Razumemo ministre kako je u obrazloženju stajalo da je to bio osnovni razlog zašto ste dali ovakvo rešenje. No, i dalje ostajem pri tome i odmah da kažem da se slažem sa gospodinom Rističevićem, dobro ste predvideli, treba ipak da zadržimo ovako da stoji – zemlja proizvodnje, zemlja uvoza – ime zemlje. Ko zna šta će biti sa EU pogotovo dok mi dođemo na red da u nju uđemo. Sigurno ću glasati za vaš amandman. Svakako da ne možemo da samo prihvatimo argument da je zbog zajedničkog tržišta gde slobodno vlada protok robe, novca i kapitala na neki način uskratimo naše potrošače, jer smo mi pre svega ovde da njih zaštitimo, da ne vide ko proizvodi robu i odakle se roba uvozi onu koju kupuju. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Dobro je da se u ovu diskusiju uključuju i poslaničke grupe, bar kada su u pitanju amandmani koje smo podneli mi iz DSS, gospodine Marijane Rističeviću, samo ne znam zašto se nisu malo potrudili da ozbiljnije shvate izmene i dopune Zakona o trgovini, pa da imaju svoje amandmane, prosto da ne budemo neshvaćeni, da se ova diskusija po amandmanima ne odvede na drugi teren, neki koji su evroskeptici ili evroentuzijasti ili evrorealisti.
Suština amandmana DSS je ta da zaštitimo potrošača, da na deklaraciji stoji, pre svega, ime zemlje uvoza ili ime zemlje proizvodnje. Na potrošaču je da, kada okrene deklaraciju i vidi to što ga zanima, da li će da ide dalje, pa da se pita da li je "Boš" mikser proizveden u Rumuniji ako svoju fabriku tamo ima "Boš", ili je proizveden u Srbiji, sve jedno. Na potrošaču je da odluči. Na njemu je da ima pravu informaciju i na njemu je da odluči, da ne selimo objašnjenja naših, barem našeg amandmana iz DSS na neki drugi teren. Zahvaljujem se.

Trebali ste prvo meni da date reč, javila sam se pre gospodina, mog kolege Milivojevića. Upravo sam to htela da kažem, da amandman treba u pisanoj formi da se uputi. Nemojte više to "pismeno". Moja koleginica Milica Vojić Marković je ceo dan juče i danas govorila o tome. Hajde da negujemo naš dobar i lep srpski jezik na pravi način, pravilno da govorimo i pravnički. Znači, u pisanoj formi.

Gospodine predsedniče, članom 11. u Predlogu zakona menja se stav 4. dosadašnjeg člana 43. i glasio bi – jedinica lokalne samouprave propisuje uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenoj teritoriji. To znači da bi se lokalnim samoupravama ovim stavom dalo pravo da određuju radno vreme za sve trgovinske forme na svojoj teritoriji.
Mi smo našim amandmanom predložili da se ovaj član 11. briše, odnosno da ostane u članu 43. isti stav koji je i do sada važio, gde se kaže da za pojedine samo trgovinske forme koje opština odredi i za pojedinu vrstu robe može da odredi radno vreme, isto tako da ima ingerencije da odredi radno vreme u dane državnih praznika, u dane nekih sajmova itd.
No, pošto je u međuvremenu stigao i amandman Odbora za privredu i trgovinu, koji je delimično ispravio ovaj stav 43, pa je pored toga što je ostavio pravo jedinicama lokalnih samouprava da određuju vreme svim trgovinskim formama, uneo ponovo odrednicu da lokalne samouprave ponovo određuju radno vreme za pojedine trgovinske forme, u zavisnosti od vrsta robe, da određuju vreme u dane državnih praznika, u dane sajmova ili u nekim turističkim gradovima u te specifične dane.
Mi pozdravljamo što je ovaj član delimično izmenjen i što je ovde sada jasnije određeno gde lokalne samouprave još mogu da deluju. Ali, mi i dalje ostajemo pri našem obrazloženju, ako damo lokalnim samoupravama da same određuju radno vreme, da ćemo imati šarenolikost od opštine do opštine. Znači, svaka će na osnovu svoje odluke odrediti neko radno vreme. Da li je to standardno radno vreme od 07,00 ujutru do 21,00 čas, pitanje je da li je to za sve tako.
Ako već hoćemo, a vidim da kroz zakon, izmenama suštinskim kod nekih članova, hoćemo da dovedemo velike trgovinske lance, oni najčešće u svojim studijama ekonomske opravdanosti imaju obavezu da navedu i koje je radno vreme. Tako da će, ako one žele da odu u Kraljevo, u Vršac, u Kragujevac, u Vranje, svejedno, morati i te kako da ulože dodatni napor, da vide kakve su opštinske odluke kada je u pitanju radno vreme. To će, naravno, njima iziskivati i određeno vreme i određene troškove, pa samim tim će to na neki način odložiti ili ćemo mi na neki način spustiti neku rampu, da eventualno dođu do tih podataka pre.
Smatramo da ste ovim stavom, kojim ste opet ostavili, ako smo dobro razumeli ovaj novi amandman Odbora gde će Vlada određivati bliže uslove, odnosno kriterijume za određivanje radnog vremena. Nadamo se da ćete tu donekle lokalnim samoupravama, a i to ste napomenuli, ni to ne treba zaboraviti, da je bilo zloupotreba kod mnogih lokalnih samouprava jer su delile svoju teritoriju na zone, pa su nekim lancima trgovinskim, koje su želeli da stimulišu, davale drugačije radno vreme, a neke koje nisu želele da stimulišu su i te kako restriktivno im određivale radno vreme.
Ipak mislimo da je ovaj amandman mogao da bude malo kompletniji kada je u pitanju ova izmena od strane Odbora za trgovinu i privredu. Hvala lepo.

