Ono što je tačno i ono što je istina je da predlagač ovog zakona u ovom članu 2. da je znao kako se radi posao, ne bi predložio sve ono što treba da se nađe u podzakonskim aktima ili u zakonu o Nacionalnoj akademiji čija je rasprava, odnosno povodom kog je rasprava već zaključena.
Vi ste ovde napravili jednu kompilaciju zakonskog ili zakonodavnog štiva kome nije mesto u ovom Zakonu o državnim službenicima koji pokušavate da promenite. Sve što ste u ovim pododeljcima na član 2. naveli jeste predmet podzakonskih akata, odnosno pravilnika o radu Nacionalne akademije ili eventualno zakona Nacionalne akademije za javnu upravu, a ne predmet ovog zakona, gde ste utrpali sve ono što se tiče Nacionalne akademije, a ne ono što bi trebalo da bude obim i obuhvat ovog zakona.
Mi iz toga smatramo da je postojeće rešenje u Zakonu o državnim službenicima mnogo bolje nego ono koje ste vi predložili, vrlo konstruktivno smo predložili amandman sa izvesnim izmenama, ali na taj način da se ne proizvode dodatni odeljci i odredbe ovog člana i da se prebukira štivo potpuno bespotrebno, ali to je vaše ogledalo kako vi smatrate da treba da se pišu zakoni.
Isto tako, smatram da je vrlo neodgovorno i nekorektno da se nama spočitava neznanje po pitanju amandmana i rasprave, a s druge strane da dobijemo obrazloženje za odbijanje amandmana koje glasi, na primer da su naši amandmani nepotpuni ili ne ostvaruju cilj koji se donošenjem zakona želi postići, što je jasan dokaz da vi uopšte ne čitate ne samo zakone koje predlažete, već ni amandmane koje narodni poslanici vrlo revnosno i vredno pišu.
Ja vas molim i apelujem da još, jednom makar uz određivanje pauze pročitate konstruktivne amandmane i prihvatite ih i ispravite grešku u ovom trenutku, a odmah po povratku u Vladu predložite da se promeni Uredba o polaganju državnog stručnog ispita i svi lepo đuture, članovi Vlade krenete na obuku pisanja zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Smatram da se povredili član 107. ne intervenišući kada je prethodni poslanik takođe reklamirao Poslovnik. Isto predlažem da odmah isključite mikrofon svakom narodnom poslaniku kada krene da licitira da li je neko gospođa ili gospođica. To se vrlo često dešava ovde u Narodnoj skupštini. Moje dostojanstvo je time povređeno, ne ulazeći u to da ću se izjasniti da li sam gospođa ili gospođica, to se naprosto ne radi. Sve dame su gospođe, oslovljavaju se po prezimenu. Ako prethodni kolega to ne zna, razumela sam da se bavi pedagoškim radom, evo drago mi je da je došao trenutak da to sazna, ali vas molim da zaista ubuduće kada neko počne da licitira imputirajući time bračni status nas narodnih poslanica, odmah isključite mikrofon, jer ni mi narodne poslanike muškarce, ne oslovljavamo sa da li su gospodin ili gospodičić. Takođe vas molim da se jednako odnosite prema svima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

I mi smatramo da ovaj član treba da se briše, odnosno da ostane postojaće rešenje u još uvek važećem Zakonu o državnim službenicima. Ovo je još jedan, po ko zna koji put, dokaz da ste pomešali babe i žabe, odnosno Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu u pokušaju, i izmene Zakona o državnim službenicima.

Ministre, molim vas za malo pažnje. Evo, vi tražite prvi stav ovog člana koji vi predlažete kaže – Nacionalna akademija obezbeđuje stručnu podršku jedinstvenu evidenciju programa i koordinaciju stručnog osposobljavanja u državnim organima i tako dalje. Sve što je trebalo Nacionalna akademija, da stoji u Zakonu o Nacionalnoj akademiji vi ste zdudali u ovaj zakon, odnosno u izmene Zakona o državnim službenicima. Ja ne znam ko vam je to podmetnuo.

