Želim i tražim da mi obrazložite zbog čega ste mi izrekli opomenu.

Ako vam je namera da me ućutkate, nećete uspeti. Ja ću nastaviti da govorim, pa ćemo videti ko se ponaša u skladu sa Poslovnikom i zakonima Republike Srbije.
Dakle, izmenom koju predlažem Zakona o finansiranju jedinice lokalne samouprave, namera mi je da se opštinama i gradovima vrati otet iznos od gotovo pet milijardi dinara, koje im je centralna vlast pre godinu i po dana uskratila, odnosno povukla u svoju korist. Kao neko ko je zagovornik što šire autonomije, pa i lokalnih samouprava, naročito finansijske autonomije, moram da se zalažem i smatram da je ispravno da se naročito princip supsidioriteta promoviše kao osnov za uspešan razvoj opština i gradova.
Međutim, uvek imam podeljenu savest, naročito poslednjih godina, kada predlažem ovaj zakon, jer s druge strane, znam da ukoliko bi se čak i usvojio ovakav moj predlog nakon rasprave, to bi značilo da bi javni budžeti nažalost bili i dalje rastrzani i raščerupani od strane gradonačelnika i opština SNS i da bi i ono što bi im se povratilo, pa i u iznosu od ovih pet milijardi dinara, nažalost, završilo zasnovano na partijskim i ličnim interesima.
Daću vam odmah konkretan primer. Moj kolega je nešto ranije govorio o zloupotrebama tekuće budžetske rezerve republičke. Ja ću samo ovde konkretno da pomenem npr. zloupotrebu tekuće budžetske rezerve i uopšte javnih tendera i javnih konkursa, npr. u gradu Pančevu. Vi među vašim redovima imate jednog poslanika koji je takođe iz Pančeva, zove se Dušan Borković, i želim ovde javno da iznesem podatak i dokaze da je iz javnog budžeta grada Pančeva u toku dve godine izdvojeno gotovo preko 200 miliona dinara za dva automobilistička kluba, porodična kluba, iza kojih stoji Dušan Borković, dakle, gotovo dva miliona evra… (Isključen mikrofon)

Dakle, iz javnog budžeta grada Pančeva koji pune i oni koji su glasali za ovu vlast i koji nisu glasali za ovu vlast i koji uopšte nisu glasali, dva miliona evra je otišlo u dva automobilistička kluba Dušana Borkovića, koji je verovatno zbog toga nagrađen poslaničkim mandatom ovde i to za disciplinu, odnosno sport koji nije olimpijski i to za sport gde on vozi auto za premiju, dakle, vozi za pare, a da se pri tom ni na koji način… (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.

Moja pitanja se danas tiču oblasti zaštite životne sredine i upućujem ih ministrima Goranu Trivanu i Branislavu Nedimoviću, dakle, aktuelnom ministru za zaštitu životne sredine i njegovom prethodniku koji se o ovome starao dok nije osnovano posebno ministarstvo.

Zanima me zašto i Vlada, u prvom redu ministri, kriju da se u Pančevu u HIP Petrohemiji krije desetine tona kancerogenog azbesta u sred fabrike, da se krije da, takođe, u sred fabrike postoje desetine tona opasne i toksične žive, od čega je velika količina gotovo čiste metalne žive i za koju vrlo dobro znamo da ne može ni da se prerađuje, ni da se izvozi?

S obzirom da se radi o državnom gigantu, državni ministri bi o tome morali sve znati, a trenutni ministar Trivan, ukoliko nije došao do tih saznanja, mogu da mu preporučim da pita suprugu Jovanu, koja je članica nadzornog odbora te iste Petrohemije.

Takođe me zanima da mi odgovore šta nameravaju da rade sa ovim kancerogenim azbestom i sa ovom toksičnom živom, s obzirom da neki upućeni ljudi kažu da se azbesta rešavaju tako što se određenim operaterima on isporučuje da se melje, solidifikuje i potom prodaje „Lafaržu“. Zbog toga tražim konkretne odgovore od nadležnih lica šta se radi ovim povodom.

