Hvala, gospođo predsedavajuća.

Samo sam hteo da ukažem na član 107. Zašto? Mada je i član 106. ovde koji kaže da nije dozvoljeno itd. i svaki drugi koji ugrožava slobodu govora, a u članu 107. privatni život drugih lica.

Kolega koji je, najgore od svega, uz to i pravnik, je na početku svog govora, koji nikakve veze nije imao sa ovim što je posle govorio vrlo opširno i na način koji nije održao budnost vladajuće većine, ja moram da kažem da je izneo podatke koje je mogao znati isključivo tako što ih je dobio ili na tajan, nezakonit način iz Bezbednosno-informativne agencije o jednom kolegi poslaniku, ili iz nekog drugog državnog organa.

Ne znam samo kao Trgovčević, ali mi se javlja šta je to što poslanika spaja sa ovim podacima. Javlja mi se da je to gospodin Vulin.

Dobro, samo da završim.

Zašto je prekršen Poslovnik? Ne sme se dozvoliti… Imate, kako kaže ministarka prisutna, krivične prijave, imate prijave drugog tipa. Iznosite o nekome opasne stvari. Zamislite da je izneo čovek ko sve od ovih što nelegalno grade nije platio porez? Pa, na šta bi to ličilo?

Hvala vam.

Gospodine predsedniče Skupštine, prekršili ste Poslovnik, član 107. Zbog čega?

Dakle, uporno se iznose kvalifikacije protiv kojih su se izjasnili i ministarka ovde prisutna, ali i šef poslaničke grupe većine, u smislu da se iznose kvalifikacije, neistine, presude verbalnog tipa o ljudima koji sede u ovoj sali, a vi uporno ne reagujete.

Mi smo sada ponovo čuli, između ostalog, ko je lopov, ko je kriminalac, a nakon toga što smo čuli nešto što, priznajem, do sad nismo čuli, a to je – ćutite i učite, ćutite i učite.

Ne može niko da govori kolegama narodnim poslanicima da ćute i ne može da govori da uče, ali, takođe su se neki drznuli da pričaju o cenzusu. Znate, lakše je pričati o cenzusu kad vam se stranka ugasi, pa vi šuš u SNS pretrčite. Onda pričati o cenzusu je jako hrabro.

(Predsednik: Jel to sad replika?)

Ne, suzdržavam se da ne uđem u istu.

(Predsednik: Nego se obraćate meni?)

Izvinjavam se.

Znači, gospodine predsedniče, kvalifikacije koje su kršenje člana 107, na koje se pozvala i uvažena ministarka da se ne čine, se desila i sad i nekoliko puta pre toga, niste reagovali. Zabrinut sam, ljudski, kolegijalno i poslanički, za stanje vaših vratnih pršljenova, zato što uporno gledate u ovu stranu, nikako da okrenete glavu u onu stranu. Ja imam isti problem sa vratom, razumete. Ja samo apelujem – pokušajte glavu fizički da okrenete i na drugu stranu, da čujete šta se govori i šta se izgovara, osuđujući sve ono što je izlaženje van Poslovnika, sa bilo koje strane, svaku nepristojnost, svaku uvredu, svaku diskvalifikaciju.

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvažena ministarko, moram da kažem da mi ne možemo podržati ove predloge zakona iz više razloga. Prvo, po nama, problematičan je uopšte referendum na način kako je i raspisan i sproveden i termin održavanja i legalnosti isto.

Sa druge strane, kada se već to radilo, a svi znamo i tvrdimo i želimo i mi iz SSP, naročito, godinama na tome insistiramo da pravosuđe bude nezavisno, da nema upliva bilo kakvog od strane drugih grana vlasti, osim u retkim slučajevima korekcije kada je potrebno nekoga smeniti zbog očiglednog kršenja, recimo, krivičnog zakona, ono što se negde zove „impičment“. Mi smo kroz ove predloge zakona dobili suštinski promenjenu formu kontrole pravosuđa od strane vladajuće stranke. Ona je izmenjena, ona je dopunjena, krenulo se u jednom pravcu, napravljena su dva koraka napred, ali kao da ste želeli nekim nevidljivim oklopom da obezbedite i dalje suptilni, a opet sve prisutni uticaj izvršne vlasti na naše pravosuđe.

Neko će reći nije bitno, zato što znate šta, niko me nije tužio, ne tužim se za njivu itd. ne tiče se mene direktno. Mnogi naši građani će verovatno to reći, ali poštovani građani, ovo se tiče svakog od nas, zato što je pravda u liku našeg pravosuđa i njegove efikasnosti i slepila za naše razlike, političke, imovinske, ideološke, nacionalne, verske, socijalne, ono što nas čuva od varvarstva i propasti ovog naroda.

Ministarstvo pravde ne odlučuje o pitanjima koja smo mi danas dotakli, koja se tiču rada tužilaštva ili sudova, Ministarstvo pravde je ono koje se stara da onaj tas na vagi, na terazijama boginje pravde bude izjednačen i ravan i stara se da onaj povez preko njenih očiju ne bude izbušen ili ne daj Bože, nakrivljen, kakav je danas u Srbiji, jer pravda ne sme da vidi naše razlike.

