Dame i gospodo narodni poslanici, predsednici Vlade.
Ja bih voleo da mogu da živim u tom idealnom svetu o kojem vi mislite i smatrate da ste napravili. Nažalost situacija baš nije takva. Da li me čujete? Možete da mi pojačate. Slabo se čuje. I da mi obračunate vreme. Da li me sada čujete. Dobro.
Stvarno bih voleo da živim u tom idealnom svetu, jer ste vi Srbiju predstavili kao neku fantastičnu zemlju. Neko je čak rekao da će Švajcarci, Austrijanci da počnu da se doseljavaju u Srbiju zato što ovde cvetaju ruže. Nažalost, naša stvarnost nije baš takva.
Prošle godine se iselilo 70.000 ljudi. To su Eustatove statistike. Ako na to dodate još 35.000 ljudi kojih više umre nego što se rodi, to je 100.000 ljudi. Onda na to dodate onih 600.000 ljudi koliko nas manje ima po popisu. To je 700.000 ljudi. Znači, biće da nije baš tako idealno kako stalno pokušavamo da predstavimo, tačnije vi.
Na svaku našu kritiku vraćate se u prošlost. Mogu i ja tako ako hoćete, nije problem. Dakle, 2000. godine bila je jedna Vlada i dug te države i tre Vlade bio je skoro 15 milijardi evra, a to je bilo 200% BDP, 200% BDP. Da li je ta Vlada bila dobra. Znate ko su bili ministri u toj Vladi? Maja Gojković, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Mogu da se vratim u 1999. godinu, pošto nam stalno prebacujete kako mi nismo reagovali kada je bio martovski pogrom. Godine 1999. najviše Srba je otišlo sa Kosova i Metohije, skoro 200.000. Tu lično među njima je bio moj brat od strica i moja sestra od strica sa porodicama iz Obilića i iz Prištine. Nikada se nisu vratili. Zato nemojte da mi pričate da ne smem da pričam. Šta je, sada ste vukovi opet? Ne, to je bilo posle NATO bombi. Da li ste vukovi opet ili ste zečevi? Sačekajte da završim molim vas. Nemojte mi zabranjivati da pričam o tome. Imam isto pravo kao svi ljudi ovde da pričaju o tome.
Šta je uradio Aleksandar Vučić te 1999. godine? Ništa. Znači, ako hoćete da razgovaramo na takav način, da se vraćamo u prošlost na takav način, da pričamo o prošlim vlastima, onda budite spremni da saslušate ovo. Red je.
Gospodine Dačiću, ja nekako imam osećaj da vi stvarno niste prihvatili francusko-nemački sporazum, vi lično, ali prihvatio ga je predsednik države, usmeno. Nije potpisao, ali je usmeno prihvatio. U njemu eksplicitno stoji da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne institucije. Država Kosovo je predstavljena kao država, iako je za nas to lažna država.
Zašto je problem što je on to prihvatio usmeno? U jednoj njegovoj rečenici od 8. januara ove godine je rekao, parafraziraću otprilike – Aljbinu Kurtiju niko ne veruje, ali zato meni veruju, zato što moja reč važi i poštuje se i zato ne moram ništa da potpisujem. To su reči Aleksandra Vučića. Zato imamo strašan problem sa tim francusko-nemačkim sporazumom i smatramo da je to bila greška.
Rekli ste još jednu stvar koja ne stoji, da smo mi Briselski sporazumom dobili institucije, pa nismo. Mi smo Briselskim sporazumom izgubili institucije na KiM. Predali smo policiju, predali smo sudstvo itd. da ne nabrajam sve. Znači napravili smo greške. Vi ste napravili te greške. Naše pravo je da na to ukažemo. Ne vidim u čemu je problem. S tim što se ja potpuno slažem sa vama da glavnu odgovornost za to snose oni koji su finansijeri kosovske nezavisnosti, koji su ideolozi kosovske nezavisnosti, a to su zapadne sile.