Ministre, svakako sam bila u obavezi na neki način da iznesem argumentaciju našeg prvobitnog amandmana. U međuvremenu stigao nam je amandman Odbora za privredu i trgovinu i možemo da kažemo da smo na neki način zadovoljni, da smo našli neko srednje rešenje, pa se nadamo da će to imati i pravu refleksiju na lokalne samouprave. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.
Znate kako, ako krenemo od toga da je ukidanjem studije uticaja na strukturu tržišta jedna od suštinskih izmena ovog zakona i da svakako ide na ruku velikim supermarketima ili hipermarketima, nazovimo ih kako hoćete, da što češće dolaze u neke naše krajeve gde ih nema, svakako da mi protiv toga nemamo ništa.
Mi smo ovde konstatovali u načelnoj raspravi da u Srbiji ima samo 5% tih velikih tržnih lanaca i da svakako treba da im se podigne rampa gde god je to moguće, da ih ima što više na tržištu.
Činjenica je da gospodin Đurić kaže da u svakoj lokalnoj samoupravi ne možemo jednako da tretiramo i samo tržište zaokruženo kao celinu. S druge strane, ako je to Beograd, to je sasvim druga priča, a ako je to Svilajnac, onda je sasvim druga priča. Ne možemo da na neki način dozvolimo da podignemo sve rampe. Naravno, neće supermarket imali toliki interes da dođu, da otvore. Oni uvek gledaju koliko je tržište, koliko pokriva broj stanovnika i broj potrošača, pa onda otvaraju.
Što rekoste vi, pitanje je da li je i 2000 veliki objekat, ali moramo da vodimo računa. Pre svega, intencija našeg amandmana je bila ta da moramo da sačuvamo male trgovinske formate u tim manjim opštinama, prosto da ne dozvolimo da jedan supermarket dođe i bude monopolista, zauzme više od 40% tržišta u tim malim opštinama. Znate, mi smo to i u načelnoj raspravi rekli. Male trgovinske radnje su uglavnom porodične radnje. Zapošljavaju porodicu svoju, petoro, šestoro zaposlenih i one su učesnici na tržištu i one nama u malim lokalnim sredinama znače.
Znači, to je više bio način da ih nekako zaštitimo, da podignemo rampu, da otvorimo markete, da otklonimo jednu administrativnu prepreku, ali i da sačuvamo koliko se može, jer njima, malim radnjama, je potreban izvestan period da ih štiti država od hipermarketa. Ne kažem, nije isto Beograd i lokalna samouprava, ako tako može da se kaže, Beograd i neke male opštine u Srbiji koje sasvim drugačije karakteristike ima. Hvala.

Hvala predsedniče. Činjenica da mi ovde kažemo – država treba da brani male, ili ne treba da brani male, treba da otvori vrata velikim ili ne treba da otvori vrata velikim i da li mi to treba da radimo.        
Znate šta? Uslove za funkcionisanje privrede i svih privrednih grana, pa i između ostalog i trgovine, kreiramo mi tj. Vlada, svojim Predlogom zakona, a Skupština usvajanjem tih predloga zakona. Kao DSS smo ukazali kod ovog člana, ukidanjem studija uticaja na tržište, na neki način, olakšavamo veliki trgovinskim lancima da dođu negde. Sa tim se slažemo, ali u isto vreme stavljamo zarez i kažemo – a da vidimo, kako ćemo da zaštitimo, ne samo, da kažemo male potrošače, nego kompletno tržište, da taj trgovinski lanac ne bude monopolista.
Imam samo jedno pitanje, gospodine ministre. Kada kažete da Komisija za zaštitu konkurencije treba da reaguje i da smo dali tržištu da to reguliše, s tim možemo da se složimo, ali na osnovu kojih podataka? Iz moje opštine sigurno će neko da reaguje, tj. Komisija za zaštitu konkurencije i odkud će znati da je jedan trgovinski lanac otvorio mega market i zauzeo 55% tržišta u trgovini u mojoj opštini? Na osnovu koji podataka i ko će mu dati te podatke, da bi reagovao? Prosto smo samo otvorili pitanje, kada kreiramo zakonom uslove za poslovanje određenog trgovinskog formata, da u isto vreme ne zaboravimo i neki drugi trgovinski format? To nam je obaveza, jer vi kao Vlada, mi kao Skupština, vi predlažete, mi usvajamo zakon, a svi oni zavise od nas i naravno, gledaju koja su rešenja za njih najbolja. Hvala.

Hvala predsedniče.
Još jedna suštinska izmena, ako tako možemo da kažemo, ovog Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o trgovini je da se posle člana 50. doda član 50a, koji reguliše sudsku zaštitu trgovca koji može da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu od strane drugog trgovca, ako se ispostavi da mu je krnjo poslovni ugled, ili naneo neku štetu.
Taj stav člana 50a glasi – oštećeni trgovac ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete, zbog povrede poslovnog ugleda. Posle ovog stava, DSS predlaže još jedan stav, koji glasi – oštećeni trgovac, konkurent ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete i od fizičkog lica koje je nelegalno vršilo trgovinsku delatnost i promet robe na teritoriji jedinice lokalne samouprave, na kojoj posluje i oštećeni trgovac. To je jedna izmena.
Imamo još jednu dopunu ovog člana 50a, a to je da se tužba može podneti u roku od šest meseci od saznanja za radnju i učinioca, a najkasnije u roku od tri godine od okončanja radnje, mi predlažemo da stoji – tužba se može podneti u roku tri meseca od saznanja za radnju i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od okončanja radnje.
Najpre, kod člana 50a i kod ovog drugog stava, pre svega ovaj zakon tretira registrovane radnje, male, velike, srednje, svejedno. Ovim članom 50a je predviđena sudska zaštita jedne registrovane trgovinske radnje, ako joj druga registrovana trgovinska radnja učini, kako je regulisano ovim zakonom, neku štetu. Na kraju krajeva, trgovac ima pravo da tuži, na osnovu izjave svedoka i da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu.