Hoću da kažem da pravda kada svojim zakonskim mačem zamahne, treba onaj ko je kršio zakon da pada, bio on naprednjak, bio iz naše stranke, bio iz bilo koje druge. Bio on siromašan ili bogat. Toga danas nemamo. Nemamo toga već dugo godina u Srbiji. Mnogi su za to krivi i kritikovao sam i u ono vreme reformu pravosuđa iz više razloga. Mahom i primarno, jer nije postojalo čak ni pravo žalbe. Želim da budem pošten da sam to kritikovao i tada, kritikujem i sada.

Takođe sam molio, kumio uvažene kolege da nam kažu gde je 670 sudija koje je tada odstranjeno iz pravosuđa, učlanilo u SNS i zašto je pokojni Cvijan njih predstavio na konferenciji za štampu i molili smo da nas samo i jedino obavestite da li su vratili članske karte u stranci kada su vraćeni u pravosuđe. Ništa drugo nismo pitali. Nikada nam niste dali odgovor.

Druga stvar, kada ste u predlozima ovog zakona predvideli 2/3 potrebne znali ste sigurno da ne postoji kandidat koga će predložiti većina ovde, a da ćemo se složiti svi oko toga. Ne zato što nema takvih pravnika, istaknutih, ima i te kako u ovoj zemlji, 99% našeg pravosuđa su časni, stručni i pošteni ljudi, nego ste znali i morali ste znati, olako ste držali da nećemo primetiti da vam je bitno da predložite upravo one ljude koji odgovaraju da se očuva ovakvo stanje, a stanje je sledeće.

Tužilaštva ćute i čekaju nadzor, instrukciju, a do nedavno i premeštanje tužilaca zato što ih kontroliše osoba koja je verovatno jedini nevidljivi tužilac u celoj Evropi, Zagorka Dolovac. Tužilaštvo ćuti i na „Jovanjicu 2“, ćuti i na „Krušik“, jer ne znamo ko je kupao jeftino mine, a prodavao ih skupo. Ne znamo, nemamo zakonski zaokruživanje slučaja. Ćuti za dva minuta sa naplatne rampe u smislu da postoje indicija da ima nešto za toga. Ćuti o Savamali, ćuti o onim batinašima na Šabačkom mostu. Niko nije procesuiran. Ćuti o tome da ljudi kažu tukli smo vas u Kruševcu, ali nećemo da vam kažemo ko nam je rekao da vas tučemo u Kruševcu, jer nije zgodno da osoba bliska SNS bude procesuirana. I milion, milion drugih primera ovi ljudi pošteni će svi to da posvedoče.

Nikog ne vređam, nikoga ne etiketiram, govorim samo kroz činjenice. Jesu osuđeni izvršioci i to na kazne niže od zakonskog minimuma, poštovana ministarka. Ne želim da komentarišem presude, ali pošto je „resio dikata“, presuđena stvar, razumete.

S druge strane, istaknuti pravnici nas ispunjavaju brigom i zebnjom da će biti ljudi koji će omogućiti postavljenja na sudijska i tužilačka mesta na način na koji odgovara jednoj grupi ljudi koji mogu u jednoj sobi da se skupe i to urade sami. To nije izbor od strane samog pravosuđa. Pravda će ostati zarobljena u Srbiji, neće je naš narod videti. Ne postoje mnoge stvari koje smo predlagali, a koje, ministarka, nemaju formalne veze sa predloženim zakonima, ali ja koristim ovu priliku da kažem šta bi poboljšalo naše, po nama, loše stanje pravosuđa.

Nema suđenja dan za dan u krivičnim procesima, neophodnog. Nema obaveznosti javnog tužioca da obaveštava javnost, obaveznosti, minimum jednom nedeljno. Nema toga ni u naznakama da će se dogoditi. Nema specijalnog tužioca za visoku korupciju državnih funkcionera, nema. Nema tužioca koji ima sopstvenu policiju, a ne da moli bilo kog ministra da bi uhapsio ministra, poslanika, direktora javnog preduzeća, mora da moli partijskog kolegu da bi hapsio. Pa ljudi, to nama ne odgovara, nikome. Bili u vlasti ili u opoziciji. Valjda nam je cilj da Srbija bude slobodna i čista od kriminala i cilj nam je da tužilaštvo goni kriminal.

Završavam. Nema odgovornosti za ljude koji su pratili Belivuka, i trebali su da ga prate, ali pazite, u tom periodu oni ubiše pet ljudi i nikom ništa. Tražimo odgovornost za to i tad će Srbija videti pravdu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine. Hvala, gospođo ministarka.

Hoću da kažem, drago mi je da je tu i kolega Đukanović, ne govorim ovo zbog replike, odmah da kažem, zato što vodi odbor nadležan za ova važna pitanja. Ja sam, ministarka, ovde izneo stvari za koje se mi zalažemo. Dakle, to je naš politički i pravni stav, zato što smatramo da će uvođenje tih možda noviteta u naše pravosuđe doprineti upravo da nemamo bojazan, strah i nedovoljnu obezbeđenost, između ostalog i nezavisnost sudstva. To je prva stvar.