Kada govorite i braći Mazreku i o 1800 Albanaca, budite tu dovoljno pošteni pa priznajte šta je bilo. Poslušajte Nebojšu Čovića, on čovek govori istinu. Znate šta je rekao, mi smo se dogovorili sa Štajnerom da ti ljudi koji su osuđeni u Beogradu, u Srbiji, idu i služe svoje kazne na KiM, a da naši Srbi dođu ovde. Šta je Štajner uradio, Štajner koji je inače bio predstavnik međunarodnih institucija na KiM. Oslobodio je te zločince. Nije ih oslobodio Vojislav Koštunica, nije ih oslobodio Nebojša Čović, ni vi, niko od vas, niko od nas ovde, Štajner ih je oslobodio zato što je prevario dogovor. Vi to dobro znate, kao što su svaki put prevarili dogovor, kao što ste vi potpisali Briselski sporazum pa su vas prevarili. Kao što danas imamo okupaciju na KiM. Zašto? Zato što oni koji su tu okupaciju izvršili ne poštuju nijedan sporazum, ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, pa šta je to nego okupacija.
(Nikola Radosavljević: Vi ste pustili Šiptare.)
Nismo, sada sam objasnio ko je pustio Šiptare. Nije ni bitno.
Znači, opet ste vukovi. Prema nama ovde ste vukovi, u svakoj kampanji ste najveći nacionalisti, a onda šta se desi? Posle kampanje dobijete vlast i šta, skinete gaće i pristanete na sve što vam daju da potpišete. Sve, bukvalno sve. Kakvi ste vi to nacionalisti.
Znači, ja vas molim, možemo se vratiti tako u prošlost, mislim da to nije dobar put, treba da gledamo šta sada možemo da uradimo, gde je pomoć ovoj zemlji, gde je Srbima na Kosovu koji su u tragičnoj situaciju?
Nastaviću dalje o medijskim zakonima. Rekao je gospodin ministar, znate, ne vidim problem da država ima medije i upravo ste, i u Belgiji je to, i u Nemačkoj i u Austriji. Zaista tu ne vidim nikakav problem. Vidim problem u tome što vlast utiče na uređivačku politiku tih medija. Kako to vidimo. 18 meseci čovek koji je bio treći na predsedničkim izborima, njegovo ime je Miloš Jovanović, predsednik novog DSS, Nade i POKS-a nije mogao da gostuje. Jednom je gostovao na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Samo jednom. Za to vreme Aleksandar Vučić je gostovao preko 400 puta. Jel mislite da je to u redu, jel mislite da je to demokratija?
Onda to nije bilo dovoljno. Ne, to nije bilo dovoljno, nego ste počeli da okružujete naše štandove, pošto mi ne možemo kroz medije da dođemo do ljudi kada izađemo na ulicu da pričamo sa ljudima, vi ste u Zrenjaninu, u Kikindi, u Mladenovcu, okružili naše štandove da bi sprečili naše ljude i našeg predsednika da razgovara sa ljudima. Jel to demokratija?
Ni to nije bilo dovoljno, pa ste krenuli sa prljavom kampanjom, razbili ste na Voždovcu jedan naš opštinski odbor, prozore na opštinskom odboru, zalepili, sad ću vam pokazati kakve plakate, evo, pa vas pitam, gospođo Raguš, jel ovo fašizam? Jel ovo fašizam?
Da li smo ikada mi kada smo bili na vlasti radili ovako nešto? Da li smo ikada prema ikome radili ovako negativnu kampanju? Nikada, apsolutno nikada. Bili smo uvek maksimalno korektni, jer je to demokratija, to je osnova da budemo ljudi jedni prema drugima u ovoj državi, a mi to nismo, tj. vi to niste prema nama.
Onda nas pozivate, na šta nas pozivate? Na nekakve razgovore. Kakvi razgovori? Niko od vas ovde nije skočio, danas je vaš ministar vređan, Kurti je rekao da je on organizovao Banjsku, niko od vas nije skočio da to brani. Da, da, da, Vučević. Kurti je danas izjavio da je Vučević sa novosadskim klanom organizovao Banjsku. To je Kurti rekao. Trebalo je da kažete da to nije istina. Ja ne verujem da je to istina, zašto mene da bude sram? Ja ne citiram Kurtija u pozitivnom smislu, naprotiv, ja se brinem za ovu zemlju, jer ako vi nastavite ovako da vladate, odosmo mi dođavola.
