Hvala gospodine predsedniče Skupštine, ministre Selakoviću, uvažene kolege.

Mi danas raspravljamo o jednoj temi koja u suštini jeste unutrašnja stvar vladajuće koalicije. Mi iz naše poslaničke grupe u svakom slučaju nećemo uzimati učešće u glasanju, potvrđivanju ili negiranju vašeg prava da jedni druge ne razumete, ne vidite ko u kakvu politiku veruje, sprovodi ili tome slično. Ova Vlada je sve samo ne uigran tim. Sve je učinila apsolutno suprotno onome, čak što je sama proklamovala u sopstvenom ekspozeu.

Ja ću ovu priliku iskoristiti kratko da podsetim samo na reči iz 9. novembra 2022. godine, koju su izneli predstavnici vladajuće koalicije u kojem su rekli, evo jednog momenta, Rade Basta ima ogromno privredno iskustvo, a to što je sportista samo je plus.

Druga, vrlo upečatljiva rečenica kaže – evo ga ulazi ministar Rade Basta, aplaudirajte ljudi, došao vam ministar. I mi iz ove stranke iz koje je Rade Basta se hvalimo, ministar privrede. Da znate ministre Mali, da je Rade Basta privrednik preko 20 godina i biće vam od koristi.

Od ovih reči od koristi, od aplauza, od ovacija, došli smo do toga da vam čovek ne treba. Mi se time nećemo baviti niti u to ulaziti.

Ono što je simptomatično, jeste da je ova Vlada napravljena na potpuno suprotnim očekivanjima, obećanjima i kvazi politici koja nikako nije dostigla svoju realizaciju u fizičkom-faktičkom svetu, osim u svetu mašte u kojem živite.

Naime, moguće je da je i dotični ministar mislio da će moći da obavlja svoje aktivnosti u okviru resora zaduženog za privredu, tako što će Srbija, kako je tada Vlada govorila i predsednica Vlade, nastaviti svoj evropski put, povezivati se sa evropskim, pre svega investitorima, samim tim doći će i do razvoja srpske privrede.

To je bilo proklamovano. Od toga, kao što znate, od tog povezivanja sa Evropom, nastavka evropskog puta, suštinski na veliku žalost Republike Srbije i njenih građana, nema ništa.

Možda je on čovek naivno verovao da će to stvarno tako biti. Možda i nije verovao. U suštini ono što znam da je verovao jeste da je dobro biti u vlasti Ane Brnabić, da je dobro biti ministar, i verovao je u to, čvrsto je stajao, imao je podršku i svoje stranke i cele vladajuće koalicije, a onda je rekao – pa ljudi, kako mislimo da sprovodimo i razvijamo privredu ako se suštinski Srbija izoluje, skrene sa evropskog puta, udalji se od sopstvenog kontinenta, svojih ekonomskih, bezbednosnih i političkih interesa.

Upravo to se i dogodilo. Došlo je do još jednog problema u funkcionisanju ove antivlade srpskom, nacionalnom, ekonomskom i bezbednosnom interesu. Zašto antivlade? Vi ste već 10% vaših ministara smenili. Vi, ne samo što ste smenili 10% vaših ministara, vi niste ni stavili ko će da sprovodi stvari koje su oni do sada obavljali.

Mi živimo u zemlji gde apsolutno, apsolutno nije bitno ko koji resor pokriva i čime se bavi u ovoj zemlji, zato što vaša Vlada u suštini nije Vlada, ona je devijacija u našoj slavnoj istoriji, zato što je ova Vlada administrativnih radnika, ovo je šalter Vlada.

Ovo je Vlada koja nema ni svoj subjektivitet, ni svoju politiku, ni svoje resore, ni sopstvene odluke, ni sopstvene posledice za sopstvene odluke, zato što se upravlja sa Andrićevog venca. Ova Vlada ustvari ne postoji.

Prava slika ove Vlade jeste ovaj jedan prisutan ministar koji ovde sedi sa namerom da odgovara na naša pitanja i komentare, a sva ova prazna mesta pokazuju pravu prirodu ove Vlade.

Vi ste ministre u Vladi koja ne postoji, koji sprovodi obećanja koja niste ispunili, koja ih ne sprovodi. Ne postoji ni jedan rezultat vaše dosadašnje politike.

Ovo je Vlada koja ne sme da ode danas u Blace, da se suoči sa malinarima ili u Ivanički i Ariljski kraj, ne sme da ode tamo da kaže kako je moguće da otkupljujete malinu za 38 dinara, a prodaje se za 1.600 dinara u marketima.