Sa druge strane, mi svi znamo da nama nije najveći problem legalna trgovina, odnosno trgovinski formati koji su registrovani. Ogroman problem u Srbiji je nelegalna trgovina. Mi smo razgovarali i pričali u načelu i tada smo spomenuli da se ogroman novac, nelegalnim putem, kroz trgovinu, okreće, da je tu u pitanju od četiri do pet milijardi dolara ili evra, kako god i da država, samo kroz nelegalne tokove trgovine, gubi od 500-800 miliona evra, što utajeni porez na dodatnu vrednost, što utajene akcize.
Tako da, prosto smo mislili, ovaj zakon se nije dotakao, pa smo mi predložili i te izmene, svakako bi onda morali da se zovemo predlagač izmena i dopuna zakona. Hteli smo da ovde, ovim stavom podstaknemo Vladu i ministarstvo da počnu malo ozbiljnije da tretiraju pojavu nelegalne trgovine u Srbiji. Ako smo se već prihvatili posla da ovaj zakon promenimo, da ga dopunimo, mogli smo i trebalo je da se u ovom poglavlju sedam, koje tretira nepoštenu tržišnu utakmicu, da otvorimo jedan novi član ili novi naslov koji bi se zvao – borba protiv nelegalne trgovine robe. Samo smo pokušali da vam ukažemo na problem nelegalne trgovine.
Na vama je, a mi čekamo da vrlo brzo dođe do jedne nove izmene i dopune zakona, gde ćemo ako treba pre te izmene i dopune zakona da razmotrite i izradu strategije, borbe protiv nelegalne trgovine, da ja sada nadugačko i naširoko ne pričam o tome, svi znamo koliko je to problem, pa da ponovo zakon sa izmenama i dopunama dođe na dnevni red i da vrlo ozbiljno, sa jedno pet, šest članova Zakona, obuhvatimo ovu oblast. Zahvaljujem se.

Samo ću kratko.
Član 24, predviđeno je da se u članu 65. stav 1. reči "stručnog procenitelja" brišu. Znači, prosto obrazloženje, kada je stručni procenitelj u pitanju, može da se odnosi na obrazloženje koje sam dala kod tačke 1. Smatram da treba da postoji neki stručni procenitelj koji će na osnovu svog znanja i iskustva iz određene relevantne oblasti da proceni da li je određena roba koja je oduzeta za prodaju, da li je za uništenje, koja je minimalna cena prilikom prodaje kada je javno nadmetanje u pitanju itd.
Stav 2. mi predlažemo da glasi – pošto Vlada bliže uređuje način i uslove, pa kaže – prodaje, ustupanja bez naknade i uništavanja oduzete robe, mi smatramo da bi trebalo da se doda - da Vlada bliže uređuje način i uslove skladištenja, prodaje, ustupanja bez naknade i uništavanja oduzete robe. Znači, kada jednu robu oduzmete, morate prvo da znate gde ćete i kako da je uskladištite, i to mora da bude propisano, a onda način na koji ćete je prodati, bez naknade, ustupiti ili uništiti, ali ako ne zadovoljava kriterijume za prodaju i ustupanje. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Ovaj amandman na član 26. odnosi se ustvari na član 74. postojećeg Zakona o trgovini, koji reguliše novčane kazne za pravna lica i preduzetnike u slučaju da prekrše Zakon o trgovini, o kome danas razgovaramo.
U članu 74. tačka 2) i 3) kažu - novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom i pod tri, ne istakne cene ili ne istakne cene na propisan način i kazniće se isto tako za ove radnje preduzetnik u iznosu od 10 hiljada do 100 hiljada dinara.
Mi samo predlažemo da dodamo još jedan novi stav 4. koji glasi: "Ako radnje navedene u stavu 1. tačke 2) i 3) nisu preduzete postupanjem trgovca i na bilo koji način ne nanose štetu budžetu Republike Srbije, inspekcijski organi izriču opomenu sa uputstvom kako da se navedene nepravilnosti otklone".
Naime, o čemu se radi? U mnogim trgovinskim radnjama, pogotovo velikim, imate na desetine hiljada artikala i na stotine nas potrošača i potencijalnih kupaca koji uđemo i svi bi nešto da pipnemo, svi bi nešto da pomerimo, uđemo u kabinu da probamo nešto, slučajno nam se otkine etiketa sa nekog odevnog predmeta ili ispomeramo cene u nekoj gondoli u trgovini i prosto, trgovac ne može u istom momentu da vidi taj nedostatak. Naiđe tržišni inspektor, vidi problem, nije istaknuta cena kako je trebalo po zakonu, nema deklaracije kako je po zakonu i, naravno, bude drakonska kazna, za pravno lice od 100.000 do milion ili za preduzetnika od deset do sto hiljada dinara.
Prosto, mislimo da u tom slučaju, kada je očito da trgovac nije kriv i kada nema neke štete za budžet, nije trgovac napravio štetu i napravio propust, da je na neki način tržišni inspektor dužan da ga upozori, da mu da uputstvo da otkloni taj nedostatak, a ne odmah da mu ovoliku kaznu izrekne. Mislimo da treba malo da imamo sluha. Nisu uvek za sve krivi trgovci. Nekada i mi kao potrošači, kupci, napravimo problem trgovcima i oni plate ovako velike kazne. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, tačno je, vi ste članom 3. Predloga zakona predvideli vrste podsticaja i isto tako ste ovim članom odredili da će se obim tih podsticaja razlikovati u zavisnosti od toga da li se podsticaji odnose na nedovoljno razvijena područja, odnosno područja gde su otežani uslovi za poljoprivrednu proizvodnju. Time ste sebi dali na neki način ingerenciju da vi određujete na rok od tri godine koja su to nedovoljno razvijena područja za poljoprivrednu proizvodnju.
