Hvala, gospodine predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Stav 2. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Gospodin Martinović se meni lično obraćao.
Da vam kažem, mi ovaj zakon ne možemo da podržimo zato što je to ad hok rešenje. Ako ste hteli sistemski i celovito da rešite Zakon o finansiranju lokalne samouprave, dajte donesite set zakona koji će ovo regulisati. Nemojte da dovodite u situaciju pojedine … (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedniče, član 17. stav 1. kaže da se naknada za rad članovima komisije i raznoraznih privremenih ili stalnih radnih tela u 2014. godini neće povećavati. Dok se već stavom 2. ovog člana kaže da će državni organi i javna preduzeća svakako dati svoje sugestije da li ova radna tela i da li ove komisije treba da postoje i kolika njihova naknada treba da bude. U stavu 3. kažete da će nadležni organi biti u obavezi da do 30. juna 2014. godine donesu zakon o visini naknada za sve ove komisije, radna tela i kriterijume na osnovu kojih će se određivati njihova naknada.
Demokratska stranka Srbije je amandmanom predvidela, odnosno predložila da se stav 2. ovog člana briše, jer ako će nadležni organi doneti zakon na osnovu koga će se odrediti ove naknade i kriterijumi za te naknade, onda je nepotrebno da ovaj stav 2. stoji. Međutim, vi kažete da je bitno da ovaj član ostane, jer oni zajedno čine celinu.
Međutim, mi se sada pitamo i sami znamo da je veliki novac odliva ovim radnim telima, komisijama, raznoraznim, ima ih na stotine od republičkog do lokalnog nivoa, i svakako se mi zalažemo da ovaj zakon bude što pre donet, možda i pre 30. juna 2014. godine, da bismo što više uštedeli po tim stavkama. Znate šta, ja prvo pitam Vladu da li se pre svega ovo odnosi pored ovih radnih tela i komisija i na nadzorne i upravne odbore? Da li je Vlada po zakonu ukinula upravne odbore koji znamo kakve obaveze imaju i kada su postavljenja direktora i javnih preduzeća u pitanju? Da li je Vlada raspisala konkurs za direktore javnih preduzeća? Da li su upravni odbori, na neki način, odigrali svoju ulogu u tom smislu? Ako nije, ko je tu odgovoran, ako toga nema?
Na kraju krajeva, da li će se prema javnim preduzećima preduzeti neke mere u slučaju da sve ovo ne ispune? Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dobro je što ste ovim članom 41. obavezali direktne budžetske korisnike da vama Ministarstvu finansija jednom mesečno dostavljaju izveštaje o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz inostranih kredita i zajmova, ali nije dobro što niste obavezali i direktne budžetske korisnike da iste te izveštaje dostavljaju i resornom skupštinskom odboru, Odboru za finansije pa samim tim i Skupštini.
Raspravljali smo prekjuče o jednom amandmanu koji je DSS podnela na član 2, gde smo takođe tražili da se ovim amandmanom podvuče kontrolna uloga Narodne skupštine.
Gospodine ministre, i tada sam rekla da vam dajemo blanko dozvolu sa cifrom sa kojom ćete se zadužiti kod inostranih kreditora. Posle godinu dana vi nama dolazite sa novom cifrom sa kojom ćemo se zadužiti da bismo vratili kredite inostranim kreditorima iz prethodne godine. Ne znamo pod kojim ćete se kamatama i stopama zaduživati i koliko će se kamata plaćati, a vidimo da se ona penje preko milijardu evra samo u ovom budžetu. Zato insistiramo, i ne znamo zašto je toliko teško da se prihvati amandman DSS, da izveštaje koje vi kao ministar finansija dobijate dobijemo i mi, narodni poslanici, preko resornog odbora, a samim tim i da dođe u Skupštinu. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, po rečima gospodina Lazara Krstića, ministra finansija, ovaj budžet bi trebalo da bude budžet koji bi trebalo na rashodne strane da ima što manje troškova, ne bismo li imali i što manji budžetski deficit.
Međutim, mi smo, pokušavajući da nađemo ta mesta ili te stavke koje su prilično smanjene u odnosu na prethodne budžete ili na rebalans budžeta, na rashodnoj strani, mogli da dođemo do jedne stavke koja je nekako najzgodnija, kada pričamo o štednji i o smanjenju troškova, a to je stavka rashoda za korišćenje usluga i za nabavku određenih roba.
U Predlogu ovog budžeta ta cifra iznosi 96.144.506.000 dinara. To su troškovi telefona, troškovi zakupa imovine i poslovnog prostora, a verujem da i vi znate da mnoge naše agencija i javna preduzeća daju stotine hiljada eura za mesečne, odnosno godišnje zakupe poslovnog prostora, a pored toga imamo državni prostor gde mogu da budu smeštene. To su troškovi putovanja, troškovi reprezentacije, finansiranje raznih komisija, kancelarijski materijal, benzin itd.