Ovo je Vlada koja ne može ni jednog poljoprivrednika da pogleda u oči, ni jednog, da im objasni, pa gde su ona vaša obećanja, a šest puta ste dali javno obećanje da ćete omogućiti obavezni otkup poljoprivrednih proizvoda. Šest puta ste to obećali i to iz usta predsednika Republike. Što ne odete sada kod tih ljudi pa im kažete – pa gde su ta obećanja, pa gde je taj bolji život?

Ovo je Vlada koja je najavljivala borbu protiv korupcije. Srbija se nikada više nije davila u korupciji nego ovih godina koliko ste vi na vlasti. Ovo je Vlada koja je govorila – mi idemo u korak sa svetom i civilizacijom. Ovo će biti zemlja slobode u kojoj će svako moći da govori ono što misli, a mi smo nasuprot tome zemlja u kojoj se guši sloboda medija, u kojoj se forsiraju samo televizije sa nacionalnom frekvencijom na kojoj se vrši gola propaganda i laž i podele i mržnja i ništa drugo.

Ovo je Vlada koja je omogućila takvu Srbiju. Da posle tragičnih, užasnih događaja u školi „Ribnikar“ u Beogradu i u okolini Mladenovca, odbija da apsolutno ispuni jedan zahtev građana, na veličanstvenim protestima na ulici. Njihovi su zahtevi su za vas lahor vetra, povetarac koji vas ne dodiruje. Zašto bi vas dodirivalo, kada vi živite u svom svetu? Vi živite u kuli od slonovače. Vi ne vidite uopšte ni gde živite, ni kako živite, ni sa kim živite. Vi mislite da neko hoće vlast na ulici. Neće niko vlast na ulici. Vi mislite opozicija se boji izbora. Ne boji se izbora. Opozicija traži prave izbore, a ne ono što vi nazivate izborima. Taj film nećete dva puta gledati. I to vam dobar stojim ovde kada vam kažem.

Vi ste predstavnici Vlade, koja je prvi put, možda u našoj istoriji, napravila situaciju da danas većina građana Srbije misli, pod jedan – da se ova zemlja ne kreće nikako u dobrom pravcu i da žive lošije nego do sada i drugo – žive u uverenju da su u potpunoj nesigurnosti, nestabilnosti i ne bezbednosti, a nismo u ratnom stanju.

Mi smo po prvi put dobili Vladu ili vlade koje u suštini samo pokušavaju nekako da prođe, samo neka prođe još jedan dan, neka prođe još jedan dan, samo da smo što duže na državnim jaslama. Još jedan budžet u vašem džepu, još jedan namešteni tender, još jedno nameštanje ove Srbije tako da odgovara vašim džepovima, ne interesima građana Srbije.

Prva ste Vlada u istoriji Srbije, doduše zbog tehnološkog napretka to do sada nije postojalo, da ste za sada, pazite za sada dokumentovano angažovali 14.000 botova koji su u javnim preduzećima, ustanovama, školama, na javnom državnom budžetu. To se do sada nije desilo. Dokazano, dokumentovano.

Da bi građani razumeli, da bi građani razumeli, kršite zakone ove zemlje jer ste doveli ljude u škole mesta nesigurnosti za našu decu, u Crveni krst, u okruge, u javna preduzeća, u muzeje, u galerije, u skupštine opština i opštinske uprave, koji za platu botuju i pišu narodu Srbije da mu je bolje nego što jeste.

Vi ste prva Vlada koja je dala državne, narodne pare da bi neko ubeđivao sopstveni narod da mu je dobro, a narodu nije dobro. Pa, prvi ste to uradili.

Osam i po miliona evra narodnih para mesečno dajete za vaših 14.000 i nešto, do sada, dokumentovanih botova i nikom ništa. Mislite to je tako, proći će kao što je sve do sada prošlo. Neće proći. Neće proći zato što je naša dužnost kao predstavnika građana da stavimo svetlo na ono što radite, da stavimo svetlo na vaša nepočinstva, na vaše propuste, na nedostatak politike.

Kakve veze ima Basta, ne Basta? Vama je svejedno ko je, šta, kako se zove, kakvu školu ima, čime se bavio. Šta je radio, potpuno je nevažno. Važno je samo da je lojalan, važno je samo da ćuti i važno je da sprovodi ono što vi mislite da je državna politika, a takva vam je državna politika da ste doveli zemlju u ugao najmračnije Evrope i opasnosti izolacije, da ste zbog vašeg stava da ne usaglasimo spoljnu politiku sa EU doveli Srbiju u opasnost da jedan Aljbin Kurti to koristi protiv nas svuda i na svakom mestu, pokušavajući da izbaci Srbe sa Kosova i Metohije. To ste uradili, pa ste onda Srbima rekli da napuste sve institucije na Kosovu i Metohiji. To ste uradili, pa ste onda rekli – nema ko da nas brani, pa ste šesti put dizali borbenu gotovost vojske, pa se ljudi u Raškoj već šale šta to znači i koliko to znači i kakav je trošak za ovu zemlju još jedna demonstracija ničega, jer vaša politika je ništa. Vaša politika je upravo ovo što gledamo ovih dana – ćuti, laži i odlaži. Pokušajmo da se izvučemo iz ove situacije.

