Hvala predsedniče, predstavnici ministarstva, predstavnici nezavisnih državnih institucija.
Ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na tri ugovora o zajmu od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojima će se finansirati infrastrukturni projekti u oblasti železničkog saobraćaja, tj. železnica i železničke pruge Beograd-Niš i rečno-transportne infrastrukture.
Samo ovim sporazumima o zajmu mi ćemo se na ovoj sednici zadužiti milijardu i 31 milion evra. Toliko ćemo sada doneti odluku doneti odluku da se Srbija zaduži. Inače po proceni Evropske investicione banke ovi projekti železnički i rečno-transportni treba da koštaju oko tri milijarde evra. Te tri milijarde evra ćemo se u narednom periodu zaduživati.
Vi ste gospodine ministre podrobno objasnili šta će se sve graditi. Verujte mi niko od nas nije protiv toga da se u Srbiji grade i pruge, pogotovo što sve češće iskaču vagoni sa opasnim otpadom, pa ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi, niti protiv bolnica, niti protiv škola, niti protiv vrtića, niti protiv puteva, i svaki kilometar puta koji vi kažete da napravite, mi smo dužni da kažemo da svi mi to pravimo, jer ćemo sve ove kredite koji će se u narednim mesecima, a i godinama, meriti desetinama i stotinama miliona evra i milijardi.
Prema tome, kada budete otvarali i sekli vrpce, molimo vas da pored vašeg predsednika Aleksandra Vučića i vas, pozovete i nas, jer smo i mi zaduženi, jer ćemo i mi vraćati sve te kredite.
Ono što mene brine, gospodine ministre, jeste to što mi ovim zaduživanjem, a razgovarali smo kada je budžet usvajan, koliko će se izdvojiti, odnosno koliko će se kapitalnih projekata u Srbiji raditi, i tada smo konstatovali da će se 90% gore, dole koji procenat, raditi iz kredita i zajmova, koji ćemo decenijama koje dolaze da vraćamo.
Nismo ni protiv toga, ali kada uzmemo toliko kredita, kada se zadužimo, kada naš budžet, kojim možemo delimično, odnosno mnogo više da uložimo u investicije, potrošimo tako što dajemo subvencije stranim kompanijama, a domaće kompanije zanemarimo, a svi stručnjaci kažu da se ni jedna država nije razvila na osnovu stranih investicija i stranog kapitala.
(Radosavljević Nikola: Koliko u Svilajncu ima stranih investicija?)
Ima u Svilajncu stranih investicija, hvala Bogu, ali niste ih dobili vi, dovelo ih je opštinsko rukovodstvo.
Tolika zaduženost gospodine ministre, ekonomska i finansijska ima za posledicu i političku zavisnost. Zato mi kao država, a i predsednik Vučić je o tome govorio, ne možemo da prestanemo ili zaustavimo evropske integracije jer smo se prezadužili, jer nam politička stabilnost i zaduženost i stabilnost zavisi od finansijske i ekonomske zaduženosti. Zato nismo sposobni ili nemamo samostalnost da donosimo samostalno političke odluke koje se tiču države i nacionalnog interesa. Vi od nas sada tražite da ne otežavamo u ponedeljak predsedniku Vučiću pregovarački proces, a mi od vas zahtevamo da nas ne sprečavate u tome da kažemo građanima šta sadrži, koji su to članovi koji su u ovom francusko-nemačkom sporazumu.
Samo ću radi javnosti, to sam juče htela da zamolim ministra odbrane, da pročitam član 1. ovog sporazuma koji je u ponedeljak na stolu oko koga nema pregovora da li će nešto sada da se menja, već će da se spusti na sto i da se kaže – uzmite ili ostavite i nama i Kurtiju.
Član 1. ovog sporazuma kaže – strane će međusobno razvijati normalne dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava i obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila, carinske pečate.