Naravno da je većina ovih troškova povećana srazmerno povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru, koji u prethodnim godinama, to smo imali prilike da čujemo ovde već danima, od kad raspravljamo o budžetu, povećana, s obzirom da se povećao i broj zaposlenih u javnom sektoru. Pošto je tu najviše i najrealnije, a svi znamo iz privatnog života da može, a i iz nekih naših mesta gde smo bili u lokalnoj vlasti, tu najviše može i da se uštedi.
Zato smo mi amandmanom predložili da se ta stavka od 96 milijardi dinara smanji za 20 miliona dinara i da se taj iznos prenese Fondu za razvoj ili za pospešivanje mladih talenata. Ne treba posebno da naglašavamo koliko nam je bitno da mlade ljude, uspešne i one koji žele da završe i koji su jako talentovani, pospešimo novim stipendijama i da im omogućimo da studiraju, ako ne ovde, na stranu, ali da nam se posle toga i vrate ovde, između ostalog, kao što se vratio i ministar Krstić.
Prema tome, prosto polazimo od pretpostavki da zdrava nacija, a to bi trebalo da nam bude najvažniji zadata, pored toga druga pretpostavka je da obrazovana nacija treba da nam bude drugi važan zadatak i iz tih razloga, gde god smo mogli, mi smo pokušali da, smanjujući troškovi tamo gde smatramo da su neracionalno visoki, premestimo u Fond za razvoj. Hvala najlepše.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Članom 2. Predloga zakona definiše se iz kojih će se izvora pokriti budžetski deficit otplate kredita i nabavka finansijske imovine u ukupnom iznosu od 662 i po milijarde dinara.
Dalje se kaže da će se ta sredstva obezbediti i iz domaćih i stranih kredita u iznosu od 264 milijarde dinara od emitovanja domaćih evro obveznica u iznosu od 330 milijardi dinara i od emitovanja evro obveznica od 68 i po milijardi dinara.
Mi smo videli kako ume i koliko ume da traje diskusija u Skupštini kada razgovaramo o tome koliko ćemo morati da izdvojimo u budžetu za ovu godinu para za otplatu kredita domaćih i stranih a još više koliko nam para treba za otplatu kamata. Mi uvek o tome raspravljamo post, kada smo se već zadužili i kada već obaveze pristižu.
Ova Narodna skupština raspravlja o budžetu, samim tim raspravlja i daje ovaj Predlog zaduženja za ove namene i zato je DSS predložila amandmanom da se u ovom stavu posle stava 6. doda stav 7. kojim će Ministarstvo finansija biti obavezno da izveštava resorni odbor Skupštine Republike Srbije, a samim tim i celu Skupštinu i sve nas poslanike o iskorišćenim kreditima, o nameni odobrenih kredita, o plaćenim kamatama, a pogotovo o odobrenim, a neiskorišćenim kreditima, jer se dešava da mi dobijemo odobrenu liniju, idu kamate, odnosno kazneni poeni.
Nama je to trošak, a mi ta sredstva ne iskoristimo, jer nemamo neke projekte.
Zato smo dali amandman da Narodna skupština bude pravovremeno, odnosno jednom mesečno informisana o stanju iskorišćenih i neiskorišćenih kredita za ove namene. Hvala.

Apsolutno vas razumem gospodine ministre i znam da od Uprave za javne nabavke možemo da vidimo na sajtu koliko smo se zadužili i koliko je stanje iskorišćenih kredita i koliko je stanje kamata.
Svakako, to može svako od nas i građana da ode i vidi. To nije vid zvaničnog izveštavanja Skupštine, odnosno resornog skupštinskog odbora o iskorišćenim i neiskorišćenim kreditima za koje mi ovde apriori dajemo dozvolu da se zadužimo.
Mi kada damo dozvolu da se zadužimo za 662 milijarde dinara, mi ne znamo koje će kamate stope biti na tržištu. To ćete vi u Ministarstvu finansija videti, mi ne možemo da utičemo da li ćemo se zadužiti po jeftinijim ili skupljim uslovima, onda ne bismo imali raspravu da sada raspravljamo tri sata da li je sada isplativije prodati državnu imovinu i vratiti skupe kredite ili je isplativije zadužiti se po jeftinijoj kamatnoj stopi na tržištu tamo gde možemo, pa vratiti skupe kredite.
Znači, mi na to ne možemo da utičemo. Možemo da pratimo zvanično stanje zaduženja i tada bismo u tom mesečnom pregledu koji bi ovde stizao, zna li po kojim kamatnim stopama se ova država zadužuje.

Hvala, gospodine predsedniče.
U članu 5. dat je pregled planiranih sredstava za kapitalne projekte budžetskih korisnika, pa je u razdelu 32. kod Uprave za zajedničke poslove republičkih organa predviđeno da se u 2014. godini izdvoji 1.299.616.000 dinara. Mi smo ovu stavku amandmanom smanjili za 299.616.000 dinara i prenamenili je za turističku infrastrukturu.
