Hvala, predsedniče.

Gospođe i gospodo ministre, koleginice i kolege poslanici, u budžetu za 2024. godinu ukupni rashodi i izdaci iznose 2.237 milijardi dinara.

Amandmanom predlažemo da se na rashodnoj strani ovog budžeta smanji iznos koji je namenjen za korišćenje usluga i roba, jer uglavnom kod svih ministarstava najveće stavke su za usluge robe, i da se taj iznos koji je planiran u cifri od 210 milijardi dinara smanji na 180 miliona dinara, za čitavih 30 milijardi.

Prelažemo da se tih 30 milijardi dinara prenameni za10 milijardi dinara za nenamenske transfere za lokalne samouprave.

Gospodine ministre Mali, da li ste vi zaboravili da postoje lokalne samouprave ili ste dali vašim činovnicima da devet godina unazad samo prepisuju cifru od 33 milijarde i 327 miliona dinara koliko iznose nenamenski transferi?

Da li ste vi svesni da ovakav rast cena energenata, materijalnih troškova, plata za koje stalno kažete da ih podižete, kako će lokalne samouprave to da plate?

Ovde sede mnogi poslanici koji dolaze iz čitave Srbije, iz svojih lokalnih samouprava. Ni jednog nisam čula da kaže – aman, devet godina ne povećavate maltene ni dinar za nenamenske transfere lokalnim samoupravama. Dajte već jednom povećajte.

Tu smo amandmanom reagovali, kod člana 7, ili za 10 ili za 20 milijardi dinara. Jel verujete da se lokalne samouprave guše? Nemaju budžete da sve to iznesu i plate.

Dalje, predlažemo da se 10 milijardi dinara prebaci ili prenameni za subvencije za poljoprivredu. Jeste ovim budžetom u odnosu na prethodni povećali 20 milijardi dinara subvencije za poljoprivredu ali, gospođo ministre poljoprivrede, ja stalno razgovaram sa vrlo uspešnim poljoprivrednicima iz moje opštine Svilajnac koji su uglavnom stočari i uglavnom na Novosadskom sajmu pokupe sijaset medalja i nagrada. Oni se pitaju šta da rade ove jeseni, da li da seju pšenicu, da li da na proleće seju kukuruz, da li da nastave sa uzgojem rase simentalskog govečeta ili da jednostavno sve to pogase.

Kažete, a i sami to znate kolika je bila cena otkupa pšenice, i svi kažete – pa, to je tržište. Pa, jeste tržište, ali je pšenica u otkupi bila 35 dinara pre pet, šest, sedam godina, a sada 19 i 20 dinara.

Jel shvatate da poljoprivrednik ne može sa tom kalkulacijom rashoda na jednoj strani i ovog prihoda koji dobije nikako da nastavi dalje uspešno da se bavi poljoprivredom?

Dalje, predlažemo da se 750 miliona poveća subvencija za kulturu. Ne treba mnogo da pričam, vrlo često to naglašavam, da samo zdrav, obrazovan i kulturan čovek može da doprinese i ekonomskom i privrednom razvoju zemlje.

Dalje predlažemo da se poveća iznos za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu za pet milijardi dinara. Vi ste sada stavku za socijalnu zaštitu povećali za 500 miliona dinara ali, gospodo ministri, da li vi znate da sada novčana socijalna pomoć za jednočlano domaćinstvo iznosi 11.100 dinara, tročlano ili četvoročlano jedva negde oko 20.000, 21.000 dinara i to se ne povećava godinama unazad? Do pre neki mesec je bilo 10.300 dinara. Pa, kako će tročlana ili četvoročlana porodica da živi sa 20.000 i nešto dinara mesečno? To je 700 dinara dnevno. Doručak, ručak, večera, računi, odeća, obuća, lečenje. Pogledajte da li je to moguće?

Dalje, predlažemo da se za dečju zaštitu poveća iznos za dve milijarde, da se za boračku zaštitu poveća iznos za 400 miliona dinara, da se učenički standard poveća iznos za 250 miliona, za studentski standard 250 miliona, da se stipendije za mlade talente, gospođo ministre, i za nauku povećaju za 100 miliona dinara.

Molim vas, kada su u pitanju mladi talenti njih treba registrovati od osnovne škole, pratiti ih kod srednju školu, do fakulteta, do postdiplomskih i doktorskih studija i kada završe to i kada mnogi od njih postanu nosioci i nagrade Dositeja i mnogih drugih nagrada da ih mi zaposlimo. Vi, koji ste sada vlast, mi koji ćemo sutra biti vlast, koliko, nadam se, od 17 decembra. Da ih zaposlimo i da im damo šansu u našoj državi da rade, a ne posle toga da ih ostavimo na birou rada da čekaju da li će naći mesta ovde ili će otići u inostranstvo i u tuđe države, a mi smo u njih uložili stotine miliona dinara.

Na kraju, gospodo, smanjite, kad kažem usluge i robu. Vi kod svakog ministarstva predlažete dotacije međunarodnim organizacijama, pa je tako, između ostalog, kod Ministarstva prosvete milijarda i 400 miliona dinara predviđeno da se da međunarodnim organizacijama da se usaglasi sistem obrazovanja sa evropskim sistemom.

Ajte da smanjimo taj iznos za milijardu i da ga prenamenimo za nabavku udžbenika za osnovne škole za celu Srbiju. Svi me pitaju dole u unutrašnjosti, u mojoj opštini Svilajnac – zašto samo učenici u Beogradu da dobijaju besplatne udžbenike? Koju privilegiju treba da imaju samo oni?

Još nešto – ako prenamenimo ova sredstva i nabavimo besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih škola ajte da napravimo i neke kriterijume. Nemojte da dajemo kao do sada svima podjednako. Ne treba svima podjednako. Nije to diskriminacija. Nečiji roditelji rade za po 100.000 ili 150.000 dinara mesečno plate, a nečiji roditelji, kao što rekoh, imaju 20.000 dinara socijalne pomoći ili platu od 30.000, 40.000 dinara. Ajte i tu malo da pogledamo, da bude ravnopravno i Beograd i ostatak Srbije.

Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Naša koalicija NADA je u načelnoj raspravi, gospodine ministre, istakla i šta je ono sa čime se složila u ovim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, kao što su „zelena gradnja“, kao što je prostor, kao što je obezbeđenje polise, kao što je obaveza priključenja kada novi investitori sagrade zgradu na postojeću infrastrukturu, itd, ali smo i u načelnoj raspravi izrazili bojazan kod člana 5. Predloga zakona gde ste dodali stavove 3. i 4. koji glase: „Izuzetno po zahtevu podnosioca, informacija o lokaciji može pored nadležnih službi u opštinama ili Sekretarijatu za urbanizam da daju i javni beležnici, preduzetnici i druga pravna lica koja se registruju za tu delatnost“. Vi ste to obrazložili da će oni vašim aktom, koji vi budete doneli, morati da ispune određene uslove kao što je stručni kadar, licenca za taj stručni kadar, itd.