Pokušaću sada da govorim o budžetu onoliko koliko budem mogao.
Rekli ste da je budžet najveći u istoriji. Jeste, i cene su najveće u istoriji. Prihod od PDV-a je 7,7 milijardi evra, jeste, ali to je zato što su cene najviše u istoriji. Mi nikada nismo imali više cene nego sada.
Ono što brine je mali rast BDP-a, 2%, to je rekao MMF. Znate, kad vi imate 600 milijardi, ja to pozdravljam, ja to volim, ja sam inženjer i meni je drago što se gradi, i imate 600 milijardi kapitalnih investicija, postavlja se pitanje kako je moguće da imate mali rast BDP-a? Moguće je zato što mi ne ulažemo u nešto i ne proizvodimo nešto što donosi profit. Nažalost, to je tako. Nemamo tu vrednost.
Spoljnotrgovinski deficit bio je 4,6 milijarde, on je manje ove godine, znači u julu mesecu. Razlog za to što je on manji je što smo uspeli da stabilizujemo elektroenergetski sektor. Međutim, sada opet čujemo da će doći do razdvajanja hidro i termo sektora. Prošle nedelje je Srpska akademija nauka održala jedan simpozijum i oni su vrlo jasno rekli da to ne treba da se desi, zato što je to jedan zajednički sistem i taj zajednički sistem je funkcionisao dobro 70 godina i takav treba da ostane. Naravno, mi smo protiv, vi ste rekli nećete da privatizujete EPS i ja se nadam da je to tačno.
Ono što ste i sami rekli da je veliki problem je inflacija. Ja ovde nisam bio lenj pa sam izvukao neke podatke. Međugodišnja inflacija u septembru mesecu iznosila je 10,2%. Međugodišnja inflacija 2022. godine, od 2021. do 2022. isto u septembru mesecu iznosila je preko 14%. To znači da su proizvodi od septembra 2021. godine do 2023. u proseku poskupeli za 25,6%. Međutim, nisu svi proizvodi, 53,7% ili 53,8% poskupeli su mleko, sir i jaja. Meso je poskupelo 37%. Ja verujem da će to biti i više zbog ove svinjske kuge, jer idem u prodavnicu svaki dan pa vidim koliko skače cena svinjskog mesa. Gorivo je poskupelo 22,9%. Struja i gas su poskupeli 33,3%, znači u dve godine, i sada imamo novo poskupljenje od 8 i od 10%, a vrlo verovatno i na ovaj spoljnotrgovinski deficit koji će biti velik uticaće i činjenica da će Bugarska uvesti onu taksu na tranzit gasa. Znači, situacija je daleko od idealne. Na kraju, sredstva za higijenu su poskupela 35,1%.
I onda ljudi kada uđu u prodavnicu, logično je da manje kupuju. Znači, u tom periodu od osam meseci vi ste imali pad, to se zove promet robe u trgovini, za osam meseci je pao 4,3%. To je loše. Znači, ljudi manje kupuju, nemaju para. Očigledno postoji neka vrsta krize, i to vrlo značajna kriza. Tu inflaciju ja nisam rekao i nikad neću reći da ste vi jedini odgovorni za to. Naravno da ima tu spoljašnjeg uticaja, moram da budem potpuno korektan. Neću reći ni da je ovaj budžet katastrofalan, nije, ima tu dobrih stvari, ali postoji nešto što nama ovde predstavlja problem.
Osnovni problem je činjenica da se mi zadužujemo 9,3 milijarde, od toga šest milijardi, vi ste rekli 4,5, ali šest milijardi ide na otplatu starih kredita. Ono što brine je to što nama kamate rastu. Znači, 2022. godine imali smo 900 miliona na otplatu kamata. Ove godine biće milijardu i 250 miliona i sledeće godine biće milijarda i po. Znači, problem je što se mi ozbiljno zadužujemo.