Pokušajmo, to je ono što vi radite. Pokušajmo da prodamo narodu rog za sveću. Pokušajmo ponovo narodu da kažemo – oni bivši šta su radili. Opet arheologija politička. Zaboravljate da pre bivših bili su još bivši neki koji su ostavili kameno doba u Srbiji, koji su vadili ovu zemlju iz potpunog kanala u koji ste je bacili. Neki od tih ljudi više nisu sa nama, ubijeni su. Ubila ih je država, a neki od vas su se osmelili, pa ustali, pa branili tu situaciju, pa optuživali ljude iz te Vlade da su oni krivi što su izgubili tog čoveka i nije vas sramota.

Nije vas sramota da vas ovde ljudi gledaju, a vi na to odgovarate tako što pošaljete ministra u Vladi… Ministra u Vladi, dame i gospodo. To bi trebalo da bude uzvišena funkcija, predstavništvo građana, borac za njihovu volju i njihove interese, da meri koliko ko ima dece i da li ima dece. To je bio vaš odgovor na narodnu, nacionalnu tragediju.

Vaš odgovor na nacionalnu tragediju je bio – kakve veze ima, prekini školu, pošalji decu kući. Šta ćemo sa školom? Videćemo. Nećemo da slušamo roditelje, nećemo da slušamo građane na ulici, nećemo da slušamo nikoga, slušaćemo samo svog predsednika, jer za vas ne postoji ni zakon, za vas ne postoji ni vizija budućnosti, za vas ne postoji politika, postoji samo reč predsednika Republike. To je ono što ste vi.

Za mene je poražavajuće kao vašeg kolege da ovde nedeljama, danima, mesecima… Mi brojimo dane od tragedije, a vi brojite dane do mogućnosti da se politički izvučete iz ove krize u koju ste zemlju doveli.

Najveći smo rekorderi po korupciji u Evropi. Najniži smo po slobodi medija. Najvišu inflaciju imamo, ljudi moji, osim Mađarske. Ukrajina ima višu inflaciju za 0,2%, a ljudi su u ratu. Doveli ste zemlju u situaciju da Ukrajina stoji bliže evropskim integracijama nego mi, a oni su u ratu. Oni su u ratu. Pa ste onda rekli – mi ćemo zauzeti neutralan stav.

Mi ćemo danas, dame i gospodo, da kažemo da interes Srbije nije da kaže bilo šta, nego da se pokrijemo ćebetom dok Evropa gori. Naš je interes, to vi kažete, da Srbija ćuti kao nikad u svojoj istoriji, da se stidi prvi put u svojoj istoriji da bi se prikrile užasne stvari – nesloboda, pljačka, korupcija, uništavanje svega što je sveto, rasprodaja zemlje, vode, vazduha, promocija kriminalaca, bluda, nemorala na našim televizijama. Tako vi vidite Srbiju. Za vas je Srbija samo ono što je u interesu vaš i vaših džepova. Za vas Srbija nije ono što se ponosno kreće ulicama gradova i ono što odustati neće, jer ta Srbija… ustao je narod kao iz zemlje trava i taj narod odustati neće. Zbog toga živela slobodna, demokratska i evropska Srbija!

Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

(Đorđe Todorović: Da li se javljaš da osudiš Srkija?)

Nisam čuo?

Član 105. Zašto? Dakle, da bih na neki način podržao ovaj instant kratki vetar nekog reda i pravila koji ste doneli kratim predsedavanjem, hoću da vam se zahvalim zato što ste najzad primetili da ova sala ima dva dela i da ste se izborili sa spondilozom koju predsednik Skupštine očigledno ima.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 107. Poslovnika. Zašto? Zato što ste dozvolili kolegi lideru većine sa druge strane da se obrati kolegi Lutovcu na način da koristi zamenicu ono za ljudsko biće.

Mislim da možemo svi da se složimo… Molim vas, čini mi se, nadam se da možemo da se složimo da neko kaže ono za bilo koje ljudsko biće, za kolegu poslanika u ovakvoj situaciji naročito mislim da je vrlo nekorektno i mislim da ste morali da reagujete, da opomenete i prekinete kolegu Jovanova.

Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Moram da kažem odmah na početku, u pokušaju da svi dođemo na temu o kojoj danas raspravljamo, pažljivo sam slušao sve ove dane o Srbiji koja prolazi kroz užasan šok, tragediju i tugu, i ta tuga, šok i tragedija nemaju nikakve stranačke boje ili bilo kakve druge, političke, nacionalne, niko ovde nije rekao da ste vi neka obična služba, to je vama lično upućeno, a ne službi Skupštine koja je časna služba, koja zaista za niska primanja radi.

