Koristiću vreme ovlašćenog po amandmanu.
Dakle, kolega Šulkić je stvarno sve rekao što je trebalo da se kaže, samo bih dodao neke podatke. U poljoprivredi smanjeni su podsticaju za nabavku mašina i opreme za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju za dve milijarde dinara. Dakle, to sam ja rekao i u obraćanju pre neki dan i nije mi jasno zbog čega je to. Mislim da nam je potrebno da imamo veće podsticaje da naši poljoprivredni proizvođači kupuju savremeniju opremu da bi imali veće prihode po hektaru.
Rekli ste, mislim juče, da je 70% svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To je tačno, naše dve, tri, najbolje, da kažem industrije, sva industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija, međutim da li ste napravili ijednu analizu koja bi se ticala uticaja onoga što će se raditi sa litijumom, dakle, otvaranje rudnika litijuma i uticaja na poljoprivredu, ne samo poljoprivrednu proizvodnju, nego odnos EU prema tome, odakle se uvoze ti prehrambeni proizvodi i da li to znači da će naša poljoprivredna proizvodnja biti delimično oštećena za jedan deo toga izvoznog potencijala?
Govorili smo ovde o tome zašto smo tražili neki porez na ekstra dobit? Pa, mi smo imali takvu situaciju u Italiji. Italija je prošle godine uvela porez na 40% na neočekivani prihod banaka, 8. avgusta, a ove godine razmišlja da od banaka traži da da deo prihoda u prethodne dve godine kao donaciju. Mi imamo 350 miliona evra dobit banaka u periodu od 2014. godine do 2021. godine, one će ove godine biti milijardu i 350 miliona evra. Znači, nismo mi tražili da se neka dobra firma, neko dobro preduzeće, koje dobro radi dodatno oporezuje, mi smo tražili da to bude za banke i za kladionice.
Znate, moramo raditi malo i na tome kako određene kladionice vrše uticaj na društvo, uticaj na našu decu. Mislimo da je taj uticaj negativan. Zamislite Albanija je rešila to stanje, a mi nismo u stanju da to rešimo, ispada da oni više vole svoju decu i svoje mlade nego mi, što nadam se da nije tačno.
Druga stvar, koja je takođe ovde interesantna je ono što ste pominjali o vremenskoj vrednosti novca. To ne objašnjava određene cene i mi smo stalno pričali o tome. Dakle, ovde imamo put koji ide, gospodin Vesić je iskreno odgovori, rekao je da je ta cifra dogovorena i da je to fiksna cena, međutim da li je sve zaista uzeto u obzir, u pitanju je put koji će koštati 15,2 miliona evra, put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, a u isto vreme imamo u Rumuniji auto-put koji će biti izgrađen od Temišvara do Moravica koji košta četiri miliona evra po kilometru. Znači, da li je odluka zaista dobra. Mislim, na osnovu koje procene je tako nešto urađeno. Istina je da skaču cene, mislim, to je potpuno jasno i cena auto-puteva na svetskom tržištu, ali mislim da je trebalo možda obrazložiti to malo konkretnije.
Ono što smo takođe tražili, je oporezivanje rijaliti programa. Znate, ako neko kome je pomognuto, a vi ste pomogli kada je bilo pitanje poreza, u trenutku kada je bilo loše, zašto onda ne bismo oporezivali nešto što predstavlja jako loš i negativan uticaj na naše mlade.
Kako je rekao gospodin Lane Gutović jednom prilikom, pokojni, vidite, kaže, nije tačno da ne vredi narodu govoriti. Tamo gde se ulaže, tamo ima rezultata i onda imate sve više kriminalaca, sve više da ne kažem prijateljica noći i sl. Dakle, jednostavno mi moramo da promenimo taj koncept. Govoreno je ovde o određenom vozilu koje vozi jedan predstavnik Vlade. Nije sporno da se vozi, nije sporno i niko ne kaže da vi treba da vozite „jugo“, ali da li ste razmislili o tome kakvu poruku šaljete kada vozite takav automobil? Kakvu poruku šalje građanima Srbije predsednik koji nosi te i takve farmerke, koje koštaju koliko koštaju, na gradilište? Dakle, treba predsednik da ima normalnu odeću, on predstavlja zemlju u inostranstvu i kada ide u Ujedinjene nacije normalno da treba dobro da se obuče, ali je nekako poruka, morate malo da smanjite taj doživljaj, kako kažu. Jednostavno morate malo da shvatite da vi utičete na to kakvo će biti naše društvo, šta su one vrednosti u društvu. Vi ste ministri i treba malo da se upodobite.
Što se tiče litijuma, optuženi smo, Dejan Šulkić, kolega, rekao je da je ovo dvadeseti dan kako radimo. Dakle, imali smo dovoljno vremena. Juče sam pričao sa vama, gospođo Brnabić, ovo nije tumačenje zakona, ovo je zakon koji je izričit. Znači, član 17. Zakona o izboru narodnih poslanika jasno kaže – nov saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav RIK-a u roku od šest meseci od dana konstituisanja Skupštine. Tu nema mogućnosti tumačenju. Dakle, 20. marta je završena ta sednica. Trebalo je to da uradimo. Nismo uradili. Pogrešili smo. Nije to naša greška. Jednostavno, promaklo je, možda ste bili bolesni, nije sada da vas pravdam, u redu, nije uopšte sporno, ali jeste greška. Treba priznati grešku. Mi moramo da se držimo zakona. Čemu mi ovde kao narodni poslanici koji treba da kontrolišemo rad Vlade, a ne držimo se mi sami zakona? To je prvo.