Kad sam rekao onih 200% BDP-a, 2008. godine, kada je Vojislav Koštunica silazio sa vlasti, 29% BDP-a je bio dug i dug je bio 8,7 milijardi evra. Mi se sledeće godine zadužujemo više nego što je tada bio ukupan dug Srbije, a u međuvremenu smo se od 8,7 milijardi zadužili do 35,2 milijarde. To je skoro dve milijarde godišnje. Da li naš narod, da li ova država funkcioniše i živi bolje za te dve milijarde na godišnjem nivou? Ja nemam takav utisak.
Problem takođe koji sam primetio je, govorili smo o Moravskom koridoru. Ja nikada, ne samo ja, nego niko iz Novog DSS-a ni POKS-a i naše koalicije NADA nikada nije kritikovao nijedan auto-put u smislu da ne treba da se radi. Svaki auto-put treba da se radi. Moravski koridor, vi ste već uzeli 431 milion za to, pa ste uzeli 500 miliona za to, pa sad novi kredit 700 miliona za to. Dakle, milijardu i 631 milion za 110 kilometara auto-puta. To znači da 14,8 miliona košta auto-put po kilometru. Mogu da razumem da Grdelica košta toliko, ali Moravski koridor, nije to takva konfiguracija terena. Znači, 14,8 miliona evra po kilometru. Mi smo čuli na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu, gospodin Vladimir Obradović je pitao, on je saznao nekako da postoji jedna pristupna saobraćajnica za auto-put koja je iznosila 30 miliona evra po kilometru. Znate, te cene su strašne i to je ono što brine. Znači, da li možemo mi da izvršimo kontrolu ovoga? Ne možemo, nažalost.
Drugi problem, vezan za Ekspo. Zašto je problem vezan za Ekspo? Predsednik je rekao da ćemo se zadužiti 12 milijardi. Da li je urađena ijedna tehno-ekonomska analiza i da li mi poslanici možemo da dobijemo tu tehno-ekonomsku analizu, da vidimo povraćaj uloženih sredstava? Kako ćemo mi, da li ćemo opet uzimati kredite da vratimo taj kredit od 12 milijardi evra ili ćemo imati realan dobitak? Vi ste nam rekli da će 2027. godine obrt biti negde oko milijardu evra. To je moguće, ali to nije profit, to nije čista dobit. Šta će biti posle toga? Setite se, mi smo imali Sajam ovde na vrlo lepom mestu, pa ne može se reći da je bio nešto posebno uspešan. Nije. Znači, radio je u dugovima, imali smo probleme sa tim.
Drugim rečima, imam utisak da opet idemo na onu priču da ulažemo u nešto što nam ne donosi profit. Sa druge strane, imamo Bistricu i imamo Đerdap III. Đerdap III ima svoje probleme. To je negde oko sedam milijardi evra. Pa zar nije bolje da uložimo tih sedam milijardi evra u nešto što će nam doneti profit, a to je prodaja električne energije, koja će biti svakako deficitarna u budućnosti?
Ono što takođe ne vidimo u ovom budžetu, pričate da su povećana davanja za vojsku. Jeste, slažem se apsolutno, stanje je mnogo bolje nego što je bilo, osim u vojnom kadru. Znači, tehnika je poboljšana maksimalno. Biće problem u vojnom kadru, koji se neće rešiti tako lako. Moramo da vratimo vojni rok. Zašto to pričam? Vidite šta se dešava između Izraela i Palestine, vidite šta se dešava u Ukrajini. Dakle, svet postaje jedno opasno mesto. Albanci se naoružavaju, mi ne reagujemo. Oni kupuju rakete dometa od 200 do 300 kilometara. Znate, koga će oni da gađaju tim raketama? Moramo biti spremni za svaki slučaj. To ne znači da mi smo za rat ili nešto, ali moramo biti spremni, jer nismo okruženi baš velikim, velikim prijateljima.