(Nataša Jovanović i Veroljub Arsić: Ti si advokat?)

Jesam advokat. Advokat sam građana Srbije za razliku od ovog što dobacuje. Znamo čiji je. Ali, mnogo je važnije od toga to što…

Ne, građana Srbije.

Građana Srbije, jer stručne službe rade časno posao. Niko ih nikada ovde ne bi uvredio. Siguran sam, ni kolega Lazović koji je vrlo precizno rekao da se vama lično obraća, ali ih jeste uvredila činjenica da su terani na kontramiting. To jeste činjenica, a nekako o tome se ćuti. Zašto to ne kažete?

To je uvreda za građane Srbije. Mnogo veća uvreda je to, nego da se ovde spinuje i prikazuje nešto što nije rečeno.

Objasniću tokom izlaganja.

Dakle, anketni odbor koji ovde danas treba da zajednički napravimo…

… svi predstavnici građana Srbije, svi predstavnici bez obzira iz koje su stranke, bez obzira kakvi su pogledi ideološki ili neki drugi jeste jedini razuman, normalan čin narodnog predstavništva da utvrdi činjenice užasnih tragedija koje su nas udarile kao naciju, kao društvo i da da konkretne predloge kako iz te situacije da izađemo.

Svi to treba da uradimo zajedno. Svi oni koji su pomislili da je iko rekao, ili ne daj Bože pomislio da je neko sa ove, one strane neposredno kriv za ove tragedije, jako greši. Zna se ko je krivac. Krivci su neposredni izvršioci ovih gnusnih, krivičnih, kriminalnih dela. One ubice koje su povukle obarač su krivci. Zato nemojte ljudi pokušavati da kažete nešto što neko niko u ovoj Skupštini nije izgovorio, jer je to bestijalno tako nešto reći, ali vi ne razumete razliku između krivice i objektivne i subjektivne i političke odgovornosti. O tome se radi.

Razmislite poštovane kolege, ne krivica, odgovornost se nalazi u mnogo čemu što ovaj anketni odbor treba da istraži. On, lider većine, koji sedi pored ovog uništioca sedišta NATO-a u Monsu, on zna kako, je ovde lepo rekao nekoliko puta, lepo, precizno rekao, doduše netačno - šta će vama anketni odbor kada vi već sve činjenice znate, završen citat. Poštovana gospodo, građani Srbije, problem je što ne znaju sve činjenice, a evo šta ne znaju i šta anketni odbor treba da utvrdi.

Predložene mere ste vrlo iscrpno jasno, detaljno čuli od kolege Lazovića, one su odgovor na neprekidno danima traženja dajte nam mere, dajte nam predloge, kad čovek izloži mere i predloge kreću krici, kreću negodovanja. Zašto? Pa, nisu te mere stranačke, pa nisu te mere protiv ovog deteta ili onog deteta, naopako. One služe da se Srbija spašava, one služe ko god je vas lično optužio, ja to osuđujem, to sam rekao već, slušali ste me pažljivo, ne postoji odgovornost bilo koga od vas lično, niti ljudi u vrhu države za ono što je neko ubio decu. Molim vas.

Ono što je bitno da se kaže, a što izbegavate sve vreme zamislite, razmislite šta branite. Upitajte se kolege iz većine šta branite? Šta branite vi? Branite građanima da se bune i bore protiv nasilja, branite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su kršeći zakone i pravilnike sopstvene institucije dozvolili deset, jedanaest godina da se nesmetano jezik mržnje, podela verbalnog nasilja, fizičkog nasilja, prosipa na sve građane Srbije, nebitno za koju stranku glasaju. Krivi su oni za to, odgovorni su za to što su to dozvolili svojim nečinjenjem, favorizovanjem.

Zaboravljate da ovo nije pitanje estetike, uopšte me ne interesuje ko šta voli da gleda, ne voli da gleda, ali ono što me jako boli i kao čoveka i kao roditelja, jeste da se to neprekidno ponavlja 11 godina, da se promovišu lažni heroji, da se promovišu kriminalci, da se dovode u situacije gde ih voditelji teraju da kažu da su za SNS, teraju ih i oni govore da su za SNS. Vas to treba da brine, ne mene. Vas to treba da brine.