Dakle, ne polazimo ni od kakvih ličnih potreba ili ambicija, ne daj bože, nego tražimo put da izbegnemo sve ono što je dokazano bilo loše do sada. A smatramo da je ono što je svakako loše bilo do sada, i jesam javno govorio o tome, kolega, jesam govorio javno, i nije pitanje o tome da li neko osuđuje nasilje ili ne, već to da se pobrinemo da se nasilje više kao modus operandi srpske politike i svakodnevica naša iskoreni iz našeg društva, da se iskoreni, nažalost, opšteprisutna korupcija u našem društvu i kriminal i da situacije koje svaki dan naši građani sreću i koje ih dovode, između ostalog, i do siromaštva i do bede i do nedostatka perspektive, budu prošlost. Po nama, one neće biti prošlost ako mi nismo obezbedili mehanizam da ne zakonodavna vlast, nego da izvršna vlast, što je još mnogo gore, rukom u nekoj opskurnosti izabere ljude koji će onda birati naše sudije i naše tužioce. Zato što znamo da nismo dostigli taj nivo, da većina ustane i kaže – evo pet nesumnjivih pravnih veličina. Ja bih voleo da je tako, ali predosećam i javlja mi se da se to ovde neće desiti.

(Predsednik: Dva minuta su istekla.)

Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Predsedniče Republike Srbije, dame i gospodo kolege, kad smo kod kolega, ima jedna stvar na koju bih, zaista, pokušao da apelujem na još jednog kolegu, mog veterana, koji je sada upravo nadahnuto govorio, da ne stavlja stvari u tako generalnim terminima kada govori o izbegavanju služenja vojske, učešća u ratu i tome slično, jer sam se lično osetio pogođenim, a i mnogi drugi ovde koji sede.

A što se tiče skidanja mladeža, ravnih tabana, dioptrije, imate tih primera i kod vas, bogami, i to na važnim mestima.

(Marina Raguš: Ko?)

Vulin, recimo,

Ono što danas pričamo, mislim da nije dobro i da je to dvosekli mač i mislim da nije dobro ovakve kvalifikacije govoriti generalno, da bih bio precizan. Govorim u ime Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, koja nije, neće i nikada govorila teške reči, vređala nečije porodice ili lično ljude ovde, ili učestvovala u bilo kakvim izgredima. Zato imam pravo to da kažem.

Zato zahtevam i od vas, predsedniče Skupštine, da ne generalizujete kada govorite takve stvari. Malo pre ste to ponovo učinili.

Zašto to tvrdim? Zato što nikome u Srbiji na Kosovu i Metohiji, za koga god da glasa, neće biti ništa bolje i neće niko dati nikakav rezultat, niti će se neko zaštititi, niti će neko od dece na koje je pucano zato što nose badnjak, niti hiljade onih koji, nažalost, iseljavaju sa Kosova i Metohije, nikome neće biti ništa bolje, niti lakše, ako se ovde nastavi olimpijada međusobnih uvreda, teških reči, besmislica, neistina, bacanje kamena s ramena i slični performansi koje smo, nažalost, imali prilike da gledamo dan i po. Kome to donosi nešto dobro, ja zaista to ne vidim.

Moram da kažem još jednu stvar. Ne postoji nijedna politička, ekonomska, bilo koja tema u kojoj se slažemo sa Srpskom naprednom strankom i ovom vlašću. Stojimo potpuno suprotno u svemu tome. Radimo i borimo se političkim sredstvima, bez uvreda, argumentovano, predlozima, politikom, da osvane ta Srbija u kojoj vi nećete biti na vlasti. Ali, nećemo dozvoliti i nećemo doprineti da Srbija krvari, ispašta i propada, da bismo mi ili neko drugi stekao politički poen na najtežoj temi, a to je Kosovo i Metohija. To smo govorili u septembru, to govorim i sada. Dali smo i predloge.

U međuvremenu, šta se desilo? Nije dobro, i loša politika je, po nama, hvaliti se sa 350 ili koliko dana neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Nije dobro. Doveli smo takvom politikom Srbiju u težu situaciju, po našem mišljenju.

(Marina Raguš: Što to niste govorili u kampanji? Što to u kampanji niste rekli?

Po našem mišljenju, molim vas.

Dakle, 2022. godine, poštovana gospodo, dok vam se obraćam, posle kampanje, imamo rat u Ukrajini, užasnu agresiju koju je Srbija osudila, i to je dobro, ali isto tako, imamo i sledeću situaciju…

(Marina Raguš: Kako posle kampanje? Obmanuli se birače.)

Ne znam zašto mi dobacujete i čemu nervoza?

Imamo od svih zemalja centralne i istočne Evrope najmanji rast od 2,4, 2,3%. Prosečan rast kod njih je 4,22%. Imamo pad u građevinarstvu, poljoprivredi, industriji, najvišu inflaciju u poslednjih 18 godina. Imamo inflaciju od 15% i rekordan javni dug, koji je sad prešao 30 milijardi. Samo u poslednja četiri meseca ova Vlada je zadužila Srbiju za više od pet milijardi evra. Sada smo već skoro na 35 milijardi evra, što je skoro 15 hiljada evra duga po svakom domaćinstvu.

Samo za kamate u ovoj godini ćemo platiti milijardu i 200 miliona, što je jednako davanjima za socijalu, za decu, porodilje, učenike, studente, nezaposlene, raseljene, borce, veterane. Da li je tome kriva Ukrajina? Jeste jednim delom.

(Svetozar Vujačić: To su sve vaši dugovi.)

Samo momenat, bez nervoze… Ali je kriva i loša politika i katastrofalni kadrovi koje ste postavili.

Juče je predsednik Aleksandar Vučić rekao nekoliko stvari koje mislim da su vredne pomena. Prvo - za to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, za to plaćamo cenu. Sada ste čuli, između ostalog, koja je cena. Plaćaćemo cenu koja je mnogo više od onog što može da se vidi, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva. Ta cena uopšte nije mala.