Rekao bih nešto kratko i o poljoprivredi, ali nemam dovoljno vremena. Dakle, samo ću napraviti jedno poređenje. Holandija u poljoprivredi ima dobit od 36.000 evra po hektaru. Srbija ima 1.600 evra po hektaru. Hajde, u redu, ne možemo baš da se poredimo sa Holandijom, tehnologija i sve, ali jedan Izrael ima deset puta više nego mi, znači 16.000 evra po hektaru.
Mene niko ne može da ubedi da u Negev pustinji, u jednom kibucu, oni mogu da proizvedu 16 hiljada evra po hektaru, a ima ih 1600. Znači, ili nešto ne radimo kako treba, ili nemamo savremenu tehnologiju.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da napravi jednu grupu koja će ići i sticati znanje, koja će da prenese i našim poljoprivrednicima, i čitavom društvu baš po pitanju podizanja prinosa po hektaru, da li su to kulture u pitanju, koje oni proizvode. Inače, oni sami proizvode preko 90% svoje hrane. Oni hranu gotovo, da ne uvoze. Izrael je pustinja, a mi uvozimo, uvozili smo mleko prošle godine, uvozili smo paradajz prošle godine. Znači, imamo probleme. Naš stočni fond je na nivou 1910. godine. Znam da je teško, i vi ste sada podigli ove premije, ali zašto niste, vi ste u rebalansu dali 18.000 po hektaru, jel tako, a sada ste dali 12.000 po hektaru. Koliko ste dali po hektaru? Isto 18.000. Dobro, to je minimalna cena, jel, minimalna cena. Dobro.
Da li ste razmišljali, vidim da ste deo akciza prebacili u poljoprivredu i to je dobro, ali da li ste razmišljali o tome da ukinete akcize, da poljoprivrednicima date gorivo bez akcize, jer na taj način ćete dodatno podići. Koliko, 100%? Odlično, to je dobar potez. Znači, nemam nikakav problem da pohvalim kada je nešto dobro, jer ćete na taj način da podignete po hektaru davanja subvencije. I to je dobro, znači, nemam problem da kažem da je dobro. Odlično. S druge strane, premije za mleko. Govorili su da nisu redovne, da dosta kasne. Nadam se da ćete to ispraviti ove godine. Jeste to je bio slučaj, nije još uvek svuda.
Dakle, ono što je važno, nemam dovoljno vremena, budžet nije loš, nije najbolji, ima svoje nedostatke, ti nedostaci se ogledaju u strategiji koja se u njemu ne vidi, u jednoj viziji kakva Srbija treba da bude u budućnosti u smislu proizvodnje, u smislu ulaganja u domaća preduzeća, iako ste pričali da ste ulagali, jeste, niko to ne spori, ali nije dovoljno, mora više, jer mi ne možemo bez namenske industrije, bez poljoprivrede, 23% do 25% našeg izvoza pokriva poljoprivreda i prehrambena industrija. Dakle, mi moramo podići to, imamo šansu, veliku šansu. Naravno, znanja očigledno, fali sa svih strana. Treba da idemo tamo gde možemo da naučimo i da pokušamo da stvari popravimo.
Takođe, ono što je važno IT sektor je napredovao značajno, što je jako dobro, ali mora još više i to je put. Pričali su ovde o razvojnim bankama. Takođe jesmo za to da Srbija ima razvojne banke, da imamo srpske banke koje će ulagati u srpsku privredu, jer ove strane banke, znate, nećete se razviti zahvaljujući tome, kao što se nećete razviti zahvaljujući subvencijama i stranom kapitalu koji dolazi ovde, a onda kao „Mitros“, uzme pare i ode. To je to.
Dakle, 24. septembra 2000. godine desili su se izbori, na tim izborima pobedio je Vojislav Koštunica.
Vi kažete da nije tačno, ja vrlo dobro znam da je tačno, s obzirom da je u izbornoj jedinici Peć glasalo 300.000 Albanaca za Slobodana Miloševića. To je jasno bilo ubačeno. Ali, u redu, hajde sada da ostavimo to po strani.