Ni gospodinu ministru, ni svima vama koji sedite ne treba posebno da obrazlažemo da je turizam u Srbiji vodeća privredna grana, da bi mogao još dugo to da bude, samo da nije tih problema od turističke infrastrukture, saobraćajne infrastrukture, komunalne infrastrukture. Pored poznatih centara, Zlatibora, Kopaonika, naših srpskih banja, pored razvijenog verskog turizma, sigurno je da postoji još mesta u Srbiji koja mogu da budu vodeći turistički centri.
Između ostalog, to moram ovde da napomenem, to je i Resava, iz koje ja dolazim, kao i opština Despotovac i Svilajnac. Smo u opštini Svilajnac postoji pet manastira pored Velike Morave, doline Velike Morave, ali zbog nepostojanja adekvatne infrastrukture nisu toliko posećeni.
Isto tako, opština Despotovac, Resavska pećina, manastir Manasija i Muzej rudarstva. Turizam kao grana vuče za sobom razvoj poljoprivrede, a da ne pričam o građevinarstvu i o svemu tome.
Prema tome, nikako ne bismo smeli da sredstva koja smo planirali u 2013. godini od dve milijarde i 600 miliona dinara sada smanjimo samo na 947 miliona dinara. Znamo šta turizam za Srbiju znači i koliko bi mogao da znači u budućnosti. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, svesni smo situacije da je ovo restriktivni budžet, da mora puno da se štedi, ali svakako ne mogu isto da štede bogati i siromašni u ovoj situaciji. Kada kažem siromašni najpre mislim na sve one naše lokalne samouprave ili opštine, kako ih mi kraće zovemo, u nerazvijenim pograničnim, devastiranim područjima, koje nemaju toliko sopstvenih sredstava da ulažu u razvojne projekte, da ne ređam, od infrastrukturnih, pa do kadrovskih.
Zato smo mi, DSS i ja, predložili amandman da se na iznos koji je određen kod Koordinacionog tela za opštine za jug Srbije Medveđa, Preševo i Bujanovac smanji za 46 miliona i da se taj iznos sredstava prebaci Agenciji za razvoj nerazvijenih područja na teritoriji Republike Srbije. Zato što su inače u ovom nenamenskom transferu ove tri opštine na jugu Srbije dobile znatno viša sredstva u odnosu na druge nerazvijene opštine u drugim delovima Srbije. Tako imamo da je Preševo dobilo 388 miliona dinara iz nenamenskog transfera, Medveđa 206, a Bujanovac 391 milion dinara.
Za razliku od njih, Brus je, recimo, dobio 184 miliona, Gadžin Han 162 miliona, Trgovište 205 miliona itd. Mogla bih još takvih primera da nađem. S obzirom da ove opštine na jugu Srbije dobijaju znatno veća sredstva kroz nenamenske transfere, mislila sam da je pravednije da ova sredstva, koja im pripadaju, odnosno koje su kroz Koordinaciono telo za jug Srbije namenjena njima, prenamenimo i delom ovim opštinama u nerazvijenim područjima, odnosno za njihove infrastrukturne projekte, jer su ta područja devastirana, stanovništvo se seli i jednog dana će ostati potpuno prazna. Za sada se tamo prazne samo sela, ali verujte za koju godinu i ti gradovi, odnosno sedišta tih opština će biti potpuno prazna. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, podnela sam amandman na član 3. tačka 18. Predloga zakona i predlažem da tačka 18. glasi – Osnovni sud u Svilajncu za teritoriju opština Svilajnac i Despotovac sa sudskom jedinicom u Despotovcu.
Opština Svilajnac je 2010. godine reformom pravosuđa ostala bez opštinskog suda iako je tradicija postojanja sudstva u opštini Svilajnac, od 1825. godine, kada je osnovan tadašnji magistrat okružni sud za teritoriju, odnosno okrug Resavski, gde geografski oduvek opština Svilajnac i sam grad Svilajnac čine sedište tog Resavskog okruga. Ovim predlogom zakona Svilajncu se ne vraća osnovni sud već se vraća Despotovcu, a Svilajncu ostaje samo sudska jedinica.
Ako pođemo od kriterijuma kao što su tradicija, postojanje suda, kao što je geografski položaj Svilajnca u odnosu na autoput, na Beograd, Kragujevac, Jagodinu, da će gradove Smedereva, Požarevac, koji je znatno povoljniji u odnosu na Despotovac, ako pođemo od toga da je grad Svilajnac infrastrukturno znatno opremljeniji od opštine Despotovac, ako pođemo od toga da zgrada u opštini Svilajanac postoji i građena je isključivo za poslove pravosuđa, ako pođemo od kvaliteta rada i od broja predmeta suda u Svilajncu i Despotovcu, možda mogu da se mere po broju predmeta, ali Svilajnac je do 2010. godine imao osam stalnih sudija a jedno vreme i deset stalnih sudija i 5.000 predmeta godišnje.