Ja sam mislila da vi pretežno ćutite u ovoj raspravi zato što bi nekako po logici stvari trebalo da su ovi zakoni i novi zakon i izmene, da kažem, čedo predsednice Vlade, Ane Brnabić koja je prethodno bila starešina organa o kome se vi sada starate, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Međutim, podrobnijim i detaljnijim uvidom u štivo, što svaki građanin može da učini na internet stranici naše Narodne skupštine, jasno je da ni ona koja je potpisala ovaj zakon ne stoji iza njega ili se pravi da ne zna o čemu se radi, ili zaista ne zna, a ja se bojim da je ovo drugo.

Molim vas, da se uključite u raspravu i da nam u drugom satu rada odgovorite bar na jedno pitanje, a niz je pitanja od jutros ovde postavljeno. I ostali ste dužni i kolegi Živkoviću obrazloženje, ostali ste meni dužni odgovora kada se još dešavalo u kojim situacijama da se iz tekuće budžetske rezerve izdvajaju dodatna sredstva za povećanje zarada za nova radna mesta, to mi takođe niste odgovorili.

Molim vas da mi objasnite kako je sva materija o Nacionalnoj akademiji ubačena u ovaj zakon, gde joj nije mesto, osim opštih načelnih stvari.

Apsolutno, nema razloga da pravite ovakve miksove, ovakve kompilacije ili ovakva čudovišta od zakona, bez ikakve potrebe i samo stvarate zabunu kod ljudi koji će sutra biti odgovorni da primenjuju ova akta. Hvala.

Zahvaljujem.

Pokušaću ukratko da prepričam sadržaj ovog amandmana. Mi smatramo i to ovim amandmanom pokušavamo da izvedemo, da Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, naročito treba da pomognu stručni ljudi, profesionalci i službe za upravljanje kadrovima koji su do sada obavljali ovaj posao usavršavanja državnih službenika, jer je iz do sada priloženog, raspravljanog i po koji ko zna put, ponovljenog sa moje strane, a ja ću još jednom reći to.

Gospodine ministre, potrebna je zaista vama pomoć profesionalaca, bez ikakve ljutnje, svima nama uvek treba dodatno znanje i članovima Vlade i predsednici Vlade koja povrh svega, ako vi neznate potpisuje dodatno bez uvida i znanja u ono šta potpisuje, nepismene predloge zakona i predloge za izmenu zakona.

Dakle, ljudi koji su godinama radili ovaj posao i stručni za upravljanje kadrovima, koju vi sada razvlašćujete od ovog posla i uzimate im pretežan deo nadležnosti, svodeći na jednu evidencionu organizaciju rada, mislim da treba dodatno sačuvati i da se na njih osloni priprema budućih zaposlenih u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, da se ne odričete tako lako profesionalaca iz službe za upravljanje kadrovima i da oni u nekoj budućoj organizaciji koja politički treba da posluži za dodatno obučavanje, kao što sam rekla, zaposlenih u javnoj upravi, kako da se brže, bolje, jače razvoze po mitinzima SNS u radno vreme, a da nam opštinske i gradske uprave zvrje prazne, već od podneva kada se to dešava.

Dakle, da se nastavite oslanjati na profesionalce iz službe za upravljanje kadrovima i da, koliko toliko pameti i razuma bude za buduće ljude koji budu polaznici ove Nacionalne akademije.

Još jednom ste dokazali da ne čitate amandmane, niti da znate šta stoji u zakonima koje pokušavate da promenite, jer biste drugačije znali šta naša amandmanska intervencija znači, a naročito da ne čitate ono što vam je posao, bar u ovom sazivu, a to je ono što predlaže vaša predsednica Vlade, za koju vaše kolege ne znaju ni kako se zove, pa je zovu Brbalić i dalje.

