Dame i gospodo poslanici, danas su se ovde čule zaista preteške reči. Mislim da nam stvarno to nije bilo potrebno. Isti tonovi, bez razloga, u jednoj atmosferi koja nam ne treba, možda zato što je predizborna kampanja. Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko moje ime ili ime poslanika SPO, bilo koga, pominje u ružnom kontekstu. A da vas podsetim, tada kada smo doživeli te užase, svi smo bili u funkciji u kojoj smo morali da budemo. Zato mi ove reči, ove pomisli, teško padaju.
Tada sam, u to vreme, bio komandant štaba civilne zaštite u Kragujevcu, uvek bio tamo gde su bombe padale, kao i vi. Zato što je to tako bilo, dobio zahvalnicu Vojske Jugoslavije, na koju sam jako ponosan. Nemojmo, molim vas, teške reči. To su činjenice i zato vas molim da ovo što danas pričamo, pričamo gledajući ovo sa druge strane.
Dakle, šta želimo? Mi smo tu gde jesmo, napadnuti od agresora, teško prošli, teško preživeli i sada smo tu gde jesmo. Razmišljamo šta dalje. Utoliko je naš greh, ako je greh, a nije, što imamo jedan predlog, ili smo ga imali, glasno izrečen, šta mi mislimo da je pametno uraditi u ovom trenutku. Ko će biti u pravu? Bez žuči kažem - brzo ćemo saznati, verovano u oktobru i onda ćemo videti šta će tada reći patriote.
Rekao sam malopre i ponavljam - ovo što ste dali kao predlog nije dobar predlog. Namerno ili nenamerno niste rekli kako glasi tužba, a to ću reći u najkraćem zbog javnosti. Dakle, tužili smo zemlje NATO zbog genocida za agresiju i nelegalnu upotrebu sile, za kršenje humanitarnog i ratnog prava i za materijalnu štetu. Tako to glasi.
Zato sam rekao da je falsifikat, jer niste spomenuli genocid, jer ste rekli zemlje NATO, a njih je 19, a u tužbi je osam, gde nema SAD i Španije, a valjda znamo da je 90% bombi palo od strane SAD. Dakle, samo zarad istine i zarad onoga što se želi i šta je namera nas ili nekoga ko predlaže rešenje, a vi ga stavljate zbog toga na krst.
Drugo što se mora reći da je falsifikat jeste - ko su te zemlje? Sedam od njih su evropske zemlje, osma je Kanada. Odmah kontrapitanje. Zar je moguće da želimo da uđemo u Evropu, a svi želimo, gde su i Francuska, i Velika Britanija, i Nemačka, i Belgija, i Holandija, i Portugalija i Italija, a da to jesu zemlje čiji je narod genocidan.
Šta je genocid, gospodo moja? To je pokušaj biološkog uništenja jedne nacije, jedne etničke grupe. A da vas i to podsetim, imali smo tri takva pokušaja - u Prvom svetskom ratu nad Jermenima, u Drugom nad Jevrejima i Srbima u NDH. To su činjenice.
Dakle, samo racionalno razmišljamo i pitamo - šta će da bude u Sudu u Hagu. Kakva će biti odluka Suda? I u tome je naš greh. Mi mislimo da ove zemlje koje su tužene na ovaj način – ne govorim o materijalnoj šteti, ne govorim o drugim stvarima, jer ako se tek genocid utvrdi i zato optuže, tek onda razgovaramo o drugim stvarima – da li će te zemlje biti optužene za genocid? Mislimo da neće. Ako već neće, šta je racionalno u ovom trenutku? To je ono naše razmišljanje.
Mi mislimo da treba povući tužbu upravo zato što će presuda biti ovakva. Pričamo kao odgovorni političari, koji treba da urade u jednom trenutku ono što se od njih očekuje i koji misle o posledicama. Šta će biti ako to uradimo? Glasno razmišljamo.
Očekujemo da će te zemlje u takvom jednom trenutku reći - odrekli su se one politike, to je nova politika koja odgovara i Evropi i svetu. Bićemo tada blizu ulaska u Evropu, tada tek, to je opet naše razmišljanje, gospodo, i to je naš greh koji ne mora da bude isti kao vaš, tada će tek oni zbog toga što smo pokazali da smo takvi kakvi jesmo, racionalno razmišljajući reći - tužbe Hrvatske i Bosne protiv nas će proći isto kao i naša, tražiće da se one povuku.
Tek ćemo tada, po našem mišljenju, biti blizu tog fonda koji se stvara kako bi se iz njega pokrile materijalne i nematerijalne štete za ono što smo zaista doživeli, i što jeste zaista užas.
Četvrto, što možda niste dobro shvatili ili namerno niste shvatili. Dakle, kako se dolazi do odluke da se povuče tužba.
