Ne mogu da govorim zato što poslanici dovikuju.

Vi ste jako ljubazni, uz smešak.

Vi ste ovde predsedavajući i taj smešak koji upućujete vašim stranačkim kolegama odobrava taj način…

Ja to nisam rekao.

Vi ste vrlo retko nasmejani.

Da li vi smatrate da je ovo Narodna skupština?
Dakle, ovim amandmanom na član, u svetlu ovog dešavanja, možda jasnije znači šta je naša poslanička grupa htela. Htela je da dodatno pojasni šta znači dobra poslovna reputacija, jer znamo šta za vas znači dobra poslovna reputacija i koga sve postavljate na rukovodeća mesta.
Ovde se ne radi o institucijama koje su od javnog značaja, ali se radi o institucijama koje raspolažu sredstvima građana. Nije svejedno da li će neko bez završenog fakulteta, mi čak ne tražimo da to bude državni fakultet. Mi omogućavamo da to bude i privatni fakultet. Ne tražimo da bude master na državnom fakultetu. To mogu biti masteri i sa privatnih fakulteta, sticani i nedeljom i državnim praznicima. To mogu biti i doktorati sticani na tim istim fakultetima, ali tražimo da bude jasno precizirano da se za mesto u upravi osiguravajućih organizacija nađu ljudi koji imaju završeni fakultet i koji imaju određeno iskustvo u toj struci.

Poštovana predsednice, uvažena vicegovernerko, ovde nema trenutno guvernerke Jorgovanke Tabaković sa kojom smo u načelnoj raspravi imali veoma puno razmena različitih argumenata povodom ovog člana. Naime, tiče se činjenice da u ovom članu 82. nedostaju bitni elementi i ovo je drugi bitan nedostatak ovog zakona. Naime, o čemu se radi?

U članu 82. su nabrojani elementi koji ugovor o osiguranju treba da sadrži, a nigde nema pozivanja na to da sastavni elementi ugovora mogu biti opšti uslovi, a opšti uslovi, to sam prošli put pokazao i gospođi Jorgovanki Tabaković, izgledaju ovako. To je 10 stranica sitno kucanog teksta, a ti opšti uslovi, to studenti dobro znaju, a i pravnici koji se razumeju u privredno pravo, jesu sastavni element, bilo kog ugovora. Dakle, pored zakona, izvor prava u ovom slučaju za ugovor o osiguranju jeste i sam ugovor i opšti uslovi poslovanja.

Do čega to dovodi, poštovana viceguvernerko? To dovodi do činjenice da će osiguranici zaključiti ugovor o osiguranju, ali neće biti upoznati sa opštim uslovima poslovanja koji jesu sastavni element, odnosno jesu obavezujuće odredbe i za osiguravajuću organizaciju i za osiguranika.

Oni će možda videti na nekom sajtu te opšte uslove, možda će im neka savesna osiguravajuća organizacija i uručiti te opšte uslove poslovanja, međutim nema zakonske obaveze za osiguravajuću organizaciju, koja je morala da proistekne iz zakona, da napomene u ugovoru da su opšti uslovi sastavni element ugovora i da te opšte uslove prema ugovoru je dužna da uruči ugovornoj strani.

Ovako ćemo, kao i dosad, imati činjenicu da osiguranik zaključi ugovor i da ga posle, kada dođe do realizacije rizika, odnosno do nastanka rizika, sačeka opasnost da on možda tek sada sazna za opšte uslove koji su možda na njegovu štetu. To je naročito važno za nove rizike koji nastaju i sa kojima su nedovoljno upoznati osiguranici. Smatram da je u tom smislu ovaj amandman koji su podnela gospoda iz Nove stranke sasvim primeren.

Mogu da kažem, mi smo podneli više amandmana, da ja nisam pažljivo pogledao ovaj član i da sam smatrao da u njemu stoji da su sastavni elementi obavezni elementi ugovora i opšti uslovi, odnosno pozivanje na njih i zbog toga smatram da je odbor ili ministar trebao da prihvati ili amandman odbora koji će biti naknadno napravljen.

Smatram da se ovim čini šteta osiguranicima koji mogu biti zloupotrebljeni usred odredaba koje sadrže opšti uslovi, a sa kojima korisnici nisu upoznati.

Vi znate dobro, gospođo viceguvernerko, da je to slična situacija i kod bankarskih usluga gde banka zaključi ugovor sa klijentom, gde klijent tek kasnije sazna da u opštim uslovima piše ono što ne piše u ugovoru, a to stvara za njega obavezu po poslovniku drugih ustanova gde su monopolske organizacije na drugoj strani, koje mimo ugovora sačinjavaju opšte uslove i na taj način dovode drugu ugovornu stranu u nepovoljan položaj.