Dakle, bez obzira na slovne greške kojima vi možete da se rugate, ako vam je jedini protivargument to što ćete pokušati politički da dezavuišete na moju adresu nešto što nema veze s ovim amandmanom i da je to vaše znanje o zakonima i amandmanima – svaka vam čast. Pojma nemate o čemu ste govorili, pojma nemate o čemu govori ovaj zakon, ne znate kakav je sadržaj amandmana, ne znate zašto su obrazloženi. Ako se pozivate na ozbiljnu raspravu, hajde onda da to tako i učinimo, a ne da letite po nekim temama koje su samo vama važne, a ne ovom parlamentu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predloženi član 6. bi trebalo da glasi – Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti. Mi ovim amandmanom pojačavamo zaštitu podataka o ličnosti, naravno, u skladu sa članom 42. Ustava Republike Srbije i predlažemo da ova odredba glasi – Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti i dodajemo strašno važan deo – obavezno obaveštavajući državnog službenika čije podatke obrađuje o sadržaju dotične obrade, kao i o potrebama, odnosno osnovu po kome se vrši obrada podataka o tom državnom službeniku.

Naime, ja sam i u prethodnoj raspravi skrenula pažnju da postoji zaista veliki rizik od zloupotrebe podataka o ličnosti, što je naravno protivustavno i protivzakonito. Uostalom, ja sam sigurna da vi, ministre Ružiću, ne želite da do toga dođe, ali sam isto tako sigurna da još bolje nego ja znate da situacija na terenu vrlo često govori upravo suprotno, odnosno da se službene evidencije, naročito o zaposlenima u državnoj upravi, vrlo često ili gotovo svakodnevno zloupotrebljavaju od strane političkih komesara Srpske napredne stranke i klike oko ove partije, tako što se ti zaposleni ucenjuju, preti im se zadržavanjem radnog mesta, što je apsolutno nedopustivo i vi imate milione ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi u ovoj zemlji ili za nju rade, koji u svakom trenutku mogu da vam dokažu ovo o čemu sam ja govorila.

Molim vas da uzmete ovaj amandman u obzir i zaštitite naše zaposlene u državnoj upravi.

(Vladimir Orlić: Replika.)

Zahvaljujem predsednice.

U članu 2. govori se o, rekla bih, nekim opštim mestima koje boje ovaj zakon i koje je ministar Ružić u svom uvodnom obrazlaganju definisao kroz konačni cilj namere ovog zakona o osnivanju nacionalne akademije za javnu upravu, a to je da se obezbedi kompetentnost i depolitizacija javne uprave.

Stoga, nama izričito smeta i mojim kolegama iz kluba samostalnih poslanika, kao i meni, drugi stav ovog predloga, gde se navodi da ova akademija služi tome da sprovede proces učenja, a između ostalog, radi sticanja znanja, vrednosti i stavova. To je po nama, apsolutno nedopustivo, iz prostog razloga što stavovi i vrednosti zaposlenih nisu predmet rada, već isključivo njihovih prava. Ali, upravo u ovim rečima se krije ta namera politizacije i dalje politizacije, intenziviranja politizacije javne uprave, i novozaposlenih u javnoj upravi, jer ja bih rekla, da obezbeđivanje kompetentnosti nije ništa što bi bilo upitno i rekla bih – bravo ministre, odlično je što se setili to da nazovete tim imenom.

Ali, s druge strane moram da vam kažem da praksa govori nešto potpuno drugačije, a to je da iz ovog proizilazi da vi možete i univerzitet da osnujete za javnu upravu, ali vam to neće pomoći da od lenjih službenika napravite vredne, da od kriminalaca napravite anđele, da od ljudi koji ne znaju svoj posao napravite vredne ljude ili da čak obezbedite sto i stolicu za zaposlene koji to nemaju, jer ih stranački zapošljavate tako što im obezbedite ugovor o radu, a onda se oni i ne pojavljuju na poslu.

Isto tako ste se dotakli toga da želite da učinite ljubaznije službenike i da će i ova namera usavršavanja u tome pomoći, jer će oni bolje raditi svoj posao. Moram vam kažem da time na neki način vređate profesionalce koji godinama ili decenijama rade u javnoj upravi i znaju svoj posao, a ne uzimate u obzir ove stranački zaposlene ljude koji nemaju pojma o čemu se radi, koji nemaju ni stručne kompetencije, ni obrazovne nivoe dovoljne za poslove koje treba da obavljaju, ali zato ponižavajući one koji već rade svoj posao, a ne ljuljaju vrata, kao što rade stranački zaposleni, vi njih diskreditujete.