Nema, gospodo, konsenzusa, pričali vi kako u Savetu ministara nema drugih ili ih ima, jer u strankama vladajuće koalicije nema istog mišljenja i nema povlačenja tužbe. Nije ni po tom osnovu bilo razmišljanja tako kako ste vi rekli. Ima li u ovome nečeg ružnog? Šta je to što može da nas proglasi izdajnikom? Mišljenje, razmišljanje, predlog, a to mi tako ne vidimo.
Šta će biti, postavlja se pitanje, ako presuda bude onakva kakva se očekuje. Mi nećemo biti u toj prilici u kojoj bismo bili tada, odnosno tužbu povukli. Dakle, verovatno ćemo biti u jako teškom stanju kao država i samo se postavlja pitanje, imamo li prava da o ovome ovako razgovaramo.
Malopre sam rekao, i ne bih da ponavljam, šta je to bilo u Rambujeu, ne na kraju, nego pred kraj. Šta smo mogli da postignemo, a šta nismo uradili i šta se na kraju desilo. Ako me već pitate reći ću, valjda je bilo bolje da smo prihvatili i ono loše, najlošije, jer smo bili tvrdoglavi, tvrdobradi, nego ono što smo doživeli pod bombama.
Svako će reći, naravno da je bolje. Postoji, gospodo moja, nešto što se zove politička odgovornost, a ponavljam, blizu je oktobar, blizu je odluka. Spreni smo, upravo zato što ste ovoliko prašine digli i bacate je narodu u oči na ovaj način, da posle toga stanemo pred lice javnosti i da pitamo hoće li bar jednom da se desi da neko odgovara za lošu političku procenu. Ukoliko to budemo mi, treba da odgovaramo, naravno, ali pitam vas šta će biti ukoliko je vaša politička procena bila loša. Dodajem, neće biti prvi put, nažalost. Hvala.

Mislim da me zaista ne razumete ili namerno nećete da me razumete. Nisam ni očekivao da me razumete, jer verovatno govorimo različitim jezicima. Nemojte da menjate ili zamenjujete teze, ostavite ono što se zove agresija, sve ono što smo preživeli. Ponavljam, mi ovde govorimo o ovom trenutku i o razmišljanju šta je najbolje u ovom trenutku, posle silnih muka u kojima smo bili, da uradimo.
Zašto nas stalno vraćate u priču patriote i izdajnici, a svi smo bili pod bombama, bez obzira kako vi govorite o tome šta je neko bio u civilnoj zaštiti ili nije. To je priča koja je teška, ružna, ne daj bože ponovljiva. Dajte da vidimo šta sada?
Ponavljam, mi mislimo da treba na pravi način u ovom trenutku doneti odluku koja odgovara nama, budućnosti Srbije i onome šta se može tom odlukom dobiti. Nećemo nijednog trenutka nikome ništa ružno reći ako ne misli kao mi. Ne mislite isto. Mislite da ćemo dobiti tim što će tužba ostati.
Videćemo šta će se desiti u oktobru. Strah nas je da nas to ne košta. Upravo to pričamo. Vi, pošto nemate argumente ili ih možda ne iznosite na pravi način, priču nam vraćate unazad, u agresiju, u to šta je bilo. Nećemo mi da kažemo što biste vi verovatno rekli – zašto bombe? Zato što nismo znali da vodimo politiku i nismo shvatili šta je u tom trenutku najbolje. Nikoga ne pravdam.
Znači, pitanje je prosto – politika je stvar mogućeg. Nismo uradili ono što je bilo moguće da ne dođe do bombi. Ne opravdavamo ih, naravno, to su strašne stvari, teške stvari, ne ponovile se, ali mi pričamo u ovom trenutku o mogućnostima i tražimo da nas razumete, a vi svu priču vodite na politiku, na grešku.
Ponavljam ono što je možda najbitnije – četvrtu stvar koju ste namerno zaboravili, ukoliko nema konsenzusa, nema odluke, ali bojimo se da će to da nas košta. Samo je to naš greh što tako razmišljamo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, morao sam da se javim za repliku nakon diskusije svog prezimenjaka, kao predsednik Odbora za industriju. Ovom zakonu je Odbor za industriju posvetio zaista posebnu pažnju. Tri sednice smo posvetili raspravi o ovom zakonu i sve sednice su bile izuzetno posećene, prisustvovali su ne samo poslanici koji su članovi Odbora nego i ostali poslanici.
U jednom trenutku kada smo svi bili prisutni, dakle 15 poslanika iz Odbora, stavio sam zakon u načelu na glasanje. Glasali smo: sedam za, dvoje uzdržanih i petorica protiv. Protiv su bili poslanici SRS, uzdržani su bili poslanici SPS, a ostali su bili za, među njima i poslanici Demokratske stranke. To je istina. Poslanik DSS, jedan od članova Odbora, tog trenutka nije bio prisutan. Posle toga je ponovo bio u sali, ali je već bilo kasno. Dakle, to je istina. U suštini ovaj zakon ima većinu i u Odboru, a glasanje je bilo ovakvo kako sam vam rekao.