S obzirom da je po ovom zakonu jasno ko će dobiti podsticaje kada su u pitanju razvijena područja, ova područja ćete vi tek odrediti za period od tri godine, ali niste odredili rok u kome ćete ipak jasno njima reći da ćete za mesec dana, mi smo tako amandmanom predložili, doneti taj podzakonski akt u roku od mesec dana, da bi i ta područja, pre svega u centralnoj Srbiji, južnoj Srbiji, jugoistočnoj Srbiji, pa i zapadnoj Srbiji, a to su uglavnom po nekim kriterijumima na osnovu kojih ćete vi odrediti da su nedovoljno razvijena. To će biti na neki način u ovom momentu za njih nepoznanica - koji će obim sredstava za njih biti određen.
Iz tih razloga smo stavili taj amandman. Smatramo da nije bilo pravno nemoguće da u zakonu stoji i rok u kome ćete doneti taj podzakonski akt. Zahvaljujem se.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, jesu večernji sati ali to ne znači da smo umorni i da i preko ovog zakona treba baš tako brzo da pređemo, da ne kažem pretrčimo, pa ću možda malo više da se zadržim, bez obzira gospodine ministre, što ste ovako potanko obrazložili koje su to suštinske, a koje su to više tehničke izmene ovog predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o trgovini.
Samo pre dve godine donet je, tada sistemski i reformski Zakon o trgovini i stupio na snagu 1. januara 2011. godine. Posle dve godine se ukazala prilika, odnosno potreba da do određenih izmena i dopuna zakona dođe. To znači da zakon nije baš svuda tada odgovorio obavezama iako je bio i sistemski i reformski.
Kratko ću, više zbog javnosti i nije zgoreg ponoviti još jednom, a mnogo manje zbog svih nas, jer smo ga mi ovih dana iščitavali. Kratko da pređem po izmenama i dopunama, da kažem gde DSS pozdravlja izmene, gde smatramo da je trebalo još nešto da dopunimo i kada je tehnička izmena u pitanju, a isto tako i kod ovih, po vama kao predlagaču, suštinskih izmena, možda nešto dopunimo. Članom 1. obrisali ste definiciju stručni procenitelj i umesto nje uvodi se novi institut proizvođač koji stavljanjem svog žiga i imena se pojavljuje kao trgovac u prometu.
Odmah u startu da kažemo, a to ću malo i kod člana 64. da obrazložim, mislimo da institut stručnog procenitelja i nije neki koji je iziskivao neke mnogo velike troškove, a mislimo da je njegova uloga kasnije, kada dođe do oduzimanja, ustupanja ili prodaje oduzete robe i te kako i bila, a i trebalo bi da bude i te kako značajna.
Članom 2, i to pozdravljamo, ukida se fizičko lice koje je prodavalo polovnu robu i ono više nema svojstvo trgovca. To je sasvim normalno.
Članom 5, rekli ste i vi, u članu 32. je tada bilo regulisano da bi zaposleni u trgovini trebalo da imaju određena znanja, obrazovanja, stručnost. Vi smatrate da je to administrativno opterećenje za trgovce. Možda jeste ako su sami trgovci ili vlasnici trgovačkih radnji druge neke kvalifikacije, ali dozvolićete da oni koji bi trebalo da rade u raznoraznim trgovinskim sektorima, a vrlo su specifični, pa logično je da bi trebalo da imaju neko znanje. Doći će do nekog konkursa. U konkursu mora jasno da se navede koja je stručna sprema potrebna za neku određenu trgovinsku oblast, a onda neće biti nekog ko ima baš tu stručnu spremu. Znate već kakav je naš obrazovni sistem, pa može da dođe do toga da bude primljen neko drugi, pa će se postaviti pitanje – na osnovu čega je primljen, ja imam tu stručnu spremu.
Mi smatramo da to i nije bila neka prepreka, i nije neko opterećenje za trgovca, jer i trgovci moraju da imaju baš to – i neke veštine i neka stečena znanja i obrazovanje.
Članom 7, i to pozdravljamo, olakšava se trgovcima procedura čuvanja i dostupnosti kompletne dokumentacije koja prati robu od otpremnice pa nadalje i smatramo da ne treba u svakom prodajnom objektu da se čuva, da stoji, da se pokazuje, već je mnogo i za njih lakše i jeftinije da to drže na onom mestu koje Ministarstvu prijave i tu izmenu i te kako pozdravljamo.
Članom 11. rekli ste da sada lokalnim samoupravama dajete potpune ingerencije da određuju radno vreme, apsolutno svim trgovinskim formatima. Ovaj član, odnosno član i stav koji je u važećem zakonu regulisao tu oblast, smatramo da je nekako logičniji, jer lokalne samouprave će, ako im damo kompletna ovlašćenja, da same odlučuju i imati tu raznolikost i šarenolikost u određivanju radnog vremena. Prosto, neki standardi u radnom vremenu su od 9 do 21 čas i vikendom od 9 do 14 ili 16 ili 18 časova, kako gde. Vi znate da i veliki trgovci, ako već njima hoćemo da otvorimo vrata, u svojim studijama opravdanosti ili ekonomske opravdanosti moraju između ostalog da stave i neko zakonsko radno vreme koje važi za određeno područje. Prosto se bojimo da će ta šarenolikost baš kod njih da izazove i veće napore i veće troškove, dok se oni raspitaju kakvo je radno vreme u Ivanjici, Somboru, Svilajncu, proći će i vreme, a i njima će se troškovi povećati.
Zato smatramo da je bolje lokalnim samoupravama da ostavimo da samo za određene trgovinske formate i da samo u određenim danima, kako je to bilo, da li su neradni dani, da li su praznični dani ili već prekovremeni rad za određene formate i da bi to trebalo da ostane.