Bojim se da će ovo unapređenje da se zasnuje na tome ko će bolje, brže i jače da ulazi u autobuse da ide na stranačke mitinge SNS i koalicije. Bojim se da će javne uprave i službenici da ne budu na svojim radnim mestima u radno vreme kada su mitinzi SNS, kao što se to dešavalo. Ja uvek dajem primer moga grada Pančeva, gde kada su mitinzi u kampanji u 12.00 sati javna uprava više ne radi, jer su svi od načelnika pa nadalje dužni da ulaze u autobuse naših javnih prevoznika i da obilaze mitinge vladajuće koalicije. Tome služi ova, nazovi, reforma javne uprave i tome služi da se u tome usavršavaju budući zaposleni u javnoj upravi.

Nemojte vi da brinete za stručna znanja onih koji imaju dobrano iskustvo, iskoristite ih na najbolji mogući način, a depolitizaciju treba da krenete počev vi od vašeg ministarstva i cele Vlade i da uspostavite konkurse za sve, pa tako i polaganje državnog stručnog ispita za ministre i članove Vlade, jer vaša prethodnica koja je trenutno i predsednica Vlade Republike Srbije još uvek nije naučila šta znači podela vlasti. Da je polagala državni i stručni ispit, sigurno bi znala. Znala bi malo više o Ustavu, o radnom pravu, o podeli vlasti, a ne da javno objavljuje informacije da Vlada donosi zakone. Tako da vi treba da poradite malo od sebe i da, ako već uspostavljate ovu akademiju, vi budete prvi polaznici ove akademije, a ne profesionalci koji nose to breme ili da ovo bude protežirani način da dalje unapređujete putnike po autobusima na mitinge SNS. Hvala.

Zahvaljujem.

Amandman je vrlo jasan u svojoj nameri da se stavovi i vrednosti zaposlenih koji o njima treba da uče na osnovu ovih obuka izbrišu. Ako ste toliko temeljno čitali zakon i amandmane o kojima odlučujete i izjašnjavate se o njima onda biste i to pročitali.

S druge strane, potpuno razumem da je vama neprijatno, nezgodno i da ne znate kako da se pred javnošću Srbije opravdate nad uzurpacijom javne uprave i potpuno je tačno sve što sam rekla. Cela Srbija zna da je javna uprava glavna mašinerija za zloupotrebu vlasti Vučića i SNS, tako što upreže kompletnu javnu upravu, sve državne službenike da rade kampanje. Nije to nikakva tajna, toliko je miliona svedoka u celoj Srbiji koliko ima i stanovnika. A svi bi oni bili i ljubazniji i profesionalniji i bolji da ih vladajuća koalicija ne ucenjuje za radna mesta, da im ne preti, da neki nemaju ugroženu čak i slobodu kretanja zbog takvog ponašanja, odnosno zbog ne pristajanja da postanu članovi SNS ili vladajuće koalicije.

Vi možete da pričate ovde šta god hoćete i mene da vređate, to je naprosto tačno i to svi znaju, kao što svi znaju da u vreme kampanje javna uprava u opštinama i gradovima je prazna veće od ranih pre podnevnih sati kada se svi uprežu, autobusi idu širom Srbije da kliču vođi.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 107. odnosno dostojanstvo Narodne skupštine time što ste dozvolili da se maliciozno, narušavajući moje dostojanstvo kao narodne poslanice govori, odnosno prethodna govornica predstavlja mene u nekom amaterskom ili neradnom smislu.

Ako nekom treba spočitavati da ne radi svoj posao, da ne učestvuje konstruktivno u raspravi, bilo da se politički to nekome dopada ili ne, to svakako nisam ja. Šta više? Mislim da su i kolege iz pozicione većine toga svesni i to naprosto treba priznati bez obzira, kažem, na naše političke strelice, opravdano naravno, jer smo na različitim suprotnim polovima i da to uopšte nije upitno. Apsolutno opravdano sam govorila na ovaj način i dozvolite da objasnim samo zbog čega, ne ulazeći u repliku. Dakle, zato što je član o kome ja govorim i na koji imam amandman se zove – pojam javne uprave i pojam stručnog usavršavanja.

Ne ulazim u repliku. Ne, ulazim, ja sam samo pročitala o čemu pričamo.