Vi ne razumete da je anketni odbor najbolji pokazatelj kako će većina, kako ćete vi, da se odnosite prema nasušnoj potrebi ovog naroda da dođe do istine o tome koja je to bila streljana, ko je vlasnik ili je državna? Kako se zove osoba koja je dozvolila detetu od 12 godina da upucava pištolj? Ko je dozvolio da se to dešava nekoliko puta? Ko je dozvolio da se u školi ne pokrene postupak socijalni, pedagoški prema tom detetu? Ko je dozvolio ili propustio da učini da se prema ocu pokrene postupak procene njegove sposobnosti i odakle ocu više komada dugog naoružanja? Ko je i zašto i kakva je uloga MUP-a Srbije ili funkcionera MUP-a Srbije u toj streljani? To se traži da se razotkrije, a te činjenice još ne znamo, ali ćemo ih saznati.

Kao što ćemo saznati i zašto i kako je moguće da uz ogromne propuste i pored toga što je MUP podnosio krivične prijave, za ubicu iz Dubone i Velikog Orašja, molim vas, kako je moguće da taj čovek nije procesuiran? Kako je moguće da taj čovek nije dobio sudsku odluku o sopstvenom kršenju zakona, koji je jurio komšije kolcem, ubijao pse, udario policajca na dužnosti? Kako je to moguće?

Zašto je Viši sud u Beogradu dozvolio da Kristijan Golubović ne ide u zatvor, jer citiram – obavezan je da završi ugovoreni posao. Misli se inače na „Zadrugu“. Ili na „Farmu“, nisam siguran, imam tu stručnjaka koji je bio učesnik pa će on reći. Dakle, kako je to moguće? Kako je moguće da je sud doneo takvu odluku? Kako se zove sudija, zašto je doneo takvu odluku?

Anketni odbor nije tužilaštvo, anketni odbor nije sud, anketni odbor utvrđuje činjenice i daje predloge kako to da se reši. Kako je moguće da je tužilac u Mladenovcu pokrenuo postupak protiv rijalitija i protiv imenovanog Golubovića, a onda je taj tužilac sklonjen? Po čijem nalogu, zašto i šta se desilo ta tim pokrenutim postupkom. Kako je moguće da vi ne vidite ljudi, koje je jednako pogodila ova tragedija, koji ste i moji i ja sam vaš sunarodnik, kako je moguće da ne vidite da odbrana koju pokušavate sve ove dane i nedelje, govori o tome da vi ne razumete šta branite. Šta branite? Branite da se utvrde činjenice, branite to da imamo i dalje nasilje u medijima, branite to da se u našim medijima čuje prostakluk, psovka i isključivo jedna istina. Branite to što niko nijedan cvet nije zgazio na protestima, nijedan prozor nije pukao i neće. Branite to kada je neko zabrinut za svu decu u ovoj zemlji, da vi kažete – spominjete decu. Pa ne spominjemo mi decu ljudi, predsednik spominje decu.

Aleksa Šantić u grobu se prevrće. U grobu se okreće. Ne zato što neko koristi njegove veličanstvene večne stihove o tome kako će se boriti sa vama, Aleksa misli na neke dušmane ove zemlje, stare dušmane, rekao bih austrougarske dušmane i otomanske dušmane. Ljudi, nismo dušmani, mi smo svi građani ove zemlje, nikog ne mrzimo, ničija glava ne sme da se dotakne, a ne da ode, ničija. Ničije dete se neće dodirnuti u ovoj zemlji. Ja vam kažem, ako nastavite ovako, to je vaše pravo, ako nastavite da bagatelišete i anketni odbor i nadam se uspešan rad odbora koji mora da utvrdi sve ove stvari, ako taj izveštaj odbijete da usvojite i da ga podržite na samom anketnom odboru, što je moguće i to je vaše pravo, time ćete ispisati anale kako kaže predsednik neću reći čega, ali jednu divnu dodatnu biografiju vaše stranke. Zato što ste pokazali da vas istina ne zanima, da vas ne zanima utvrđivanje odgovornosti, da govorite da su svi krivi, ako su svi krivi onda niko nije kriv.

U ovom zemlji moramo da odvojimo od onoga ko je krivac, ko je odgovoran od onoga što vi radite. Branite na odbranjivo, pokušavate da ovo svedete na lični, politički obračun. Ne vidite huk i ne čujete sa ulica gradova Srbije gde će nas ta divna, mirna reka odvesti, ne znam, ali znam da nas neće odvesti u nasilje, neće nas odvesti u nasilno rušenje vlasti, zato što kako kaže naša epska divna narodna pesma, da je parafraziram „Usta, narod kao i zemlje trava“, a vi ignorišite, stavite tamne naočare, ne gledajte ovu muku i ovaj vapaj i traženja odgovornosti koja nije vaša lična i ostaćete u mraku, ali Srbija neće nikad, jer se mrak mrakom ne pobeđuje, već svetlošću.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kolega iz većine je u pravu da treba građani da odlučuju o svemu i da su građani suveren u svakom smislu i ja mislim da tu nije ništa sporno i takođe da ne treba Vlada da sastavlja dnevni red, ne daj bože, u nekoj ambasadi, što se možda dešavalo, ja mislim da nije, ali znam da je vaš ministar rekao da ni on ne zna svoj dnevni red, jer se sada dnevni red sastavlja na Andrićevom vencu, a ne u nekoj ambasadi, što mislim da je podjednako štetno, ako mislimo da imamo Vladu uopšte. A onaj što kažete da ima crvena usta, crvena usta, pa ga vređate, što se tiče toga, branićemo uvek Srbiju koja će na izborima da odlučuje o svojoj budućnosti i svojoj sudbini.