Članom 13. po predlogu Vlade, odnosno po vašem predlogu, to je najsuštastvenija promena, a to je da se ukida studija uticaja na tržište za velike trgovinske formate preko 2.000 kvadratnih metara bruto površine. Svakako da treba da omogućimo, rekli ste da je samo 5%, ako se ne varam, ako sam dobro pribeležila, samo 5% postoji supermarketa u Srbiji, za razliku od mnogih zemalja koje ste naveli, koje imaju po 15, 20 i više od toga. Trebalo bi da im olakšamo, smanjimo troškove, podignemo tu administrativnu prepreku i omogućimo im da se šire.
Prosto, moramo tu da vodimo računa, kada je u pitanju Zakon o zaštiti konkurencije, da ipak ne pređu. Znate, kad im podignete jednu rampu, pa makar to bila ova, a znate da neće biti potrebna samo ova vaša rampa da se podigne, kada je u pitanju studija opravdanosti, već će morati i mnoge druge vaše kolege da se uključe u to da bi hipermarketi zaživeli i da bi se širili po našoj Srbiji. Trebalo bi da se vodi računa da ne bude monopolizacije na tržištu.
U redu je, daćemo mi supermarketima i hipermarketima da dođu i svi mi tamo odlazimo i svuda su tamo jeftine cene, ali naše tržište, odnosno naša trgovinska delatnost već dugo se zasniva i počiva na samostalnim trgovinskim radnjama, koje zapošljavaju uglavnom svoju porodicu, to su porodične radnje, petoro, šestoro ljudi iz jedne porodice radi. Nemojmo baš tako podizanjem svih rampi za hipermarkete da dođemo u situaciju da ugrozimo njihov opstanak. Imaćemo jedan novi problem koji se tiče nezaposlenosti tih ljudi i na kraju krajeva, treba jedan izvestan period da se i oni prilagode novim tržišnim uslovima.
Članom 14. ukida se javna agencija Centar za razvoj trgovine. Potpuno je razumljivo, nije zaživela. Potpuno je razumljivo sa pozicija budžetske uštede da ugasimo tu agenciju, ali ta agencija je u prethodnom zakonu imala nadležnosti koje su bile za respekt. Ukidanjem te agencije mnoge informacije, koje je ta agencija trebala da dobija i da prikuplja, prelaze u nadležnost Ministarstva.
Između ostalog, ta agencija se bavila i informacionim sistemom, znači, centralnim. Dobijala je sve one informacije od trgovaca na dan 31. marta. Sada ste vi tu malo suzili, odnosno nisu sve te ingerencije, sav taj posao Centra za razvoj trgovine prešle u Ministarstvo. Vi ste tu malo napravili selektovano kod određenih roba da se dobijaju informacije. Mi smatramo da treba da postoji jedan centralni informacioni sistem, da treba da postoje apsolutno svi podaci vezani za kretanja situacije na tržištu. Lično ne znam, nisam uspela, verujte mi da sam pokušala u jedno desetak prodavnica da uđem, htela sam kao poslanik da pitam neposredno vlasnika male trgovinske radnje kakve on primedbe ima na zakon i na sve ono što njega prati. Nisam uspela ni do jednog vlasnika da dođem, uglavnom su bili zaposleni, tako da ne znam koliko je to njima bilo opterećenje i koliko je to njima bio trošak da daju.
Možda bi trebalo pojednostaviti pravilnike i obrasce koji bi trebalo da se popune. Ali, njima to rade njihove ovlašćene računovođe, koji naplaćuju sve troškove, pa mislim da nije problem da im urade i jedan takav obrazac, da biste vi u Ministarstvu imali prave podatke.
Članom 16. uveli ste opet članom 50a. jednu suštinsku izmenu, koja se bavi sudskom zaštitom od nelojalne konkurencije. To je dobro. Treba zaštititi trgovce od nelojalne konkurencije, ali se ovde uglavnom kaže da se štiti trgovac od trgovca, registrovana radnja od registrovane radnje. Pre bih rekla da su oni na terenu više kolege, hajde da kažem da u većini poštuju jedni druge i nisu baš u poziciji da jedni drugima nanose štetu.
Možda bi trebalo da, i mi smo tu kao stranka reagovali jednim amandmanom, oštećeni trgovac ima zaštitu od nelojalne konkurencije od fizičkog lica koji ispred njegove radnje prodaje robu, a svi znamo da se to po Srbiji radi, da maltene na 50 ili 10 metara ispred registrovanih trgovinskih radnji postoje trgovci koji prodaju nelegalno i od njih, ako ima svedoka, i protiv njih bi trebalo da se povede tužba i pred sudom, a posebno i krivična prijava, ali o tom po tom, kada dođemo do nelojalne konkurencije.
Slažem se, ako smo već tu kod konkurencije, sa kolegom Jugovićem da moramo malo više da povedemo računa kada je ta nelojalna konkurencija u pitanju. Verujem da svi vi, a pogotovo vi, gospodine ministre, znate da se po nekim procenama promet u toj nekoj sivoj zoni kreće od 2,7 do 4,6 milijardi evra i da država godišnje samo od PDV tu izgubi 400, 500, pa možda i više miliona evra.
Kako da stavimo sive tokove u trgovini pod kontrolu? To bi trebalo i te kako da razmišljamo. Razmišljajte o jednoj strategiji za suzbijanje nelojalne trgovine, jer to je ono što je najveći problem.
Ovaj zakon tretira registrovane STR-ovce koji plaćaju državi sve dažbine. Oni su pod lupom inspekcije. Njih inspekcija obilazi, a nekako nigde, ni u jednom članu, možda je trebalo da se doda novi član koji će makar otvoriti nadu da ćemo zakonski urediti i borbu protiv nelojalne konkurencije.