Ja se sada pitam, da li investitor može da dobije informaciju od više tih davalaca uslova za informacije o lokaciji i da onda prihvati ono što je za njega najpovoljnije?

Drugo, ja vas pitam, vi obrazložite, da li postoje neki obrasci koji su univerzalni? Da li će se ti obrasci kod svih davalaca uslova za lokaciju upodobiti i biti jednoobrazni? Prosto je to naša primedba, zamerka i da li će i za koje vreme i ovi drugi davaoci uslova za lokaciju ispuniti sve te uslove koje vi budete predvideli u nekom pravilniku koji će doneti u smislu novozaposlenih, u smislu stručnog kadra, u smislu tehničke opremljenosti, itd. To je prosto bila naša bojazan kako će ti novi davaoci informacija uslovima profunkcionisati i na vreme i u najkraćem mogućem roku biti na usluzi investitorima. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 107. stav 2. Poslednji deo rečenice - da je zabranjeno korišćenje uvredljivih reči, izraza, kao iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Taj član sam pre neki dan reklamirala kada je isti kolega poslanik ovde spočitavao kolegama i koleginicama gde idu na letovanje. Predlažem, da nam ne bi spočitavali, kada budete prekinuli rad ovde sednice, kada završimo, da vam u septembru ili oktobru, kad dođemo, svi lepo podnesemo izveštaj gde smo bili na godišnjem odmoru, da znate da nam to ne prebacujete, jer to je naša privatna stvar. Pošto vi toliko želite ili tražite po mrežama da vidite gde smo na odmoru, da vam mi lepo napišemo izveštaj gde smo bili na odmoru i da to lepo tamo negde pohranite sa slikama, naravno, sa novim haljinama, sa novim kupaćim kostimima, da nas, brate, ne prozivate gde idemo, sa kojih destinacija šaljemo slike i poslaćemo svima pozdrav. Toliko.

Hvala, predsedniče.

Predlog Zakona o planiranju i izgradnji svakako spada u jedan od najvažnijih sistemskih zakona i zato svaka ispravka i dopuna ovog zakona sa pravom izaziva pažnju i javnosti i stručne javnosti, a i nas poslanika.

Gospodine ministre, mi smo se složili da se nismo složili da treba da se ukine naknada za konverziju iz prava na korišćenje građevinskog zemljišta u pravo svojine. I vi ste to obrazlagali sa vašim argumentima. Poslanici opozicije su obrazlagali sa svojim argumentima i činjenica je da se mi tu nismo složili.

Svi vaši argumenti koje ste vi navodili da je to relikt komunizma, socijalizma i da više ne postoji, pa da vas podsetim reali komunizma i socijalizma su i oduzeta imovina od 1945. godine pa još uvek nismo sve te vlasnike namirili iz Fonda za restituciju, a upravo ova naknada je trebalo da puni taj Fond za restituciju i da obeštetimo tada i te kako oštećene građane, pa se zato i pitam zašto se naši i vaši argumenti ne slažu?

Gospodine ministre, samo da vas podsetim, a i mnogi su vas podsetili, evo samo mi kažite, Industrija motora i traktora „Rakovica“ ili IMT, kada je privatizovan ili bilo koje propalo društveno preduzeće kada je privatizovano, novi vlasnik je kupio objekte i kupio je zemljište ispod objekta, kako vi to kažete i kupio je sve one površine koje služe za neposrednu upotrebu, ali ostalo je verovatno među tih 5.000 lokacija, pa mi ne znamo koje su? Dajte da vidimo. Ostalo je sigurno još neki hektar koji nije pod objektom i ne služi za tu javnu upotrebu.

Znači ti hektari su nama sporni. To je atraktivno građevinsko zemljište koje ćemo dati džabe privatnim kapitalistima, odnosno vlasnicima krupnog kapitala i domaćeg i stranog. I to svi mi ovde opozicioni poslanici vama kažemo.

Zato i kažemo da amandmanom treba da ukinemo ovaj termin „bez naknade“ i da ponovo uvedemo „uz naknadu“, da vi kao Ministarstvo donesete metodologiju neku po kojoj će oni platiti tu konverziju i da pravo sticanja svojine bude onog dana ili onog momenta kada su oni uplatili tu konverziju. Ne možete nikako da nas razuverite, ali nikako da nas razuverite da su ovih 5.000 parcela zaključane. One su ili u stečajnoj masi i rekli ste mi da ne mogu da se izuzmu. A, zašto ne mogu da se izuzmu iz stečajne mase, da se prodaju, da se obeštete poverioci? I onaj ko kupi to zemljište neka gradi šta hoće na tom zemljištu.

Zašto onaj ko je kupio objekte i zemljište ispod objekta, a dobio još 50 hektara na korišćenje u toj, doduše, bilo je raznoraznih privatizacija, pa ne možemo mi sada sve te privatizacije da promenimo i tek tako da ispravimo, zašto ne plati naknadu? Pa svi to ovde kažu. Neka plati naknadu za konverziju tog zemljišta koje je dobio kao zemljište na korišćenje, neka ga pretvori u pravu svojine i eto neka zida i eto novih poslovnih prostora i eto novih radnih mesta, eto novog poreza u budžet Republike Srbije, eto dobitka za sve nas.

Tu je dobitak i za državu i za građane Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Javljam se po amandmanu. Većina govornika je ovde rekla da ove izmene i dopune Zakona o ozakonjenju omogućavaju privremeno priključivanje na infrastrukturu gas, vodu, struju, svim onim objektima koji su nelegalno izgrađeni. Ovde se uglavnom potenciralo i akcentovalo individualne stambene zgrade u nekim ruralnim područjima i grada Beograda, a ima ih i diljem Srbije, tako da svi ti ljudi, svi ti građani koji imaju kuću od sto, sto i nešto kvadrata, koji godinama nemaju struju, treba da im se priključi i struja i voda i jeste nehumano da u 21 veku sve to nemaju, ali i oni si isto tako mogli ili mogu lokalne samouprave ili bi lokalne samouprave trebalo to u ratama da im daju da plate, jer ozakonjenje sa svom potrebnom dokumentacijom može da košta za kuću od sto kvadrata negde 20 do 30 hiljada dinara. Da kažemo da to nije i neki preveliki iznos u odnosu na iznos koji bi platili da su na vreme dobili rešenje i legalno gradili objekat po građevinskoj dozvoli.