Tako je, branićemo Srbiju koja će to da postigne na pravim, slobodnim izborima, a ne na izborima koji liče na izbore samo u svom nazivu. Jeste, učestvovali smo, jer je bilo za Srbiju štetno da toliko ličite na Pjongjang, toliko da ličite na Pjongjang da vam je neprijatno. I kažete – sad mi treba taj huk da organizujemo. Ja vas pozivam, organizujte svake subote vi vaš skup, svake subote ga napravite. Mi ćemo petkom, vi subotom, pa da vidimo tu logistiku i taj haos koji ćete nastaviti da izazivate u ovoj zemlji, da ljudi koji su tamo, pod onolikom kišom, napuštali govor vašeg predsednika, koji donosi odluke, sa vrhom stranke kojoj više nije predsednik, to mi je isto nejasno, u kom svojstvu se on nalazi tamo. Znači, abdicirao čovek, sedi tamo i donosi odluke. Ali to je manje bitno.

Ako prihvatate unapred da anketni odbor treba da dođe do istine, da da predloge, ako prihvatate unapred da tim u tom radu anketnog odbora, vi nećete braniti vlast, ali nećete braniti ni odgovorne za ono što se desilo, onda ćete možda i vi biti na dobrom putu da shvatite da se Srbija definitivno promenila. Definitivno je stvar krenula u pravcu normalnosti, mira i kontranasilja. Neće biti, ljudi, nasilja, neće biti mržnje, neće biti takvih situacija, neće. Sa bilo koje strane, odmah da vam kažem, odmah da vam kažem. Ta vremena su završena. Svaki batinaš, svaki čovek koji je blizak vašim strukturama sada će morati sedam puta da se zamisli da li nekom da prospe glavu u Kruševcu. Zato što će odgovor građana biti još masovniji.

Sve što kažete, sve do sada ste, nažalost, pokazali da još uvek ne razumete. Ljudi, dešava se nova slobodna Srbija napolju i to će se desiti na kraju tako što će na normalnim demokratskim izborima vlast građana biti potvrđena, a pre toga morate ispuniti zahteve građana, zato što su to zahtevi normalnosti, mira i normalnog života u budućnosti, ne stranački. Vi prkosite i negirate dostojanstvenom licu Srbije, ne strankama, vi to ne razumete, vi negirate roditeljima, studentima, ljudima koji su ućutkani 11 godina, koji najzad traže normalnost. To vi negirate. Hvala.

Poštovani predsedniče, ja vas molim, član 108. zbog toga što je očigledno sednica potpuno izmakla kontroli i ja vas molim da primenjujete Poslovnik jednako na sve, da vodite računa da su se ovde čule zaista neprimerene stvari.

Apsolutno, siguran sam, svi osuđujemo bilo kakve insinuacije ili loše reči prema ženi, bilo kojoj ženi…

(Poslanici SNS dobacuju.)

Samo polako.

… kao i sve druge neprimerene reči izrečene ili, kao u ovom slučaju, apsolutno neizrečene. Ali, budite fer i pošteni, okrenite se oko svojih ramena i pogledajte i poslušajte šta se sve ovde, ljudi, izgovara! To je nekorektno, ljudi! Nemojte, molim vas, da se čitaju tvitovi šta je ko napisao i da se spaja sa političkim partijama.

Predsedniče, ja vas molim, zato što svaki napis mržnje s jedne …

Čitaju se neki ljudi, ne znam ko…

Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažene kolege, dame i gospodo, danas imamo nekoliko predloga ovde koji se dotiču jako važnih segmenata života i rada i opstanka našeg naroda, naših građana u Srbiji. Ja ću pokušati da se zadržim na par stvari koje se dotiču i ovih predloga zakona. Recimo, pitanje Zakona o bezbednosti na radu.

Ovaj zakon suštinski ne vidimo da tretira ono što je jedan od gorućih problema u domenu r ada. Dakle, nije moguće ispraviti korenite probleme koji postoje i koji nisu rešeni, po nama, užasno lošim, katastrofalnim Zakonom o radu. Zato smo predložili potpuno drugačiji Predlog zakona o radu koji štiti i radnike, ali i štiti poslodavce.