Evo, upravo vam to govorim, zato što treba da pratite tok sednice i da znate da pričamo o pojmu javne uprave i o pojmu stručnog usavršavanja i da kada ja govorim o tome koje je moje viđenje javne uprave i kakav je pojam trebalo da ponese ili ne, ne može mi se spočitavati, a vi niste na to reagovali, da ne pišem amandmane, da ne učestvujem u raspravi, da mi je cilj da miniram i opstruišem rad ove Skupštine.
Tako da vas samo molim da uzmete u zaštitu ako već uzimate pozicione poslanike, jednako i opozicione poslanike, jer to što vi sedite malo višlje, ne znači da sedite na tronu.

Zahvaljujem.

U članu 3. se statusni položaj Nacionalne akademije za javnu upravu definiše tako da je ona centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, a potom i da se ona obrazuje kao posebna organizacija, i da nadzor nad radom Nacionalne akademije vrši ministarstvo.

Ni sa čim se od toga ne slažem, kao i moje kolege iz Kluba samostalnih poslanika. Obrazložiću, naravno, odmah zašto. Zato što vi definišete Nacionalnu akademiju kao centralnu instituciju. Potpuno razumem da vi želite da je podignete na pijedestal ili na nivo institucije, što je vrlo ne opravdano.

Mi smo, malopre, čuli od jedne koleginice iz poslaničke grupe većine, da se ovde vrše edukacije. Dakle, ne znam zašto bi ste podizali na nivo institucije, a kao što sam, takođe rekla, možete univerzitet da napravite, to vam neće pomoći da od partokratije spasite ono što ste zakovali i mi smatramo da ona treba da se, eventualno ako treba da postoji, da bude centralni organ ili organizacija, nikako institucija. Nemojte je kititi perjem koje joj ne priliči.

Drugo, ovde navodite da nadzor nad radom Nacionalne akademije vrši ministarstvo. Zašto vrši ministarstvo, ako se ovim aktom uspostavlja Nacionalan akademija, odnosno konstituiše Narodna skupština ovim zakonom, onda Nacionalna akademija, po jednostavnoj logici stvari treba da bude odgovorna Narodnoj skupštini, ili u najmanju ruku Resornom odboru, ako već neće Izveštaj o radu, da podnosi pred poslanicima, što je, takođe, već pojavna stvar, jer Vlada stalno izbegava da se pojavi pred poslanicima onog poslednjeg četvrtka u mesecu, ali ako mi kao narodni poslanici, ova Skupština i jeste osnivač ovim zakonom Nacionalne akademije, onda mi treba da vršimo nadzor nad njenim radom, odnosno nama da polaže račun, a ne posle, ministarstvo kao izvršni organ da nadzire i da sve ostane opet u senci partokratije i zloupotrebe, naravno što, konačno odlikuje ovu vlast.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ovom članu koji definiše delokrug rada Nacionalne akademije za javnu upravu, takođe, kao i mojoj koleginici Stamenković, izuzetno smeta, i ne samo u ovom članu, nego u još nekoliko navrata, ubacivanje ovih termina „kouč“ i „koučing“, bez obzira što smo mi čuli od ministra u uvodnom izlaganju jednu simpatičnu priču o uvreženosti ovog termina i postanku praktično još od 15. veka u nekom malom mađarskom selu, priču u koju čak ni on sam ne veruje, jer se neskriveno smeškao sve vreme dok je to čitao, ali je okej, napunilo stenografske beleške za neko vreme.

Ja smatram, iz dodatnih razloga, zašto je ovo neprimereno. Najpre, mi smo protekle nedelje imali izuzetno aktivnu raspravu od dva obrazovna zakona i satima je bila rasprava na mom amandmanu, koji je tražio da srpsko latiničko pismo bude prepoznato u ovim zakonima, koji se inače odnose na upotrebu srpskog jezika u javnoj upravi.

Bila sam optužena od kolege Srbislava Filipovića ovde pred svima za genocidne namere, za mržnju protiv srpskog naroda i srpske države, zato što srpsko latiničko pismo želim da vidim jednako u javnoj upotrebi.