Čl. 23, 24, menjaju se odredbe člana 64. i tu se dodaje i ustupanje oduzete robe. Znamo da robu mogu da oduzmu ili komunalne inspekcije na lokalnom nivou ili tržišne inspekcije na republičkom nivou, znači, dva organa. Samim tim, tu oduzetu robu može da prodaje ili lokalna samouprava po odluci svog organa ili Vlada, tj. nadležno ministarstvo.
Mislimo da je tu možda uloga stručnog procenitelja bila bitna. Kada oduzmete neku robu, prvo treba negde da je uskladištite. Taj neko treba da proceni koja roba je koje kategorije, koje vrste, gde da se uskladišti.
Dalje, trebalo bi da se, ako se već prodaje javnom nabavkom, utvrdi neka početna cena, da se utvrdi da li roba po kvalitetu jeste za prodaju ili nije za promet. Dalje, da se utvrdi, a to je već možda u nadležnosti, da li je ustupiti u nadležnosti ovih nivoa vlasti, tako da smo smatrali da zbog toga treba da ostane ovaj institut stručnog procenitelja.
Ukratko, i sami ste rekli, i po nama su novine radno vreme u ingerenciji lokalnih samouprava, ukidanje izrade studija za velike hipermarkete, ukidanje centra za razvoj trgovine zbog štednje i zbog toga što nije zaživela, sudska zaštita od nelojalne konkurencije, ali samo između registrovanih radnji, nismo dotakli nelegalnu trgovinu i ukinuli smo mogućnost, odnosno obavezu trgovcima da dostavljaju 31. marta svoje podatke koji su bili potrebni za centralni informacioni sistem.
Gospodine ministre, znate da u trgovini radi preko 180.000 ljudi. To je sektor koji zapošljava armiju ljudi. Znamo kolika je potrošačka korpa, znamo kolike su plate. Po podacima u poslednjih pet godina je promet opao za više od 30%, broj zaposlenih je opao za više od 15.000 ljudi u trgovinskom sektoru, a gubici trgovinskih radnji u 2011. godini su preko 55%.
Svi zajedno treba da se zapitamo kuda ide trgovinski sektor, šta je to, verujem da ste uložili veliki napor i razgovarali sa svim relevantnim činiocima koji su trebali da dostave primedbe na ovaj zakon. Smatram da je zakon mogao, ako smo se već dotakli i krenuli u njegovu izmenu, mogli smo i još neku suštinsku izmenu da uradimo, baš vezano za nelojalnu konkurenciju.
Još nešto da vam kažem. I vi i mi znamo da su trgovci, popularno ih zovemo STR, izloženi tržišnoj inspekciji, komunalnoj inspekciji, ekološkoj inspekciji, inspekciji rada, da ne nabrajam kojim inspekcijama. Prosto, kada svi ti ljudi i sve te inspekcijske službe koje mi odavde, mi donesemo zakon, vi predložite i mi donesemo, oni ga sprovode, krenu na te STR, verujte, oni se osećaju kao da je na njih krenula neprijateljska vojska. Onda se mi postavljamo u dva tabora, mi koji smo doneli zakon, vi koji ste predložili, inspektori koji idu na teren da kontrolišu kako se taj zakon sprovodi smo na dve suprotne strane.
Nismo na dve suprotne strane, na jednoj smo strani. Vaša je obaveza da donesete kvalitetan zakon, da oslušnete šta je to, i to mnogo češće jer su fluktuacije mnogo češće, da mnogo češće oslušnemo šta se dešava, da nam date dobre predloge, da ih ovde usvajamo, a da inspekcija, između ostalog, ne bude na terenu haračlija, izvinite što tako kažem, ali verujte mi STR vrlo često tako doživljavaju, već da budu ljudi sistema, stručni ljudi koji će, između ostalog, imati, da ne kažem savetodavnu u pravom smislu reči, ali na neki način i edukativnu ulogu. Mnogi STR nemaju toliko dobro znanje da mogu da isprate svu kompletnu zakonsku regulativu i sve izmene. Onda kada mu bane, da tako kažem, tržišni inspektor, ima utisak da ga on isprepada, da mu nađe baš tamo gde je nenamerno pogrešio i da mu tako uzme kaznu da bi napunio budžet. Onda kaže – idu rano, razne inspekcije da bi napunile republički budžet.
Hajde, svi zajedno da radimo na tome, da trgovcima omogućimo takav ambijent, da nas kao poslanike i vas kao predlagače ne smatraju onom drugom stranom, već onom pravom stranom koja je, u stvari, na njima. Zahvaljujem se.

Hvala gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, svi se mi slažemo da je poljoprivreda naša velika šansa, da u njoj leže veliki potencijali i da treba da joj posvetimo posebnu pažnju, pogotovo što smo svi mi, odnosno većina vas, ovde spominjali da agrobiznis učestvuje sa 20% u stvaranju BDP, da učestvuje sa 20% u izvozu Srbije i da je to jedna od retkih grana, ako ne i jedina, koja ima pozitivni bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Sama najava i ideja da će ovo ministarstvo doneti zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom ili seoskom razvoju, ja bih to pre rekla, je izazvao veliku pažnju i poljoprivrednih proizvođača i njihovih udruženja i same stručne javnosti. Naravno, najviše zbog toga što se unazad godinama poljoprivredna politika vodila kroz uredbe, od godine do godine, od vrste podsticaja do vrste podsticaja, tako da, većina se ovde danas složila, nije bilo te toliko potrebne predvidivosti, stabilnosti, izvesnosti koja bi pratila razvoj agrara. Samo donošenje ovog zakona je pozitivan pomak u radu ovog ministarstva.