Po našem akcionom planu za poglavlja u pristupanje EU, planirano je minimum 360 inspektora ministra. Mi u ovom trenutku imamo 247 sa projekcijom da se još 30, ako ne grešim, primi ljudi da obavlja inspektorske poslove.

Vama je jasno da je ovih 360, i da je 500 inspektora, malo u situaciji kada nam se dešava ono u praksi što nam se dešava u mnogim fabrikama, u mnogim pogonima, kod mnogih stranih investitora, a to je da inspektor dođe na kapiju, oni ga izbace napolje i čovek ne može da radi svoj posao. U međuvremenu nam radnici, dešava se, nažalost, umiru na radnom mestu, umiru na proizvodnim trakama. Žene u mnogim fabrikama nemaju osnovnu zaštitu na radu. Zbog toga imaju čak i medicinski potvrđene, sertifikovane sindrome u vezi oboljenja njihovih zglobova i to se dešava 11 punih godina i neko to pravda, ne znam, privrednim razvojem, industrijskim napretkom, profitom, zakonima tržišta. To su naši ljudi, to su naši građani.

Za realno nedovoljne plate od kojih mogu da prežive ispaštaju na mestima na kojima obavljaju rad, često bez bilo kakve zaštite na radu, bez minimalnih ispunjenih uslova na radu, bez vazduha, bez grejanja ili sa previše grejanja, ako hoćete, sa platama koje su male, bez prava da formiraju sindikat, bez, često se dešavalo, vi to znate, plaćenog prekovremenog rada. To je naša realnost. To prikrivate filozofijom profita, to prikrivate time da ljudi koji su vam bliski dobijaju dozvole i subvencije iz budžeta da otvaraju pogone. Nema kriterijuma, nema uslovljavanja budžeta, subvencije budžeta sa visinom zarade koju dajete našem čoveku. To je ono što je katastrofa i što mislim da bi Vlada davno trebala da radi, ali pošto ova Vlada nije formirana na toj filozofiji zaštite radnog čoveka, već je formirana na filozofiji zaštite profita.

Druga stvar, tiče se pitanja telekomunikacija. Meni je žao što ministar Jovanović nije prisutan. Dakle, ono što smo videli na prethodnom delu ove sednice jeste bio ministar koji je nastupio, poštovani građani, kao ministar Telekoma. Imali smo kompanijskog ministra na delu. Super, izašao je čovek i zastupao isključivo i govorio u ime jedne kompanije.

Doduše, naše kompanije, gde su vlasnici građani Srbije, i čovek je ovde nastupao kao zastupnik, menadžer, izvršni direktor, kako se kaže, SO „Telekoma Srbije“, pri tome nije odgovorio na stvari koje mi pitamo neprekidno, ko kontroliše izdvajanje novca, koliko su potrošili novca? To je naša kompanija, jedna od najvrednijih kompanija, bar bila pre vaše vlasti, u Srbiji, Sada prezadužena, u dubiozi, skladište za stranačke kadrove, izvor neslućenog novca, za pakete, za privatne televizije, njihovu akviziciju i kupovinu.

Zašto ministar nije ovde da nam odgovori? Koliko i po kom osnovu „Telekom“ daje novca privatnoj „Pink“ kompaniji za pakete njihove, koje se prikazuju i od kojih osnovno, Pink kompanija živi, što im omogućava da se bave lepljenjem selotejpa, raketa i bombi na dronove, izgradnji ogromnih kuća i karting trkališta u podrumima.

Ljudi, to je novac građana Srbije. Dužni ste da nam kažete, koliko se izdvaja, po kom osnovu? Zašto „Telekom“ kupuje provajdere, sitne televizije, za ogromne pare, po četiri, pet puta veće nego tržište? Po kom osnovu skraćuje emitovanje drugim kanalima koji imaju informativni program, jer su neugodni za vlast? Po kom osnovu oni određuju da će dati novac naroda Srbije za kupovinu „Premijer lige“ za 600 miliona evra? Šesto miliona evra. Izazvali smo međunarodnu eksploziju oduševljenja i podsmeha kako je Srbija bogata da da 600 miliona evra za britanski i engleski fudbal, pardon, engleski fudbal. Dva mosta, ljudi, nova da se naprave. Da ne govorim o bolnicama, o drugim stvarima u čemu nam propada zemlja.

(Veroljub Arsić: Tvoj ni jedan most ne bi napravili.)

Da, da, jako, jako smešno.

Da, vidim, 11 godina se samo potvrđuje da je upravo bilo potrebno dobro i sve po zakonu. Ali, ono što nije po zakonu, da mi kao predstavnici građana Srbije, da vi kao predstavnici građana Srbije, umesto da dođete ovde sa jasnim podacima, sa izvodima koliko je plaćeno, zašto je plaćeno, koje je tržišno opravdanje zašto je plaćeno, zbog čega se izlivaju stotine milina evra na besmislene projekte, na besmislene televizije koje postoje u fikciji na kablovskim kanalima, postoje u kablovskom operateru koji „Telekom“ koristi?