Sledeće pitanje, kada smo već u resoru zaštite životne sredine, pitam takođe obojicu ministara, kakav je epilog u slučaju ili aferi putujućeg otpada i da li je to bila samo predstava za javnost u predizbornoj kampanji ili se zaista nešto i čini tim povodom, imajući u vidu da se kao jedan od vinovnika vrlo često pominje, a to je firma „Step trans“ iz Novog Sada. Ova firma se pominje još pre četiri meseca kada je MUP objavio zvanične informacije 27. novembra 2017. godine, da su odgovorna lica iz „Step transa“, kao i odgovorna lica iz preduzeća „Eko karika“ neosnovano dobila kredit od države, odnosno od tada Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, i to u iznosu od 43 miliona dinara.

Ispalo je da su krivi samo oni koji su taj kredit dobili i za gotovo 400.000 evra oštetili budžet Republike Srbije, a da niko iz ministarstva ko im je taj kredit omogućio, potpisao rešenje i dodelio, nije kriv. Bojim se da je to daleko od istine i pravde.

Ono što je takođe važno, i to su odgovori koje tražim, da i ministar Nedimović i ministar Trivan konkretno odgovore ko su bili članovi Komisije za dodelu ovih kredita? Pričam konkretno o kreditu i kreditima koji su davani u periodu od 2015. – 2017, i to u tom iznosu od 43.000.000 dinara ovim preduzećima „Ekokarika“ i „Step Trans“? Ko je potpisao i odobrio kredit? Da li je tačna informacija do koje sam došla da je jedna od glavnih osoba koja je bila zadužena za hiperprodukciju i proizvodnju raznih dozvola operaterima, koji se staraju o opasnom otpadu, bila Stana Božović, državna sekretarka tada, a inače u javnosti poznata po ličnim informacija iz svoje biografije, da je prva u Beranama imala televizor, samo da pojasnim o kome se radi?

Da se vratim na kraju na „Petrohemiju“ u Pančevu. Danima su i Pančevci, i ceo moj južni Banat, i moja Vojvodina izuzetno zabrinuti zbog jezive informacije, a to je da se već godinu dana u vazduh ispuštaju ogromne količine opasnog i toksičnog hlora i da je to posledica odgovornosti lošeg remonta pre godinu dana, odgovornosti menadžmenta „Petrohemije“, o čemu takođe ministri moraju znati, i da dolazi do stalne greške u proizvodnji PEVG, dakle PEVG-a, prilikom koje nestaju ogromne količine hlora, a zapravo je potpuno jasno da se emituju u vazduhu. Tražim informacije o tome šta se zapravo dešava ili se samo ovo pitanje poteže u predizbornoj kampanji, a posle ostajemo bez odgovora, izuzetno ugroženi u oblasti zaštite životne sredine. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice.

Predlažem već gotovo godinu i po dana da izmenimo, rekla bih, najlicemerniji član krivičnog zakonika koji je vladajuća većina Aleksandra Vučića na mala vrata ubacila u Krivični zakonik 2016. godine, sa namerom očigledno da zamaže oči međunarodnoj javnosti. Međutim, ispostavilo se ono što sam tvrdila još tada, da je čisto licemerje u pitanju.

Naime, tada je u Krivični zakonik unet član kojim se naizgled čini dobra stvar, a to je zabrana negiranja krivičnog dela koji se zove genocid i koji se zove ratni zločin. Znači, to je definisano kao krivično delo, negiranje toga.

Međutim, kada ovaj član pogledate malo detaljnije, vi vidite da se on odnosi samo na presude onih sudova koji nemaju ama baš nikakve veze sa Srbijom i koji nemaju ama baš nikakve veze sa genocidom i ratnim zločinima koji su počinjeni u naše ime. To je licemerje ove zapravo političke odluke, partijske odluke da se navodno kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina, a zapravo se to ne čini.

Jalov je i tada bio pokušaj ministarke pravde da obrazloži ovaj potez time što se odluke tiču samo stalnih sudova a ne i privremenih sudova. Ona bi kao pravnica i ministarka morala bolje od svih nas zajedno znati da ovo nema utemeljenje u pravnoj nauci.

Mada moram da kažem da me i ne čudi da ona ne uvažava ni svoju struku ni pravnu nauku, jer vidimo kako se poslednjih dana odnosi prema struci, prema pravnicima, sudijama, tužiocima koji predlažu izmenu ustavnih amandmana, odnosno povlačenje predloga za ustavne amandmane, a da su im mnogo važnija udruženja obućara i frizera.

