Dobro. Hvala.
Moj uvaženi kolega Jovanović je već puno toga rekao. Mislim da je uvek dobro i žao mi je, možda gospodin Arsić nije čuo taj deo izlaganja, uvek je dobro kada se smanjuje PDV, naročito za ove kategorije koje su predložene u izmeni i dopuni Zakona o PDV. Mislim da svakako taj segment treba podržati.
Naša kritika je išla i ići će u pravcu kritike, dakle, ta kritika se odnosi pre svega na to što se uvećava birokratizacija, uvećava se papirologija za mala i srednja preduzeća, za preduzetnike koji će morati da podnose dodatne izveštaje, čime se naglašavaju dve stvari. Prvo je da oni kroz to imaju veće troškove i drugo, da Uprava prihoda naše Republike nije u ovom trenutku u stanju da odgovori na izazove koje vreme nameće i da znamo i vi i ja i ministar Vujović da ne samo što treba sve staviti pod elektronsku prijavu, već treba što pre uvesti i kontrolu poreza i PDV kroz tzv. „ril tajm“ i kroz veb sajt, kroz povećanje broja stručnih izvršilaca, kroz kompjuterizaciju Uprave prihoda i sve ono što podrazumeva jedinstvenu evidenciju prihoda, imovine, socijalnih davanja, plata i svega ostalog što se odnosi na naše građane, kako kažu ljudi, jednim klikom da se dobije kompletna evidencija za svakog građanina. To je cilj kojem treba težiti. To je ono što mi predlažemo.
Dok se to ne uradi, mi nećemo znati ni koji su prihodi građana, ni da li ima neko dodatni prihod, ni koja mu je konkretna imovina, ni da li neko ko ima preveliku imovinu i prevelik prihod dobija istovremeno socijalnu pomoć, kao što znate, to se u Srbiji događa. Eto gde su nam uštede. A ne samo plaćanje kamata na kredite koji su uzeti ranije.
Prihvatam taj argument samo u smislu da vaša Vlada ništa nije učinila apsolutno u silnim razgovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, sa Kristin Lagard i ostalim ljudima koji su i te kako nadležni da se sa njima razgovara o moratorijumu na otplatu spoljnog duga ili nekom drugom vrstom odlaganja ove obaveze, što bi donelo državi Srbiji preko milijardu evra godišnje za reforme koje treba sprovesti, a koje bi građani manje osetili na svojim leđima, kada već vi ne osećate, ne vi lično nego vaša vlast, na vašim leđima. Zašto to nije premijer pokušao, nego je rekao – ja sam veći MMF od vas? Zašto nije rekao to gospođi Lagard, nego je rekao – pritisnite nas još jače, mi možemo još više da popuštamo, ja to volim? To je ono što ubija budućnost našeg naroda i to je ono što ubija i srpsku privredu, a to je ono što ubija i životni standard građana Srbije.
U svakom slučaju, kako je rekao i gospodin Jovanović, uvaženi kolega, u nikad objavljenom biltenu APR su objavljene cifre koje treba ponoviti. Neto gubitak privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini, u odnosu na 478 milijardi u 2013. godini, povećani su gubici u privredi, dok je profit koji su ostvarile uspešne firme manji nego 2013. godine, iznosi oko 417 milijardi, u odnosu na 447,5 milijardi u prethodnoj godini.
Danas dok pričamo, objavljen je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku, danas, da je prosečna plata u Srbiji pala za 4% u odnosu na isti mesec prošle godine. Prosečna plata u Srbiji je manja. Mi možemo da se gađamo statistikom do sutra, opšte je poznata stvar da premijer to obožava da radi, ali to ne znači ništa pošto građani Srbije, na žalost, su sve siromašniji, cene su sve više, povećali ste sve poreze a smanjili prihode. Objasnite vi meni taj fenomen da ste vi povećali i porez na imovinu i PDV, sve ste povećali, a prihodi manji. Pale su vam uplate za doprinos, a kažete da je povećana zaposlenost u Srbiji. Ta alhemija kojom se bavi vaša vlast je neobjašnjiva. To je neobjašnjivo. Ko će to sada slušati? Ja se ne uzdam mnogo u statističke podatke. Dovoljno je da pitam građane Srbije šta misle i oni to i kažu, osećaju na svojoj koži - bezperspektivnost, bedu, siromaštvo, nezaposlenost.
Zamislite vi, uvaženi kolega, koliko će morati da se vraća jednog dana, nadam se što pre, što ste smanjili plate i penzije, nezakonito i protivustavno, bez obzira šta je Ustavni sud rekao. Moje pravo je da to kažem. Moje pravo je da to kažem.
(Marko Atlagić, s mesta: Vi ste poslanik, ne možete to da kažete.)
Nema veze što sam poslanik. Njihova odluka je katastrofalna, to će Strazbur da potvrdi pa ćemo morati da vraćamo. Videćete da sam u pravu. Videćete da sam u pravu. Vlast koja dođe posle vas moraće da vraća penzije koje ste nezakonito skinuli penzionerima u Srbiji. Vlast koja dođe posle vas, kažete, kamate, u pravu ste, za kredite uzete ranije. Zamislite šta ćemo morati da plaćamo za „Beograd na vodi“. Zamislite šta ćemo morati 20 godina, nemamo nikakvu kontrolu.
Ovde se nalazi izmena i dopuna Zakona o hipoteci. U tom zakonu, koji je dva puta menjan ove godine, niste našli za shodno, pošto se pozivate na Ustavni sud, da upodobite ono što je očigledno protivustavno u samom Predlogu zakona, pa sada donosite, a to je da protiv Zakona o hipoteci, u delu koji glasi – protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek, to su izmene zakona koje ste vi donosili Srbiji. Znate li zašto vam ovo sve spominjem danas? Zato što u ugovoru i leks specijalisu o „Beogradu na vodi“ imate sličnu odredbu, koja kaže sledeće – ni jedna sudska odluka, ni jedna odluka administrativnog organa, bilo kog državnog organa Republike Srbije, ni jedan propis ne može da zaustavi sprovođenje ovog pravnog posla. Evo, pravnici, uvažene kolege.
Da li je to isto kao ovo što danas ispravljate? Pa jeste. Pa kako može bilo ko od vas ko ima gram pravde, struke u sebi i morala da kaže da to nije isto? Isto je. Zašto to dozvoljavate? Ko će to da ispravlja? Vlast posle vas. Ko će da zaustavi ovu otimačinu Beograda? Arbitraža? Neće. Opet ćemo izgubiti. Namestili ste zakone da otmete imovinu. Moraćemo da nacionalizujemo to što radite. Da, da, da nacionalizujemo, gospodo, i ne bojim se to da vam kažem, kao što ćemo morati od građana Srbije da vraćamo ono što ste im danas oduzeli, plate i penzije, jednog dana.
Na kraju, pošto nema druge jer ste se zakonima obezbedili, namestili ste vaš posao, napravili ste leks specijalis, napravili ste sve, nema druge. Nema druge, plaćaćemo odštetu. Plaćaćemo odštetu famoznom investitoru koji nije poneo pečat kada je potpisivao ugovor. Pečat nije poneo. Pa neka dođu građani u nedelju u pet do dvanaest da ih pitaju šta rade to u ovoj Srbiji.