Ako, znači, uzmemo ove kriterijume u obzir sigurno je, a vi ste se na njih uglavnom i pozivali kada ste određivali sedišta osnovnih sudova, očito da kada uporedimo Svilajnac i Despotovac, ja ne mogu da se složim da su bili ovi kriterijumi presudni. Pre bih rekla da je upravo ovde između Despotovca i Svilajnca presudila politička pripadnost lokalne koalicije, jer u Despotovcu su na vlasti SNS i SPS u koaliciji, dve ključne stranke, a u Svilajncu DSS i SPS.
Pitam vas samo – da li bi da je situacija drugačija, da je u Svilajncu na vlasti SNS i SPS, a u Despotovcu DS i SPS, da li bi tada bila ovakva situacija?
Slobodna sam zato da kažem da ste ovom prilikom, kada ste određivali sedište suda između Svilajnca i Despotovca, rukovodili se političkim motivima i da je zato Svilajnac izgubio osnovni sud a Despotovac dobio. Hvala najlepše.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospodo ministri, poštovani uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege poslanici, u današnjoj zajedničkoj načelnoj raspravi osvrnuću se na Predlog zakona o robnim rezervama.
Kao što znamo i kao što vidimo, ovaj važeći, postojeći Zakon o robnim rezervama donet je još 1992. godine. Ne treba posebno da naglašavamo, a možda i treba, šta se sve u međuvremenu izdešavalo na ovim našim prostorima. Rat u okruženju, sankcije i bombardovanje Srbije, raspad dve države i formiranje pet, šest ili koliko država na ovim našim prostorima, demokratske promene 2002. godine i naravno da je sve to i te kako uticalo na oblast robnih rezervi i zahtevalo odavno da se pokrene inicijativa i donese novi zakon o robnim rezervama.
Međutim, sva ova dešavanja očigledno nisu bila dovoljno ubedljiva i dovoljno jaka da se donese novi zakona o robnim rezervama, jedna vrlo delikatna oblast, već se tek sada 2013. godine, u godini ili u godinama koja nam sleduju, kada moramo ili smo u obavezi da naše zakonodavstvo uskladimo sa zakonodavstvom EU i sa direktivom EU, a kada je ovaj zakon u pitanju, Predlog zakona o robnim rezervama, očigledno da smo zbog uslova koje Svetska trgovinska organizacija pred nas postavlja da bismo postali njen punopravni član u obavezi da donesmo i ovaj zakon o robnim rezervama.
Bez obzira na zahteve koji dolaze spolja od EU, od Svetske trgovinske organizacije, Srbija kao ozbiljna država morala bi ozbiljno da se pozabavi i uspostavljanjem, odnosno obrazovanjem, skladištenjem i finansiranje robnih rezervi, pogotovo u ovo vreme svetske ekonomske krize koja, koliko vidimo, traje već godinama, a isto tako i u vreme pada privredne aktivnosti kod nas u Srbiji i, naravno, sve manje finansijske snage naše zemlje.
Cilj formiranja robnih rezervi jeste obezbeđivanje snabdevenosti i stabilnosti na tržištu određenih vrsta roba. Kao što smo rekli, u prethodnom zakonu je to bilo samo u vremenu vanredne situacije, vanrednog i ratnog stanja i u vremenu ozbiljnih poremećaja na tržištu. Sada se uvodi i vanredna situacija, odnosno u slučaju elementarnih nepogoda, znači, i tada će robne rezerve intervenisati na tržištu, kada su ozbiljni poremećaji na tržištu i ostaje naravno, i ratno i vanredno stanje.
Naravno, suvišno je isticati koliko je pitanje robnih rezervi delikatno, a isto tako koliko je u isto vreme jako bitno u ovom vremenu u kome sada Srbija i njena privreda bivstvuju. Gazdovanjem nad robnim rezervama koje su po starom zakonu obuhvatale poljoprivredne i prehrambene proizvode, lekove i sanitetski materijal, industrijske proizvode, sirovine i repromaterijal za njihovo obnavljanje, vršila je Republička direkcija za robne rezerve. Ona je bila odgovorna za organizovanje, uspostavljanje, skladištenjem i finansiranjem robnih rezervi.
Namerno kažem odgovoran jer odgovornost gazdovanjem robnih rezervi koja je najviše bila na Direkciji za robne rezerve, a isto tako ugovornom obavezom i na skladištarima, očigledno kod nas nije zaživela onako kako je trebalo i to godinama unazad. Kolega je pomenuo, a svi moramo da se osvrnemo i ne možemo tek tako da pređemo preko letošnjih afera u vezi neverovatnih pljački i kriminala kada su u pitanju državne robne rezerve.