Ali da li baš ovakav predlog zakona donosi tu neophodnu predvidivost, izvesnost i stabilnost u poljoprivredi? Pre svega, od godine do godine razlikovaće se visina agrarnog budžeta. Dobro je da on ne bude manji od 5%, da bude makar oko pet, ako je moguće i nešto više, nikako ispod pet, ali to će se od godine do godine razlikovati. Isto tako zakon predviđa minimalne podsticaje, taj neki nivo ispod koga se neće ići, ali zato je vama dato u nadležnost da propisujete te maksimalne ili od minimalnog do maksimalnog iznosa podsticaje, bar za određene vrste po podsticajima, tako da tu ne možemo baš reći da imate predvidivosti, sem kada su u pitanju ti osnovni podsticaji.
Po zakonu, pravo na podsticaj prvi put imaju pravna lica, pa onda zadruge, preduzetnici i naravno registrovana porodična poljoprivredna gazdinstva. Vrste podsticaja, direktnog plaćanja, ruralni razvoj i posebni podsticaji, to su te tri glavne grupe.
Kod direktnih plaćanja, to je ono što je do sada uvek bilo pod lupom i poljoprivrednih proizvođača i javnosti, gde su premije, gde su podsticaji za biljnu i stočarsku proizvodnju, gde su regresi i gde je kreditna podrška, prosto postoji, ali mi recite da li je tako ili nije, opravdana bojazan porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, relativno malih proizvođača, gde će veliki deo budžeta agrarnog pojesti, uslovno rečeno, velika, odnosno pravna lica koja će najviše para i povući. Da li će nešto ostati i koliki će deo ostati za ta individualna porodična poljoprivredna gazdinstva? To je jedna velika zamerka i individualnih proizvođača i njihovih udruženja.
Dalje se ovde u zakonu tretira, i naravno deli, porodična poljoprivredna gazdinstva na komercijalna, odnosno tržišno orijentisana i nekomercijalna, koja su se prilikom registracije ili obnove registracije opredelila da su nekomercijalna. Komercijalno će imati mogućnosti da koriste sve ove podsticaje, za nekomercijalna tek ćete vi naknadno odrediti uredbom, pravilnikom, kako god, vrste podsticaja, uslove, način korišćenja itd.
Znate tako, unazad su se mnogi poljoprivredni proizvođači registrovali kao nekomercijalni. Jedno od kolega ili koleginica su govorili da su postojali određene zakonske prepreke, da nisu mogli svi da se registruju kao komercijalna, tako da imamo još uvek 30% nekomercijalnih porodičnih gazdinstava i za njih ovaj zakon, u ovom momentu, je apsolutno nepotreban, jer će tek naknadno čekati koliki će podsticaj za njih da se izdvoji. Mi smo tu reagovali amandmanom, da se bar oroči za koje će se vreme doneti uredba, pravilnik ili šta god, koji će se odnositi na nekomercijalna porodična gazdinstva.
Dobro je, ministre, što će biti zelene knjige i što će biti registra za podsticaje. To je jedna novina i dobro je da imamo evidenciju koliko smo podsticaja dali, ali se bojim i prosto i vas pitam – da li će to biti samo jedan registar statističkih podataka koji će služiti ministarstvu i koliko ćete vi, ili koliko će ministarstvo uspeti da izgladi mehanizam, kako ćemo meriti efekte datih podsticaja? Pod uslovom da 5% iznosi od ovog budžeta koji smo usvojili za 2013. godinu, pod uslovom da to sada važi za ovu godinu, to je skoro 50 milijardi dinara. Mi ćemo te podsticaje dati po ovim osnovama i ove vrste podsticaja ovim korisnicima. Kako ćemo utvrditi merljivost efekata na produktivnost, efikasnost, konkurentnost naše poljoprivredne proizvodnje? Da li postoji način da mi merimo koliki će ti efekti biti? Postoji li način da korisnik podsticaja veže se ugovorom, da makar deo svojih proizvoda, šta god i koji god da su, veže ugovorom sa Ministarstvom, da deo svojih proizvoda, u vrednosti dobijenih podsticaja, proda robnim rezervama, pa da tako obavežemo da jednim delom pune robne rezerve, koje mogu da intervenišu kada zatreba, a da imaju, na neki način, sigurnost da mogu da plasiraju deo svojih proizvoda.
Kod nadzora, nadzornih organa, oni su, u stvari, i jedini ti koji na terenu kontrolišu i sprovode ovaj zakon. To je poljoprivredna inspekcija. Odgovorno vam kažem, a vi znate koliko poljoprivrednih inspektora ima, da jedan inspektor drži teren, recimo, od Kruševca, Kraljeva, do Požarevca, Petrovca na Mlavi, uključujući i opštinu Svilajnac, odakle ja dolazim. Sigurno vam kažem, poljoprivredni inspektor ne dođe i po godinu i po dve dana na teren određene opštine, tako da pouzdano možemo da kažemo da mi ne znamo da li je stvarno toliko površina pod određenim kulturama zasejano u jednoj od tih opština, da li je stvarno toliko tovne junadi i svih ostalih životinja toliko koliko je traženo u zahtevu za podsticajem. Tu se otvara ogroman prostor za zloupotrebu tih para, tako da ne znamo da li će oni stvarno te podsticaje utrošiti da povećaju produktivnost, konkurentnost ili će za polovinu od tih para kupiti plazma televizore ili nove nameštaje. To danas, odgovorno vam tvrdim, niko ne kontroliše.