Da, isto kao i gospodin Arsić, ali ne želim zaista da se svađam.
Ono što je sigurno, da mi imamo neke dobre odredbe koje se odnose na jednakost u PDV – za hostele, za hotele i smeštajne kapacitete, što će doprineti razvoju turizma, to je dobro. Imamo dobru stvar gde se izjednačava autobuski prevoz, gradski i međugradski, to je dobro. To su dobre stvari. Pa niko normalan to ne bi kritikovao.
Ali, ovo podnošenje izveštaja, ova dodatna administracija, ova dodatna papirologija na ljude koji ne mogu kraj s krajem da sastave, dodatni trošak neobjašnjivo osim, osim ponavljam, ako je u pitanju javno priznanje da Poreska uprava Srbije ne može, znamo da ne može nezavisno da funkcioniše, znamo da ne može finansijski da izdrži kadrovski da izdrži i da nema mogućnosti da sprovodi reforme koje su neophodne, a neophodne su i ministar se slaže i elektronska prijava i mogućnost da Poreska uprava jednog dana posle naprednjaka bude nezavisan organ u ovoj zemlji, nezavisan organ. I da mogu da kontrolišu poreske prihode i poresku imovinu i poreklo imovine na način bez prijave, gospodo, to ćemo uvesti kada odete.
E, sad nadam se da nećemo pričekati, ali to će građani odlučiti. Mislim da je jasno da ugovor o zajmu za koji ćemo mi iz Demokratske stranke glasati svakako, kojim se uzima zajam od Razvojne banke Saveta Evrope za obnovu zatvora u Mitrovici, složićete se da kako vodite ovu vlast, mislim da biće dosta konzumenata i red je da im obezbedimo svetliju budućnost. Hvala.