Dame i gospodo poslanici, da vas podsetim - ovaj amandman su podneli poslanici poslaničke grupe SPO - Nova Srbija. Ispade da su ga podneli radikali.
Nemamo mi ništa protiv da vi to podržite, naravno, ali da vas pitam - zašto je poljoprivreda u ovakvom stanju? Ko je sve mogao da promeni stanje u poljoprivredi? Niste li i vi bili u prilici da to učinite u godinama kada ste bili na vlasti? Zašto to niste učinili? Zašto vi niste podneli ovakav amandman?
Želja nam je da sada, kada smo u prilici, seljaci ne plaćaju doprinose za penziono-invalidsko i socijalno osiguranje.
Kada sam već ovde, da kažem šta mi smatramo da je doprinos poslanika. Mi smo, iako u vladajućoj koaliciji, tražili i kada je bio u pitanju Zakon o porezu na dodatu vrednost, da se neke stvari promene, upravo da bi se poboljšalo stanje u poljoprivredi.
Bili smo vrlo zadovoljni predlozima prethodnih zakona i sve ćemo da ih podržimo, ali smo tražili da se obavezna stopa od 18% ne primenjuje za mehanizaciju u poljoprivredi, nego 8%.
Ali, onda smo svesni da je Ministarstvo pokušalo u tom trenutku sve što je moguće da se time dobija jedan procenat umanjenja cena i da možda nije trenutak da se ide tako nisko. Prihvatili smo obrazloženje ministra i bili smo vrlo zadovoljni usvajanjem nekih naših amandmana.
Dakle, ovo je amandman koji je vrlo značajan. Tražimo da svi glasate za njega, ali vas molimo da ne politizujete na ovoj temi. Nema smisla, jer je i ovo dobar zakon. I prethodni zakoni su bili dobri i nemojmo da stvaramo ružnu atmosferu u ovo doba. Što se nas tiče, možemo do ujutru, možemo do sutra uveče, nije vreme za politikantstvo. Ovo je prilika da dobrim zakonom poboljšamo stanje u društvu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da ili nismo dobro čitali zakon, ili ga namerno tumačimo na svoj način, ili nismo dobro čuli obrazloženje.
Počeo bih od toga - šta su to ciljevi ovog zakona. A rečeno je da je cilj da se uvede red, da se suzbije siva ekonomija. I, odmah se postavlja pitanje, koje je i prethodno postavljeno, da li je to primereno uslovima u kojima živimo?
Dakle, sigurno je da se uvodi red i vrlo verovatno, gotovo sigurno, suzbija siva ekonomija. Da li je primereno uslovima, o tome možemo da pričamo. Srpski pokret obnove i Nova Srbija su dostavili izvestan broj amandmana. O njima ćemo govoriti. Mislimo da su u redu i mi ćemo naravno podržati ovaj zakon, sa željom da se naši amandmani usvoje.
Obzirom da su sve ovo pitanja koja mogu da zvuče i da se iskoriste u neke političke svrhe, a mislimo da nije vreme da to tako činimo, zamolio bih ministra da još jednom na kraju odgovori na ova pitanja do sada postavljena. Ona otprilike mogu i ovako da budu postavljena.
Prvo, šta će ovaj zakon doneti poljoprivredi, ali vrlo direktno. Da li će poboljšati poljoprivrednu proizvodnju, da li će je pojeftiniti ili neće? Mi smo mislili, sada mislimo i tražićemo da, obzirom na to da smo čuli da će budžet verovatno u sledećoj godini zbog primene ovog zakona biti uvećan za 50%, da je vrlo bitno kada je već to tako kako se taj budžet troši. Dakle, šta su prioriteti?
Mi upravo mislimo i tražimo da prioritet bude poljoprivreda, da se to što se dobija sledeće godine upravo vidi u poljoprivredi, pa kada je već to tako, zbog toga i tražimo da stopa od 18% na poljoprivrednu mehanizaciju, na veterinarske lekove, na stočnu hranu bude 8%. Mislimo da o tim kategorijama možemo da razgovaramo i mislimo da to mnogo neće da ugrozi neke stvari koje su postavljene kao cilj.
Drugo, još jedno pitanje, koje opet zbog svih nas i zbog građana treba da se postavi i da se na njega odgovori, a to je kako će ovaj zakon uticati na standard stanovništva? Molim ministra da kaže vrlo jasno i vrlo precizno, jer je vrlo bitno zbog trenutka u kojem živimo. Tu smo dali nekoliko amandmana. Porez na dodatu vrednost na prirodni gas je sada 18%. Mislimo da je to značajan deo stanovništva, da tu treba promeniti stopu i da ona bude 8%, opet zbog standarda stanovništva.