Ja sam upravo razgovarala sa urbanistima iz nekoliko gradova, na ovaj način će nelegalni investitori, krupni, koji imaju 20 ili 50 stanova u stambenim zgradama, koji su izbegli plaćanje građevinske dozvole, koja je petostruko veća nego iznos za ozakonjenje, na neki način sada legalizovati svoju gradnju. Znate šta mi oni kažu? Nikada više oni neće tu zgradu ozakoniti, jer su eto dobili priključak na kompletnu infrastrukturu.

Ovo što je manjkavost ovog člana je izmena ovog člana. Pitam gospodina ministra Vesića koji je to privremeni rok? Na koliko privremeno može da se priključi na vodu, struju, kanalizaciju? Kažu mi da „Elektrodistribucija“ daje godinu dana rok ili je to neograničeni rok? Znači, privremeno znači mesec, šest ili godina dana? Samo nam objasnite to, da bi ljudi znali.

U pravu su sve kolege koji kažu - mi ćemo na ovaj način spasiti milione velikim investitorima koji su divlje u Srbiji, najviše u Beogradu, gradili, da legalizuju ovako po jednoj jako, jako pristupačnoj ceni. Ko ima korist od toga, to verovatno samo vi znate.

Hvala.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. stav 2. koji, između ostalog, u poslednjoj rečenici kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Ne želim da budem ničiji advokat, meni su sve kolege i koleginice podjednake, kada se nešto odnosi na njih, a uvredljivo je.

Ja vas molim kao predsedavajuću da svakog od nas opomenete kada se ovde spominje ko gde ide na godišnji odmor, ko je kakvu haljinu obukao, kakva mu je porodica, da li je pocrneo manje ili više na Azurnoj ili na Antalskoj obali, molim vas. Dajte jednom, ne odnosi se sada samo na kolegu koji je prethodno govorio, na sve nas, nemojmo više da govorimo o ličnim stvarima i da iznosimo činjenice iz ličnog života. Da li idemo na odmor, da li smo otišli na odmor, kada smo se vratili sa odmora, zašto nas je briga ili nije briga? Odnosi se na sve.

Budite ravnopravni kada se takve reči ovde upotrebljavaju u odnosu na sve nas. To je poštovanje dostojanstva ove ustanove. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Moram da se pozovem na član 116. koji kaže – odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine.

Pošto član 96. jasno ograničava vreme diskusije za izvestioce nadležnog odbora, za nas poslanike, za ovlašćene, a za predstavnika Vlade se kaže da imaju neograničeno vreme ili nije vreme ograničeno u svojoj diskusiji. Ja prosto na vas apelujem, gospodine predsedniče, to ne znači da ministri kada odgovaraju svakom od nas govornika i kada su kritički tonovi, što je razumljivo kada dolaze od opozicije, kažu nama da ne znamo, da nismo obavešteni, da treba da naučimo. To nas diskredituje. Mi nemamo sve te informacije koje imaju nadležni ministri. Mi nismo ministri dva, tri mandata, pa imamo informacije od bezmalo od 90-tih godina šta se dešava,

To ne znači, ako mi uputimo kritičku reč, da ne znamo, da nismo naučili, da treba da sednemo da naučimo. To nas diskredituje kod naših glasača i ako kažemo da se zadužujete i ako vam skrenemo pažnju, ne morate… Gospodin Vesić, uz svo, da tako kažem, uvažavanje, je uporan da nam dokaže da su sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji dobre. Tri puta, pet puta, deset puta ponavlja istu priču po 15, 20 minuta. Mislite malo i na trajanje ove Skupštine i svaka sednica, svaki dan, u ovoj Skupštini košta građane. Hajmo malo i tu da uštedimo. Ljudi, pa svaka vaša replika je EPP za vas, sve vi radite, o svemu vi brinete, pa brinemo i mi o nečemu. Nemojte sve vama da pripisujete, da sve vi gradite, da sve vi brinete, da niko ništa nije radio.

Ako kritikujemo nešto, dobronamerno je. Niti vi volite više Srbiju od nas, niti joj želite više bolje od nas.

Hvala predsedniče.

Očito je da ponovo nastavljamo praksu, odnosno poštovani predstavnici Vlade, gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predsedniče, ponovo nastavljamo praksu da više različitih predloga zakona objedinjujemo u jedinstvenu raspravu i time omogućavamo sebe i mi kao poslanici ne možemo o svakom predlogu zakona podrobno da raspravljamo, a time i građanima pojasnimo svaki predlog zakona koji je ovde u Skupštini, a koji je vrlo bitan i tiče se njihovog života.

Osvrnuću se na izmene i dopune predloga Zakona o planiranju i izgradnji, na izmene Zakona o ozakonjenju i naravno na sporazume o zajmovima. Gospodine ministre, vi ste istakli neka četiri principa kada se i na Kokusu i na javnom raspravi istakli, šta je cilj izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Pa, ste rekli da je to e-platforma, odnosno e-sistem koji će doprineti da se i transparentnije i brže izrađuju planska akta, da se uvode principi zelene gradnje, da će biti sve to transparentnije i da je ovaj zakon usklađen sa propisima EU. Sa tim ja mogu da se složim da je to vaše obrazloženje.

Sada ću da iznesem šta je ono sa čime mi možemo da se složimo kada je u pitanju predlog Zakona o planiranju i izgradnji. Princip zelene gradnje treba podržati pogotovo što tu hoćemo da koristimo materijal koji je ekološke prirode. Pogotovo što hoćemo da smanjimo emisiju otrovnih gasova. Pogotovo što hoćemo da zaštitimo životnu sredinu, a nadam se da to svi hoćemo i pogotovo što objekti sa, kako ste rekli deset hiljada bruto površine treba da dobiju i obavezni su da dobiju zeleni sertifikat. Možemo da se složimo sa tim da kažemo da je to nešto što je prihvatljivo.

Drugo, dobro je što se povećava odgovornost izrađivača planskih akata, na svim nivoima, od lokalne samouprave do Republike. Naravno, treba to jednostavno ustrojiti, treba biti odgovoran, treba dati rokove do kada se izrađuju neki planovi i to je za pozdraviti. Nadamo se da će ovaj elektronski sistem e-prostor doprineti, kako rekoh efikasnosti, transparentnosti i da će razmena informacija kod svih učesnika u donošenju planskih akata rezultirati i efikasnošću i transparentnošću.

Dobro je što će investitori morati da se priključuju na postojeću infrastrukturu. Znači, neće morati da ih zaobilaze. Slažemo se da su izgrađeni objekti u obavezi, rekoh, da se priključe na tu infrastrukturu i dobro je što će novi objekti koji se budu gradili morati da imaju određeni, odnosno potrebni broj garažnih mesta i neke zelene površine koje pripadaju naravno veličini tog objekta koji se gradi.