Ako već dajemo ovoliki novac za podsticaje, vi sigurno znate, svi mi razgovaramo sa poljoprivrednim proizvođačima u svakoj prilici, oni uvek istaknu, koje probleme – skup repromaterijal, skupi rezervni delovi i problem sa plasmanom svojih proizvoda. Isto vam tako naglašavam i kažem, celo Pomoravlje, Resava, pa i šire, ima ovde poslanika i iz drugih delova uže Srbije, za tovne bikove ne postoji organizovan otkup i organizovana prodaja. Osamdeset, devedeset, ako ne i sto posto, napraviću tu rezervu, otkupljuju trgovci sa KiM. Oni imaju svoje ljude koji rade na terenu, utovare stoku, dobiju novac na ruke i tako se obavlja trgovina u celoj Resavi i Pomoravlju, verovatno i u celoj Srbiji i to svi znamo. Kako ćemo mi da napravimo most između tih proizvođača i njihovih proizvoda i prerađivačkih kapaciteta? Verujem i dobre su ove mere ruralnog razvoja i dobri su ovi posebni podsticaji, prosto se nadam, iz razgovora sa ljudima iz agrarnog fonda moje opštine, da bi trebalo možda napraviti program gde ćemo pri opštinama imati službe koje će biti most, od proizvođača, koji će, pre svega, napraviti bazu šta jedna opština može da ponudi tržištu, koliko koje vrste biljne proizvodnje, koliko stočarske proizvodnje, da mi na kraju imamo objedinjenu bazu podataka – šta to Srbija nudi u smislu gotovih proizvoda.
Ovde uglavnom pričamo – daćemo podsticaje, u redu je, ne može poljoprivreda bez podsticaja, ali efekte merljivosti samih podsticaja.
Na kraju, DSS vas podseća, SSP znamo koje će posledice doneti našim poljoprivrednim proizvođačima. Jesu li ove mere dovoljno jake da mogu naši poljoprivredni proizvođači da konkurišu proizvođačima iz EU? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Koleginice i kolege poslanici, članom 86. Predloga zakona, reguliše se prednost za domaće ponuđače i dobra, pa se u stavu 1. i 2. kaže - u slučaju primene kriterijuma, ekonomski najpovoljnije ponude, naručilac javne usluge je dužan da u slučaju da se javi i strani i domaći ponuđač, prihvati ponudu domaćeg ponuđača, ako razlika u zbiru pondera između stranog i domaćeg ponuđača nije veća, u predlogu stoji od 10. Za taj stav 1. DSS predlaže da stoji broj 20.
Isto tako i za stav 2, kada je u pitanju ponuda domaćih dobara, između domaćeg i stranog ponuđača, naručilac je dužan da prihvati domaćeg ponuđača, ako je, u predlogu ste dali, razliku u zbiru pondera 10, a mi predlažemo da razlika u zbiru pondera bude 20.
U stavu 3, u slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije cene, opet je naručilac javne nabavke dužan da prihvati domaćeg ponuđača, vi ste u predlogu stavili u slučaju da je domaći ponuđač nije skuplji od 15% mi predlažemo da stoji da nije skuplji od 20%.
Vi ovaj amandman niste prihvatili, a u obrazloženju vam stoji ono što za nas iz DSS nikako ne može da bude prihvaćeno, jeste da su to na neki način preuzete obaveze, da čak te razlike treba da budu i niže u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Mi vama ovde već danima, i juče smo skoro ceo dan govorili, kada su u pitanju naši amandmani, da hoćemo dobronamerno da ovim amandmanima popravimo predlog zakona, da zaštitimo domaću privredu, domaće ponuđače. Ne mogu naši domaći ponuđači, i kada su u pitanju u sluge, i kada je u pitanju izvođenje radova, kada je u pitanju ponuda dobra, da budu konkurenta sa stranim kompanijama.
Ako država ne napravi neki, nazovite to i protekcionizmom za domaće firme, ne znam kako će se one nositi kada su u pitanju ovi veliki državni infrastrukturni projekti, od republičkog, preko pokrajinskog, do lokalnog nivoa, ako im u tom sektoru ne damo posao, ako im tu ne omogućimo tu malo veću razliku da mogu da se pronađu sa svojim ponudama, verujte mi da ja ne znam da li ćemo za pet – šest godina imati išta od privrede.
Molim vas, juče je bilo pitanje, to smo hteli mi da postavimo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zbog toga je DSS 2008. godine izgubila vlast, dobila je DS, slepo se držala tog sporazuma. Vi nastavljate da prihvatate, i da ga, pretpostavljam, deo po deo primenjujete. Zapamtite, taj sporazum će uništiti srpsku privredu. Mi nećemo imati sa čime da se pojavimo nigde ni na jednom tenderu, makar i malih nabavki za koju godinu, ako ovako brinemo o domaćoj privredi. Zahvaljujem se.

Možda ste vi nas shvatili da mi ovde, kada razgovaramo o pomoći domaćoj privredi, pre svega naglašavamo građevinsku operativu, prosto zato što je građevinarstvo industrija koja pokreće skoro sve druge, pa između ostalog i mnoge proizvodne delatnosti, a pogotovo poljoprivredu. Poljoprivreda nikako ne može, poljoprivreda na kojoj treba da se bazira buduća prerađivačka industrija, pa sve to jedno od drugog zavisi. Sve je to uzročno posledično. Ne možemo mi jednu razvojnu granu u Srbiji da izopštimo da nije uvezana. Naravno da naša poljoprivredna proizvodnja treba da bude konkurentna. Ona je ovde i onda će se pojaviti mnogi proizvođači i poljoprivrednih proizvoda, kroz ponudu oko javne nabavke dobara domaćeg porekla.
Ne isključujemo mi ovde i sve druge grane privrede, pa između ostalog i poljoprivredu. Nemojte da mislite. Možda vam se učinilo da naglašavamo posebno usluge, odnosno izvođenje radova u građevinarstvu, prosto zato što je to najvidljivije, najskuplje i najčešće se pominje da li ima korupcije ili nema korupcije, da li ima prednosti kada se dobijaju neki poslovi i da li su naši građevinari sposobni da odgovore jako složenim uslovima na tim tenderima. Ne isključujemo mi nijednu granu privrede kada govorimo o javnim nabavkama.