Još jedna stvar, koja je možda bitna da se kaže ili možda najbitnija, a utiče na prve dve, jeste kako će se to odraziti na privredu? Konkretno. I tu se postavlja jedno pitanje, koje se koristi u različite svrhe, a to je porez na dodatu vrednost u građevinarstvu koji će biti 18%, bio je 5%, i samo da vidimo, da čujemo zbog svih kako će to da utiče na gradnju, hoće li da povećava gradnju, da poboljša standard stanovništva, da li će da pojeftini ili da poskupi. To su neka pitanja na koja svi očekujemo odgovor.
Mi smo razmišljali kada smo o svemu ovome razgovarali na poslaničkom klubu i još o nekim stvarima. Dakle, kako još više da povećamo likvidnost, a posebno onih firmi koje uvoze, i tu smo predložili da menica bude garant plaćanja i molili bismo i na to pitanje odgovor.
Na kraju još jedna stvar, koja je po nama bila jako bitna za razmišljanje, a to su usluge. Nije li bilo mesta i nije li vreme da ne budu 18%?
Dakle, sve u svemu ovaj zakon će podržati poslanička grupa SPO - Nova Srbija. Mislimo da zaista uvodi dosta reda i mislimo da je vrlo značajan, ali želimo posebno da kažemo da je sada trenutak da se mnoge stvari postave na pravo mesto, da ne lutamo i da zaista, ako smo rekli u predizbornoj kampanji da nam je poljoprivreda broj jedan, stvar broj jedan, razmišljanje broj jedan, da ovaj trenutak iskoristimo tako da još pojefitinimo poljoprivrednu mehanizaciju, stočnu hranu, veterinarske lekove i time da pojeftinimo proizvodnju poljoprivredi. Poslanička grupa SPO - Nova Srbija će glasati za ovaj zakon.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog Visokog saveta za pravosuđe o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Za svako od ovih mesta konkurisalo je više ljudi, čak više desetina ljudi i na osnovu nekih kriterijuma, Visoki savet za pravosuđa je dao svoje predloge.
Dakle, ne stoji primedba, bar se to meni čini, da je to neko radio po partijskom osnovu. Ali, koji su to kriterijumi, to se moramo pitati. To jeste, pretpostavljam, stručnost, pretpostavljam neki rezultat u radu, ali mi se čini da za svakog od ovih ljudi treba postaviti pitanje, to je po nama, a kada kažem nama, mislim na poslanički klub SPO-NS, da li su ti ljudi, svako pojedinačno, dostojni te funkcije? Po meni, to bi morao da bude prvi kriterijum. Verovatno da nisu svi. Zato smo imali Odbor, zato i imamo primedbe sa Odbora, zato danas imamo primedbe, pojedinačne, poslanika i poslaničkih grupa. Dakle, da li su dostojni funkcije?
S obzirom na to da i mi imamo primedbe kao poslanički klub, pitam vas da li je dostojan funkcije neko ko u slučaju ­barska magistral­, nakon svedočenja Mihalja Kertesa i svih dokaza koji postoje, ne podiže optužnicu protiv Mihalja Kertesa, protiv Legije i ostalih. Odgovor je – nije dostojan funkcije! Taj neko se zove Milun Dragutinović. Mi nikako ne možemo biti za to da on bude izabran na mesto zamenika javnog tužioca. Dakle, to je konkretna primedba.
Pitam dalje – da li je dostojan funkcija neko ko je pre više godina držao u zatvoru, bez ikakvog zakonskog osnova, predsednika SPO i njegovu suprugu više od 45 dana? Taj neko se zove Veselin Mrdak. Odgovor je naš, a nadam se i svih ovde, da nije dostojan funkcije.
Zato vas molim da ovako posmatramo stvari, da ovako i glasamo i tražim da se, pored ostalih imena koje ćemo verovatno čuti, nađu i ova dva imena o kojima ćemo pojedinačno glasati i ubeđen sam da nećemo dozvoliti da oni obavljaju ove funkcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, previše je bilo glagoljanja, prepucavanja, nadmudrivanja, priče, a malo rada po zakonu. Izgubili smo silno vreme.
Gubimo ga iz raznoraznih razloga. Tek smo otpočeli raspravu u pojedinostima o ovom zakonu.
Pred nama je devedesetak amandmana. Dajte da pokažemo da smo odgovorni i ozbiljni ljudi, ne da kažemo, da pokažemo. Dajte, dakle, da pokažemo da možemo da završimo raspravu o ovom zakonu i predlažem da mi nastavimo da radimo posle 18 sati, sve dok ne završimo raspravu u pojedinostima o ovom zakonu.

