-u, neki ljudi u Ministarstvu državne uprave i verovatno mnogi ljudi, uključujući i ove iz vladajuće stranke.
To je istina. Istina je i to da smo na vreme tražili dijalog da bismo sproveli promene koje su nužne da bi građani Srbije imali nešto što su nam preci ostavili, a to je mogućnost slobodnog demokratskog izbora koga građani žele da biraju, bez pritisaka, bez ucena, bez manipulacije brojevima i bez laganja sa režimskih televizija. Vlast to nije prihvatila do te mere da, poštovani građani, nijedan uslov, nijedna preporuka iz OEBS-ovog izveštaja nije sprovedena, slovom i brojem nijedna.
Sada ulazimo, u stvari, ušli su u izbornu kampanju i tokom trke, ili ako hoćete tokom utakmice kažu, a, pa, ne igra nas 11 sa ove strane, nas sa ove strane igra 18, a vas igra petoro. To je ono što oni rade. Menjaju pravila, dok utakmica traje, i menjaju ih tako da fingiraju, da zamaskiraju suštinu da apsolutno slovom i broje, od izbornih uslova u Srbiji nije ni početo da se popravlja, a kamo li da je nešto popravljeno, uz garanciju da do 2. juna neće ni biti.
U takvoj situaciji, čini mi se, mi kao Stranka slobode i pravde, i mnogi od naših kolega iz opozicije, odlučili smo da ne učestvujemo u farsi i u laži. Naravno, to naše neučestvovanje nikako nije pasivno, niti će biti na bilo koji način predaja. Ne volim istorijske paralele koje su neutemeljene. Ne volim pozivanje na naše veličanstvene žrtve i pretke koji su dali živote da bismo to poredili sa ovom, rekao bih, dosta gnjilom političkom situacijom, koju ste vi napravili iz vlasti. Nedolično je. Kao što je nedolično porediti sve ono što ste vi radili pa, izazvali reakciju međunarodne zajednice sa ultimatumom Austrougarske, to je jednako nedolično i ne priliči bilo kome od ugleda, od časti i od ukusa, dodao bih.
Ako nema slobode i minimalnih uslova, gospodo, minimalnih uslova, mi nemamo izbore. Ako nemamo izbore, pa, šta imamo. Imamo prisilno, grupno glasanje, plaćanje za glasanje, imamo paralelne biračke spiskove, imamo pritiske u javnim preduzećima, kapilarne glasove, imamo pet televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su potpuno zarobljene, na kojima 94% se pojavljuje ili Aleksandar Vučić, ili SNS.
Istovremeno, razni radio aktivni Sandokani, ne znam, Škrbići i ostali vaši fanatici, iz Kaća, iz Ljubovije, iz drugih mesta, čuli ste od moje koleginice Tepić, kako to izgleda u realnom životu, kada vam predsednika odbora, drugog po veličini grada u zemlji pretuku u Kaću i pokrajinsku poslanicu i niko ovde da kaže ni reč izvinjenja, niti bar razumevanja, i niko ovde da prihvati da se to zaista dogodilo, a znaju se i počinioci, braća Škrbić iz Kaća. Gledate, tražite partnere u opoziciji da vam neko dopuni spisak, pomeranja datuma. Niko o datumu nije ni razmišljao. Razmišljali smo i razmišljamo i borićemo se isključivo za izborne uslove. Sada nemamo izborne uslove.
Ko je vama ideal? Nije vama ideal samo Slobodan Milošević. Vama nije ideal ni Trohiljos iz Dominikanske Republike, vama je ideal Čarls King, inače predsednik Liberije, koji je 1927. godine, poštovani građani, na predsedničkim izborima u Liberiji, tamo inače, morate da se prijavite kao u Americi, ne postoji jedinstveni birački spisak, nego se birači prijavljuju, registruju se pre izbora. U Liberiji se registrovalo 15 hiljada birača pre izbora, a Čarls King koji da je znao da postoji SNS te godine verovatno možda bi osnovao, pošto nije postojala, ali bi sigurno sada bio vaš član, je dobio, poštovani građani od 15 hiljada prijavljenih birača, dakle birački spisak 15 hiljada, on je dobio 230 hiljada glasova, 230 hiljada od 15 hiljada prijavljenih birača.