Ako je zaista tako kako pričate, ako je on najcrnji đavo, pustio Kurtija, pustio ovog, pustio onoga, pustio samo Kurtija koji je tad inače bio student, nije pustio ovih 1.800, niste rekli istinu i to vrlo dobro znate, vrlo dobro znate, i to je neverovatno kako možete tako da kažete, a da ne trepnete. Dakle, ako ste sve to znali, ako je on vama crni đavo, zašto ste onda 2008. godine, zašto je Aleksandar Vučić sa njim potpisao koalicioni sporazum, sa crnim đavolom Vojislavom Koštunicom? Kako vam tada to nije smetalo? Tražio podršku. Zašto vam nije smetalo kad je 2012. godine Tomislav Nikolić pobedio na izborima i tražio podršku od tog crnog đavola Vojislava Koštunice? To vam tad nije smetalo. Kako je moguće to? Znači, ili ne govorite istinu ili vam je možda bitna samo vlast, pa nije bitno od koga ta podrška dolazi, ako je i od crnog đavola Vojislava Koštunice, kako ga crtate, dobro je da dođe i od njega. To nije realno.
Drugo, pričate o puštanju. Pa, vi ste pustili ovu trojicu terorista koji su uhvaćeni na teritoriji Srbije. Šta su oni radili tu? Kažu da su ta trojica bila sad u Banjskoj i pucala. Ne znam da li su pucala. Pa, šta ste radili? Pustili ih. Nismo ih mi pustili.
Pričate – kada ste vi na Kosovu, pa kada smo mi bili na vlasti, na sever Kosova nije mogla da uđe albanska policija. Na severu Kosova je bilo pravosuđe. Na severu Kosova su bile srpske institucije. Šta sad imamo? Pogrešili ste ljudi, priznajte to. Nije strašno, ljudski je grešiti.
Hvala.
Dame i gospodo, jedino što se meni činilo nakon svih ovih velikih tragedija je da su građani od nas nekako očekivali da budemo malo više ljudi, malo manje političari. Nismo uspeli u tome. Retorika u ovom parlamentu, način ponašanja, sve je nekako bilo pogrešno i nije bilo u skladu sa trenutkom u kom smo se našli.
Gospođo Kovač, vama želim da se zahvalim, vi ste nam to ukazali, bili ste u pravu kada ste to rekli onaj put. Hvala vam na tome.
Ja sam se iskreno nadao da će ovaj anketni odbor da nekako spusti strasti, zato što očekujemo da dobijemo odgovore na određena pitanja da li je sistem zakazao ili nije zakazao. Ja i dalje nisam sasvim siguran da li jeste ili nije. Ali navešću jedan primer. Evo, noćas u Denveru, u SAD, desilo se masovno ubistvo. Ubijeno je oko devet ljudi. I prva izjava policije, prvo što su rekli je da je to opsežna i složena istraga i da ne mogu da izlaze sa detaljima. Znači, nisu rekli da sistem nije zakazao.
Što se sistema tiče, znam koji sistem jeste zakazao. Danas na Kosovu i Metohiji imate na severu Kosova duge cevi, iako to nije u skladu sa sporazumom, imate hapšenje Srba i divljanje Albanaca, iako to nije u skladu sa sporazumom, pa se postavlja pitanje – ko je garant tog sporazuma? Ja ne mislim da je taj sporazum bio dobar, ali je on potpisan. Garant je međunarodna zajednica ili jedan deo međunarodne zajednice. Oni očigledno ne poštuju i ne žele da urade apsolutno ništa kako bi zaštitili naš narod na Kosovu i Metohiji. Možda je ideja da mi to pokušamo da uradimo, da ova država to proba.
Postavlja se pitanje da li nakon svega mi uopšte možemo da verujemo tom delu međunarodne zajednice i da li su ti predlozi i rešenja koja nam oni predstavljaju zaista dobri za našu državu. Hvala vam.
Hvala.
Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.
Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.
Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.
Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?
Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.
Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.
Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?
Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.
Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?
Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?
Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.