Gospodine predsedavajući, prekršen je član 106, 107. više puta. Vi ste pravilno primetili da nije prekršen Poslovnik jer mene jeste opomenuli oko držanja teme ili tačke dnevnog reda, međutim, nijednog od prethodnih govornika iz SNS koji su reklamirali Poslovnik, nijednog momenta niste opomenuli, a sve vreme su koristili i zloupotrebljavali Poslovnik, da doduše nevešte i vrlo, vrlo tanke replike upućuju ka meni.
Dakle, mislim da to nije dobro. Evo, ovo je bio jedan primer kada tri velika junaka skaču da reklamiraju Poslovnik koristeći laži i neistine i govore o kamenica gde ih bilo nije. Znam da vi i od jaja vidite kamenje, ja to shvatam, međutim, u ovom slučaju niste u pravu, kao što niste u pravu da neko hoće da ukine Ustavni sud, kao što niste u pravu kada se kaže nacionalizacija da ćemo plaćati odštetu. Vi vrlo dobro znate šta to znači. To je poruka koja znači suštinski, ljudi budite oprezni šta radite, zato što će građani morati to da plaćaju, ništa drugo.
Nema nikakve mržnje, nema tih velikih stvari koje vam se stalno pričinjavaju. Koristite Poslovnik da pokažete nešto što ne postoji. Uporno pravite tigrove od papira, kojima plašite narod. Nema toga, jednostavno molim vas, gospodine predsedavajući, prema meni ste pravilno primenili odredbe Poslovnika, mislim da ste propustili više prilika u prethodnih deset minuta da isto učinite ka ljudima sa one strane, zato što ti ljudi prosto ne znaju šta da kažu, pa sada izvlače i kamenje i jaje i ukidanje Ustavnog suda i Goli Otok, čak smo čuli. Znate, mislim da je malo neozbiljno. Daleko smo od PDV-a, to hoću da vam kažem.

Tužan je Beograd koji vi vodite, ali vežbajte, dobro je. Mislim da pre toga morate da naučite da, kako ste rekli, u 16, 17. i 18. veku železnica nije postojala, postojala je u 19. veku. Dakle, malo ste se zaneli u tim vekovima koje ste spominjali.
Druga stvar, koje je to javno preduzeće ranije prodato? Baš da čujem. Jako me zanima da čujem koje je to javno preduzeće prodato za vreme onih prethodnih vlasti, ko god da je bio na vlasti. Hajde baš da čujem to. Šta smo mi to prodali, a što vi nećete dokusuriti vašom vlašću? Hajde da čujemo to. Vi koji ste Vlada koja želi da prodaje javna preduzeća, hvali se time, dobija podršku iz sveta za to, i EPS i „Telekom“ i Aerodrom, sve što se spremate da prodate.
(Aleksandar Martinović, s mesta: „Telekom“ nije javno preduzeće, nije ni EPS.)
Dobro, samo vi dobacujte. Samo vi dobacujte, daleko ćete dobaciti, jako daleko.
Ja vam kažem, ove stvari mogu da se spominju na ovaj način i možete da pričate šta god hoćete i možete da pričate o deficitu koji je takav da će preći u suficit jer niko ne zna šta je suficit u ovoj zemlji. Znate li šta će ostati od tog suficita? Pogledajte na šta liči Beograd? Da li je imao ikad goru gradsku vlast? Da li je ikad bio prljaviji i nesređeniji nego sad? Niko ne poziva na nasilje i niko ne poziva na silu, nego se pozivaju građani da iskažu svoj protest, podvlačim, da iskažu protest, zbog jednog bespravnog kriminogenog posla kojim kršite i derogirate pravni sistem države Srbije. To je sve. Znači, govorite snagom argumenata, ako ih imate.