Neki drugi zakoni koji su se donosili sa sličnom problematikom uključili su to u svoje norme. Ovo ili slučajno ili namerno zaposlenici, odnosno oni koji su radili na ovom zakonu nisu učinili i mislim da je to veliki nedostatak zakona.

Predsedavajući, nadovezujem se na ono što je viceguvernerka rekla.

Gospođo viceguvernerka, nije to tako. Dakle, postoje tri izvora prava koji su bitni za drugu ugovornu stranu osiguranika. To je zakon, to je ugovor i to su opšti uslovi poslovanja. Dakle, zakon, ugovor i opšti uslovi poslovanja. Nikakvo obaveštenje nije izvor prava ni po našem pozitivnom pravu, ni po teoriji prava.

Dakle, opšti uslov je sastavni deo ugovora i on kao takav treba biti predstavljen drugoj ugovornoj strani, a nikakvo obaveštenje koje je ovako dato i koje je vrlo neprecizno nije davanje značaja opštim uslovima kao sastavnom elementu ugovora osiguranja koji su kod ugovora u osiguranju najbitniji, jer u opštim uslovima se razrađuje i rizik i premija i svi drugi uslovi, nastanak osiguranog slučaja i sve ostalo. Tu može biti mnogo detalja koji ne mogu da se sažmu u reč obaveštenje i sem toga, to nije pravni izraz, obaveštenje, kada su u pitanju izvori prava. Da li ste vi čuli za obaveštenje kao izvor prava? Ne. Postoje zakoni, podzakonski akti, opšti uslovi i ugovori. Dakle, to nije dovoljno, gospođo Dragutinović.

Samo jedna dopuna za viceguvernerku. Čak i ovaj deo koji ste citirali se ne odnosi na sadržinu ugovora. Govorim o članu 83. On se odnosi na promene okolnosti koje se dese posle zaključenja ugovora. Imate podnaslov – Informacija za ugovarača osiguranja za vreme važenja ugovora o osiguranju. Dakle, ne radi se elementima ugovora, nego radi se o okolnostima koje se dese posle zaključenja ugovora i šta je osiguravajuća organizacija dužna tim povodom da učini, tako da tim pre važi ono što sam rekao za sadržaj ugovora.

Ovo je u stvari replika na ono što je rekla, ali koristiću vreme poslaničke grupe. Poštovana viceguvernerko, ovo je prvi smislen odgovor koji sam na ovu temu dobio. Tačno je, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da su opšti uslovi sastavni deo ugovora. To je tačno i to nije sporno, ali je veoma važno da u pojedinačnom zakonu, koji se odnosi na tu materiju, to stoji i da ti opšti uslovi budu predati ugovornoj strani. Dozvolite, ne znaju ugovorne strane, baš svaka ugovorna strana, Zakon o obligacionim odnosima i baš zbog toga posebni zakoni propisuju obavezu onog ko je u monopolskom položaju da preda te opšte uslove poslovanja drugoj ugovornoj strani. Ne samo to, nego propisuje i font slova koji moraju biti opšti uslovi.

To znate da se odnosi na Zakon o potrošačima i Zakon o turizmu, gde je propisan font slova, da bi ta ugovorna strana to mogla da pročita, a ne samo da vidi.

Predsedavajući, neću vam otežavati vođenje ove sednice. Reklamiram čl. 27. i 107, zbog ove rasprave koja se sada vodi, a koja nije primerena Narodnoj skupštini, a i zbog uzroka koji su doveli do ovoga.

Naime, desilo se danas, prvi put u istoriji parlamenta, ako neko može da me isprave, voleo bih da mi to kaže, da ćemo mi završiti sednicu danas, a da nećemo raspraviti ni ¼ amandmana i da će ostati ¾ amandmane ne raspravljeno. Zbog čega? Zbog toga što je Vlada po hitnom postupku objedinila pet zakona i zbog toga onemogućila poslanicima da obrazlažu svoje amandmane.

Sada smo svi pomalo nervozni zato što neki poslanici koji su podneli svoje amandmane i želeli bi da ih obrazlože nisu mogli danas ni da ručaju, ni da doručkuju, a neće stići da ih obrazlože i pored toga trpe vređanje.

