Hvala lepo.

Zahvaljujem se najlepše. Mislim da je to pravi put kako treba da razgovaramo, ali samo da vam kažem, nisam građevinski inženjer. Ja sam po zanimanju onom osnovnom građevinski tehničar visokogradnje i to sam završio u Osijeku. Upisao sam Građevinski fakultet, ali nažalost morao sam da odem odande jer su započela ratna dejstva i narednih pet godina sam bio u ratu kao rezervni oficir i izašao iz tog rata sa činom majora. Zato sam svoje školovanje nastavio naknadno kao diplomirani ekonomista, kasnije kao magistar ekonomije. Upisao sam doktorske studije još 2013. godine, ali to nikako da stignem.

Tako da ne vidim ništa sporno u mom obrazovanju. Možete pogledati. To sve postoji tamo gde treba da postoji, a sve ovo ostalo što ste rekli – u redu. Hvala.

Da li mogu sada, gospodine predsedniče?

Da, pomenut sam.

Pa, evo prvo da kažem, gospodinu Bakariću, da sam ja…

Kako?

A šta sam rekao? Bakariću, izvinjavam se Bakarec.

Ne, nije bilo namerno, naravno. Namerno je sa strane poslanika Bakareca i vrlo zlonamerno i vrlo neistinito izrekao je flagrantne neistine i to svesno.

Prvo, ja sam rezervni oficir, po činu sam major, završio sam školu rezervnih oficira u Bileću, sa prosečnom ocenom 9,71, bio sam drugi u klasi. Učesnik sam…

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas, šta je Marjane?

(Marijan Rističević: Meni nešto kažeš? Ko je tebe spomenuo?)

Da, imam i ja pravo da pričam.

Učesnik sam ratova od 1991. godine do 1996. godine. Član sam Saveza rezervnih vojnih starešina Republike Srbije i funkcioner. Naravno, da sa mojim prijateljem Milošoj Jovanovićem, pripadnikom 63. padobranske specijalne brigade idem u streljanu na gađanje, valjda je to cilj oficira da se pripremaju, za šta vi kada dobijete vojni poziv idete u rezervu. Hoćemo sada i vojsku da obesmišljavamo.

Drugo, ova fotografija je napravljena 1. oktobra 2022. godine, a ne 7. maja 2023. godine, kako bezočno poslanik Bakarec nastoji da spinuje.

Treće, na svom Fejsbuk profilu je pomenuo moje ime i prezime, a ovde već drugi put me proziva da sam bradonja, pa me zanima da li ima samom fizički problem ili je to možda ideološki problem, jer znaju, gospodin Bakarec ko su bradonje…(Isključen mikrofon.)

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću prvo nekoliko pitanja predsedniku države.

Da li su srpske službe bezbednosti imale informaciju da će se u petak 26. maja dogoditi ovaj prodor Kurtijeve specijalne policije i Kurtijevog režima na sever Kosova? Ako su imale tu informaciju, zašto je predsednik države povukao ljude sa severa Kosova toga dana na svojoj kontramiting i tako faktički omogućio da Kurti i fizički uđe u zgrade skupštine opština, da maltretira stanovništvo, da predstavlja opasnost po živote Srba, da skine srpsku zastavu i okači šiptarsku, što se nije desilo ni posle NATO agresije 1999. godine?

Ako ste, predsedniče, znali šta se smera i ipak ste povukli ljude, da li je to možda u dogovoru sa Kurtijem u vezi implementacije francusko-nemačkog sporazuma i mape puta? Da li ste podstakli Srbe da izađu iz kosovske policije i da ne izađu na lokalne izbore na kojima bi sigurno pobedili i na taj način potpuno predate sever Kosova i Metohije Kurtijevom režimu ili ste taj potez učinili zato što vam je politika prema Kosovu i Metohiju potpuna nesposobna i nepromišljena?

Ukoliko srpske službe bezbednosti nisu imale tu informaciju da će se to desiti 26. maja, a što su morale da imaju, jer to im je posao, da li će Vlada smeniti aktuelnog direktora Bezbednosno-informativne agencije?

Poslednje pitanje za predsednika – kada ćete u dogovoru sa predsednikom Skupštine sazvati i zakazati obećanu Skupštinu o francusko-nemačkom sporazumu, o implementaciji mape puta i u aktuelnim događanjima na Kosovu i Metohiji na kojoj ćete kao predsednik države i prisustvovati? Bilo bi dobro što pre, ukoliko sutra.