Drugo, vi to tumačite i mnoge stvari tumačite onako kako vama padne na pamet. Dakle, prošle godine mi smo imali, u Ustavu stoji vrlo jasno, član 106. stav 2. – drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Nama je prvi radni dan počeo 23. oktobra. Okej. Vi ste rekli – počelo je zasedanje, ali je samo prva sednica bila tada. Pa šta je onda problem da Prva sednica redovnog zasedanja bude 10. oktobra, a da u međuvremenu mi završimo litijum? To ne može? Jel? Zašto? Zato što je to vaše tumačenje. To je vaše tumačenje i to je to. To je taj problem o kome ja pričam sve vreme. Dakle, tumačenje zakona da nije prekršen zakon o tome da nismo izabrali novi sastav RIK-a. Znači, neverovatno je. I onda ide ona priča Tomasa Mora, znači kada vam dođe đavo, kojim zakonom ćete se braniti od đavola? Pred kojim zakonom? Sa čim, kada kršite ove stvari koje su evidentne i ovde nema tumačenja? Jednostavno, džaba njemu pare, tamo u paklu para nema.
Na kraju, govorili smo o ovom izdvajanju koje bi trebalo da se uradi o tom porezu na rijaliti programe. Vi ste podržali naš predlog. Složio se predsednik Vučić, za muzej nacionalne istorije kod železničke stanice. Toga takođe nema u ovom budžetu. Mislimo da je to veoma važno i mislimo da bi to zaokružilo jednu priču, taj spomenik Stefanu Nemanji, ne ulazeći uopšte u priče da li je lep, da li nije lep. To neka drugi procene.
Dakle, zašto pare za to nisu odvojene? Mnogo ovde ima propusta i mi smo rekli nekoliko puta da bi to trebalo popraviti. Ako iko bude odgovarao. Molim vas, nemojte mi odgovarati šta je bilo onda, šta je bilo sada. Dajte da razgovaramo normalno. Mislim da je sve ovo bilo vrlo jasno i konkretno i da nije bilo ni vređanja, nikakvih netačnih podataka. Dakle, to je to.
Pozdravljam to ako je istina. Ja sam samo komentarisao, te cifre u budžetu nema. Dakle, nema tih dve milijarde. Možda će biti u rebalansu, možda će biti u budžetu, možda neće, videćemo. Pozdravljam ako je istina. Treba sačekati proceduru. Vi ste nama dali ovaj zvanični dokument. Mi moramo da komentarišemo ono što vidimo ovde i zato sam tražio razjašnjenje.
Što se tiče sednice. Mi smo 23.10. prošle godine imali rebalans budžeta. U međuvremenu mi smo, sada pre nego što je stigao rebalans budžeta, podneli ovaj zahtev za sednicu o litijumu. U međuvremenu je stigao rebalans budžeta. Prošle godine on je bio 23.10, ove godine je bio dvadeset i nekog septembra. Nije naša namera bila da sprečimo tu sednicu, niti je sada. Mi se zalažemo za tu sednicu. Vidite juče, iako to ne ulazi u ovo vreme, to je posebno vreme, kada su bila pitanja poslanika.
Predstavnici Vlade su govorili dva sata i 30 minuta od tri sata ukupno, oko, ja sam to ovako okvirno izračunao. Gledao sam koliko je bilo postavljeno pitanje. Nekada se zloupotrebljava to vreme kada i nema šta da se kaže. Evo gospodin Martinović je odgovorio konkretno i direktno i hvala vam na tome. Mi samo tražimo takvu vrstu ponašanja i onda ćemo stići sve.
Drugo, sećate se kada smo imali sednice koje su trajale do dva, tri noću, isto o budžetu. Jurili smo, trebalo je da završimo ili o nekim drugim pitanjima. Moralo je, bio je neki zakonski rok, možda nije o budžetu. Nije bilo razloga sada, ako zaista nemamo vremena da započnemo tu sednicu, da ne završimo ovo što pre. Da li je tako? Nije uopšte u pitanju naša namera da te sednice ne bude. Naprotiv, mi želimo tu sednicu.
Kada mogu svi ovako da pričaju, mogu i ja.
Kada pričamo o ideologiji, bila je ovde jedna ideologija, neko je sprovodio tu ideologiju i zalagao se za nju. Otkad? Od svog osnivanja, pa je onda došao na ideologiju Čedomira Jovanovića. Ovde neko sedi u Vladi koja je uvela sankcije Belorusiji, a izdaje se za rusofila, tako je rečeno.
Imamo drugi problem. Ovo sada što imamo je očigledan prikaz toga da vi nećete dozvoliti, ne samo sednicu o litijumu, nego prvo i osnovno, ono što je najvažnije, sednicu o Kosovu i Metohiji, da dozvolite da Miloš Jovanović bude ovlašćeni predstavnik, da ima više vremena od Aleksandra Vučića, koji treba da prisustvuje tu na toj sednici. Te stvari su, nažalost, sada potpuno jasne.
Umesto da vratimo sve ovde institucije, da razgovaramo normalno, šta mi radimo? Pričamo o ideologijama, o glupostima, pokazujemo nekakve slike. Znate šta se dešava i dole i znate šta će se tek dešavati. Zato hajde da se uozbiljimo, da završavamo ovu sednicu i da idemo na ove dve sledeće sednice o litijumu i o Kosovu i da pričamo kao ljudi normalno.
Hvala.
Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.
Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.
Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.
Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?
Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.
Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.
Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?
Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.
Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?
Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?
Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.