Hvala gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, uvaženi predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, pred nama su danas tri predloga zakona – Predlog zakona o računovodstvu, Predlog zakona o reviziji i Predlog zakona o faktoringu, tri vrlo važna zakona koja se dotiču kako privrednih subjekata, tako i države, a gledano pre svega kroz prizmu budžeta. Posebno su bitni Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji.
Po vašem obrazloženju, obrazloženju Vlade, kažete da su ove dve oblasti sada, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja, odvojene i posebno obrazlažu Zakon o računovodstvu, materiju iz računovodstva i Zakon o reviziji, materiju iz revizije. Složila bih se sa kolegom Grujićem, prvo vaše obrazloženje jeste da je to usklađivanje sa direktivom EU.
Očigledno je da ćemo sve buduće zakone koje donosimo ovde, a vezani su za ekonomiju i opšte finansije, početi sa obrazloženjem da je to usklađivanje sa EU. No, svakako da je regulisanje ovih oblasti jako bitno za našu zemlju.
Donošenje zakona o računovodstvu, trebalo bi, pre svega, da podigne, i to značajnije, nivo kvaliteta izrade finansijskih izveštaja. Ne treba posebno da naglašavamo da od kvalitetnog finansijskog izveštaja koji je sveobuhvatan, uporediv, standardizovan, zavisi i realan prihod stanja u našoj ekonomiji, zavisi pre svega privredni razvoj, zavisi dolazak novih investitora, od dobrog finansijskog izveštaja zavisi i smanjenje kriminala i korupcije u privredi, zavisi smanjenje utaje poreza, punjenje budžeta i smanjenje budžetskog deficita, koji nam, kao što sami vidite, ovolike silne muke zadaje.
Nažalost, danas je situacija, kada su računovodstveni izveštaji u pitanju i njihov kvalitet i poverenje u istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja, i isto tako u kadrove koji ih sastavljaju na jako niskom nivou. Godinama unazad, svi mi to znamo, finansijski izveštaji se štimuju, poručuju, na delu je tzv. kreativno računovodstvo koje kreira računovodstvene izveštaje onako kako to najčešće traže ili rukovodstva određenih pravnih lica, menadžment pravnih lica ili vlasnici tih pravnih lica.
Od ovog zakona o računovodstvu danas očekuju, s pravom, značajnije pomake u tom pravcu, u pravcu kvalitetnijeg finansijskog izveštavanja, i računovodstvena struka i stručna akademska javnost i udruženja pružalaca računovodstvenih usluga i najviše privreda, jer ako donosimo zakon koji, ako ne da smanji troškove privredi, ne treba ni da joj poveća. Tako da, svi oni očekuju da novi finansijski izveštaji, kada se ovaj zakon bude primenio, treba da budu standardizovani, uporedivi, sveobuhvatni i pre svega istiniti i pošteni.
Međutim, posle analize Predloga ovog zakona o računovodstvu, a mi smo se uglavnom konsultovali sa skoro svim profesionalnim računovođama, odnosno udruženjima struke, sa nekim stručnim akademskim krugovima, sa udruženjima poslodavaca Srbije, nismo baš sigurni da možemo da kažemo da će ovaj zakon ispuniti sva ova očekivanja.
Kratko ću, kroz pet-šest značajnih novina koje se u Predlogu zakona donose. Prva značajna novina, uvodi se nova klasifikacija pravnih lica. Uvodi se nova klasifikacija za mikro pravna lica do 10 zaposlenih do 700.000 evra godišnjeg prihoda. Onda slede mala, srednja i velika pravna lica. Kažete opet u obrazloženju, da je to zbog usaglašavanja, odnosno primene četvrte direktive Evropske unije.
Svakako da možemo donekle da prihvatimo da ćete ovo zakonodavstvo usklađivati sa Evropskom unijom, ali evropsko zakonodavstvo ne poznaje preduzetnike i ne poznaje druga pravna lica. Zato mi smatramo da je malo i neracionalno da uvodimo ovaj entitet mikro pravna lica, već smo više zato da ostanu preduzetnici i druga pravna lica, a da se ostala pravna lica klasifikuju na mala, srednja i velika, odnosno onako kako je to do sada zakon predviđao.
Druga novina. Vi Predlogom zakona kažete da se predviđa za mikro pravna lica i za ostala pravna lica da se donese, odnosno da Ministarstvo donese, poseban podzakonski akt, iliti pravilnik, na osnovu koga će oni izveštavati, odnosno izrađivati kasnije svoje finansijske izveštaje. I sami kažete da je takvih pravnih lica najviše, negde oko 109.000. To je 90% pravnih lica koja postoje na teritoriji Republike Srbije. Znači, vi za 90% tih pravnih lica donosite neki novi pravilnik, odnosno samim tim što donosite novi pravilnik, vi ćete bukvalno njih da naterate da će morati da nabave nove softvere, da izdvoje sredstva za nove obrasce, da urade nove kontne planove, da obuče kadrove, bez obzira da li pravna lica imaju računovodstvenu službu u sklopu pravnog lica ili im to rade posebne kuće koje se bave računovodstvenim uslugama.