Slažemo se i sa tim da novi investitori moraju da imaju polisu osiguranja i da obezbede sve one stanovnike i objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini objekta koji se gradi i da se u slučaju kako se neki slučajevi dešavali, svi ti ljudi obeštete.

Znači, to bi bile neke primedbe sa kojima mi možemo da se složimo i da kažemo da su onako pozitivne promene kod izmena Zakona o planiranju i izgradnji, ali, gospodine ministre, bez obzira na vašu nameru koja je za respekt kada pet puta ponavljate da je ovaj Zakon izuzetno dobar i da apsolutno svi treba da glasamo za njega, ja moram da vam skrenem i pažnju na neke odredbe ovog Zakona koje su diskutabilne za nas i koje mi ne možemo tek tako da prihvatimo.

Prvo, zakonom nam uvodite ponovo Agenciju za planiranje i izgradnju. Neko reče da je to dobro, a ja ću vas podsetiti, a i vi ste to rekli, Agencija za planiranje i izgradnju Republike Srbije doneta je u vreme vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića, a vi ste, kada je bila hiperinflacija… Agencija jeste doneta tada, vi ste to rekli, ali vi ste tu Agenciju ukinuli 2014. godine. Na čelo te agencije tada je bio direktor koji je pripadao SNS grupi, koja je bila više naklonjena Tomislavu Nikoliću. Ljudi stručni oko njega nisu udovoljili svim zahtevima investitorima za „Beograd na vodi“ i Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka, je ukinula agenciju, vratila sav taj posao agencije u ministarstvo za građevinarstvo. Naravno, tu postoji i sektor. Kažu ljudi stručni da taj sektor, gospodine ministre, u vašem ministarstvu sada izuzetno dobro radi taj posao. Nema kašnjenja, stručni su ljudi i prosto nema potrebe za osnivanjem nove agencije, ali vi kažite da ste srećni da taj deo posla izmestite iz vašeg ministarstva u agenciju, ali tu postoji, po nama, nekoliko primedbi.

Prvo, Agencija će se finansirati po trećoj tački načina finansiranja, iz izvora koje će donirati, sponzorisati pravna i fizička lica. To je diskutabilno, jer. znate, ako neko plati i ako neko donira ili sponzoriše pa ima pravo da nešto i traži zauzvrat. Vi ste rekli na javnoj raspravi - pa, mi smo to jednostavno pripisali iz Zakona o agencijama i šta je tu sporno? Tako ste rekli

Isto tako, da da biste osnovali ovu agenciju moraćemo za sledeću budžetsku godinu, 2024. i 2025. godinu, da izdvojimo po 16 miliona dinara. Znači li to, gospodine ministre, da ćete te ljude koji sada rade u sektoru kod vas u ministarstvu ovaj deo posla preseliti u agenciju ili da li ćete tamo zaposliti nove ljude koji će, naravno, imati platu, biće više zaposlenih i opteretićete budžet za 32 miliona dinara?

Zamerka na ovaj Predlog Zakona je i što smanjujete učešće građana u postupku donošenja planskih akata. Do sada, po ovom postojećem Predlogu zakona, građani su mogli da učestvuju i u ranom javnom uvidu i u javnom uvidu. Sada, ovim izmenama, građani više ne mogu da učestvuju u javnom uvidu, već samo u ranom javnom uvidu i po tome ostaju uskraćeni i za svoje primedbe i za odgovore koje bi trebalo da dobiju kada se odvija proces javnog uvida.

Dalje, u Predlogu zakona stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole po ovom predlogu je sada samo investitor. Ovom odredbom, ja da vas podsetim, krši se član 44. Zakona o opštem upravnom postupku, koji kaže da su stranke u postupku i fizička i pravna lica. Znači, kako će neko ko je oštećen, ko ima parcelu do susedne parcele na kojoj se gradi objekat, koji je eventualno suvlasnik, koji ima primedbe na rešenje o gradnji za investitora, kako će on da zaštiti svoje pravo ako nije stranka u postupku?

Sertifikat o energetskim svojstvima, institut koji se uvodi i koji je obavezan kod kupoprodaje stanova. Možda je u redu za novu gradnju. Zna se po kakvim se standardima sada gradi, ali da li ćemo i da li će uvođenje ovog instituta energetskog sertifikata znatno usporiti promet nekretnina, pogotovo kada su u pitanju stare zgrade?

Znate, obavezan sertifikat o energetskoj efikasnosti košta. Pitanje je ko će to da plati?

Vi ste dali rok tri godine, pet godina i deset godina da se faktički energetska efikasnost svih zgrada upodobi. Mi mislimo da taj rok nije rok u kome sav ovaj posao može da se završi.

Izdavanje lokacijskih uslova do sada su radile stručne službe lokalnih samouprava. Sada se taj posao prenosi i na javne beležnike. Znači, i oni mogu da izdaju informacije o lokacijskim uslovima, mogu da izdaju i registrovana pravna lica, fizička, preduzetnici ako su se registrovali i sada se postavlja pitanje da li u tim institucijama koje uvodimo u ovaj posao da li imaju stručni kadar da taj posao nose.

Lokalne samouprave imaju stručni kadar, uglavnom sve ili je bolje zaposliti stručne kadrove i još koga u nadležne sekretarijate za urbanizam i planiranje nego sav ovaj posao deliti i na ova pravna lica.

Kruna svih izmena Zakona o planiranju i izgradnji jeste, svi su to ovde opozicioni poslanici rekli, ukidanje naknade za konverziju iz prava korišćenja u pravo svojine na građevinskim zemljištima.

Vi ste se ubili objašnjavajući kako je ta izmena izuzetno dobra za celu Srbiju, za razvoj privrede, za povećanje prihoda u budžet, kroz novozaposlene, kroz porez na prihod od zarada, kroz porez na prihod od imovine itd, ali ja vas, gospodine ministre, pitam i sve vreme vas slušam, pet hiljada parcela kažete da je zarobljeno i da ne može da se koristi za gradnju. Ne znam šta to znači pet hiljada zarobljenih parcela građevinskih, ili su u stečajnoj masi kod firmi koje su u stečaju. To može da se izuzme iz stečajne mase, proda NN licu, to lice plati konverziju u njegovo vlasništvo i neka zida šta god hoće.

Prosto, ne možete da nas ubedite koliko god hoćete da je ovo dobro za sve nas. Slušala sam i bila na javnoj raspravi na kokusu, svi koji su govorili tamo su bili čisti lobisti krupnog kapitala, što stranog, što domaćeg. Verujte mi, to je bio moj utisak. Ne možete da me razuverite drugačije.