Međutim, isto se to dogodilo i sa ovim vrlo osetljivim delom Krivičnog zakonika sa ovim članom i upravo zbog toga je moguće danas u zemlji Srbiji da Vulin, ministar vojni, Mirin mali, propagira i promoviše u predavače na Vojnoj akademiji, osuđene ratne zločince, koji upravo tamo treba da predaju taktike vojevanja ili ratovanja.

Zato tražim još jednom kao i poslednje dve godine da se suočite sa ratnim zločinima i sa genocidom počinjenim u naše ime, da ovo ne bude predmet samo predsedničkih poseta, takođe u cilju umirenja međunarodne javnosti, već da se nađu u Krivičnom zakoniku gde mu je to... (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom tražim da se dopuni član 5. ovog zakona, kojim bi bilo zabranjeno manifestovati fašističke simbole, poruke i sve što pod to potpada, i neonacističke, ne samo u odnosu na crkve i verske zajednice i nacionalne manjine, već i u odnosu na LGBT zajednicu, odnosno u odnosu na sve osetljive grupe. Jer, danas je, mogu to slobodno da kažem, u Narodnoj skupštini celo društvo u Srbiji svojevrsna osetljiva grupa, ili jedna velika grupa, rasparčana na brojne manje osetljive grupe.

Gospodo draga, fašizam nije samo onaj eksplicitni fašizam kojem svedočimo već mesecima unazad, kada se na ulicama glavnog grada okupljaju i skandiraju i fašisti i neonacisti, kada se u službenim prostorijama grada okupljaju fašisti, zajedno sa britanskim fašistima šetaju službenim prostorijama Vlade, u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Sve sam to ovde dokumentovala. Dakle, ljudi koji otvoreno i javno zagovaraju antimigracionu politiku, pozivaju na oružje protiv migranata, koji negiraju Holokaust, mržnju prema manjinskim grupama, itd. To nije samo fašizam, kažem, u ovom eksplicitnom obliku.

Svo huškanje građana jedne na druge, sva mržnja koju ovaj režim proizvodi, koja dovodi do predstanja građanskog rata u ovoj zemlji, je takođe fašizam. I to treba otvoreno reći. Da ne govorim o medijskoj propagandi koju je u svom huškanju i mržnji Aleksandar Vučić apsolutno usavršio, da ne govorim o tome da je fašizam… (Isključen mikrofon.)

Koliko mi je ostalo vremena?

Zahvaljujem.
Dakle, pokušavam da objasnim, iako je to teško da se shvati, da fašizam nije samo eksplicitni fašizam, već i sva propaganda koja se u ime mržnje i huškanja na druge koji izgledaju drugačije, koji žive drugačije, koji misle drugačije, koji se bore za drugačije, takođe fašizam.
Molim vas, uzmite se u pamet. U ozbiljnu fašizaciju je ušlo ovo društvo. Dajte, pogledajte ove predloge zakona i nemojte da vas bude stid… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.

Zaista bih vas zamolila da nema potrebe da vi komentarišete beogradske izbore u Narodnoj skupštini. Ovde smo izabrani na parlamentarnim izborima, a ne na lokalnim izborima za grad Beograd. Hvala vam na datoj reči nadalje.

Ovo je jedan od zakona koji ne bi trebalo da ima ni partijsku boju, dakle, stranačku boju, jedan od zakona koji bi trebalo da nas ujedini sve i povodom kojeg, takođe, apelujem već gotovo dve godine da ga uzmete u obzir i da ga stavite na dnevni red vašom podrškom, bar da raspravljamo o tome. Radi se, naime, o nameri da ovom izmenom Zakona se izdvajaju veća sredstva u budžetski fond za lečenje retkih stanja i oboljenja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, i to od onog dela prihoda koji ne bi oduzimao, kolokvijalno rečeno, nekome od usta iz ustanova zdravlja, socijalne politike, obrazovanja, kulture, itd, već poreski prihodi i takse od kockarnica, kladionica, poker aparata, dajte da preusmerimo u ovaj budžetski fond, da bi se sa mnogo većim sredstvima mnogo veći broj stanovnika, naročito dece, lečio tamo gde je to moguće, a u ovom trenutku nije moguće u Republici Srbiji.