Dame i gospodo poslanici, reklamiramo poveredu Poslovnika, član 100. stav 2 – poslanici se jedni drugima moraju obraćati sa uvažavanjem.
Gospodo radikali, vi se nama ne obraćate desetak sati sa uvažavanjem. Evo zašto. Vi mislite da mi ništa ne razumemo. I, onda, desetak vas o svakom amandmanu dođe ovde i priča istu priču. Verujte - dovoljan je jedan, dvoje da vas dobro razumemo.
Vaša želja je, s obzirom da zante da se ... povreda Poslovnika je u pitanju gospodine. .. redovno zasedanje završava u subotu u ponoć, da se ovaj zakon ne usvoji. I, vi ste za to da stanje ostane ovakvo kakvo je sada, da na snazi sotane stari zakon. To vam je želja. I, kažete da taj ne valja, da je ovaj bolji, ali da ga treba ostaviti da se letos usvoji, a vi znate da ako se letos usvaja, da po novom zakonu neće biti sprovedena školska godina koja sledi.
Dakle, zašto nas vi vređate? I, kome vi ovo pričate?
Ako vi amandman date, dakle želite da popravite zakon, ako ga Vlada ne prihvati, onda ga vi ovde obrazlažete - kome? Poslanicima, da bi ga usvojili. Ne, narodu. Što vi radite iz marketinških razloga. Dakle, vi nas vređate.
Ako se obraćate nama, dovoljno je da dvoje vas to kaže i mi ćemo vas razumeti. Ako se obraćate narodu, pametan je i narod, on će ga razumeti posle dva obrazlaganja. Ako se obraćate i sebi, mogli ste to gospodo da uradite na poslaničkom klubu.
Dakle, nemojte nas vređati. Uvažavajte nas, marketing radite po trgovima. Nije ovde mesto, i recite zvanično da niste za usvajanje ovog zakona. To je činjenica i nemojte svi redom da obrazlažete, razumem i prosvete radnike koji to čine, ali zaista ne razumem sve ostale. Dakle, nastavite, mi ćemo izdržati - nije sporno, i ovaj ćemo zakon usvojiti.

Prvo, mislim da nije dobro citiran član 86. Poslanička grupa SPO i Nova Srbija (to je tako, a ne samo SPO) podnela je zahtev da se treća tačka dnevnog reda uvrsti kao prva tačka dnevnog reda za ovu sednicu i ja ću vam pročitati šta piše u članu 86.
Dakle, gospođa Pop-Lazić je pročitala samo prvi deo i pogrešno je tumačila član 86. a on glasi: "Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Narodne skupštine", pa kaže dalje: "a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije; povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda; spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog početka sednice Narodne skupštine". To, dakle, piše i na vreme je to dato i čuli smo kada je dato.
Kada sam već izašao, ja bih zamolio da se dogovorimo, s obzirom da smo izgubili silno vreme, da produžimo rad do 22,00 sata.
Predlažem da rad produžimo do 22,00 sata.

Dame i gospodo poslanici, vidite kako to izgleda kada se nađete u poziciji da vam neko nešto kaže što vam ne prija, gospodo radikali. Vi se onda gicate, što bi rekao narod, reagujete kako reagujete, a zaboravljate šta sve vi sa ove govornice izgovarate drugima. Mogao bih da kažem, recimo, da svi mi kada zamislimo kako šerif ulazi u salon u neko doba, a kad god vidimo Vučića da uđe ovde to zamislim, ali neću to da kažem, jer sam pristojan. Kao, sad, mi se plašimo, sada ćemo da čujemo nešto strašno.
Gospodine Vučiću, posledice rada Nove Srbije se vide u Čačku. Posledice rada SRS-a u tri i nešto godine vlasti se vide na svakom koraku. To je mnogo grobova mladih ljudi u Srbiji, to je stanje na Kosovu, to su porušene zgrade, fabrike, uništena privreda. Za to vi kažete da je to nacionalni interes. Mi kažemo da to nije.
Vi mislite da su svi oboleli od amnezije, pa ne znamo ko je sve bio ministar. Svaka čast gospodinu Krasiću koji ovde izlazi, ali da ne zaboravimo da je bio tada ministar. I vi, gospodine Vučiću, razumem da ste se vi 10 godina ovde vežbali u parlamentu i da ste imali radno mesto ovde i nešto malo u Saveznoj vladi, ali je red da shvatite da su neki drugi ljudi radili u svom životu neke ozbiljne poslove, i da su stručni, i da ne treba vi svuda da se javljate, pojavljujete, iako vam je ovo ovde u Skupštini bilo jedino radno mesto. O tome ćemo kasnije, kada se ukaže prilika.