Tako da, ovim postupkom mi činimo dobro samo domaćim i stranim tajkunima, to je za džabe. Mi im za džabe dajemo atraktivne građevinske lokacije, nije istina da, ako postoji građevinska lokacija i nad njom su objekti i svi oni pristupni putevi, šta ako postoji još deset ili petnaest hektara koje nije pod objektima i nije pod tim površinama koje služe za upotrebu. Šta će biti sa tih deset, petnaest ili sto pedeset hektara koji su atraktivni, a nisu pokriveni građevinskim objektima? Poklonićemo im za džabe.

Kažete da je to recidiv komunizma, da više nigde ne postoji ni u jednoj republici Jugoslavije bivše i kažete da je samo 30 miliona naplaćeno za 12 godina. Kažete, složena procedura, kažete investitori su čekali i čekaju godinama, pa zar nije bilo logičnije da tu proceduru skratimo, da je upodobimo, da donesemo neki lek specijalis? Vi se smejete gospodine ministre, vama je verovatno smešno. Vama je verovatno smešno, ali što nismo pojednostavili proceduru, a ne da poklanjamo tajkunima atraktivne hiljade i hiljade hektara. To je naše mišljenje.

Zajmovi i krediti. Ovde su svi govorili da se mi prezadužujemo i ja to nikada neću propusti da ne kažem da se mi iz sednice u sednicu zadužujemo i na ovoj sednici ćemo se zadužiti milijardu i 260 miliona evra. Dobro je, grade se putevi i pruge, rekonstruišu se bolnice, grade se tehnološki parkovi i da ja ovde ne nabrajam. Nekome ste spočitavali što ne kaže šta se gradi.

Nije problem, gospodine ministre, što se gradi i nemojte da kažete da smo mi protiv što se gradi. Znate šta je problem? Problem je što grade samo investitori bliski SNS. To ne kažem ja, to kažu ljudi koji su u građevinskom sektoru. Problem je što se gradi po cenama znatno višim nego što su stvarne cene, problem je što se aneksiraju osnovni ugovori samo posle mesec dana za 30 i 40 posto i problem je što vi kao SNS promovišete da to samo vi gradite.

Kada nama spočitavate da mi ovde sakupljamo jeftine političke poene, time što nešto najdobronamernije, na kraju krajeva, kritikujemo, mi vama možemo da kažemo da vi sakupljate najmoguće skuplje poene za ove silne milijarde za koje se zadužujemo, a vi kažete - samo SNS gradi i niko više. Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ako se osvrnemo iza sebe od oktobra meseca prošle godine do danas imamo delom ovakav bilans.

Nova Vlada Republike Srbije izabrana je u oktobru 2022. godine i to sa rekordnim brojem ministarstava. Na novu Vladu čekali smo mesecima od aprilskih izbora, pa kada smo već toliko čekali logično bi bilo da su ministarske funkcije zauzeli provereni i najbolji kadrovi.

A da li je baš tako? Pa nije, o tome govori i ova rasprava danas i kada je u pitanju ministar unutrašnjih poslova, a evo i kada je u pitanju ministar privrede, ili su ovi ministri izabrani da bi se zadovoljili stranačke apetiti, stranačkih funkcionera, stranaka na vlasti ili apetiti koalicionih partnera, pa tako imamo da pojedine ministre koji prelaze iz resora u resor kako god da se formira nova Vlada, jel jel te oni su sposobni za svaku oblast koja im se da na upravljanje.

Tako smo imali prasku da su na čelu Ministarstva i građevinarstva bili lekari, pravnici, da je ministar odbrane bio čovek koji čak ni vojsku nije služio, da Ministarstvo poljoprivrede i energetike mogu da vode dojučerašnji činovnici iz finansijskog sektora koji su došli iz nekih stranih finansijskih i drugih institucija.

Možda to može da se pravda da je ministar politička funkcija i da stručni deo posla rade pomoćnici ministra i stručni kadar, načelnici sektora u određenim ministarstvima.

Ali, ja se ne bih složila sa tim, prosto ne može osoba koja nema ni dana radnog staža u nekim složenim sektorima, kao što je zdravstvo, energetika, poljoprivreda nikako da vodi uspešno taj sektor ako ne poznaje kako funkcioniše taj sistem i rekoh, ako nema ni dana radnog staža u tom sektoru.

Naravno da nemam ništa protiv ni da ministri budu stranački funkcioneri, pa logično je donekle, zašto bi se inače borili, zašto bi bili članovi stranke, ali samo ako su stručni za onaj resor kojim u podeli ministarstava zapadne.

E, kada se o tome ne vodi računa gospodo, imamo samo da posle sedam, osam meseci ovde u Skupštini raspravljamo o radu i o smeni tri ministra. Doduše, jedan ministar je sam podneo ostavku i tako nas je spasio od diskusija o njegovom radu, ali zato raspravljamo o ministru unutrašnjih poslova i o ministru privrede, i o jednom na zahtev opozicije, a u drugom zahtev za smenu od strane vlasti.

Upravo ove rasprave govore o nestabilnosti Vlade, gospodine ministre. Šta još osvrt na proteklih sedam, osam meseci može da nam pokaže, da nam u privredi baš i ne cvetaju ruže, jer prognozirani privredni rast za ovu godinu od 2,5% izgleda da će se zaustaviti na jedva 1,5%.

Primera radi, rast bruto društvenih proizvoda u prvom kvartalu ove godine iznosio je samo 0,7%, ali je zato inflacija 14%, 15%, 16%, naravno ne možemo da kažemo da je ta inflacija, da je kriva samo unutrašnja situacija, donekle i uvezena, ali možda bi pre trebalo da raspravljamo o radu ministra privrede kada je u pitanju inflacija i kada je u pitanju stanje u našoj privredi, pogotovo kada je u pitanju status naših privrednika koji su nekako stalno u drugom i trećem planu u odnosu na strane investitore. Da li je rezultat ove Vlade da se i sednice u sednicu gospodo zadužujemo za sve kapitalne projekte u Srbiji?

Ja slušam i juče i danas kolege iz SNS koji kažu da se u Srbiji nikada više nije izgradilo puteva, pruga, mostova, domova zdravlja, škola itd. i to jeste činjenica, jeste, najviše se izgradilo sada.

Ali gospodo, ako ne kažete vi, reći ćemo mi, i ja ću uvek to da podvučem, sve to ili bar 80% svega što se u Srbiji gradi, gradi se iz kredita i zajmova od stranih finansijskih institucija, bar 80%, niti gradi SNS, niti gradi Gajić, niti gradi Vučić, gradi se iz kredita i to će vraćati generacije naše dece koja dolaze.