Nemojte da su vam puna usta osećaja za najmlađe, za bolesne, a da ih na kraju lečimo humanitarnim koncertima, SMS porukama, što je dobra stvar, dakle, humanitarno osećanje svakog od nas je poželjno, daje dobar primer i svima drugima, ali ovde imamo budžetski mehanizam. Ovde imamo institucionalni i sistemski mehanizam da se budžetski fond dodatno poveća u korist obolelih koji se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, a da manje ide za neke druge oblasti, koje nažalost, a dokazi za to postoje, se prelivaju u stranačke ciljeve.

Ja vas molim da bar stavite na dnevni red ovaj predlog, pa možda se nekim amandmanima uredi onako kako vi želite. Ali, dajte da u ovakvim situacijama i sa ovakvim ciljevima ne budemo politički razvojni, već empatični i osećajni prema onima kojima je pomoć najpotrebnija. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovo je još jedan zakon koji je izmenjen u ovom sazivu i ovom mandatu, dakle, negde krajem 2016. godine i koji je, nažalost, uneo takvu meru da je opštinama i gradovima oteto gotovo pet milijardi, a u korist pretakanja tih sredstava u centralnu vlast. I tada sam upozoravala, naročito gospođu Brnabić, koja je u međuvremenu ozbiljno napredovala, a dovela do toga da se naše opštine i gradovi ekstremno zadužuju upravo zbog ove mere, i tada sam upozoravala da će nam opštine i gradovi, ko god ih vodio, jer u njima žive i ljudi koji nisu glasali za vaše stranke, koji nisu uopšte glasali i imaju pravo na normalan i bezbedan i stabilan i bolji život, da će ovakva mera dovesti do enormnog zaduženja opština i gradova, naravno, pod komercijalnim uslovima u bankama i da će teret otplate ovih zaduživanja biti na građanima koji nisu glasali za ovakve mere i za ovakve odluke, a naravno da ćete se onda pravdati kako je neko drugi dovodio opštine i gradove do bankrota, a vi ćete, je li, spašavati opštine i gradove od bankrota.

Poslednji izveštaj od pre nekoliko dana DRI, recimo, za grad Pančevo, evidentirao je enormno zaduženje npr. ovog grada od 3,5 milijarde. Ako tome dodamo npr, takođe konstatovano u izveštaju DRI, i milijardu i po štete koju će građani Pančeva npr. morati da otplate zbog katastrofalne situacije u Apoteci Pančevo, zaduženje neće moći da se valjano završi, a da ga građani Pančeva ne osete katastrofalno po svojim novčanicima još dugi, dugi niz godina.

Kolega Sušec može sigurno mnogo detaljnije da obrazloži situaciju u Apoteci Pančevo ili njegova porodica, ali imajte svest o tome da ne samo zbog, između ostalog, uzimanja i otimanja dela sredstava sa lokala i prelivanja u centralni budžet, već i zbog toga što partijski koordinatori zaista, mogu da verujem da deo vas ne zna o tome ništa, mogu i to da uzmem u obzir, ali prisiljavaju gradonačelnike da potpisuju protivzakonita izvršenja budžeta i to je nešto što je sada već pojavni oblik.

Molim vas još jednom da ovaj zakon uzmete u razmatranje, pa bar o tome da razgovaramo, sve i ako se sve ovo na kraju ne izglasa. Da ne govorim o agencijama, partijskoj mreži, naravno, agencija, preko kojih zapošljavate radnike u ustanovama i javnoj upravi.

Zahvaljujem predsedavajući i odmah ću da vas zamolim u skladu sa članom Poslovnika koji reklamiram, a to je 103. stav 4. da nadalje ili dopustite svim kolegama koji obrazlažu kršenje Poslovnika s vaše strane da to učine u trajanju do dva minuta, kao što nalaže ovaj član, gde izričito piše da poslanik koji reklamira kršenje Poslovnika je dužan da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda u trajanju do dva minuta.