Shvatite, dakle, gospodo radikali, nije dobro vređati i da ste ovog puta vi čuli nešto što nije primereno da čujete, ali da ste mnogo puta gore postupali od onog poslanika koji je malopre bio za ovom govornicom. Hvala.

Reklamiram član 97. stav 2. Poslovnika, u kome se kaže, između ostalog, ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu ili stranku, pravo da se javi po Poslovniku ima šef poslaničke grupe.
Dakle, gospodo radikali, obzirom da ste bili jako vredni na rečima, javljam se zbog uvreda koje ste nam uputili. Vi ste ne samo majstori demagogije, već ste i pravi majstori za zamenu teza. Kada sam govorio o grobovima, mislio sam na sve te jadne ljude koji su poginuli zbog loše politike koju ste vodili, a vi ste to naravno drugačije protumačili.
Vi vrlo dobro znate da je politika stvar mogućeg. Vi ste od silnih mogućnosti, od kojih su verovatno sve bile loše, izabrali najlošiju i zbog toga u ovoj zemlji ovoliko grobova. To je, dakle, ta zamena teza. Naravno da ste to uradili namerno i namerno vam to sada kažem.
Kako bi bilo, gospodine Vučiću, da ste u prilici da protiv svoje porodice imate 100.000 ljudi i da ste potpuno u pravu. Vi ćete, naravno, zarad svoje porodice, da razgovarate sa tim ljudima da biste izbegli tragediju. Dakle, za jednu vlast je narod porodica. O tome sam govorio.
Neću vas učiti u vašim godinama vaspitanju. Nikada vam neću reći da ste lopov, da ste fašista, a vi ste to bezbroj puta odavde rekli. Neću vam pominjati Zemun, neću vam pominjati vaš sportski centar, neću zaista. To se takođe govorilo, ali evo neću ništa da kažem ružno, jer se ništa nije dokazalo. To naravno namerno govorim, jer ste vi to rekli pominjući Beograd.
Kada smo već kod gradova, da vas podsetim da sam bio predsednik Skupštine grada Kragujevca četiri godine i nijedna jedina afera nikada nije postojala. Rezultat toga je 27%, koliko je moja koalicija ili naša koalicija dobila na izborima u septembru 2000. godine, a vi ste gospodine Vučiću ostali bez ijednog odbornika u Zemunu. To je što se toga tiče.
Što se tiče doslednosti politike SPO i Vuka Draškovića, tu nema dileme. Tu opet ima zamene teza. Mi smo samo rekli da je potrebno da međunarodna zajednica ima iste aršine prema Albancima sada, kao što je imala prema nama onda kada je uradila ono što je uradila zemlji Srbiji.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da vas nešto podsetim, gospodine Vučiću. Znam vas više od deset godina. Doduše, tada ste bili lakši 20-tak kilograma. Mi smo vas od milja zvali onako kako to priliči toj kilaži, a sada imate 20-tak kilograma više i nemojte misliti da 20 kilograma više donosi titulu šerifa.
Drugo, ono u narodu - ko nema u glavi ima u bedžu, nisam izmislio ja, ali tome dodajem - šta biva kada taj bedž ostane kod kuće, gde vam je ono u glavi?

Ponovo zamena teza i ponovo uvredljive reči. (Dobacivanje iz sale: Koji član?) Član 100.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujete.)
Ne možete da me izbacite iz ravnoteže, možete da pričate šta god hoćete. Dakle, zamena teza je direktno ovde uočljiva. Ponovo govorite o tome kako su neki lopovi, za koje se nije dokazalo da su lopovi, pričalo se, a vi niste, jer se nije dokazalo da ste lopovi. Dakle, ponovo zamena teza.
Gospodine Vučiću, pitajte građane Kragujevca kako je vlast izgledala one četiri godine, potpuno blokirana od vaše vlade narodnog jedinstva, kada je grad Kragujevac proglašen okupiranim gradom od te vlade. Tada je u Kragujevcu 68 kilometara asfalta samo na selu urađeno. Pitajte Kragujevčane šta o toj vlasti misle.
Obzirom da mi gospođica Jovanović dobacuje, gospođice Jovanović, uvek bih, kada nešto pričam o drugome, pogledao sebe u ogledalu ili bih se zamislio da sam u ogledalu, pa bih onda, recimo, pre nego što kažem gospodinu Ristivojeviću, a to ste juče rekli, da prvo treba da prođe određene lestvice, pomislio na sebe. Vi ste bezbroj puta pokušali da postanete odbornik u svojoj mesnoj zajednici gde ste rođeni i nikada niste bili ni blizu da uđete u drugi krug.

Mislio sam da je ovo Skupština. Izgleda da je neka arena, ali to ću gospođici Jovanović na kraju da kažem. Dobro što nas narod gleda.
