Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, dugo razmišljam o tome kako se zapad odnosi prema Srbiji svih ovih godina, otprilike onoliko koliko ja živim i moram da primetim da je taj odnos tu uvek bio nekorektan, nefer i možda bih čak rekao i neprijateljski. Vrlo često pomislim da to nema nikakve veze sa tim ko je na vlasti. Svaka vlast je doživela potpuno isti odnos zapada. Takođe, vrlo često pomislim da se vi kao vladajuća većina prema nama odnosite na sličan način. Zbog toga mi je izuzetno krivo.
Kada pogledam televizije sa nacionalnim frekvencijama, to su one četiri televizije na koje mi nemamo pristup, evo već dve godine, ne mogu da se otmem utisku da me sve nekako ne podseća na 90-te godine i na izveštavanje SNN i na one odvratne priloge i na one odvratne reči koje smo čuli o našem narodu. Vrlo često takve reči čujemo u vašim medijima o opoziciji. Bez obzira ko je opozicija i kakva je opozicija, uvek je ona, kada ste vi u pitanju najgora na svetu.
Meni je žao što je otišla sad gospođa Brnabić. Hteo sam da je pohvalim. Evo mi danas ovde nemamo kordon. Danas zbog toga što se ona, čini mi se, ponašala korektnije nego što smo to mogli da vidimo u proteklom periodu, tačnije u bivšem sazivu, danas imamo normalniju atmosferi i normalnije odnose i normalniju priču u ovom parlamentu i to verovatno pokazuje da kada postoji dobra volja da možemo nešto i da postignemo. Zbog toga ostaje pitanje zašto se nije odgovorilo na naš zahtev 13. marta, pa zatim 20. marta? Zašto se čekalo do 1. marta i zašto se nije pozitivno odgovorilo na naš zahtev 1. i 3. aprila kada je bio praktično poslednji datum kada smo mogli da dođemo do nekog rešenja koje bi bilo fer?
Nažalost, nije bilo dobre volje. Sada kažete da imate dobru volju, ali mi se čini da je ona zakasnela. Ako pogledate od 1. aprila do danas, 22. aprila, prošao je 21 dan, a ono što je prihvaćeno načelno i na onome što je prihvaćeno načelno nije rađeno i nije urađeno ništa.
Dakle, ne postoji nikakva mogućnost da za ostalih 40 dana ono što je bio naš zahtev, a to su bile prve dve tačke, prva tačka koja se odnosila na sređivanje biračkog spiska, pre svega u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, jer ne znam da li znate u Beogradu kada proverite podatke ima 230 hiljada više upisanih birača nego što faktički postoji građana. Dakle, jedina mogućnost da se to dovede u red je bila ta zajednička komisija i za to je bilo potrebno određeno vreme. To vreme mi danas nemamo i to je jedan od osnovnih razloga, jer mi nemamo poverenje da ćete vi prihvatiti bilo šta, ali iskreno prihvatiti bilo šta što je predloženo, a to je nešto što je najmanje moguće u bilo kojoj demokratiji. To su najmanji uslovi za fer i poštene izbore. Mi nismo to dobili. Zašto? Zašto je izostala ta dobra volja? Zašto je ona zakasnila?
Opet ponavljam, nemamo dovoljno vremena da sredimo biračke spiskove i zbog toga je ja naša odluka da na ove izbore ne izađemo, a ta odluka se odnosi samo na Beograd i na lokalne izbore u Beogradu i na opštine beogradske, dok smo ostavili mogućnost uz preporuku takođe da se ne izlazi svim našim odborima u Srbiji da izađu na te izbore, naravno uz odgovornost i sve ono što će nositi sa sobom ta odluka.
Mislim da je to jedina moguća stvar i mislim da je predlog koji smo mi podneli zajedno sa jednim delom Srbije protiv nasilja zaista izlaz iz krize i nekako apelujem na vas da pokažete dobru volju barem da razmislite o tom predlogu. Taj predlog bi rešio ovu političku krizu jer politička kriza koja je nastala odjednom i nije ona samo od poslednjih izbora.
Radio sam u jednom javnom preduzeću pa mogu da vam kažem da je 2020. godine kol centar SNS za Beograd bio u jednom javnom preduzeću beogradskom u ulici Knjeginje Ljubice. Ja sam bio svedok toga. Lično sam to video. Lično sam video i druge stvari, pošto, eto, pukim slučajem stanujem blizu Arene pa sam video i autobuse i ljude koji su došli da glasaju na beogradskim izborima, a na to nisu imali pravo.
Dakle, te neregularnosti, ne možete da koristite javno preduzeće i resurs javnog preduzeća, ne možete to da koristite, sve te neregularnosti su dovele do ovoga što imamo danas i ja nekako mislim da ste vi ti koji treba da razmislite i da pokažete dobru volju do kraja, da do rešenja zajedničkog dođemo.
Ako ne možemo da dođemo do zajedničkog rešenja, naša odluka je jasna. Naša odluka je da izbore u Beogradu nećemo prihvatiti, jer ne smatramo da su to izbori.
Takođe smatramo da je bila strašna greška i poniženje ovog doma što je pozvan ambasador Hil da učestvuje na tim razgovorima.
Ponavljam još jednom, borićemo se za bolje uslove, za fer i poštene izbore i ja sam siguran da ćemo se na kraju izboriti. Na ove i ovakve izbore nećemo izaći. Hvala.
Hvala vam, gospodine Radenoviću.
(Borko Stefanović: A zašto smanjujete vreme? Kažite glasno ovde da čuje cela Srbija šta radite – dajete povredu Poslovnika, a onda ukinete vreme poslanicima. Kakav je to način i ponašanje? Zašto to radite?)
Ja bih molio da mi se vrati vreme. Neću dugo, neću ni dva minuta.
Gospodine Radenoviću, vi vodite ovu sednicu tako kako je vodite. Čuli ste za paradoks vremena. Znači, vreme predstavlja prošlost, sadašnjost i budućnost. Sadašnjost je nešto što se dešava u ovom trenutku i to je mali trenutak između prošlosti i budućnosti. Prošlost je nešto što je bilo, tako da više ne postoji, a budućnost se još nije desila, pa takođe ne postoji. To je paradoks vremena.
Član je 104. U ovoj sali dešava se novi paradoks vremena. Vaša dva minuta, kada govore poslanici Srpske napredne stranke, vrlo često traju po četiri minuta. Ja znam da je vreme relativno i to je u redu, ali kod vas je malo suviše relativno, posebno kada govore članovi Srpske napredne stranke, pa vas molim da se makar malo pridržavate ovog Poslovnika, jer ovo što radite stvarno nije u redu. Zaista nije u redu.
Ne tražim da se izjasnimo.
Hvala vam.
Hvala.
Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.
Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.
Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.
Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?
Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.
Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.
Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?
Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.
Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?
Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?
Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.