Po proceni Udruženja poslodavaca, ti troškovi koji će sada iziskivati troškove kod privrede, iznose negde oko 25 do 30 miliona evra. Znači, svi ovi troškovi koje sam nabrojala će privredu koštati, a to je, vi to najbolje znate, time se godinama bavite, negde od pet do sedam hiljada novih radnih mesta u privredi.
Ova pravna lica do sada su radila po kontnom planu koji je bio prilagođen međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, tako da su ili oni ili njihovi pružaoci usluga već imali i spremljene kontne planove i obrasce i softverske programe, tako da faktički ne bi imali nikakve nove troškove u budućoj izradi finansijskih izveštaja, a posebno to što ovi finansijski izveštaji koji se sada budu radili, po tim nekim novim našim balkanskim pravilima ili po tom novom podzakonskom aktu, svakako neće biti uporedivi sa onim finansijskim izveštajima koja su ta pravna lica imala unazad od 2002. godine, odnosno 2004. godine, i posebno što neće biti, da tako kažem, čitljivi za strane investitore, ako eventualno dođu i ako eventualno budu zainteresovani za neku kupovinu.
Kažete - pravilnik će biti pojednostavljen, ali ta pravna lica, ta mikro pravna lica i druga pravna lica, tu su stotine hiljada udruženja, sindikalnih udruženja, tu su političke organizacije, tu su mikro pravna lica koja imaju proizvodnju, trgovinu, usluge i akcije, sve je to jako raznoliko i jako raznorodno, tako da ne vidimo baš da će taj pravilnik tako pojednostavljen moći da bude primenjivan kod svih ovih pravnih lica.
Dalje, vi ćete tu svakako kod poreske uprave iziskivati značajnije troškove jer poreska uprava, kako sami kažete, u članu 45. zakona, trebalo bi da prati kvalitet, odnosno da kontroliše ispravnost posla knjiženja poslovnih promena. Znači, inspektori poreske uprave moraće na neki način da budu obučeni za četiri do pet nivoa finansijskog izveštavanja, da bi adekvatno mogli da prate sve finansijske izveštaje, po kategorijama pravnih lica, kako ste ih dali.
Treća novina, u zakonu je rečeno da u potpunosti ovim zakonom isključujete kategoriju profesionalnog računovođe. Znači, dali ste, liberalizacijom, pravo svakom pravnom licu da svojim opštim aktom može da odredi stručnu spremu, radno iskustvo i sve druge uslove koje lice treba da ispuni, a da može da mu sastavlja godišnji finansijski izveštaj.
Znate šta, ne možemo da eliminišemo stručno lice. Vi znate ranije da je računovođa, šef računovodstva bio ključna ličnost u jednom pravnom licu, on je bio taj koji je odgovoran da je finansijski izveštaj istinit, objektivan, standardizovan, on je svojim potpisom sa leve strane garantovao upravnom odboru, direktoru firme da može da ga potpiše i da može da ga preda tadašnjem SDK.
Znači, jednostavno mislimo da u Srbiji postoje profesionalna udruženja koja imaju stručno znanje, koja imaju tehničke mogućnosti, koja mogu i treba da edukuju mlade računovođe, da te računovođe poseduju određene licence. Vi kažete - licence su skupe, to iziskuje nove troškove kod privrede. Međutim, mi vam kažemo da je stručan računovođa prva i primarna odbrana od kriminala, korupcije, od nameštenih i naručenih finansijskih izveštaja. Ako je finansijski izveštaj dobar, verovatno i revizija kasnije može da bude dobra. Ono što u startu nije urađeno kao dobar finansijski izveštaj, iza koga ne stoji odgovorno lice, kao profesionalni računovođa, verujte mi, ne može da bude predmet bilo kakve ili kasnije kvalitetne revizije.
Četvrta neka primedba ili izmena koju vi kažete, ovim predlogom zakona, jeste da se članom 33. predviđa da se godišnji finansijski izveštaji dostavljaju Agenciji za privredne registre i da Agencija objavljuje te izveštaje, ali verujte mi, ja vas tako i pitam, ko danas vrši suštinsku i logičku kontrolu finansijskih izveštaja? Agencija za privredne registre ih prihvata, objavljuje na sajtu, poreska uprava u toku godine kontroliše ispravnost poslovnih promena, način na koji se one knjiže, stavlja neke primedbe da li jesu ili nisu dobro određene poslovne promene proknjižene, ali mi više nemamo instituciju koja suštinski kontroliše kvalitet izrade finansijskih izveštaja.