Drugim rečima, dobio je čovek 96% naspram 3,77% procenta njegovog kontra kandidata. To je gospodo to je tužna priča o Liberiji, ali još tužnija priča o Srbiji koju pretvarate u Liberiju iz 1927. godine, jer, ovako će se ovo završiti. Ovako jedino mogu da se završi nasilje koje sprovodite, laž preko kontrolisanih medija, potplaćivanje i plaćanje građanima u oskudici, da glasaju za vas. Paralelni birački spiskovi i ono neverovatno, što ste uradili desetine hiljada ljudi koje ste namenski, organizovano, plaćeno, kratkoročno doveli u Grad Beograd i druge gradove da glasaju za vas.
Stavili ste ljagu, neviđenu ljagu na lice našeg čoveka. Oni koji su se borili, oni koji su krvlju plaćali slobodu ovog naroda, oni koji su rušili i samovolju Miloševu, i Petrovu i Aleksandrovu i Titovu, i Miloševićevu, i svaki korak ka našoj slobodi je bio korak pun suza i udaraca i bola i krvi, i vi ste to sada, i ne samo sada, ali sada ste otkriveni, vi ste na to bacili neviđenu ljagu, neviđenu ljagu. To je istorijska paralela.
Vi, koji ste rekli, nije bitna Srbima demokratija, jer za vas nije bitna onda ni država, gospodo. Ako nemamo demokratiju i slobodu da biraju građani koga žele, vi podrivate temelje ove države. Možete da branite Srbiju na Ist Riveru koliko hoćete, ako kod kuće imate ruinu koju ste napravili, sa kombijima, sa lažima, sa Arenom, vi rušite Srbiju dok pričate i dok to radite. Onda kažete nama, pa, dobro, evo, neki od vaših kolega su pristali na to. Neću nikog kritikovati, svako bira svoj način borbe. Za nas je bitan naš potpis, za nas je bitan moral, i za nas je važno ono na čemu stojimo, jer moramo te građane sutra pogledati u oči. Moramo ih pogledati u oči zato što pate svaki dan pod ovim režimo. Zato što ne možemo objasniti nikome u Srbiji šta se promenilo od decembra. Ništa. Samo je gora situacija. Pošto je gora situacija i pošto ste to tako napravili, ja vam kažem, mi od naše borbe odustati nećemo. Srbija će imati slobodne demokratske izbore, Srbija će biti slobodna demokratska zemlja, gde ćete i vi gospodo, apsolutno, imati pravo da kažete, mislite, organizujete se, i govorite stvari koje su vam na duši, na srcu i u vašoj pameti, ali ne i oni koji će verovatno tada biti krivično odgovorni zbog stvari koje sada rade. Tako da, možda neki pogledi nostalgije i ste se, možda je vreme da počnete da ih razmenjujete.
Ova bitka će sada duže trajati. Kupili ste sebi vreme, ali ne zavaravajte se, ne zavaravajte se da sve pritoke neće ponovo ući u jednu reku budućnosti i da naša pobeda i pobeda slobodne demokratske Srbije, sada može biti otežana, ali nikada zaustavljena, jer bez takve Srbije naš narod nema slobodu, a naš narod ne ljubi lance.
Reći ću vam za kraj, ono što je Miloš Đurić rekao kad su ga gurali da potpiše sraman, izdajnički proglas srpskom narodu 1941. godine i jedan kolega koji je predavao muziku na akademiji, inače je Miloš Đurić bio naš akademik, izvanredan naučnik profesor univerziteta i taj profesor muzike mu kaže – potpiši Miloše, teško će ti biti, vidiš kakva je situacija, sagni glavu, nađi nekog zaklona od ove oluje koja nas je udarila. Miloš Đurić, veliki, mu kaže – lako je vama kolega, vi u diple svirate, a ja etiku predajem i nešto o moralu znam. E, vidite, to i mi vama sada kažemo. Vi svirajte u diple, problem je što to ovaj narod preskupo košta i na kraju će cenu platiti građani Srbije i niko od nas ne može biti srećan. Ono što znamo je da ćemo slobodu izvojevati i da ćemo se boriti i lomiti i tresti drvo neslobode dok ga ne slomimo. Hvala.