Vi od jutros uporno prekidate sve poslanike iz opozicije, ne ulazeći iz kojih grupa, čim izgovore neku reč za koju vi strepite da ćete dobiti po ušima od strane vladajuće većine.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem Republičkom javnom tužiocu Gospođi Zagorki Dolovac, koje glasi – da li je i šta je uradila povodom inicijative za podnošenje predloga za zabranu rada Organizacije nacionalni srpski front, koju smo Zoran Živković i ja podneli na pisarnici Tužilaštva još 5. decembra ove godine, pošto Republički javni tužilac u svojoj nadležnosti ima upravo predlaganje zabrane delovanja organizacija koja rade suprotno Ustavu i zakonu, a mi za to imamo dokaze da se upravo dešava sa Organizacijom nacionalni srpski front i dakle, šta je ona uradila po ovoj našoj inicijativi da bi je u formi predloga i uputila Ustavnom sudu, onako kako nadležnost njoj i daje.

Ova organizacija, podsetiću, registrovana je u martu 2016. godine, i smatramo da je samo paravan za delovanje Gorana Davidovića zvanog Firer koji je u bekstvu u Italiji već gotovo deset godina, nakon napada na anitfašistčku kolonu u Novom Sadu i da je ova organizacija ne samo paravan za njega, već i za njegove bivše organizacije Nacionalni stroj.

Gospođu Dolovac podsećam i da novoosnovani nacionalni srpski front već više od godinu dana kontinuirano u službenim prostorijama grada Beograda, održava javne skupove na kojima propagira nacionalnu, versku i rasnu mržnju i na oružanu borbu protiv svih drugih i drugačijih. Između ostalog, zalaže se za društvo zasnovano na diskriminaciju određenih etničkih, verskih, seksualnih grupa, što je kao što sam rekla, suprotno, ne samo zakonu, već u Ustavu Republike Srbije.

A najfrekventniji saradnici tog nacionalnog srpskog fronta jesu britanski profašisti Nik Grifin i DŽin Douson, on se predstavlja i kao DŽejms Douson, negatori holokausta, propagatori islamofobije i jako mi je važno da u stenografske beleške uđe svaka reč koju ovde izgovorim, i kojima je već zabranjen ulaz u Mađarsku.

Ali se oni zato slobodno šetaju po Republici Srbiji, po gradu Beogradu i to po službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Kancelariju za KiM.

To pitanje sam postavila prošli put i odgovor od direktora Kancelarije za KiM, nisam dobila o tome kako Grifin i Douson u zagrljaju sa Mišom Vacićem, borave i sastanče u službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Palati Srbije.

Otuda i moje sledeće pitanje za MUP i ministra Stefanovića. Da li je išta inicirao ili je inicirano, povodom zabrane ulaska u Republiku Srbiju, ovim već dokazanim profašističkim ideolozima Grifinu i Dousonu, s obzirom da Zakon o strancima to omogućava.

Po mom dubokom uverenju, postoji više osnova po više tačaka iz člana 11. Zakona o strancima, da bi se inicirala zabrana o ulasku ovim britanskim državljanima i profašističkim propagatorima u našu zemlju.

Kada smo već takođe kod Dousona i Grifina, pitam opet republički javnu tužiteljku, gospođu Dolovac, dokle se stiglo u postupanju povodom pretnje smrću koje su mi upućene pre više dana, s obzirom da je MUP objavio da je izvesni Tomo Lovreković priveden, što sam saznala iz medija, da je potom pušten, što sam takođe saznala iz medija, pa pošto iz medija ili obraćanja javnosti, tužilaštva i MUP saznaje za ono za šta sam najdirektnije zainteresovana, s obzirom da su pretnje smrću upućene meni lično, pitam da li je u toku istrage priveden i Miša Vacić, s obzirom da je on lice koje je intenzivno propagiralo i objavljivalo pretnje smrću, koje je potpisivao Lovreković.

Dakle, za mene je to bliska saradnja.

Takođe, pitam MUP i ministra policije da li su tokom istrage došli do faze da se bave lokalom „Dve bačve“, s obzirom da i nacionalni srpski front i očigledno te grupacije desničara zajedno sa Dousonom, uglavnom i vrlo često tamo borave, to oni sami objavljuju, inače na svojim profilima, na društvenim mrežama, vrlo lak posao i dostupni dokazi i policiji i tužilaštvu i zanima me da li je lokal „Dve bačve“ došao u fazu istrage MUP-a i policije?