Tu bih se složila, to smo i mi hteli da naglasimo, svi vi znate, nekadašnji SDK je bio sistem koji je to kontrolisao, nije bilo potrebno da plaća privreda nove namete da bi imala kontrolu finansijskih izveštaja. Svakako, izgleda da je nama i sada potreban neki SDK, mali, u ovom zakonu.
Dalje, peta novina, predviđa se nacionalna komisija za računovodstvo. Ona bi trebalo da prati primenu direktova Evropske unije, da prati primenu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, da daje mišljenja na prevode ovih standarda, ali po oceni struke, Kažem vam opet, znači konsultovali smo se, opšte je mišljenje da do sada ova nacionalna komisija nije odgovorila svom zadatku. Jednostavno, nije pomerila, niti poboljšala standarde izrade finansijskih izveštaja.
Članovi komisije, to i dalje predlažete da ostaju, bili bi i državni činovnici, znači ljudi koji imaju neke svoje plate, a primali bi i naknadu za rad u ovim komisijama, tako da ovde imate i dodatne troškove kod Ministarstva finansija za plaćanje ovih angažovani lica. Mi bismo predložili, to smo amandmanom i učinili da se formira nezavisno telo od predstavnika Ministarstva, Narodne banke Srbije, profesionalnih organizacija, Komisije za hartije od vrednosti i da njihov rad finansiraju ove institucije koje ih ovde i delegiraju.
S obzirom na ove primedbe mi imamo dva predloga ili da ovaj predlog zakona o računovodstvu povučete iz procedure ili da prihvatite naše amandmane koji ga kvalitetnije poboljšavaju.
Ako mi vreme dozvoli okrenuću se kratko i na Predlog zakona o reviziji, na Predlog zakona o faktoringu. Izdvajanjem Zakona o reviziji i zajedničkog Zakona o reviziji i računovodstvu rekli smo poštujete Direktivu 4 i 8 EU. Hajde da kažemo da mi poštujemo to mada mislimo da naši autonomni zakoni o reviziji i računovodstvu ne moraju da budu apriori loši, da ih odmah automatski stavljamo ad akta, a da prihvatamo i usaglašavamo se sa evropskim direktivama.
Ono što je primedba kod Zakona o računovodstvu i kod materije o računovodstvu jeste i kod primene Zakona o reviziji. Nažalost, revizijski izveštaji su godinama unazad bili na jako lošem nivou, nisu odražavali kvalitet rada i revizorskih kuća i licenciranih revizora. Bez obzira na to što imamo silne afere i kod javnih preduzeća i kod naših domaćih banaka nismo sigurni da se Zakon o reviziji sprovodio na pravi način. To ilustruje i podatak da su u 88% slučajeva u 2012. godini, revizori ocenili da su finansijski izveštaji ispravni, a samo u 2% ili 3% su stavili neke primedbe da finansijski izveštaji nisu odgovorili kvalitetima i standardima kako to zakon nalaže. Znamo kakva nam je situacija u realnosti, i kriminal i korupcija u privredi i utaja poreza i budžetski deficit i malo stranih investitora i urušena privreda i stotine hiljada izgubljenih radnih mesta.
U članu 4. Predloga zakona o reviziji vi kažete da reviziju može da obavlja Društvo za reviziju sa sedištem u Republici Srbiji, revizorska društva članica zemalja EU i revizorska društva članice trećih zemalja. Prvi put se sada zakonom otvara tržište za revizorska društva iz zemalja EU i iz trećih zemalja kod nas. Reći ćete, pretpostavljam, konkurencija je dobra i samim tim što poboljšamo konkurenciju odraziće se i na kvalitet revizorskih izveštaja. Međutim, mi znamo da je godinama unazad reviziju uglavnom radilo četiri velike revizorske kuće koje su uglavnom sa stranim kapitalom, svi znamo koje su to četiri revizorske kuće. Te kuće su nosile najveći deo posla, država im je dala najveći deo posla, radili su konsalting izveštaje i revizorske izveštaje za velika javna preduzeća, za velike naše banke, a znamo kako su ti revizorski izveštaji završili i kako su na kraju krajeva ta javna preduzeća i te naše banke završile.
Sada ćete opet favorizovati ova strana revizorska preduzeća jer se zakonom između ostalog predviđa da za reviziju velikih pravnih lica revizorsko društvo mora da ima najmanje četiri licencirana revizora. Svakako to će značajnije da pomeri naša domaća revizorska društva u korist ovih stranih revizorskih kuća.
Još jedna novina, licence sada više ne izdaje komora, već izdaje ministarstvo. Ne znamo da li je do sada to komora loše radila, nismo videli vaš, da tako kažem, osvrt na to kako je do sada komora radila i zašto joj se sada taj deo posla oduzima i koliko će to ministarstvu da poveća troškove jer komora je već osposobljena, pretpostavljam da je osposobljena ako od 2006. godine radi taj posao i kadrovski i tehnički da može da taj deo posla nosi.