Svi smo bili svedoci da je kontrolom 77 skladišta u kojima su robne rezerve držale svoje proizvode utvrđen manjak preko 80.000 tona žita u vrednosti od preko 20 miliona evra. Direkcija, očigledno godinama unazad, a to se prilikom kontrole i videlo, nije kontrolisala ni da li skladištari imaju skladišta u određenom kapacitetu, ni da li su ta skladišta adekvatna za određenu vrstu robe i još manje nije se periodično kontrolisalo da li stvarno postoji određena roba sa kojom je sklopila ugovor sa skladištarem.
S obzirom da nije bilo sistema javnih nabavki, prilikom nabavke, prilikom davanje u zakup skladišta, prilikom davanja na zajam određene robe, pa prilikom prodaje, nije ni bio transparentan način na koji su se i nabavljale i zanavljale i skladištile robne rezerve.
Naravno da je to otvorilo veliki prostor kriminalu i korupciji, što se nažalost i pokazalo u letošnjim aferama. Prosto ne znamo ni da li bismo otkrili da je bilo tih mahinacija da se nije ušlo u kontrolu pančevačke azotare gde se utvrdilo da je ona pozajmljeno žito prodavala po jednoj naravno višoj ceni, a pozajmljivala po nižoj ceni. Tek od te inicijative krenulo se i u kontrolu ostalih robnih rezervi pa se utvrdilo i da je Veterinarski zavod iz Zemuna pozajmio 17.000 tona žita, da isto to žito u vrednosti od 175 miliona dinara vraća samo u iznosu od 996 tona i ostaje dužan 166 miliona dinara robnim rezervama.
Naravno, svi mi znamo da su ove poslovne transakcije, uspešne poslovne transakcije kako bi se to danas reklo, a nekada se to zvalo profiterstvo i zelenaštvom, odvija uglavnom sa poznatim nazovi biznismenima, čiji je biografije pune današnjih tabloida ali uglavnom ispod njihovih slika stoji naslov da te biznismene takve očigledno još uvek i danas štiti.
Kako će se završiti, vi ste sada i delom odgovorili na pitanje kolege, prethodnog govornika, kako će se završiti svi ovi postupci za ovu neverovatnu pljačku robnih rezervi, ostaje da se vidi u vremenu koje pred nama. Nadamo se da će rezultirati sudskim rešenjem i da svakako neće ostati samo na naslovnim stranicama tabloida. Ali, da se mi sada malo pozabavimo i novim Predlogom zakona o robnim rezervama.
Sami ste gospodine ministre rekli, a i gospođa ministar, da je prva najveća novina ovde u ovom zakonu novo poglavlje. To je formiranje i korišćenje obaveznim rezervi nafte i derivata nafte koji u zakonu obuhvata članove od 15. do 32. Pre svega, to je obaveza Republike Srbije da u skladu sa direktivama EU i da u skladu sa ugovorom o energetskoj stabilnosti jugoistočne Evrope, odnosno ugovora koji je potpisan između EU i zemalja jugoistočne Evrope o energetskoj stabilnosti da i mi uredimo oblast formiranja nafte i naftnih derivata.
Godine 2012. gospođa ministar je rekla da je ovaj ugovor proširen i na obaveze rezervi i naftnih derivata i sve zemlje članice, bar ja tako razumem, članice EU su u obavezi, a vi ćete me gospođo ministar kasnije ispraviti, u obavezi da do 1. januara 2023. godine uspostave robne rezerve. Sada se pitam da li za zemlje članice ili za zemlje potpisnice ovog ugovora, a ja verujem da ćete mi odgovoriti.
Mi iz DSS smatramo da unošenje ovog poglavlja o obavezama rezervi nafte i naftnih derivata u ovaj zakon o robnim rezervama, na način na koji je unet, remeti ili narušava celovitost u sistemu upravljanja robnim rezervama i pre svega u funkcionisanju same direkcije u smislu nadležnosti, odgovornosti i u sveukupnom poslovanju direkcije.
Naime, u ovom predlogu zakona, nadležnosti oko robnih rezervi su bukvalno podeljene između Direkcija za robne rezerve i između Ministarstva energetike. To su znači dva subjekta koja su sada svoje nadležnosti smestile u jedan zakon, otuda mi kažemo da se narušava ta celovitost u upravljanju robnim rezervama.
Naime, Direkcija za robne rezerve ostaje da gazduje nad rezervama poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, lekova, sanitetskog materijala, opreme za železnicu, energetski sektor, saobraćaj itd. Do apsolutno kompletno nadležnost nad robnim rezervama nafte i derivata nafte je izuzeta iz Direkcije i data Ministarstvu za energetiku koja je sada po zakonu centralno skladišno telo. Znači, sve ono kada su u pitanju robne rezerve nafte od ugovaranja, skladištenja, raspolaganja, zanavljanja je u nadležnosti Ministarstva energetike i faktički Direkcija ovde služi bukvalno kao skladištar Ministarstva energetike.