Mislim da je odgovornost u danu kada je donošena odluka o objedinjavanju rasprave trebalo voditi računa da je u pitanju pet zakona, pet obimnih zakona sa preko hiljadu stranica teksta, ne samo zakona, nego i obrazloženja i ostalog, trebalo je voditi računa da ćemo doći u situaciju da nećemo moći čak ni ¼ amandmana da obrazložimo i da će doći do ovakve situacije.

Poštovani predsedavajući, uvažena viceguvernerko, imajući u vidu da smo mi negde na jednoj polovini Zakona o osiguranju, da predlagači ovih…

Povređen je član 27. vezano za član 87.

Smatram da je predsedavajuća pre vas, ili vi trebali da imate u vidu da predlagači amandmana, većeg broja amandmana nisu imali mogućnost da na kvalitetan način izlažu dalje amandmane zbog vremena, jer traje već deset sati neprekidan rad. Zbog toga smatram da bi bilo korisno da odložite ovu raspravu, da je nastavimo sutra kako bi i poslanici i viceguvernerka i građani koji slušaju ovu raspravu mogli na kvalitetan način to da rade, jer u suprotnom smatram da ćemo doći u poziciju da donosimo zakon na način koji ne odgovara dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, danas nije bilo nijedne pauze, niko se nije žalio, naravno poslanici su neki mogli da izađu koji nisu predlagači amandmana oni koji su predlagači nisu mogli da izađu. Zbog toga smatram da je kvalitet rasprave narušen i da ugrožavamo osnovno, esencijalnoj postavci, a to je da u nekoj normalnoj atmosferi donosimo zakone. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ne radi se o meni i mojoj poslaničkoj grupi, nego o svim poslanicima. Ja sam u tom smislu intervenisao.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, uvažena guvernerko, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući vi ste bili prilično liberalni u današnjem popodnevnom delu sednice. Ja se neću nastavljati na to, ali da sam ušao u salu tek malopre shvatio bih da smo doneli budžet, da je sve u redu u ovoj zemlji i da sada u jednoj opuštenoj atmosferi biramo mistera među poslanicima. Ja neću da nastavljam na tu temu, smatram da se radi o veoma ozbiljnoj raspravi, o veoma ozbiljnim tačkama dnevnog reda.
Guvernerka nam je po hitnom postupku dostavila pet zakona. To je hrpa papira od preko 1.000 stranica. Nije bilo javnog slušanja, javne rasprave u kojoj su mogli da učestvuju poslanici. Odbori su praktično jutros raspravljali o ovom setu zakona i vi ste gospođo guvernerko doprineli podržavajući na taj način praksu Vlade da gotovo u stoprocentnom delu zakoni ulaze po hitnom postupku. Do danas je taj procenat bio 97% zakona po hitnom postupku. Vi ste doprineli sa ovim setom da se to približi tom procentu od 100%, i smatram, imajući u vidu vašu dugogodišnju poslaničku karijeru koju ste kako kažete prolazili razne vlade, da niste trebali da sebi dozvolite da se ponašate takođe na jedan vrlo neodgovoran način.
Prema vama neću biti ni malo blag danas iako neću izlaziti iz teme, pre svega iz razloga, ali ću imati razumevanja, imajući u vidu ono na čega ste nam se malopre požalili da vas partijski drugovi ovih dana razvlače po žutoj štampi i ja se neću tome pridruživati, i zbog toga ću biti tolerantniji i govoriću samo o zakonima.
Naime, poslali ste nam u proceduru Zakon o osiguranju. Rekli ste da ste našli veoma loše stanje u Narodnoj banci i da ste našli još gori Zakon o osiguranju. Pa, ni u jednoj reči, gospođo Tabaković, niste rekli u čemu je razlika između vašeg Predloga zakona i onog kojeg ste zatekli. Niste ni mogli, jer nema suštinskih razlika. Zašto ih nema? Zato što je i jedan i drugi zakon rađen po modelu evropskog zakonodavstva i direktiva u toj oblasti s jedne strane i s druge strane, tačno je da je u te dve, tri godine došlo do nekih promena o kojima ste i sami govorili u ovoj oblasti. Ali, nažalost obični građani, na koje ste vi danas često pozivali, neće imati neke posebne koristi od ovog zakona, ni od ostalih. Zašto? Zato što vi gledate da bude u skladu sa direktivama EU, ne gledajući kako će se to reflektovati na građane Srbije koji su vam dali poverenje, postali poslanik posle toga i guvernerka. Ja bih vas molio predsedavajući, ako je moguće ako je izbor za mis završen da mi dozvole da govorim.
Dakle, da li će ovim zakonom biti rešeno…
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)