Vama, Vučiću, nekoliko stvari. Ponosni ste na vlast koju ste vršili, samo još da je narod ponosan i opet zamena teza. Nisam ni jednom rečju rekao ništa uvredljivo ni vama ni vašima. Vi ste bezbroj puta, i sada gospođica Jovanović, upotrebili reči "lažeš" i "lopov".
To je što se toga tiče, dakle, očigledna zamena teza, očigledno držite predavanje, očigledno predizborna kampanja. Ali sam vam rekao: namerili ste se na mnogo jaku grupu. Malo nas je, da, smešno je, a namerno ste pogrešno protumačili i moje obraćanje i upoređivanje vaše kilaže. Samo sam rekao da ste se popravili, a ništa ružno nisam rekao.
Nataši Jovanović sam rekao da mora da razmišlja o svojim rečima, to je malo figurativno, gospodine Vučiću. Dakle, kada govori o drugome, neka zamisli sebe. Kada kaže da neko nije bio odbornik, neka zna da ni ona nije bila odbornik.
Gospođice Jovanović, vi ste bezbroj puta odavde, a vi znate kako ste prolazili u Skupštini grada dok ste bili poslanik, kada sam ja vodio te sednice, rekli strašne stvari poslanicima i predstavnicima Vlade.
I nije ni važno. To se zove u srpskom jeziku "bezumno ponašanje". To ne govori pamet, inteligencija, obrazovanje, ali to tako ne sme.
Kažem kako se to zove i neću da kažem ništa iz svoje glave što se toga tiče, ali ću da kažem iz tuđe pametne glave vama, a taj pametni čovek, jedan od najvećih careva (Solomon) na svetu i svih vremena je, kao da je znao da će da postoji SRS i ovakve osobe, jednom prilikom rekao: "Žena lijepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji".

Dame i gospodo poslanici, gospoda iz SRS su zaboravna. Nismo im mi DOS.
Dakle, nismo mi vam DOS, mnogo puta smo sa ove govornice imali replike, loše ste prolazili. Doduše bili ste tada u vlasti, a sada smo mi. Vi ste majstori demagogije i skidam vam kapu. Ali, s obzirom da sa vama treba preciznije da se razgovara, moraću da koristim neke misli, neke izreke i narodne i pametnih ljudi, kako biste me vi razumeli.
Recimo, jedna kaže: "Ko nema u glavi ima u nogama". To može da se prevede, a ne mora. Ali, jedna najnovija kaže:"Ko nema u glavi ima u bedžu". Stvarno ne znam što sam ovo rekao, u svakom slučaju ovo nikom neće da koristi osim vama, neće biti štete, kako reče Gutović, ali u svakom slučaju biće koristi.
Nadam se da ćete izvući korist.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, potpredsedniče, ministri, dame i gospodo poslanici, usuđujem se da kažem da je pred nama neko bolje vreme, ne samo zato što je atmosfera u Skupštini drugačija od one u prethodnoj, zaista jeste, i ne samo po ovako važnim pitanjima nego i po drugim pitanjima, nego zbog toga što pred ovu skupštinu dolaze zaista kvalitetni dokumenti. Jedan od tih je i ovaj.
Mi smo imali ranije zaključke, planove i izveštaje. Recimo, prošle godine 17. marta jedan koji u šest tačaka predviđa poboljšanje stanja na Kosovu, ali ne donosi to poboljšanje jer nije celovit i nije usvajan na ovaj način. Mi smo nedavno usvojili Rezoluciju o Kosovu, time obavezali Vladu Republike Srbije i dobili smo dokument. Mi danas treba da donesemo ili usvojimo odluku o utvrđivanju plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji.
Ovom odlukom utvrđuje se plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji. Ovom odlukom se obavezuje Vlada Republike Srbije da u vođenju politike Republike Srbije i vršenju drugih Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti u odnosu na Kosovo i Metohiju polazi od ovog plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji. Ovom odlukom se obavezuju i drugi državni organi da, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, postupaju po ovom planu.
Ova odluka ili ovaj plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji predstavlja okvir za eventualne razgovore o teritorijalnoj autonomiji na Kosovu i Metohiji sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji i izvan nje.
Konačno, dame i gospodo, ovaj dokument ili ovaj plan bukvalno obavezuje sve nas. Suština je da plan za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji, koji se izlaže u ovom dokumentu, polazi od postojećeg stanja da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije pod civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija.
Dokument ne ulazi u pitanje statusa Kosova i Metohije, koji je utvrđen u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. Ovim planom se utvrđuje teritorijalna autonomija, dakle sasvim novo rešenje, jer je dosadašnja teritorijalna organizacija pokrajine pokazala neuspeh političke i administrativne organizacije jednog multietničkog, ali i duboko podeljenog društva.
