Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje ovlašćenom predstavniku Vlade, koji danas treba da brani ova četiri zakona. Ja zaista cenim gospođu Grubješić, međutim, ne znam kakve veze ona kao ministar evropskih integracija ima sa Predlogom zakona o izmenama Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova, veledrogerijama, Predlogom zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine? Pa, vi niste ministar za srpsko-kineske odnose, nego za evropske integracije. Kakve veze vaše ministarstvo ima sa kreditom za pomoć malim i srednjim preduzećima ili sa Zakonom o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije"?
Danas ste došli da oćutite. Pretpostavljam da ste vi na neki način žrtva, da ste dobili zadatak da dođete u Skupštinu, da pričate, odnosno oćutite o temi o kojoj nemate baš nikakvih bliskih dodira zato što oni koji su odgovorni za stanje u putnoj privredi i stanje u toj oblasti, za koje je odgovorna Vlada, danas nisu tu. Dakle, tu nema danas ni gospodina Mrkonjića, ni gospodina Ilića. Naravno, ovde ne sedi ni direktor "Puteva Srbije". Vi ste tu zato što ste vi verovatno danas jedini u Beogradu. Gospodina Dačića i da ne pominjemo. Njega nije bilo ni juče, kada je bilo govora o rebalansu budžeta Republike Srbije. Po svemu sudeći je da postoje neki mnogo važniji poslovi u ovoj Srbiji i mnogo važniji putevi od puteva u Republici Srbiji i stanja u Republici Srbiji.
Gospođo Grubješić, imam puno pitanja za vas. Ne očekujem da ću dobiti odgovor od vas. Nadam se da ćete ih preneti nadležnim ministrima. Mislim da vi
makar znate, pošto putujete, pretpostavljam, mimo Evrope i po Srbiji, da znate u kakvom su stanju naši putevi. Putevi su kao u tursko vreme iz one epske pesme "More, Marko, ne ori drumove". Naši putevi su uzorani, zarasli, puni rupa i upravo suprotni licu EU u koju bi vi trebali da nas dovedete.
Javnim preduzećem "Putevi Srbije" upravlja čovek koji nije dorastao za to, koji je sklon aferama, koji nije preduzeo ništa da Javno preduzeće "Putevi Srbije" u prethodnih sedam ili šest godina, koliko vodi to preduzeće, posluje pozitivno, niti da ostvari svoju osnovnu funkciju, da održava puteve u Republici Srbiji, autoputeve, regionalne puteve.
Ispred sebe imam izveštaj Javnog preduzeća "Putevi Srbije" za 2012. godinu, iz koga se vidi da su ostvareni prihodi u iznosu od 51,41% od naplaćenih putarina, 10% prihoda je od akciza na promet derivata nafte, 30,54% je na osnovu naknade za upotrebu vozila inostranih registracija i ostali deo otpada na donacije države. Ukupni prihodi su 14.762.000.000 dinara. To nije mala cifra, niti građani Srbije izdvajaju male iznose za održavanje puteva u Srbiji.
Sticajem okolnosti jutros sam predao zahtev za registraciju vozila i platio taksu za registraciju vozila. Ta taksa iznosi 8.554 dinara za vozilo staro 12 godina i ispod 1700 kubika.
U Republici Srbiji, prema nekim statističkim podacima, ima oko dva miliona vozila. Ima oko 1.640.000 putničkih vozila. Dakle, svaki četvrti građanin Srbije ima putničko vozilo po toj statistici. Istina, neki imaju po dva ili tri, a neki nemaju ni jedno. To je ono kao sa sarmom. Ima oko 200.000 teretnih vozila, 170.000 priključnih vozila i 320.000 traktora. Njihov broj se smanjuje. Ako ostane ovaj ministar poljoprivrede, bojim se da će ovaj broj biti prepolovljen u nekom narednom periodu. U svakom slučaju, prek dva miliona registrovanih vozila. Svaki vlasnik ovog vozila plaća godišnje najmanje iznos koji sam ja jutros platio. Treba imati u vidu da vlasnici teretnih vozila plaćaju gotovo 1000 evra za registraciju vozila i sve to ide u stavku održavanje puteva, odnosno zaštitu životne sredine. Gde te pare završe, to niko ne zna u ovom objedinjenom budžetu koji je napravio Mlađan Dinkić, Aelsandar Vučić i Dačić.
U svakom slučaju, građanima Srbije i danas će Vlada opet gurnuti ruku u džep i uzeti po osnovu javnog duga 1.346.775.310 dinara kao preuzimanje obaveza "Puteva Srbije" i pretvaranje tih obaveza u javni dug. Ovo je najbolji primer kako ova Vlada raspolaže sa sredstvima građana Srbije, kako ova Vlada poštuje činjenicu da je dobila poverenje od građana Srbije da smanjuje troškove, a ona ih povećava i dodatno zadužuje državu.