Druga ministarstva, Ministarstvo zdravlja koje je isto tako bitno kada su u pitanju robne rezerve. Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine prosto su ovde malo, rekla bih skrajnuti jer se čak u zakonu ne kaže ni da je njihovo mišljenje bitno ili da se na predlog njihov donosi godišnji plan ovih roba, odnosno onih roba koji su po prirodi stvari spadaju u njihovu nadležnost.
Dalje, ukinuti su srednjoročni programi, odnosno planovi, kada su u pitanju ostale robne rezerve mimo naftnih derivata. Sada se prave samo godišnji planovi i na osnovu godišnjih planova koje direkcija predočava Vladi, Vlada ih usvaja.
Mi smatramo i tu smo amandmanom odreagovali da bi trebalo zarad sigurnosti, pre svega, u robnim rezervama, zadržati donošenje tih srednjoročnih planova i programa i za ove robne rezerve, mimo nafte i naftnih derivata.
Dalje, u Predlogu zakona nema organizacionih delova kao što je to bilo u prethodnom zakonu. Tada je stajalo u Novom Sadu i Prištini, bar u ovom zakonu je moglo da stoji da direkcija formira svoje organizacione delove za autonomne pokrajine Vojvodinu i KiM.
Očigledno je, mi to iz DSS ne možemo da previdimo, da svi novi zakonski predlozi koji dolaze u ovu Skupštinu, vrlo se vešto, naravno, namerno, kada je u pitanju nadležnost određenih zakonskih predloga, koja bi morala da se prostire i na teritoriji autonomnih pokrajina, vešto amputira, a KiM se ne spominje više kao teritorija na kojoj će se kasnije primenjivati zakoni koje donosi ova Skupština.
Zarad toga što sklanjate KiM iz svih zakonskih predloga, očito da trpi i Vojvodina, pa nema ni Novog Sada i nema ni Prištine, ili bar Kosovske Mitrovice, kao organizacioni delovi direkcije za robne rezerve. Zapamtite, i to je naša teritorija i mora da ostane naša teritorija i mora na toj teritoriji da vladaju naši zakoni.
Dalje, vi kod sredstava za poslovanje direkcije za robne rezerve, u postojećem Predlogu zakona je stajalo da se sredstva obezbeđuju iz budžeta, iz izvora koje sama direkcija na tržištu ume da zaradi, da tako kažem, i iz drugih izvora.
Sada u ovom Predlogu zakona kažete da će to biti samo iz budžeta i iz drugih izvora. Ne vidimo razlog zašto ukidate direkciji stavku - sopstveni prihodi, jer ste im u zakonu dali mogućnost da mogu da prodaju da zanavljaju. Naravno, domaćinski bi bilo da prodaju po skupljoj a kupe po jeftinijoj ceni, a ne da to isto moguće pojedinim biznismenima, pa eto razloga da ostane stavka da direkcija treba da se finansira iz sopstvenih prihoda.
Samo da vas kratko pohvalim, kada su u pitanju čl. 12. i 13. konačno se i kod nabavke robnih rezervi, uvodi institut javne nabavke. Nadajmo se da će time da se postojeće mahinacije koje smo videli da su trajale godinama, potpuno eliminisati i da će konačno robnim rezervama da se gazduje na najdomaćinskiji način onako kako svaki pošten, čestit domaćin u Srbiji gazduje i svojim špajzom i svojom ostavom.
Kada je u pitanju ovo treće poglavlje rezerve nafte i derivata nafte, već sam naglasila da smo ovde poprilično reagovali amandmanima i nastojali smo da tim amandmanima sačuvamo celovitost u upravljanju robnim rezervama i da neke nadležnosti koje su prenete odnosno koje je Ministarstvo energetike preuzelo na sebe donekle vratimo i nadležnost direkcije, da ne bude bukvalno samo skladištar kod naftnih derivata nafte.
Prvo smo se nosili mišlju da celo ovo poglavlje amandmanom obrišemo i da jednostavno predložimo da bude predmet ili novog zakonskog predloga ili da bude predmet neke Vladine uredbe, jer je isto tako, slažemo se s tim, jako bitno uspostaviti robne rezerve, kada je u pitanju nafta i derivati nafte, ali zbog tog narušavanja nadležnosti za jedno se pita direkcija, za drugo se pita Ministarstvo energetike, prosto zbog tog, donekle i neprirodnog preplitanja nadležnosti, smatrali smo da je trebalo da se o derivatima nafte pobrine jedan novi predlog zakona. No, ja se nadam da će mi i jedan i drugi ministar odgovoriti na te naše dileme.
Sledeća novina u ovom Predlogu zakona jeste uvođenje naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Znači, to je jedan novi namet koji će svakako plaćati, bar u zakonu tako stoji, svi subjekti koji se bave proizvodnjom i trgovinom nafte i naftnih derivata i biodizelom.