Član 106. i 107.
Predsednice, i vi ste na kraju sačekali skoro tri minuta da se završi izlaganje prethodnog govornika, da biste konstatovali ovo…

Dve minute i sedam sekundi. Dve minute i dve sekunde, nebitno je. Kao što je i nebitno da li se zakon zove o privrednim društvima ili javnim preduzećima, ako prodajete državnu imovinu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: To su dva različita zakona.)
I dobro je da ste mi to rekli, jer time ste sebe eskulpirali od odgovornosti što prodajete narodnu imovinu. A to, koje ja knjige čitam to ćete tek da vidite.

Ja sam lepo pitao predsednice, da mi kažu uvaženi poslanici, koja smo javna preduzeća, pa što mi nisu odgovorili.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, suština ovog amandmana, kao i nekih ranije, jeste u tome da se pokuša zadržati princip malih nabavki na male nabavke male vrednosti. Vaše podizanje iznosa na određenu meru pokazuje dve stvari. Prvo da niste bili u pravu kada ste predlagali i donosili ovaj zakon, a kleli ste u njegovu efikasnost i zaustavljanje korupcije. Drugo što se nameće kao zaključak jeste da želite neke stvari da izuzmete iz postupka javnih nabavki i prebacite ih u domen direktne pogodbe i time omogućite korupciju.
Kako ova tvrdnja lepo zvuči kada se kaže na ovaj način. Sada ja vama treba da kažem – dokažite mi da nije tako. Ne možete da mi dokažete. Nabavke u kulturi i organizacija naprednjačkih koncerata će sada biti mnogo olakšana. Moći ćete da pravite koncerte za Acu Lukasa gde stignete.

Osim u jednom delu. I moći ćemo, recimo, sada nabavke za JKP „Beli izvor“ da se grobna mesta prodaju više puta, kako je radio gospodin Babić, to će moći bez nabavke.

A što niste reagovali malo pre?

Pa niste reagovali.

Znate vrlo dobro na čiju.

Znači, u suštini, da se vratim na temu, ono što vi radite i što mi pokušavamo da ispravimo ovim amandmanom jeste da stvar vratimo na ono kako je bilo, jer nema nikakvog smisla pomerati princip primene javnih nabavki, na određenu vrednost stalno dizati lestvicu gore, gore i gore. Onda se obesmišljava mala nabavka. S obzirom na to da inflacije nema u obimu koji bi tako nešto opravdao, smatram da tako nešto apsolutno nema nikakvog opravdanja, osim da se izaziva sumnja da želite da radite ono što inače radite svaki dan po  Srbiji. Sada ja samo hoću vas da pitam, ako ovo što sam ja rekao nije tačno, ako to nije motiv predlagača, ja bih voleo da čujem koji jeste?
(Aleksandar Marković, s mesta: Upravni odbor.)
Odgovorio bih na to da imam pravo, ali mi neće dati predsednica.
Znači, voleo bih da mi neko odgovori koji je onda motiv? Moguće je da moj argument ne stoji, ali neka predlagač ustane sada i neka kaže zašto se diže granica male nabavke, a da nismo čuli nijedan argument koji bi to opravdao? Pogotovo kada nam i dalje u ušima odzvanjaju vaši argumenti prilikom donošenja ovog zakona, uvaženi kolega, kada ste nam tvrdili i ubeđivali nas da je najbolji na svetu, da će doneti uštedu od 600 miliona evra za ovu zemlju. To se nije desilo i o tome smo više puta razgovarali. Zašto? Vrlo jednostavno pitanje. Nikoga ne optužujem, samo pitam koji je kriterijum, koji je motiv i zašto se to radi i zašto za ovaj iznos? Hvala.

Po osnovu replike. Ne znam da li nas kolega  hvali ili kudi. Ako nas hvali, hvala,

Nije tačno.