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ujedno izražavam žaljenje što ministar nije tu, iako su tu drugi ovlašćeni, pretpostavljam, ispred Vlade Republike Srbije kao predlagača, pa očekujem odgovor koji bi trebalo da dobijem, s obzirom, pretpostavljam, da će ovaj naš amandman biti odbijen, a tiče se izuzetno važne stvari, odnosno definisanja budžetskih korisnika u sistemu finansiranja Republike Srbije i tiče se tačke 47, gde predlagač, nakon Republike Srbije, prepoznaje još lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći EU u finansiranju, ukupnom, Republike Srbije, ali, nažalost, ne prepoznaje i autonomne pokrajine.

Smatram da je ovo izuzetno pogrešno, kao i moje kolege iz KSP, s obzirom da ne samo po Ustavu Republike Srbije, mi imamo prepoznate dve autonomne pokrajine, već iz prostog razloga što naročito AP Vojvodina već dugi niz godina učestvuje u finansiranju projekata, odnosno finansijskoj pomoći EU i to tako što sama, takođe, predviđa i planira sredstva za predfinansiranje.

Navešću odmah jedan konkretan primer, da bi svima to bilo jasno, ilustrativno. Evo, na primer, radi se o institutu „BioSens“, kojim se i predsednica Vlade Ana Brnabić izuzetno hvalila u prethodnom periodu, čak je tamo odlazila u Novi Sad da postavlja kamene temeljce, ali niko nije uzeo u obzir da je npr. baš projekat „BioSens“ pokrenula i inicirala Pokrajinska vlada u 2015. godini, da je Evropska komisija upravo ovaj projekat Pokrajinske vlade, dakle, u prethodnom sazivu, smatrala najboljim projektom u ovoj oblasti te godine. Smatram da, bez obzira što je AP Vojvodina i dalje u režimu lokalne samouprave, kada je reč o prepoznavanju budžeta, odnosno načinu prenosa sredstava, zaslužila mesto koje joj pripada i po Ustavu i po zakonu, naravno, izražavajući žaljenje da ni danas nemamo zakon o finansiranju AP Vojvodine i da je to, pretpostavljam, jedan od razloga. Ali, evo prilike da se to stanje promeni. Hvala.

Zahvaljujem.

Pretpostavljam da smo se pažljivo slušali. Ja sam u samom zaključku i rekla da smatram greškom, da potpuno znam i verujem da je AP Vojvodina ostala u režimu finansiranja tako što je prepoznata kroz lokalnu samoupravu. Ali, to je pogrešno.

Ministar Vujović je i prošle godine u istoj raspravi o budžetu rekao da je to pogrešno i da će do ove godine, upravo kroz zakon koji je sada predmet rasprave, kao i u Zakonu o budžetu za 2018. godinu, tu grešku ispraviti. Izrazio je i tada nadu da će tokom cele prethodne godine bar neko inicirati usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine, ako to nije Vlada Republike Srbije, to može da uradi bilo koji narodni poslanik i, naravno, Skupština AP Vojvodine. Meni je žao što skupštinska većina Igora Mirovića to nije uradila. Ali, zato, s obzirom da ministar nije tu, volela bih da čujem razloge zašto se u ovih godinu dana to nije dogodilo i da mi ponovo u istim zakonima imamo isto degradiranje autonomnih pokrajina, mislim, naravno, na obe autonomne pokrajine i Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, i da one budu u režimu opština i gradova, odnosno jedinica lokalne samouprave. Verujem da ste i sami svesni da je to pogrešno, da je to loše i da to dodatno stvara utisak zle namere kada je budžet u pitanju, odnosno novčanik, što mi kažemo, države.

Želim odgovor na pitanje – zašto se do sada ovo stanje nije promenilo? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine i da niste blagovremeno, odnosno odmah reagovali na poslednjeg govornika koji je govorio o amandmanu. Trebalo je da ga prekinete kada je počeo zapravo da uvodi raspravu, ko zna koji već danas po redu, o lokalnim izborima u Beogradu, pošto vidim da je manir poslanika vladajuće većine da od jutros napada bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Ako misle da time čine neprijatelje od njega, grdno se varaju. Molim vas, objasnite mu da je potpuno providna taktika da od njega čine neprijatelja, zapravo, rade kampanju u njegovu korist, da je to providno, da se to ne radi na ovaj način, da treba da razgovaramo o Zakonu o budžetskom sistemu, rasprava u pojedinostima je… (Isključen mikrofon)

(Marinika Tepić: Zašto ste me isključili?)