Činjenica je da će ta naknada svakako morati da se prenese na krajnjeg potrošača, na sve nas građane koji koristimo te derivate nafte. Ne verujem ili prosto sam skeptična da li će Vlada, dala je sada mogućnost, da kontroliše koliko će se i u kom će se stepenu preneti te obaveze na građane, za koliko će im poskupeti sve ono što oni kupuju na benzinskim pumpama, koliko će biti u situaciji da izreguliše odnosno da omeđi rast cena kada je u pitanju nova naknada koja se sada uvodi.
Na kraju, da se osvrnem na nadzor i nad kaznenim odredbama u ovom Predlogu zakona. Naravno, zbog njih se najviše zakazalo u prethodnom zakonu, zbog njih su se uglavnom i desile ove malverzacije, jer su se uglavnom sva ona dela za koje je trebalo krivično da se odgovara, svelo na prekršajne prijave, moram da kažem da ni u važećem zakonu, ni u jednom članu nije propisano ni ko vrši kontrolu skladištenja robe, nije bilo nadzora.
Direkcija, očito nije zadirala u svoju nadležnost, nije ništa ni radila, a kazne su bile predviđene samo za odgovorna lica na strani skladištara, iako vidimo po starom zakonu nije moglo da se niti prodaje, niti daje na zajam državne rezerve bez pismene saglasnosti Direkcije za robne rezerve.
Svi smo rekli, nadam se da će se još neko osvrnuti, jer to nikako ne smemo da ne podvučemo, desila se ogromna pljačka i ogromni kriminal sa državnim rezervama.
Sada se predviđa da nadzor vrše poljoprivredni i tržišni inspektori, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo trgovine, biće tu i kontrole od strane Ministarstva finansija i Ministarstva energetike, svakako za sektor naftnih derivata nafte. Videćemo, ja se bojim, a i pitam, da li ova ministarstva i da li ti inspektorati imaju ljudski potencijal, jer mi smo ovde govorili i ranije o Zakonu o poljoprivredi, pa znamo kakav je problem sa poljoprivrednim inspektorima, sa tržišnim inspektorima. Oni mnogo moraju da se bave i oblastima i nerešenim pitanjima u tim oblastima koje su se do sada pratile, još jedna obaveza za njih, a sa ovim brojem, bojim se da neće biti efikasnosti.
Gospodine ministre, ja moram nešto da vas pitam, sada što se kaznenih mera tiče, one se svode, nema više, da se razumemo krivične odgovornosti po svim mogućim malverzacijama i na strani skladištara i na strani odgovornih ljudi u direkciji.
Sada se sve te kaznene mere svode na privredni prestup i na prekršaj i te kazne se odnose samo na one članove u zakonu koji tretiraju naftu i derivate nafte.
Znači, ako samo tu skladištar, a ne odgovorno lice u Ministarstvu energetike, ako oni ne poštuju zakon i ne pridržavaju se, jer se pozvalo na sve članove, ako ne urade posao po zakonu, oni će odgovarati po Zakonu o privrednom prestupu ili po Zakonu o prekršajima.
Međutim, u zakonu se nigde ne spominju kaznene odredbe za mahinacije sa ostalim robnim rezervama, sa žitom, lekovima, sa opremom za energetiku, „Železnicu“, PTT.
Mi smo imali pre nekoliko meseci ogromne krađe sa žitom, a sada se u zakonu ni jednim članom ne kaže koje su kaznene odredbe za mahinacije sa tim proizvodima u sklopu robnih rezervi. Smatram da je to apsolutno nedopustivo, kao što je nedopustivo da se krivična odgovornost obriše i da ostane samo odgovornost za privredni prestup i prekršajna odgovornost.
Samo da napomenem radi javnosti, za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna i to za pravna lica od 10.000 dinara do 3.000.000 dinara i vidim da u zakonu jeste predviđeno da je kazna do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice, fizičko lice u pravnom licu, od 2.000 dinara do 200.000 dinara, a za prekršaj može se propisati novčana kazna od 5.000 dinara do 150.000 dinara za fizička lica i za pravna lica od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara i zatvor od jednog do 60 dana.
Bojimo se da će se uz ovakvu kaznenu politiku, kada su u pitanju ove robne rezerve, koji nisu naftni derivati, ponovo otvoriti prostor za mahinacije i pljačku.
Toliko sada u ovoj načelnoj raspravi, a videćemo kasnije kod amandmana. Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, neću da se ponavljam. Potpuno sam razumela kada su u pitanju sopstvena sredstva, ali još jednom hoću da se osvrnem na kaznenu politiku za robne rezerve mimo nafte i derivata nafte. Nije istina, ili, prosto, ne mogu da prihvatim da nismo mogli u zakon da ugradimo da će se odgovorna lica i na strani skladištara i na strani Direkcije za robne rezerve kazniti po zakonu o krivičnim delima, ili kako se već zove, nisam pravnik. Član taj i taj. Navesti član ili ne navesti član.