Kako postojeći direktor, gospodin Drobnjak, vodi ovo javno preduzeće pokazuje činjenica da na godišnjem nivou samo na bazi neplaćenih putarina, izbegavanja plaćanja putarine, javno preduzeće "Putevi Srbije" izgubi 1.746.000 evra. Po pozicijama, to su: divlji izlazi, zamena kartica, bežanje sa naplatne stanice. Kako izgleda, recimo, činjenica zamena kartice? Nju ću opisati. Kaže, vozač iz Beograda krene autoputem ka Nišu, siđe sa autoputa na primer kod Malog Požarevca i tu plati najmanji iznos putarine. Zatim se tu okrene i opet uđe na autoput sa karticom tog mesta. Vozač koji je krenuo iz Niša izađe kod Aleksinačke banje, plati malu putarinu, okrene se i uđe na autoput sa karticom Aleksinačke banje. Ova dva vozača se nađu na pola puta i zamene karticu. Sada vozač koji vozi autoputem od Niša ima karticu Malog Požarevca i plaća putarinu svega 200 do 300 dinara, a isto radi i vozač iz Beograda.
Ovo govori o Srbiji danas. Ovo bi možda bilo smešno, gospođo Grubješić, da na ovaj način "Putevi Srbije" ne izgube godišnje milion i 746 miliona evra i da te pare neće nadoknaditi građani Srbije. Poslanici koji sede ovde i građani koji sede kući i gledaju ovaj TV prenos se verovatno sada krste. Na taj način upravlja "Putevima Srbije" gospodin Drobnjak, isti onaj čovek koji je rekao kada su mladi životi izgubljeni na autoputu kod Novog Sada – i ćorav bi video stubove na putu, isti onaj čovek koji gleda autoput od Novog Sada prema Beogradu zarastao u korov, što nije bilo od kada ja prolazim tim autoputem.
Sve to vi danas treba da opravdate ovde na Skupštini Republike Srbije i da kažete građanima, odnosno poslanicima SNS, SPS, gle, danas nema tu ni budućeg ministra, iako nema ni sadašnjeg ministra u klupama, da ih ubedite da glasaju za ovaj zakon.
Imate još jednu ulogu, a to je da objasnite poslanicima Predlog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih usluga prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranja tih obaveza u javni dug. Međutim, vi ste isti zakon podneli ovoj Skupštini krajem prošle godine i iznos tog javnog duga je tada bio 13 milijardi.
Šta se sada u međuvremenu desilo? Pokazala se sav vaš voluntarizam i neznanje, jer ste vi verovatno verovali nekome na reč, ne mislim lično vi, nego oni koji vode finansije u vašoj Vladi, da je obaveza države prema veledrogerijama 13 milijardi dinara, a ispostavilo se da je ona manje od pet milijardi dinara, odnosno četiri milijarde i 908 miliona dinara.
Šta se desilo u međuvremenu sa tih osam milijardi dinara, ako dobro računam? Kako se taj dug u međuvremenu smanjio? Upravo tako što ta obaveza ni tada nije bila 13 milijardi dinara, već je neko, ne znam iz kog razloga, upisao tu sumu da bi eventualno ostatak sredstava bio prenamenjen za neke druge pozicije. Ali, u stvari, od vas tražim odgovor kakav je razlog da se u međuvremenu ispostavilo da je mnogo manja cifra, jer u ovom obrazloženju to ne piše.
Na kraju, gospođo Grubješić, uvaženi poslanici, smatram da ovi zakoni koji su danas došli u Skupštinu, uzimajući ovaj rebalans budžeta koji ste danas izglasali, kojim ste pokazali da ne znate, odnosno ne uspevate voditi državu i da je sve ono što ste radili kada ste usvajali budžet bilo puko nagađanje ljudi koji ne znaju šta
hoće, osim da vladaju Srbijom, kojima ekonomija uopšte nije na prvom mestu, na prvom mestu su im fotelje, na prvom mestu su im stranačka zapošljavanja, stranačka postavljenja, borba za funkcije, politizacija umesto depolitizacije, politizacija, odnosno uništavanje nezavisnih institucija umesto poštovanja nezavisnih institucija i sve ono što ste obećali građanima Srbije i što ste u pristupnom govoru, da tako kažem, prvog ministra, odnosno predsednika Vlade obećali građanima Srbije kada ste došli na vlast.
Nažalost, od toga nema ništa. Nažalost i građana Srbije, pokazalo se da je ovo trula koalicija, da ona neće izdržati ni 2012. godinu, da ćete vi sada verovatno napraviti još jednu obmanu, neku rekonstrukciju koja će biti plod čistog političkog mešetarenja i da tu neće biti nikakvih kvalitetnih promena i da ćemo mi ući u 2013. godinu sa rupama na putevima, sa rupama u budžetu, sa rupama u džepovima građana. Nažalost, tako nećemo biti dobar partner ni EU, gospođo Grubješić, niti sami sebi. Hvala.