Naš budžet uglavnom se dobrim delom troši na neselektivna davanja, tome smo svedoci godinama unazad, kad god se zaljulja kavez vlasti eto 10.000 mladima, 5.000 mladima, majkama ovoliko, penzionerima onoliko, naravno u ovim kriznim vremenima treba pomoći našem najugroženije građane, ali molim vas gospodo, pomoći najugroženije, 10.000 dinara nekom mladom čoveku do 16 godina, ajde da kažem koji je bogat, čiji su roditelji bogati, pa i ne čini baš puno, potrošiće to za turu pića u nekom kafiću.

U bilans ove Vlade knjiži se i transformacija Javnog preduzeća EPS, od nedavno je to akcionarsko društvo zatvorenog tipa i sva zaklinjanja da nećemo ići u privatizaciju EPS-a možda baš i ne stoje, jer samo ako se osvrnemo na doskorašnji dnevni red, sada već bivšeg nadzornog odbora EPS-a koji je uvrstio na dnevni red tačku da se 11 hidroelektrana izdvoji iz EPS-a i unese u mešovito preduzeće sa Mađarskom kompanijom.

To sa tim se naravno nije složilo rukovodstvo EPS-a, ali zato je verovatno i smenjen generalni direktor EPS-a. No, to ne znači da naš energetski sektor polako ne klizi u privatizaciju, jer koliko smo videli iz medija, a neko ko je to ovde tajna, Javno preduzeća „Srbijagas“ će postati manjinski partner sa 49% vlasničke strukture opet u mešovitoj firmi sa Mađarskom kompanijom.

A kakva nam je situacija gospodine ministre u prosveti i bezbednosti, pa pokazalo se nažalost 3. i 4. maja kada su se desile dve velike tragedije o kojima mi evo raspravljamo već, pa skoro dva meseca i svi se naravno pitamo kako sprečiti nešto slično i svi znamo da niti jednostavnog odgovora, niti jednostavnog rešenja nema.

Gomilalo se u društvu više od decenije, partitokratija, uništene su i zarobljene institucije, urušen je sistem vrednosti, osećaj nemoći od partijskih aparatčika, strah od neizvesnosti u svakom smislu, nasilje svuda oko nas, njegova promocija, kupovina diploma, medijsko satanizovanje svakog kritičkog glasa, bezbroj afera, sprega kriminala i vlasti, a o ovim botovima o kojima se ovih dana govori, evo mene je, umesto vas sramota da o tome pričam.

Sve ovo rezultiralo je, naravno, masovnim protestima građana pod nazivom "Srbija protiv nasilja", koji jasno i glasno poručuju najjednostavnije - Vučiću, ostavka i Vučiću, odlazi, rešeni da više niti trpe, niti ćute.

Ono što je za Srbiju najpogubnije, ova vlast je prihvatila francusko-nemački sporazum i time implicitno priznala secesiju Kosova i Metohija i ostavila srpski narod na milost i nemilost Kurtijevom režimu i vidimo da se svakog dana hapse naši ljudi i da su sve nebezbedniji.

Sada, hajde malo i o Radetu Basti. Ministar Rade Basta istaknut je član i funkcioner Jedinstvene Srbije i, naravno, bio je i predlog ove stranke da bude ministar privrede.

Kako može da se desi da dugogodišnji istaknuti funkcioner ove stranke, čovek koji je vodio ozbiljne privredne sisteme, odnosno provereni kadar samo posle pola godine i koji mesec postane i vodi sasvim suprotnu politiku od Vlade Srbije? Što bi naš narod rekao, da li je to, gospodo, ubačeni element?

Greh Baste je, koliko vidimo, njegova izjava da hitno treba da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, jer privreda Srbije trpi jako zbog ne uvođenja sankcija.

Drugi greh mu je taj što je pozvao ministre da zajedno šetaju sa građanima na protestu "Srbija protiv nasilja".

Čudno malo, pogotovo ako sankcija Ruskoj Federaciji, kada se osvrnemo na jedan intervju Aleksandra Vučića, koji je na pitanje da li će ova Vlada uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, rekao nekako otprilike – ako se u jednom mementu proceni da ne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji mnogo više štete nanosi sprskoj privredi i srpskom društvu možda i razmiliti o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.

Ja se pitam, ako jednog dana dođe neka rezolucija ili deklaracija o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i ovde većina glasa za to, da li će Rade Basta biti ponovo vraćen u Vladu Republike Srbije i da li će mu biti sve oprošteno?

Zašto ovde u Skupštini, na kraju krajeva, i nije gospodin Rade Basta, pa da i on kaže koju u svoju odbranu? Zašto nije ovde predsednica Vlade?

Vama svaka čast, gospodine Selakoviću, ali zašto nije predsednica Vlade ovde, pa da kaže šta to još nije dobro uradio, ali za privredu ili šta je to dobro uradio za privredu Rade Basta?

Vlast je, koliko je Rade Basta u svom intervjuu rekao, uradila to da je nasilno sa privatnim obezbeđenjem, pre nego što je Rade Basta ovde smenjen ili mu je izglasano nepoverenje, upala u njegov kabinet, u kancelarije svih zaposlenih, naredila zaposlenima da uzmu samo svoje lične stvari i zaključala kabinet. Tek posle toga mi raspravljamo o svemu ovome.

Gospodo, gde je tu demokratska procedura da se ispoštuje, pa neka je smena, da posle smene bude civilizacijska primopredaja u tom ministarstvu? Ne, ništa od toga nije bilo. Pa, jel to ozbiljna država? Je li to nasilje nad zakonom, odnosno demokratskom procedurom?

To nasilje nad zakonom i demokratijom je manir ove vlasti i naravno, gospodo, da se reflektuje na sve vidove nasilja u društvu.

Pravna država trebalo bi da bude garant suzbijanju svakog nasilja u ovom srpskom društvu. Zato nas iz koalicije NADA, Novi DS i POKS brine što upravo smena tri ministra posle samo sedam, osam meseci od formiranja Vlade govori o njenoj nestabilnosti i daje nam za pravo da strepimo da će se ovo ponavljati i u narednim mesecima. Mislim na smenu još nekih ministara.

Zato ne želimo da svojim glasovima učestvujemo u ovoj igri, kao što je ona dečija „Kolariću, Paniću“, pa sami sebe zaplićete, pa se sami i rasplićete.

Ne mislimo da će se bilo što bitno promeniti u društvu ako opet zamenite dva, tri svoja ministra, da umesto njih dovedete opet neke druge ljude koji su članovi vladajućih stranka. Ništa time srpsko društvo nije dobilo.