U planu se, i to želim posebno da pročitam, pored ostalog, kaže da Narodna skupština Republike Srbije smatra jedino realnim, razumnim, ali i pravednim stvarno i delotvorno razvijanje preduslova za multietičnost na Kosovu i Metohiji.
Uslov za to je otklanjanje svih mogućnosti za ponavljanje progona i nasilja prema Srbima, kao i podjednako važno suštinsko omogućavanje interno raseljenim licima da se u Pokrajinu vrate. Neprihvatljivo je odlaganje povratka prognanih usled nedostatka bezbednosti i slobode kretanja.
Bezbednost ljudi, zaštita njihovih života i imovine uslovljena je životom i opstankom u svojoj etničkoj zajednici danas na Kosovu i Metohiji. To zahteva primarnu teritorijalnu organizaciju Pokrajine, koja omogućava teritorijalnu autonomiju srpske, ali i drugih zajednica koje za to izraze želju.
Područja buduće autonomije činile bi opštine, delovi opština i naselja u kojima su Srbi pre izgona 1999. godine bili većina stanovništva. Te teritorije bi obuhvatale poljoprivredno zemljište i ostale površine koje su bile u vlasništvu Srba pre rata 1999. godine.
Teritorijalnu autonomiju Srba na Kosovu i Metohiji činilo bi pet teritorijalnih celina ili oblasti, i to centralno-kosovska, severno-kosovska, kosovsko-pomoravska, šarplaninska i metohijska oblast. Najznačajniji verski objekti i spomenici, kao i kulturni i istorijski spomenici srpskog naroda, koji bi prostorno mogli da se nađu ili povežu sa predloženim oblastima, predstavljali bi njihov deo. Oni koji to ne bi mogli, zahtevali bi odgovarajuće garancije države Srbije, međunarodne garancije i efektivnu fizičku zaštitu.
Pomenute oblasti bi sačinjavale region koji bi bio politički i pravni nosilac teritorijalne autonomije u okviru Kosova i Metohije. Ovaj plan predviđa dvostruku zaštitu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji putem teritorijalne autonomije i putem kulturne i personalne autonomije. Ovo je suština svega.
Na područjima na kojima Srbi čine kompaktnu populaciju obrazuje se teritorijalna autonomija u obliku regiona sa jedinstvenim pravnim nadležnostima i institucijama. U oblastima prava i nadležnosti građani bi raspolagali zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću i ovo je suština predloga.
Organi teritorijalne autonomije su skupština regiona, izvršno veće regiona, organi uprave i sudovi. Skupština regiona je najviši predstavnički zakonodavni organ teritorijalne autonomije. Izvršno veće regiona je nosilac izvršne vlasti. Sudstvo - region ima pored zakonodavne i izvršne vlasti i sudsku vlast, koja deluje u oblastima koje čine jedan region.
Odnos privremenih institucija samouprave i regiona biće normativno uređen, tako da se regionu obezbedi visoki stepen autonomije u odnosu na privremene institucije. To se ostvaruje utvrđivanjem širokog kruga izvornih i prenetih nadležnosti u kojima region samostalno i autonomno postupa.
Promena statusa, što je bitno, teritorijalne autonomije regiona nije moguća bez saglasnosti najmanje dve trećine od ukupnog broja poslanika u regionu.
U slučaju sukoba nadležnosti između organa regiona i privremenih institucija samouprave, odlučuje posebno veće Vrhovnog suda Kosova i Metohije, a njega čine troje sudija, jedan Srbin, jedan Albanac, jedan međunarodni sudija koga imenuje specijalni predstavnik generalnog sekretara.
Želim posebno na kraju da podvučem ono što je dotaknuto ili rečeno, a to je postupak ustanovljavanja. To je nova rezolucija Ujedinjenih nacija, koja po svojim ciljevima i sadržini nije nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ne bi zamenila Rezoluciju 1244, već bi je samo dopunila. Usvojeni tekst Statuta Srpske autonomne zajednice na Kosovu i Metohiji, posle odgovarajućih konsultacija legitimnih predstavnika svih zainteresovanih strana, proglasio bi odgovarajućom uredbom specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izuzetno važan dokument, vrlo celovit, čija primena jedino može da dovede do rešenja problema koji muče i nas, i one oko nas i one daleko od nas, a naravno, najviše nas. Ovaj plan je polaz, osnov i obaveza za sve. Svi ga se moraju pridržavati i on se samo može, eventualno, dograđivati, kako to vreme i prilike budu zahtevale.
Nadam se, dame i gospodo poslanici, kako na početku rekoh, da ulazimo u novo vreme, u bolje vreme u kome ćemo konačno rešiti pitanje Kosova i povratiti Srbe u domove iz kojih su zverski proterani. Hvala.