Mi ovde imamo pitanje službene upotrebe, gde nesrpske reči vi potpuno jednako tretirate, prepoznajete bez ikakvih opaski pozicione većine da je to protiv srpskog naroda i protiv srpske države, i to ne u javnoj upotrebi, nego u službenoj upotrebi, što je još gore, zato što se radi o zakonu i proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Smatramo da ovi termini treba da se brišu, kao što smatramo da poslednji stav treba da se briše za ovaj organ, koji treba da osnuje Narodna skupština, a kome vi dodeljujete mogućnost da obavlja komercijalne usluge, što je potpuno nedopustivo za ovu Nacionalnu akademiju. Nemojte legitimisati ovim poslednjim stavom način da se projekti, zvanični, ali i oni nezvanični, partijski projekti, kroz komercijalne sadržaje svedu na ono što bismo zvali sutra pranje para.

Ovde se opet vrtimo u krug, odnosno oko navođenja „kouča“ i „koučinga“ u službenu upotrebu srpskog jezika, što svakako podrazumeva ovaj akt, odnosno Predlog zakona koji će po svoj prilici postati i zakon u skoroj budućnosti.

Mi smatramo iz Kluba samostalnih poslanika da to nije primeren način da se jedno zakonsko štivo navodi i predlažemo da se briše, jer brisanje ovog termina apsolutno ne oštećuje sadržaj i nameru ovog stava, odnosno tačke u zakonu, ali doprinosi tome, na čemu insistira vladajuća većina.

Bilo bi lepo da se ovo prihvati, da se neguje srpski jezik i da se u skladu sa tim i sa prošlonedeljnom raspravom kada smo, ponavljam, mi bili optuženi za mržnju prema srpskom narodu, ovde prisutni Srbislav Filipović je mene optuživao da mrzim srpski narod i državu i da imam genocidne namere zato što sam predlagala da se u javnu upotrebu, u obrazovne zakone, prepozna srpsko latiničko pismo kao jednako srpskom ćiriličkom pismu i to se nije dogodilo. Pri tom se, naravno, postavlja pitanje i šta će ti „kouči“ raditi? Mi od početka današnje rasprave nismo čuli ministra Ružića da je išta rekao povodom bilo kog amandmana i ja bih volela da nam on to precizira.

Čak i ako se smatra da je ovo jedan od instrumenata, ova nacionalna akademija, za dodatna sredstva, s obzirom da vidimo i komercijalne usluge, naročito od Evropske unije, odnosno Evropske komisije, da će moći da dobije, ja ću samo zamoliti gospodina Ružića da nam prenese, na primer, utiske Đorđa Staničića i Stalne konferencije gradova i opština – koliko predstavnike Evropske komisije boli glava i diže im se kosa na glavi zbog toga što do dan danas ne postoje precizni podaci koliko je novca utrošeno u reformu državne uprave i da se nikada nije došlo do tačnog podatka koliko je sredstava u Republiku Srbiju uloženo u ono što vi sada nama predstavljate kao reformu, kao novi početak, kao nešto što treba da bude prekretnica i kvalitativno unapređenje državnih službenika u daljem radu? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 107. Poslovnika time što niste prethodnog kolegu upozorili da ne zastrašuje i u Domu Narodne skupštine građane Republike Srbije u odnosu na njihovu partijsku i političku pripadnost.

U trenutku kada je kolega Jovanović počeo da govori o primeru pozitivnom, po njegovom viđenju, grada Užica i kako su tamo ostali zaposleni čak i oni državni službenici koji su pripadnici DS, on je poslao preteću poruku svim našim sugrađanima da se vodi evidencija po jedinicama lokalne samouprave – ko je u kojoj partijskoj organizaciji. To ne sme da se radi, naročito da se ta poruka šalje sa govornice Narodne skupštine. Mi znamo da se to radi, ali nemojte takve poruke bez da trepnete šaljete iz ovog visokog doma. I da još građani treba da budu zahvalni što ih niko nije dirao i da dajete primer Užica, da su ostali u radnom odnosu čak i ako su pripadnici neke druge političke organizacije.

Molim vas, predsedavajući, da skrenete pažnju kolegama da se tako ne smeju ponašati u Narodnoj skupštini jer ja to doživljavam, kao i građani koji su me ovde birali, kao preteće poruke. Hvala.