Znamo mi da je u Krivičnom zakoniku cela oblast određena, ili bar propisuje kazne za određena krivična dela u privredi, ali kada nemate u ovom zakonu uporište da se pozovete na član taj i taj, ovo su ipak robne rezerve i ipak smo imali neverovatnu pljačku i neverovatne mahinacije godinama unazad. Prosto je neshvatljivo da ste dobili takvo tumačenje sada kada je pred nama novi zakon koji je, da tako kažem, mogao ugradnjom jednog takvog člana da eliminiše eventualno potencijalnu opasnost da opet dođe do takvog, opet moram da ga nazovem krivičnog dela, koje neće biti samo neka kazna do tri miliona dinara. Pa, to vam je danas 30.000 evra, a vidite da su nam štete koje se mere milijardama dinara. Milijardu i po dinara je samo Azotara uzela pšenicu od robnih rezervi i preprodala i zaradila na toj cifri i na tom iznosu.
Ne mogu da prihvatim da je takvo tumačenje Ministarstva pravde. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pošto je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini uglavnom tretirao terminološke izmene zbog usklađivanja sa evropskim direktivama, tako da i nije bilo nekog velikog prostora kada su u pitanju amandmani na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, tako da smo se i mi prilikom predlaganja amandmana uglavnom rukovodili time da eventualno neku formulaciju dopunimo ili preciziramo onako kako smo smatrali da je logičnije ili možda preciznije u odnosu na Predlog zakona koji je dat.
Što se tiče člana 2. predlažemo da se stav 1. briše. U članu 2. definisano je značenje pojedinih pojmova i izraza u elektronskoj trgovini, tako da ste vi predlogom predvideli da se briše formulacija šta je to podatak i šta je to nedopušteni podatak uz obrazloženje da nema potrebe jer nije terminološki u skladu sa evropskom direktivom.
Mi predlažemo da oba ova pojma ostanu u Predlogu zakona, jer već u tački 20. kažete da pružalac usluga mora da obavesti nadležni državni organ ako osnovano sumnja da, pa tačka 2. kaže da je korisnik njegove usluge pružio nedopušteni podatak. Znači, evo tu se već javlja termin „nedopušteni podatak“, pa ili da izmenimo ovu tačku 2. u članu 20. ili da je izbrišemo, da ne postoji ili će doći do zabune da li smo ili nismo zadržali termin „nedopušteni podatak“.

Hvala.
Ovim amandmanom preciziramo tačku 4. stav 1. člana 3. osnovnog zakona, gde je u stvari jedna od većih izmena i dopuna ovog zakona, a odnosi se na to ko su sve pružaoci usluga informacionog društva.
Kako je izmenama i dopunama Zakona predviđeno, pored pravnih lica i preduzetnika, to su sada i fizička lica koja imaju svojstvo trgovca u skladu sa Zakonom o trgovini. Međutim, ovim amandmanom preciziramo da su to i pravna lica i preduzetnici registrovani u Republici Srbiji i pravna lica i preduzetnici koji imaju svojstva stranog lica, jer za njih u ovom predlogu zakona nije jasno definisan pravni okvir.
Smatramo da nije dovoljno samo da u članu 4. stav 1. kaže se – Pružalac usluga sa sedištem u Republici Srbiji dužan je da postupa i pruža usluge u skladu sa zakonima i propisima donetim na osnovu zakona Republike Srbije. Znači, tu možemo da nađemo donekle pravni okvir za sva lica pružaoce usluga, a pogotovo što se i u članu 5. zakona brišu st. 3. i 4, gde je opet bilo predviđeno da se svi pružaoci usluga registruju u Registru privrednih subjekata, uz obrazloženje da se ta materija reguliše drugim zakonom.
Prosto smo smatrali da nije višak, ne traži hleb i vodu, da i ove odrednice ostanu u zakonu. Hvala.

Hvala gospodine ministre, samo kratak osvrt. Ovde još uvek u članu 5. brišu se stav 3. i 4. gde je stajalo da pružalac usluga mora da bude registrovan u registar privrednih subjekata, a ostaju stavovi da je pružalac usluga informacionog društva slobodno, znači slobodno, i nije potrebna posebna dozvola i odobrenje. Znači, to daje širok prostor da svako može da se bavi, znači slobodno je i nije potrebno posebno odobrenje.
Zato smo mi pokušali da amandmanom preciziramo da domaće pravno lice, da strano pravno lice, da preduzetnik, da fizičko lice u svojstvu trgovca po Zakonu o trgovini. U tom smislu smo podneli amandman. Hvala.

I ovaj amandman može da se nasloni na ova prethodna dva. Mi predlažemo da se član 4. briše. Članom 4. Predloga zakona predviđeno je brisanje stavova 3. i 4. osnovnog zakona, koji nameću obavezu pružaocima usluga da pre nego što otpočnu da obavljaju delatnost budu registrovani u registar privrednih subjekata. Smatramo da ta obaveza treba i dalje da ostane, bez obzira što u obrazloženju stoji da je ova materija regulisana drugim zakonom.