Druga stvar - nismo shvatili na vreme da je pao Berlinski zid. Ja bih rekao – niste shvatili da je pao Berlinski zid.

Treća stvar - dugo smo verovali u sopstvenu laž o sebi. Tačno, predugo. Šta se desilo ljudima i čemu ovolika agresija?

Evo, vidite, pošto većina uvek generiše i nameće atmosferu, ne odobravam one scene koje su se desile. Ništa to dobro nije donelo. U međuvremenu, dok smo o tome pričali, dok smo ovde gledali užasne nemile scene, agresiju, uvrede, transparente, ništa, apsolutno jednu dobru stvar to Srbiji nije donelo, niti građanima na Kosovu i Metohiji.

(Marina Raguš: Da li smo mi nosili transparente? O čemu pričaš?)

Ni jednu jedinu dobru stvar, ali ono što se desilo i što ne možemo izbeći jeste da zbog stava ove Vlade da 300 i nešto dana ne usaglasimo spoljnu politiku sa EU, uvedemo bar neki paket sankcija, zbog toga imamo i ekonomske posledice i pretnje neformalnim sankcijama, podvlačim neformalnim, mogućnost stagnacije u ulaganjima stranih kompanija, mogućnost povlačenja stranih kompanija, prekidanje evropskih fondova, prekid evropskih integracija. To su ozbiljne stvari o kojima je govorio i predsednik Srbije. Dakle, to je realnost.

Naša pozicija bi bila bolja ne samo ekonomski i ne samo privredno, već i spoljnopolitički da smo na vreme uradili ono što tražimo deset meseci. Nismo za sankcije kao metod međunarodnih odnosa, nismo mislili 24. februara da će taj sukob toliko trajati. Niko od nas u to nije verovao i to je govorio predsednik vaše stranke juče. U međuvremenu desetine hiljada mrtvih i milioni izbeglih, razorena zemlja, nema prekida, rat se rasplamsava, Srbija izolovano sama stoji mimo sopstvenog kontinenta i sopstvene budućnosti. To je šteta i ja moram da vam kažem na kraju da ono što Srbija može da uradi jeste da što pre to napravi, da prihvatite naš predlog da se formira mešovita komisija u kojoj bi bili predstavnici svih poslaničkih grupa, SANU-a, crkve, univerziteta i nevladinog sektora. Prošli put smo tražili, tražimo ponovo. Još nije kasno. Neka Skupština se uključi u formiranje pregovaračkog okvira. Tražimo da što pre uskladimo spoljnu politiku i nastavimo pregovore i tražimo da se ne prizna nezavisnost Kosova, niti omogući članstvo Kosovu u UN. Tajna uspeha je biti spreman kada se vaša prilila ukaže.

Ova tragedija u Ukrajini predstavlja i priliku za ubrzanje našeg razvoja i očuvanje naše nezavisnosti. To je rekao Bendžamin Dizraeli. A, to da je teško, znamo da je teško i veliki Puškin je rekao: „Teška li si kruno Monomaha o Borisu Godunovu“.

Međutim, nekada se shvati da je ta kruna teška posle deset godina uvreda, lepljenja etikete i stavljanje bagaža na druge. Sada moramo vaditi Srbiju, a ne gledati ko će u ovoj priči da izgubi, a ko će da pobedi. Hvala.

Sada se osećam počašćeno.

Tačno je to da je jako teška situacija i ogroman i spoljnopolitički izazov pred našom zemljom i pred nama je jedna ozbiljna strateška odluka. Zbog toga smo i smatrali i smatramo da je važno da predstavnici građana vide taj papir. Vi znate da smo to tražili. Nismo dobili poziv na konsultacije. Tražimo ga i dalje. Tražimo da se povede debata o usklađivanju naše spoljne politike na Odboru za spoljne poslove i u plenarnoj sednici, papir iz MSP se izgubio. Možda vi možete pomoći na neki način da taj papir koji je puka analiza najzad stigne u Skupštinu Srbije.

Tražili smo da se formira komisija mešovita. Na prethodnoj sednici ste prihvatili taj predlog. Ja sam i tada objasnio, gospodine predsedniče, da se ne radi o formiranju pregovaračkog tima već da se Skupština uključi u precizno, ali i brzo, pošto nemamo vremena, definisanje nekog pregovaračkog okvira i crvenih linija, koje, čini mi se, u ovoj Skupštini se svi slažemo, jer ja mislim da svi ovde vole Srbiju i svi volimo Srbiju, samo možda na drugačiji način.

Ono što je važno i što treba reći da gubitkom evropskih saveznika, naročito pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pošto izgleda, možda ćete sada odgovoriti, svi stoje na ministarskom savetu iz non pejpera koji je stigao u Srbiji, uključujući i Španiju koja je za nas od izuzetnog značaja, ja vas retorički pitam poštovane kolege ako su nam tamo saveznici, ako nam je tamo budućnost i ekonomske i političke bezbednosti šta čekamo? Nećemo se valjda obazirati na opsenare, avanturiste i ljude koji guraju državu u rat ponovo? Naravno sa tuđom decom. Nećemo valjda? I zato kažem da je ogromna odgovornost na većini danas, na vladajućoj stranci da izađe u susret hrabro ovom problemu kako smo i tražili i predlagali, da o tome govorimo i donesemo odgovarajuće odluke na osnovu predloga koje smo dali. Još nas ne košta vitalnih interesa, mislimo da nas i te kako već košta. Ne može se protiv zemljine teže, ne može se svog kontinenta i svoje budućnosti. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, prekršili ste član 27. i član 108. Zašto? Dakle, primećujem da u poslednje vreme, bez obzira što se apsolutno u bilo čemu ne slažem sa nekim poslanicima sa desne strane, zaista u nekim momentima, ne znam, ne mogu da dokučim zbog čega…

(Nekoliko poslanika Srpske napredne stranke: Znaš li ti koja je leva, a koja je desna strana?)