Zbog čega je potrebno da Srbija ima 20 novih kanala koje niko ne gleda, a gde se troše ogromne pare? Zašto to radite? To je moje pitanje ministru koji nije tu, ali pitanje kompaniji čiji je on zastupnik.

Mi imamo kompradorski, burazerskog ministra, ministra jedne kompanije koja je vlasništvo svih nas. Zato pitamo za tu kompaniju, ne zato što nas baš briga za bilo kakvu konkurenciju. To neka se na tržištu i kroz zakone reguliše. Mi pitamo zbog onoga što je vlasništvo građana Srbije i zato ste dužni to da nam odgovorite.

Ovde smo imali nastupe, kao da, ne znam, kao da živite u paralelnoj realnosti, dame i gospodo ministri.

Jedna od ministarki, gospođa Vujović, ovde je rekla – imamo IPTC. Građani Srbije, imamo IPTC. Imamo IPTC, ne brini te se. Evo, kaže Đorđo šta se dešava u okolini Mitrovice. To što plivate u smeću, to što se guši vazduh, uništava, to što nema filtera jednog, na jednoj reci filter nemamo, ljudi. Nemamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja može da dođe, gospođa ministarka, u pogon i da ga zatvori za 15 minuta, da ga zatvori, da ga oblepi trakom i ne može niko da uđe. Gde ste to uradili? Gde smete to da uradite?

Napravili ste sistem, napravili ste okruženje, da tako kažem, atmosferu u kojoj je dozvoljeno uništavati Srbiju, uništavati vazduh, vodu i zemlju, u kojoj nam cevi obuhvataju reke, u kojoj je to nedodirljivo. To je zaštita, kao što je, ne sme ništa da se pita za „Telekom“, jer kao, vi napadate „Telekom“ zbog konkurencije.

Ponavljam, pitamo zbog građana Srbije. Uopšte me ne interesuje nikakva konkurencija. Ja nisam čovek na tržištu, za razliku od vas. Ja stojim ovde, ispred Stranke slobode i pravde i Ujedinjenih i pitam, i pitam – po kom osnovu dajete pare? Gde vam je biznis plan, gde vam je izveštaj? Kada ćete obavestiti građane Srbije na šta istresate narodnu džaku para ovde? Ali, imamo IPTC, imamo 20 kanala koje niko ne gleda, gde ste sve pokupovali, udomili svoje ljude, koji govore šta? Govore ono što je jedan uvaženi kolega malopre čitao – ko je ovde najbolji, ko je najveći sin svih naroda i narodnosti ove zemlje.

(Marijan Rističević: Ti nisi.)

To znam da ja nisam. I da je to jedino bitno. Ostalo, nemojte da pitate, dobićete žig srama, dobićete optužbe da ste protiv Srbije ako pitamo za našu imovinu, za našu kompaniju, ljudi, zlato ovog naroda, kao što pitamo za EPS, kao što tražimo za EPS da nam kažete kada ćete ispuniti predizborno obećanje koje ste dali radnicima izdvojenih preduzeća iz EPS-a da ćete ih vratiti u EPS? To ste obećali vi, ne mi, a mi smo to podržali 2012. godine. Još niste ispunili obećanje. Šta čekate, gospodo ministri u Vladi?

Kada ćete vratiti te ljude u EPS, kako ste im obećali, ne jednom, 10 puta? Deset puta ste im obećali. A za to vreme u EPS-u, kažu mi ljudi juče u Obrenovcu, Grčić neprikosnoven, šerif, određuje ko će da živi, ko će da jede, ko neće da živi, ko će da radi, ko neće da radi. Sklonili ste ga iz EPS-a, niste uveli u potpunosti profesionalni menadžment, niste uveli obaveznost svih tenderskih procedura da budu javne i na sajtovima, niste naplatili ekstra porez firmama, kao što smo mi tražili, „Ziđinu“, pre svega, i „NIS-u“. Dozvoljavate da se iz Srbije nekontrolisano izvozi ruda bakra i zlato, da se ne prave proizvodi od toga, već da se izvozi. Ljudi, mi smo jedina zemlja koja dozvoljava da se svaki grumen izveze u tom obliku u kom je iskopan. Pa, to nije normalno.

O tome moramo da razgovaramo i mi tražimo da im uvedete porez na ekstra profit, kao što su uradile sve druge zemlje u Evropi, i Ruska Federacija, odmah to kažem, zbog ovih koji imaju neku osetljivost u tom smislu.

Pokušajte da odgovorite na ova pitanja. Pokušajte da prihvatite ove predloge, zato što je to za dobrobit građana Srbije. Hvala.