Član 4. stav 2. – Srbija se neće protiviti članstvu Kosovo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Predsednik Vučić je ovako rekao javno da će prihvatiti koncept i raditi na implementaciji sporazuma. To je citat. Zato vas mi i vas gospodo poslanici i našu srpsku javnost, prosto smo obavezni da kažemo šta je sadržaj ovog sporazuma. Ne znači da će u ponedeljak predsednik Vučić da potpiše ovo, ali još jedno usmeno priznanje ili još jedna usmena rečenica koja će reći - da, prihvatićemo ovaj sporazum i implementiraćemo ga u buduće pregovore koji će kako član 6. kaže, rezultirati na kraju ovih pregovora koji će trajati mesecima, rezultirati sveobuhvatnim sporazumom, o normalizaciji odnosa Srbije i nezavisnog Kosova. Ovaj sporazum implicitno, što znači podrazumeva, priznanje secesija Kosova i Metohije.
Toliko o tome, a ako ima vremena ja ću da se osvrnem, mislim da imam još nekoliko minuta, na Izveštaj poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Gospođo Janković, ja vrlo pratim vaš rad i mogu slobodno da kažem cenim vaš rad, vi ste u ovom izveštaju rekli da je ovde najviše pritužbi građana bilo i to na postupak zapošljavanja 24,6%, a na postupak rada javnih službi sud, opština, zdravstvene ustanove i sijaset drugih 44,6% i na osnove zdravstvene zaštite 7%.
Kad slušamo predstavnike vlasti, mi imamo utisak da živimo u pravno uređenoj državi gde institucije besprekorno rade svoj posao, da je sve to u interesu građana, ali ove pritužbe malo drugačije kažu. Kada je u pitanju oblast zdravstvene zaštite 7% je bilo pritužbi. Ono što po meni i neravnopravnost ili diskriminacija kako god hoćete, jeste pristupačnost, odnosno nepristupačnost sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite za građane koji žive u velikim gradovima, u kojima postoje klinički centri i recimo za građane u Lebanu. Oni ne mogu da imaju isti stepen zdravstvene zaštite kao što imaju stanovnici Beograda.
Naravno uz zdravstvenu zaštitu idu i socijalna zaštita. Verujte mi, i to je na neki način, tu je postavljeno puno primedbi, tu bi morao da se prvo promeni Zakon socijalnoj zaštiti. Drugo, da se što pre osnuju zdravstveno socijalne ustanove za slučajeve koji su i zdravstveno i socijalno u toj potrebi. Treće obavezati lokalne samouprave da razvijaju nove socijalne usluge, ali to lokalne samouprave ne mogu same. Njima se godinama ne izdvaja ni jedan dinar više iz onih nenamenskih sfera, dobijaju oni neka sredstva za razvoj i socijalnih usluga, ali veruj te mi to se meri na nekih milion dinara.
Kad je diskriminaciji i kršenje principa ravnopravnosti kroz procese zapošljavanja, ja bih volela, u izveštaju se ne vidi, šta tu piše u pritužbama, na šta se najviše građani žale? Da li se žale na ravnopravnost prilikom zapošljavanja,, a ja znam dugo sam u politici, da je danas nažalost, najpre kada je državni sektor u pitanju, da odvojim privatni sektor, članska karta vladajućih stranaka, prva ulaznica do radnog mesta. Tu odmah imamo diskriminaciju odličnih studenata, odlične dece koji završe fakultet sa visokim ocenama, ne žele da bude član nijedne stranke i onda nemaju mogućnosti da dođu, a ravnopravno sa ovim ljudima koji su članovi stranaka na radnom mestu.
Hvala lepo.