Sa desne strane u ideološkom smislu, kolege.

Dakle, ne mogu da shvatim zašto činite dve stvari koje, po meni, predstavljaju kršenje ovih članova.

Prva stvar je da uporno iz sednice u sednicu prekidate poslanike posle 20 do 30 sekundi. Druga stvar… Molim vas, znači zaista ovo vas najuljudnije molim da mi kažete. Druga stvar, primećujem da ste počeli, ne znam zbog čega, da se obraćate poslanicima iz vaše uvažene klupe na način sledeći - šta ćeš sada ti da kažeš, šta ti sada hoćeš, šta ćeš ti sad pametno?

Nije to lepo tako se obraćati kolegama. Samo na to hoću da ukažem i molim vas ako možete da mi date, bez obzira šta mislio o sadržaju izlaganja pojedinih poslanika, mislim da vaša funkcija nosi ogroman stepen dostojanstva i morate biti iznad toga, ako možete.

Ja apelujem na vas i prekršili ste, po meni, Poslovnik.

Ne mora Skupština da se izjasni.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, imali smo juče i sinoć priliku da vidimo u kakvom medijskom okruženju, u kakvom medijskom svetu živimo u situaciji kada imamo dve ozbiljne krize koje nas potresaju i ugrožavaju naš narod. Jedna naravno je nažalost na Kosovu i Metohiji, a druga u Pirotu.

Ova druga u Pirotu, u zavisnosti od toga na kom ste provajderu. Ako ste na „Telekomu“, nije ni postojala kriza. Ako ste na onom drugom, postojala je. Evo šta se dogodilo, poštovane kolege. Četrdeset tona je u jednom vagonu amonijaka, bilo ih je 21 vagon. Od toga 20 sa amonijakom. Nosivost pruge, koja je inače po odlukama koje je donela vlast vladajuće stranke je 1.200 tona. Ovaj voz je imao 1.800 tona sinoć.

Trebalo je da dva voza vuku teret, ali su odlučili da uštede pa su stavili sve u jednu kompoziciju. Ta jedna samo cisterna je 90% iscurela po navodima zvaničnika sa terena. Ne mogu da otkače kompoziciju i ne mogu da podignu ostale cisterne.

U međuvremenu, to je naravno veoma rizično, u međuvremenu videli smo, nažalost, da je novinar lokalnog medija pronašao mrtvog čoveka pored pruge tako što se šetao pored pruge da izveštava o onome što se dogodilo. Dobili smo informaciju da je još jedna osoba preminula u bolnici u Pirotu.

Ovo je kratak telegrafski izveštaj o onome što se dešava našim građanima u Pirotu. Našim. Ne glasačima ove stranke, glasačima one stranke. Niko, apsolutno niko normalan ne bi želeo da izaziva bilo kakvu paniku, to bi bilo krajnje neodgovorno i mislim da je to nenormalno da bilo ko izaziva paniku.

Ali ja moram da vas podsetim šta je uloga Narodne skupštine Republike Srbije. Između ostalog i Ustavom i zakonom je predviđeno da vršimo kontrolnu ulogu rada izvršne vlasti. Izvršna vlast nisu samo ministri u Vladi, izvršna vlast su i javna preduzeća, izvršna vlast, ako hoćete na lokalnom nivou, u neku ruku može da se definiše da i gospodin Vasić gradonačelnik Pirota.

Sada kada se postavljaju opravdana pitanja da bismo sanirali svi zajedno ovu štetu i da bismo došli najzad do nekog ko je odgovoran za ovo što se dogodilo odgovor sa druge strane, po meni krajnje neodgovoran je - dižete paniku, plašite ljude. Da ne bi ovde niko slučajno zucnuo na nešto i pisnuo o ozbiljnom hemijskom akcidentu koji se desio juče u Pirotu, trebalo je da država, tj. vlast u Pirotu i na republičkom nivou upali sirene juče u Pirotu, to se nije dogodilo. Trebalo je preko lokalnih portala, za koje je vlast u Pirotu šakom i kapom delila ljudima bliskim režimu, da obavesti građane hitno tog momenta posle 20 minuta da ne izlaze iz svojih kuća. To se nije dogodilo.

Trebalo je momentalno svi iz vlasti, koji su nadležni da se tamo nacrtaju na čelu sa ministarkom ekologije. To se nije dogodilo. Dok nam se nije dogodio gospodin Vesić, koji je otišao tamo i dobro je da je otišao.