Jedna sada od najvažnijih novina jeste, u članu 21 – Obaveznost revizije. Predlog zakona kaže da je obavezna revizija sada za velika i srednja pravna lica, za javna društva, za preduzetnike čiji godišnji poslovni prihod iznosi preko 4.400.000 eura i matična pravna lica koja rade konsolidovane finansijske izveštaje. Znači da će sada 4.392 po vašoj tabeli pravna lica, smanjeno je za 1.200 zbog nove klasifikacije, moći, odnosno morati da radi revizijski izveštaj i da će to raditi preko ovih 57 revizorskih kuća. Opet moram da kažem koliki je to trošak za privredu. Znači, jedna revizija košta od pet do deset hiljada eura, za 4.300 subjekata to je preko 30.000 eura, ova obaveznost revizije za ova pravna lica faktički isisava iz privrede i prenosi revizorskim kućama.
Predlažemo da se izuzmu srednja i mala pravna lica i preduzetnici, odnosno ovi preduzetnici od 4.400.000 eura jer to je 90%, rekoh malo pre, pravnih lica, a kod njih je u glavnom vlasništvo i menadžment jedno. Njima ne treba obavezna revizija svake godine, oni mogu reviziju da vrše samo po potrebi u slučaju statusnih promena ili u slučaju privatizacije, a da ostane obavezna za velika pravna lica, za javna društva ali tu je poseban zakon i tu je DRI i za međunarodne investicione fondove. Eto uštede od 30.000.000 eura za privredu.
Na kraju predviđa se kao nadzor nad radom komore i društva za reviziju i svih društava za reviziju, licenciranih revizora novo telo koje predlaže Vlada, a to je odbor za javni nadzor, od sedam članova, koji ponovo mogu da budu zaposleni kao državni činovnici, ponovo imaju duple troškove, ponovo su troškovi u ministarstvu povećani. Jedna primedba na odbor za javni nadzor, ako je to već krovni nadzorni organ zašto ga bira Vlada, zašto ga Vlada ne bi predložila Skupštini, a da ga mi ovde biramo. Neka ga delegiraju ove institucije, neka ga Vlada predloži na osnovu tih predloga, a da ga Narodna skupština bira.
Za izradu ovog zakona, da ne zaboravim, nije uvaženo ni mišljenje struke, ni mišljenje privrede do kraja kako je trebalo da bude. Nedostaje obaveza izrade zvanične metodologije koja bi precizirala proceduru za vršenje revizije i time značajnije uvećala kvalitet obavljene revizije.
Imaću samo par minuta da se kratko osvrnem na Predlog zakona o faktoringu kao o jednom potpuno novom zakonu koji reguliše oblast finansijskog poslovanja kod privrednih subjekata. Samim tim što je to finansijska usluga kupoprodaje kratkoročnih potraživanja domaćih i stranih i prisutno je kod nas tek nekih sedam-osam godina, desetak godina se kasni za zapadnim zemljama i nekim balkanskim zemljama. Namenjen je uglavnom malim i srednjim preduzećima da bi poboljšali svoju likvidnost jer zbog nemogućnosti uzimanja kratkoročnih, klasičnih kredita kod banaka i njihove kreditne sposobnosti bili su prinuđeni da godinama unazad ta svoja potraživanja ustupaju, da oslobode svoja obrtna sredstva i da dalje krenu u svoj proizvodni proces.
Dobro je što se zakon donosi jer reguliše jednu potpuno novu finansijsku oblast. Dobro je što će i ugovorne strane imati koliko-toliko pravnu sigurnost i hajde da kažemo da će biti veće likvidnosti, hajde da kažemo da će biti i veće konkurentnosti kada je u pitanju kapital, ali nismo sigurni da će baš biti snižena cena tog kapitala jer mala i srednja preduzeća em što ne mogu da dobiju kredite jer su skupi i nisu kreditno sposobni, neće im biti nešto posebno jeftiniji faktori, a pogotovo danas u našoj zemlji kada je potraživanje jako neizvesno, odnosno naplata jako neizvesna i kad su dužnici, jer se obično takvo potraživanje najpre prodaje, kod vrlo sumnjive naplate, sigurno ta usluga neće biti baš jeftina.
Dobro je što je prihvaćena sugestija da APR vodi samo registar faktora, a ne i registar svih ugovora. Kažu, poslodavci, odnosno njihova udruženja da bi u tom slučaju povećalo troškove privrede, a na ovaj način se samo kroz registar faktora vidi transparentnost.
Ako je vreme isteklo, svakako će moje koleginice da nastave i da kažu sve ono što lično mislim. Hvala najlepše.