Pošto smo menjali ove pravosudne zakone na osnovu referenduma i usvojili amandmane ustavne, kada je u pitanju član 2, doduše, i raniji Ustav je na neki način garantovao nezavisnost sudstva u svom radu, ali sada član 2. u ovom Predlogu zakona kaže da je sudija nezavistan u vršenju sudijske funkcije i sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta donetog u skladu sa zakonom, dok ustavni amandman vezan za nezavisnost sudija kaže – sudija je nezavistan, sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora. Znači, kompletno stav 1. i, naravno, stav 2. stoji u amandmanu – zabranjen je svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
Upravo je to i kolega Cakić istakao i ja se pridružujem tome, da ovaj član 2. bi trebalo da sadrži i ovaj stav koji stoji u ustavnom amandmanu, jer je nekako ovako krnj. Ovako se zaokružuje.
Ne znam zašto ste ga izostavili kada je ustavni amandman ovako u celini ovog teksta ušao u ustavni amandman i ušao u novi Ustav, zašto ste ga izostavili kada je u pitanju Predlog zakona u članu 2? Toliko.
Hvala, predsedavajući.
Da se vratim na amandman 5. koji svakako kaže da sud ima pravo na platu i penziju u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije. Kolega Šulkić i kolega Gavrilović su, gospođa ministarka vama na neki način skrenuli pažnju ili prosto vam dali primedbu da bi prilikom budžetiranja sredstava kada je vaš razdeo u pitanju, kada se donosi budžet, i podršku svakako, da se izborite za dostojanstvene plate ili kako god, jer samo onaj koji ima dobru zaradu, a radi kao sudija neće podleći korupciji i već kako god to nazvali.
Ja bih vam još jednom skrenula pažnju na to da prilikom budžetiranja, mislim da je i kolega Gavrilović nešto pričao o tome, da osim plata, dostojanstvo sudija čuva i prostor u kome oni rade. Ja dolazim iz opštine Svilajnac gde zgrada suda nije rekonstruisana i renovirana, kako god, nekih 60 godina, valjda otkada je sazidana. Jedna je od najneuglednijih i najurušenijih javnih zgrada u opštini Svilajnac.
Molim vas, da pored toga što dostojanstvo sudija čuvaju plate, čuvaju i uslovi rada u kojima rade. Tako da vas molim da i to imate u vidu i da na neki način kad god nađete vreme obiđete neke sudove i pogledate u kakvim uslovima rade naše sudije. Hvala vam.
Hvala, predsedniče.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe NADA, Nova DSS, POKS, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede.
Prvo pitanje je da li znate da veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava još uvek nije dobio NIS-ove Agro kartice za korišćenje regresiranog dizel goriva za setvu? Isto tako, da li znate da veliki broj poljoprivrednih gazdinstava koji su dobili ove NIS-ove Agro kartice, iste nisu aktivirane, kao jedna od ovih koju ja držim, i isto tako ti poljoprivredni proizvođači ne mogu da koriste ono što im po odluci Vlade Srbije pripada? Postavljam pitanje - ko je odgovoran za štetu poljoprivrednih proizvođača koji, a prošla je i prolećna, evo prolazi i jesenja setva, nisu iskoristili svoje pravo i nisu dobili regresirano dizel gorivo, za svoje poljoprivredne radove?
Drugo pitanje koje postavljam je pitanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju - šta je država preduzela da zaštiti našeg građanina Nikolu Nedeljkovića koji je uhapšen i drži se u zatvoru samo zato što je na Vidovdan ove godine nosio majicu „Kosovo je Srbija“? Svedoci smo danas, ovih dana, a bojim se da će biti i u nedeljama i mesecima koje dolaze da se situacija na KiM znatno usložnjava i pogoršava. Naši građani tamo će sa pravom braniti državu Srbiju na tim prostorima, sa pravom će protestovati i masovno i pojedinačno, štiteći državu Srbiju tamo, biće, bojim se, novih hapšenja i kako će država da zaštiti te građane, ako su se juče i prekjuče povukli naši Srbi iz institucija tzv. Kosova, iz policije i sudstva? Kako će država Srbija štititi dalje građane Srbije koji će sa pravom braniti Srbiju na Kosovu i Metohiji, a nećemo imati mehanizam? Toliko. Hvala.
(Svilajnac, 05.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 01.08.2022 - |