Šta imamo u međuvremenu? Gomilu neodgovornih izjava. Imamo nažalost dva preminula građanina Pirota, imamo gradonačelnika Vasića, ponos i diku vaše stranke, koji izjavi mrtav hladan danas na televiziji da amonijak, citiram – nema miris. To kad vi i mi pričamo da amonijak nema miris to nema nikakve posledice, ali ako to kaže gradonačelnik Pirota u Pirotu nepunih 24 časa posle ovakvog trovanja to ima i može da ima nažalost ozbiljne posledice, jer, gospodine Vasiću, amonijak ima miris i to vrlo težak, vrlo specifičan miris koji može da vas upozori na to da ćete se otrovati. Čovek izađe, ustane i kaže – nema miris.

Podsetio me na jednog drugog ministra, neću da ga imenujem, koji je rekao Obrenovčanima - ostanite kod kuće, sve je u redu. Jesmo zaboravili na to?

Kada ukazujemo na ovo, ne radimo to da bi nekog politički oštetili, ne radimo to da bi izazivali paniku. Radimo da bismo zajedno utvrdili odgovornost i da Srbija najzad vidi jednom u ovih 10 godina, verovatno i duže, da neko, ljudi moji, odgovara za ovako nešto, da vidimo jednu smenu u ovoj zemlji. Jednu. Da vidimo jednog čoveka ko će odgovarati krivično, da bude uhapšen za ovako nešto. Da ne pričamo više ko je šta kad radio, da se bavite arheologijom. Građanima Srbije to ljudi ništa ne donosi.

Ovi iz „Železnice“, koji su „Železnicu“ na prosjački štap spustili, plate mizerne, nema ljudi da rade, sve se razbežalo, rasparčali u više delova , pruga se kreće ovako 2019. godine ste rekli – nema saobraćaja. Otkud sad saobraćaj? Pa, taj što je dozvolio mora krivično da odgovara, mora da ide u zatvor, ljudi. Šta me briga iz koje je stranke. To neka neko ustane da nam odgovori.

Gde je Bata Gašić u ovoj Skupštini da to kaže? Gde je da kaže koga je uhapsio Soko Sivi do sada u Pirotu? Gde je da kaže gde su sirene bile? Gde je da kaže koga iz „Železnica Srbije“ sad treba ovde da dovedemo da ispitujemo, ne mi, nego u MUP da ga vode. Nema ništa od toga, poštovane dame i gospodo. To je ono što ne mogu građani da vide na televiziji. Ne mogu. Imate servisnu informaciju tačka. To je opasno i nije u interesu građana i nema veze sa interesom bilo koje stranke. Budimo odgovorni u ovoj teškoj situaciji.

Uz ogromnu krizu na Kosovu i Metohiji, ovo je veliki udar na naš narod i velika opasnost za naše građane. Nemojte da neki drugi ljudi od strane većine se bave strančarenjem, nema veze sa strankama. Valjda se slažemo da odgovorni moraju da odgovaraju, a da znamo da imamo tunel na 200 metara odavde gde se takođe kroz Terazijski tunel opasne materije, eksplozivne prevoze kroz centar Beograd zato što je vizija ispunjena o tome da imamo „Beograd na vodi“. Što to ne pričate? Pa, što ne kažete da imamo bombu ovde, potencijalnu bombu na Vračarskom tunelu. Kako će to da se reši? Ko će odgovarati? Šta je preduzeto? To bi bilo dobro da čujemo od predstavnika izvršne vlasti. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, član 27. stav 2, primena Poslovnika.

Naime, došlo je do ozbiljnog kršenja ovog člana tokom prethodne humorističke situacije, zbog toga što neimenovani poslanik se pročitao u nečemu gde apsolutno nije spomenut na bilo koji način, ni po imenu i prezimenu, niti po funkciji, niti po prošlom životu, niti po biografiji, koju smo čak imali mogućnosti da čujemo ovde danas, što je inače beskrajno zabavilo profesora Atlagića.

Ja moram da kažem da ako se ovakve stvari dešavaju, onda možemo ući u opasnu situaciju da svako može u bilo kom momentu od strane vlasti da se javi i da govori, bez bilo kakvih ograda. Mislim da je to loše i mislim da je, možda niste to želeli, ovde došlo do ozbiljnog kršenja Poslovnika. Naime, poslanik ni na koji način, podvlačim, nije spomenut i nije bilo osnova da mu se da reč.

Ja sam se skoncentrisao na ono što je govorio gospodin Jovanov i mislio sam da će tu biti davanja replike ili povrede Poslovnika, međutim, odjednom ustade čovek i krene da priča o tome šta je radio. Ne znam da li je iko prepoznao u ovoj poučnoj priči gospodina Miljkovića sem njega? Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, u nizu predloga koji su se našli pred nama, ja bih samo kraće da pokušam da se zadržim na Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu ili popularno nazvan REM.

Zašto o tome treba danas, takođe, govoriti? Pa, zato što je predviđeno da oni imaju dodatnih tri i po miliona evra. U situaciji kada je to telo napravljeno na jedan plemenit način, ova država, predstavnici građana ove zemlje su napravili telo koje treba da nešto što je javno dobro, da privremeno na korišćenje televizijama koje za to apliciraju. U tom smislu treba da primenjuju zakon i Pravilnik o radu i tu bi sve bilo u redu da u tom istom zakonu i u Pravilniku o radu ne piše da dozvole mogu da imaju i sadrže one televizije koje imaju informativni program i koji prenosi informacije na balansiran i nepristrasan način. Ono što mi danas, nažalost, vidimo u našoj državi jeste da imamo prilično svega, samo ne toga, što je, ako hoćete, ultimativni dokaz da REM ne radi svoj posao već godinama.