Složena i napeta unutar-politička situacija i ništa manje spoljno-politička zahteva, po nama, po koaliciji NADA ostavku cele Vlade, predsednika Vučića, ozbiljne razgovore o potpuno drugačijim uslovima za izbore i, naravno, izbore na svim nivoima, lokalnim, parlamentarnim, predsedničkim. To bi, po nama, trebalo da izleči srpsko društvo.

Hvala.

Gospodine ministre, da prvo razdvojimo državu od bilo koje stranke na vlasti. Mi iz DSS, sada Nove DSS uvek smo razlikovali šta je država, a šta su stranke na vlasti. Za nas je država svetinja.

Drugo, DSS je 2006. godine donela Ustav i u ustavnoj preambuli je izričito sačuvala Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.

Treće, vaša politika prema Kosovu i Metohiji unazad 10, 11 godina uglavnom je vođena od strane samo vas, stranke na vlasti, iliti samo predsednika Vučića i najbližih ljudi oko njega.

Mi smo ovde razgovarali dva puta o Kosovu i Metohiji, politici prema Kosovu i Metohiji na osnovu izveštaja koji nam je podneo Petar Petković. Nikada, bar koliko ja znam, niste da bismo sačuvali zajedno Kosovo i Metohiju i naš narod dole razgovarali sa političkim strankama, ovde parlamentarnim, o strategiji pregovora sa EU i svim zapadnim emisarima koji ovde dolaze kako da se nastave ti pregovori.

Nemojte da ubeđujete ni narod, ni nas poslanike da evropske integracije, ovako kako idu i kako ih samo vi, stranke na vlasti, vodite, neće da rezultiraju izričitim zahtevom da Srbija prizna tzv. nezavisno Kosovo. To svi govore. Ljudi, to svi koji dođu ovde, zapadni emisari, govore, da je to krajnji cilj i da je to krajnji rezultat svih ovih zahteva. Znači, to je istina.

Treće, samo kod koridora. Grade se koridori, ali samo da vas podsetim. Grčka firma koja je gradila koridore prema bugarskoj granici ostala je dužna 22 miliona evra domaćim podizvođačima. Ljudi grcaju u dugovima, ostaće bez posla njihovi ljudi. Hvala.

Hvala predsedniče.

Pitanja za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede.

Ko su lica i subjekti i po kom su pravnom osnovu postali vlasnici katastarskih parcela na poljoprivrednom zemljištu koje treba da se izuzme i prenameni za izgradnju objekata za novi sajam „Ekspo 2027“, za izgradnju novog nacionalnog stadiona i za izgradnju solarne energane u Kuli?

Da li će i po kojoj ceni biti obeštećeni vlasnici tih katastarskih parcela na poljoprivrednom zemljištu, pogotovu što po Zakonu o eksproprijaciji nije precizirano koji to objekti mogu da se smatraju objektima od javnog interesa, kao i da po istom zakonu nije preciziran efikasan sistem za obeštećenje vlasnika tih parcela?

Da li će investitori na ovim parcelama platiti prenamenu koja se mora platiti kada se prenamenjuje zemljište iz poljoprivrednog u ne poljoprivredno, odnosno građevinsko? Ko je i po kom osnovu upisivao u vlasništvo Republike Srbije tzv. pozajmišta na putnim koridorima koja se grade? Da li se vodi registar takvih parcela? Da li se vodi koje su kulture bile zasađene na tim parcelama? Da li je procenjena šteta? Da li je ta šteta nadoknađena na tako devastiranim parcelama?

Na osnovu studije poljoprivredno zemljište iz 2015. godine konstatovano je, podatak da je na području centralne Srbije i AP Vojvodina izuzeto iz poljoprivredne namene i prenamenjeno u nepoljoprivrednu najčešće u građevinsku milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta. Stručnjaci kažu da je to dovoljno da hrani sedam i po miliona građana i zato kažu za ovu da je to zemljocid nad poljoprivrednim zemljištem.

Po istoj studiji je konstatovano da je iz Zadružnog saveza, odnosno sektora u centralnoj Srbiji i AP izuzeto preko četiri stotine hiljada poljoprivrednog zemljišta. To zemljište izuzeto je i RGZ je bez sudskih odluka nezakonito ispisao ove površine i time oštetio i zadruge i zadrugare koji su to decenijama kupovali.

Da problem bude što veći, član 95. ranije važećeg Zakona o zadrugama precizirao je da novoosnovane zadruge u roku od dve godine od osnivanja mogu da podnesu zahtev opštinskim upravama da vrate imovinu ranije postojećih zadruga na toj teritoriji i uglavnom su opštinske uprave donosile rešenja i nekim fizičkim licima koja su ad hok osnivali zemljoradničke zadruge, vraćali imovinu ranije postojećih zadruga. Ko će snositi odgovornost za takvu štetu nanetu zadrugama i zadrugarima?

Kada smo već kod zadruga, zamoljena sam da vas pitam, zašto zemljoradnička zadruga Vladimirovac, sedam godina ne može da upiše svoju imovinu, objekte i zemljište? Verovatno zato što taj predmet stoji kod RGZ koji rešava po drugostepenom postupku, a na žalbu na rešenje katastra opštine Alibunar? Još uvek oni ne mogu da upišu svoju imovinu, katastar je jedno od institucija koje je najneefikasniji u državi, a svi se pitamo čemu služi onoliko skupo plaćen softver koji je trebalo da i te kako poboljša efikasnost rada RGZ.

Na kraju jedno pitanje za ministarku Đedović. Da li je tačna informacija koja se pojavila u medijima da će ovih dana i ako već nije, biti registrovana zajednička firma između mađarske kompanije MVM i Javnog preduzeća „Srbijagas“? Da će „Srbijagas“ u tom preduzeću biti manjinski partner sa 49% udela u vlasničkoj strukturi? Značili to ipak da polako energetski sektor Srbije odlazi u ruke mađarskih kompanija, pošto prvobitno nije prošla namera da je 11000 elektrana izdvojimo i pripojimo ovom preduzeću, što sigurno ne znači da se to neće u neko dogledno vreme desiti? Hvala.

Hvala, predsedniče.

Član 106. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način.

Gospodine predsedniče, vi ste mlad i obrazovan čovek, mene su kao mladu, kada sam bila u vašim godinama, učili da kada nešto radim okrenem se iza sebe da vidim da li je to što radim dobro. Da li ste vi ikada pogledali snimak neke sednice kada, dok govore poslanici opozicije, sve vreme kolege iz SNS dobacuju, ustaju, šetaju se, neprimerene reči dolaze otuda, a vi to ne vidite, obično gledate u cipele ili u sat da vidite koliko je sati ili gledate u telefon i kao ne vidite i ne čujete šta dolazi sa one strane? Zato odavde čujete svaku reč koja dođe.