REM nije sastavljen od partijskih ljudi. Ovde je jedan kolega ovde malopre to govorio i ja se slažem, kao što mislim da političari, i da smo to 2000. godine ili par godina kasnije prevazišli, da političari na bilo koji način iz bilo stranke treba da uređuju medije, ali isto tako vas podsećam, poštovane kolege, da je etar, da je frekvencija javno, narodno dobro i blago i da se to daje privremeno nekim ljudima koji imaju televizije i da kriterijum za to kako se to do sada radilo od strane ovog Saveta REM-a i onog pre njega zaista malo je reći skandalozan.

Zašto to tvrdim? Zato što, između ostalog, smo evo nedavno imali priliku da se uverimo kako to stvarno izgleda. Odjednom Regulatorno telo, koje nema pravo, po zakonu, na štrajk, stupa u štrajk, gle čuda, nakon što su četiri nacionalne frekvencije dodelili televizijama koje su u svom uređivačkom programu, u svojim vestima, u svojim informativnim emisijama apsolutno naklonjeni vladajućoj stranci. Nakon toga stupaju u štrajk, a ne pre toga. Nisu stupili u štrajk zbog pritisaka pre dodele četiri televizije bliske vašoj stranci, nego nakon toga, a prekidaju štrajk na dan kada mi treba da im odobrimo dodatna tri i po miliona evra. E to vam je REM o kojem pričamo i to je REM za koji mi iz opozicije celokupne tražimo da hitno budu smenjeni sa svojih mesta ljudi u Savetu, sem dve osobe koje nisu štrajkovale u ovom periodu, jer su prekršili zakon, ali nisu samo tu prekršili zakon.

Prekršili su zakon i sopstveni Pravilnik i pravila rada sopstvene struke kad god su van kampanje, dame i gospodo, mimo kampanje apsolutno po izveštajima BIRODI-a, po izveštajima drugih monitoring tela u ovoj zemlji, pa ako hoćete i po izveštajima sopstvenog saveta, u svakom smislu, na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u preko 75% slučajeva favorizovali isključivo vašu stranku i vladajuću koaliciju, da ne govorim predsednika Republike. To je suština. To znači da Savet REM-a apsolutno do sada nije radio svoj posao po zakonu, da su favorizovali isključivo jednu stranku, jednu politiku i jednog čoveka i to znači da kada su trebali da odluče na objektivan način, vođeni pravilima struke i pravilima potrebe građana za objektivnim, balansiranim, nepristrasnim informisanjem, oni stupaju u štrajk kada su dodelili četiri frekvencije ljudima bliskih vama od kojih, gle čuda, neki imaju i dve televizije odjednom i niko se više ne pita da li to može ili ne može.

Molim kampere sa režimskih televizija da mi ne dobacuju.

Znači, u tom smislu je problem u Savetu REM-a.

Mi smo tražili, opravdano, potkovano na osnovu zakona, i tražimo da se ti ljudi smene, da se sklone sa tih pozicija, da dođu drugi ljudi, mimo stranaka, mimo partijske pripadnosti, koji će isključivo kroz prizmu struke, medija, a ne partija i politike dnevne, odlučivati ne samo o dodeli nacionalne frekvencije, nego o mnogo ozbiljnijim stvarima, na koje smo danas, poštovana gospodo, u ovom parlamentu iz nekog razloga slepi.

Navešću vam samo par primera. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, čak neću da ulazim ni u rijaliti, se dovode ljudi u dnevnim terminima koji vrše direktnu instruiranu propagandu za jednu stranu državu. Dovode se vidovnjaci, kvazi lekari, kvazi doktori, dovode se osuđeni kriminalci, optuženi kriminalci, dovode se ljudi koji smisleno, organizovano od strane njihovih urednika, koji tako krše zakon i moralne norme, truju ovaj narod 24 časa dnevno.

Ne ulazim u neukus, ne ulazim u ono što se naziva rijaliti program, zaista ne ulazim u to. Pogledajte ako smete, na objektivan način, molim vas, ako možete, njihove informativne emisije. Ljudi moji, na šta to liči. Siguran sam, siguran sam da ni vama kao vladajućoj stranci ne može biti svejedno i da negde u sebi, duboko u sebi, ispod taloga politike i strasti, osećate sramotu kada vidite te fabričke zidne novine od kojih su napravili srpske medije.

Ti ljudi prekidaju štrajk, gle čuda, da dobiju 3,5 miliona narodnih para. Odakle im obraz? Nije ih sramota da gledaju u naše oči i ovde pričaju o zastupljenosti. Kojoj zastupljenosti? U režimskim medijima sa nacionalnom frekvencijom, nema zastupljenosti drugačijeg mišljenja, ne političara. Ne tražim ništa za opoziciju. Ništa, podvlačim kolege. Tražimo mogućnost da se čuje informacija sa obe strane, da se čuje svačija priča i muka, da se čuje svaka afera, a ne da se pozivaju ljudi, da se komentarišu procesi u toku, da se brane ljudi na televiziji sa nacionalnom frekvencijom protiv kojih se vodi sudski postupak. TV suđenja su uveli ljudi iz REM-a jer nisu to prekinuli. Nikada nisu zamračili ekran u ovoj zemlji, nikada. Izricali su neke usmene opomene svojim drugarima, vlasnicima privatnih televizija.