Molim vas, ovo je za vas „Sveto pismo“. Poštujte ovaj Poslovnik. Prema svim poslanicima budite isti i ja vas podržavam u tome da ko god dobaci bilo šta suprotnoj strani opomenete i poštujete ovaj Poslovnik.

Kolega Dušan je govorio sve vreme o tome. Da li se to kolegama preko puta svidelo ili nije, to je već njihov problem i nije na njima da dobacuju, a na vama je da ih opomenete i ućutkate. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. stav 2, da ne čitam ceo stav, „korišćenje uvredljivih izraza i reči, naravno, nije dozvoljeno“. U govoru prethodnog govornika mogli smo da čujemo najmanje 10 uvredljivih reči koje se odnose na bilo kog poslanika od nas.

Ja moram da odreagujem. Ako ste vi kao vladajuća stranka, velika stranka, dozvolili da vas brani govornik prethodni koji je držao na našem glavnom odboru DSS – Aleksandar Vučić politička fukara… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedniče.

Danima posle ovih tragedija vode se razgovori i analizira se stanje u školama i u društvu uopšte uz prisustvo psihologa, psihoterapeuta, predstavnika roditelja, predstavnika nastavnika, Ministarstva zdravlja, policije itd.

Naravno, traži se odgovor šta je uzrok, kako da nastavimo dalje, kako da se ovo predupredi, da se više nikad ne desi i kako da zalečimo rane.

Postavlja se pitanje ko je kriv, ko je zatajio, ko mora da snosi odgovornost. Prirodno i logično, po definiciji, najveću odgovornost nosi vlast i sasvim je normalno i moralno da i ministar policije i ministar prosvete, kao što je inače Ružić i uradio, podnesu ostavke. To je nešto što smo svi očekivali i očekujemo dalje i od ministra policije.

Ali da pitamo mi i direktora BIA-e šta je to direktor BIA radio i šta je služba radila, a da nije videla da nam sve ovo rade strane službe, kako vi to, gospođo premijer, kažete.

Naravno, kakvo nam je društvo, takva su nam i deca. Pred naletom naopakog sistema vrednosti, gde se moral, poštenje, znanje, obrazovanje ismeva u mnogim emisijama nekih televizija, a svi znamo kojih, a promoviše prostota, vulgarnost, nemoral, neznanje, nasilje, nadležni ćute. Neće ovo možda uticati na svu decu, draga gospodo, ali na nekog hoće, a uticaće i te kako svi ovi rijaliti programi i na neke roditelje.

Mi sve odmahujemo rukom i kažemo – ma, to su privatne komercijalne televizije i ne možemo, nemamo prava da utičemo na njihov programski sadržaj. Pa, neće biti baš da je tako. Šta tu radi REM?

Ovaj izveštaj o bezbednosnoj situaciji, gospodo, dostavljate poslanicima tek kada su se desile ove tragične stvari. Kao tehničkom izveštaju sa pobrojanim aktivnostima i podacima o preduzetim merama policije, o predmetnim događajima i pre i posle njih nema se mnogo šta zameriti. I ako mislite da svi mi ovde treba da se ujedinimo oko ovakvih izveštaja, a ne da razgovaramo blagovremeno oko godinama unazad nagomilanih problema u društvu, o uzroku istih, o posledicama koje se odražavaju prvo na porodicu, pa dalje na sve segmente življenja, onda smo mi, draga gospodo, u velikom problemu.

Ali, vi ste stvorili virtuelni svet u kome sve po vama bespravno funkcioniše, putem zarobljenih medija plasirate građanima lažnu sliku o stabilnoj i naprednoj Srbiji. Ali, demantuje i vas i nas stvarnost. Iz Srbije odlazi veliki broj mladih i obrazovanih, sa pravim diplomama, jer ne mogu da prihvate da im karijere zavise od partijske knjižice vladajućih stranaka, da odgovorna i važna mesta u državnim institucijama zauzimaju uglavnom ljudi sa kupljenim diplomama, a našim studentima sa pravim diplomama ostaje ili da čame na birou rada ili da odu iz države. Naravno, neće da im posao i napredovanje u karijeri zavisi od skupljanja sigurnih glasova i punjenja autobusa za vaše mitinge.

Kažete - ne iznosimo predloge, a nikad niste pozvali i druge stranke, pre svega opozicione, da se razgovara o svim problemima važnim koja tište društvo, da se na nekim zajedničkim okruglim stolovima donesu predlozi, razgovara o svim predlozima, pa tek onda kada usaglasimo sve to, dođemo ovde i u Skupštini razmatramo sve te probleme koji i te kako pogađaju naše društvo.

Evo jednog od predloga - da ne idete sa represivnom merom razoružavanja svih građana. Policija u arhivama ima podatke i ko dobija koju vrstu oružja i ima podatke koju vrstu oružja kada izvrši bezbednosnu procenu treba da da nekom dozvolu za držanje ili čak nošenje oružja. Preduzmite češće lekarske kontrole, gospodo, za sve nosioce oružja i nemojte da kažnjavate građane koji na propisan način drže svoje oružje, a to svakako redovnim kontrolama možete i te kako da proverite. A vi vrlo dobro znate, pogotovu iz Ministarstva policije, koga treba da razoružavate. Prevencija svakako da, ali represija svakako ne. I, da, podržavam akciju prikupljanja nelegalnog naoružavanja.

Kada smo kod bezbednosne situacije u školama, svi znamo da su problemi u tom smislu prisutni već godinama. Sve učestalija su vršnjačka nasilja i verbalna i fizička nasilja čak i nad nastavnicama. Trebalo bi da vidite i da li je problem možda u postavljanju ili imenovanju direktora škola. Prenebregava se mišljenje školskih odbora i najčešće se postavljaju direktori od strane ministarstva po partijskoj liniji. Ne kažem da su svi direktori po toj liniji postavljeni loši, ali verujte mi, ima i drugačijih primera.

Često direktori, nažalost, prikrivaju incidente u svojim školama, ne bi li sačuvali svoju direktorsku funkciju i ne bi li na koji način, naravno, navodno sačuvali reputaciju škole.

Treće - smatramo, a donekle i predlažemo, da se prilikom upisa dece u prvi razred škole sačini zbirka podataka o detetu, nešto što sam preduzela iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i u skladu sa ovim zakonom da se da jedna procena da li je porodica deteta funkcionalna, da li ima oba roditelja ili već sa kim to dete živi. Dalje, da imamo podatke i o materijalnoj situaciji tog deteta, a sve bi se to, naravno, vodilo po nekom pravilniku koji bi se doneo. Učitelji i kasnije razredne starešine bile bi dužne da prate razvoj svakog deteta…