Vi ste predstavnici građana, poštovane kolege, ne predstavljate isključivo stranku, svi dolazimo iz neke stranke. Predstavljate građane Srbije.

Molim vas, pogledajte u to ogledalo. Pokušajmo da pogledamo šta donosi sutra, da ne idemo neprekidno u kopanje šta je ko radio iza nas. Šta će ostati toj deci koja se nekim čudom odluče da ostanu u Srbiji, a malo će ih biti na osnovu rezultata popisa? Ostaće jad i beda. Ostaće razni kriminalci, osuđeni zločinci, ostaće izvođači radova ove ili one stranke, ostaće sumnjivi tipovi, nadrilekari, ostaće ravnozemljaši i reptili, da nam uče decu, da im daju moralnu potku preko nacionalne frekvencije.

Ljudi, moramo ih zaustaviti. Niko im to pravo nije dao, nego pravo da daju frekvenciju, a zauzvrat objektivno, balansirano informisanje, dve strane iste priče, svaka afera da se čuje. To je traženo, a ne za stranke. To je ono što mi tražimo i na čemu ćemo insistirati. U Srbiji neće svanuti, ni nama, ni vama, ni celom narodu dok takvi ljudi ne napuste mesta koja su zgazili, ponizili i na kojima su zakon ove zemlje blatom ukaljali. Hvala.

Hvala.

Žao mi je, kolega, iako ste vi u pravu što se tiče Jutjuba, zaista, ali mi je žao, jer moguće je da niste gledali u poslednjih nekoliko godina ove televizije o kojima sam pričao. To nije nikakav pritisak. Čovek o kojem pričam je brat člana glavnog odbora vaše stranke, koji je vlasnik tih televizija. Pustite Grke. Odakle sad kod ovog čoveka? Nemojte u to da ulazimo, koji je to transfer novca bio i kako, nego pogledajte vi. Naravno da će deca, pre svega, da obrazovanje dobijaju u školi, ali ima i mimo škole aktivnosti, vannastavnih aktivnosti, kada oni gledaju te televizije i na tome mogu da vide uzore buduće, a ti uzori su u svemu problematični, u svemu, i tu sam siguran da se slažemo.

Ja samo hoću da vam kažem, ne možete vi, kolega, zaista uz svo uvažavanje, vi ne možete sad da se iz petnih žila potrudite. Ne možete da opravdate takav program na tim televizijama, siguran sam da ne možete, kao što ne možete da mi objasnite zašto REM, Savet REM-a sve vreme ćuti o tome. Kako to objašnjavate? Kako je moguće da Savet REM-a ne radi svoj posao i ne reaguje ni u jednoj takvoj situaciji, nikad, osim što je dva ili tri puta dao usmenu opomenu? Pazite, usmenu opomenu, umesto da im zatamne ekran ili da im oduzmu frekvenciju.

Jednom se ponovi, dva put, tri put, ne, ovo je celodnevni program. Ovo je program koji je, priznali vi to ili ne, opasnost za budućnost ove države, i pri tome podvlačim, ne pričam o rijaliti programima, ljudi. Mnogo gore stvari se sipaju našem narodu u glavu. Jel vama to odgovara? Jel vi hoćete takvog građanina? Nisam siguran i voleo bih da nije tako. Ali, ljudi, razmislimo o tome gde će nas to odvesti. I recite mi da li ste gledali skoro te televizije? Ako jeste, siguran sam da ćete biti toliko pošteni da kažete da sam u pravu, jer ono što oni tamo pričaju i što prosipaju, to je čista opasnost i to je čist otrov koji nema veze s politikom, ali i te kako ima veze sa nedostatkom morala i nedostatkom pameti, razuma i bilo kakve nauke. Hvala.

Hoćete dati gospodinu Aleksiću reč? Nije mi jasno.

(Aleksandar Marković: Pa šta ako je podigao Poslovnik?)

Molim vas, kolege.

(Aleksandar Marković: Sada je on neka faca što je podigao Poslovnik?)

Ne mislim to, zaista, ali vi znate da pozivanje na povredu Poslovnika ima prioritet. Samo da razjasnim, kolega. Zaista to ne mislim što ste dobacili.

Dakle, član 107. Zbog čega član 107. po meni je prekršen? Poštovana predsedavajuća, ja razumem i povišene emocije i možda se nekad kaže nešto što zaista nije korektno sa obe strane, ali mislim da ste u ovoj situaciji, čini mi se, morali reagovati na samo jedan, po meni, izuzetno problematičan segment nastupa ministru u Vladi gospodina Malog i zamenika premijera, a to je zato što je u jednom momentu, po meni, prešao sve granice kad je rekao da nas možda neko plaća, aludirajući da to neko plaća, znači, neko ko nisu građani Srbije, nego neke, ne znam, tajne službe, strane sile. To je izuzetno opasna stvar.

Ne zameram ništa, ali tako nešto reći je krajnje uvredljivo, duboko narušava dostojanstvo Narodne skupštine, crta mete ljudima na čelo. To smo, nažalost, gledali previše u ovih 10 godina.

Molim vas, gospodine Mali, ako možete da sakupite dostojanstvo i snagu ljudsku, ne političku, i da na neki način se ogradite od sopstvene izjave.

Izvinite, ja mislim da bi to bilo blagotvorno.

Hvala.