Sledeće pitanje upućujem ministru energetike i rudarstva. Iako su nešto pre više od mesec dana svi predstavnici vlasti pominjali da nema privatizacije „Elektroprivrede Srbije“, da li je tačno da je prošli četvrtak na sednici i Nadzornog odbora „Elektroprivrede Srbije“ donesena odluka da se 11 srpskih hidroelektrana prenosi u zajedničku firmu „MVM grup“ iz Mađarske, da su upravljačka prava predata toj kompaniji „MVM grup“ iako nemaju gotovo nikakvog iskustva u toj oblasti, da je statut promenjen upravo zbog privatizacije „Elektroprivrede Srbije“ kako bi o tome mogao da odluči samo jedan glas i to glas ministra rudarstva i energetike? Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije...

… u ime srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS…

Molim vas, imajte u vidu moje vreme predsedniče.

Uvaženi predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, govoriću o temi o kojoj danas govorimo.

Samo bih želeo reći na opaske predstavnika vlasti da se izlazi iz dnevnog reda. Ukoliko pričamo o ovoj temi, a tema je izveštaj REM-a, ne možemo da to shvatimo usko, a da ne pričamo i o medijskoj situaciji u Srbiji i o atmosferi i o stanju u društvu. Zato me čudi i mislim da je krajnje sramotno i ponižavajuće od strane predstavnika izvršne vlasti da ovde danas u ovim klupama ne sedi ama baš niko od njih. Jeste da REM ne imenuje Vlada, nego Narodna skupština, ali opet kažem da se tema ne može posmatrati u užem smislu, nego u širem smislu, tako da smo trebali ovde da vidimo bar ministra kulture i informisanja, ako ne i predsednika Vlade i još neke ministre.

Što se tiče nasilja u medijima, u društvu, moram vam reći da ova Narodna skupština, nažalost, nije neki dobar primer koji daje građanima vezano za borbu protiv nasilja. U prethodnih nekoliko zasedanja najmanje 20 puta sam čuo ovde da ćemo se juriti po ulicama, što je gospodin Jovo Bakić izrekao u jednom od medija, da ga ne reklamiram, i što ja apsolutno osuđujem. Smatram da političari i profesori moraju da vode računa o onome o čemu pričaju, bez obzira kakav politički stav imaju.

Zašto vi, gospodo, pre svega, iz vladajuće koalicije koristite ovaj termin na ovom zasedanju već jedno 20 puta? Zar ne mislite da pričajući o tome i ponavljajući uporno, kao papagaji, da će vas neko juriti po ulicama da će to nekom ući u glavu ili u uho i da to može da bude vrlo opasno za sve u ovom društvu? Zar ne mislite da na takav način možda potičete nasilje?

U ovom domu sam čuo najmanje tri do četiri puta da je neko, takođe, iz vladajuće koalicije spominjao građanski rat. Pobogu, zbog čega? Zbog čega ima potrebe apsolutno da pričate o toj temi? Zbog čega? Ljudi nas slušaju i ljudi nas gledaju. Ljudi imaju u nas poverenje. Ljudi su za nas glasali, i za vas, i za nas i morate voditi računa o težini reči o kojima pričate.

Na ovom vašem kontramitingu, koji je bio pre neki dan, uvaženi glumac Lazar Ristovski, kojeg izuzetno cenim kao glumca i volim da ga gledam, je rekao nešto apsolutno nedopustivo, a to je da Srbija ima mogućnost dva puta, odnosno da može da proživi dve katarze, jedna je katarza zajedništva, ljubavi u koju on čisto sumnja, a druga je, znači ako u ovu prvu sumnja, verovatno u ovu drugu ne sumnja, Srbija gde će po ulici da teče krv, gde će da gori Narodna skupština i gde će da se ubija. Ljudi moji, jel to normalno? Jel to normalno da neko sa vaše govornice, sa vašeg kontramitinga priča o ovome, a vi i mi se svi borimo protiv nasilja? Zar ne mislite da taj glumac, takođe, ima određenu težinu kada priča o tome?

Takođe sam u ovom domu čuo o tome da će biti rata na Kosovu i Metohiji i, ne samo u ovom domu, predsednik Republike nemalo puta to priča, da će biti rata u regionu. Ono što je dostiglo vrhunac juče, a to je da predsednik u jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom faktički poziva da ga ubiju. Jel to normalno? Jel normalno da predsednik države priča o svom ubistvu, ljudi moji? Hajte, molim vas, da se upristojimo svi, da vodimo računa šta pričamo, a pre svega šta priča predsednik države, i to na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Predstavnici izvršne vlasti ovde, videli ste, i to mi onako baš smeta, na govore poslanika koji repliciraju dva minuta odgovaraju dva, tri, pet, deset puta duže. Oni to, naravno, mogu po Poslovniku, ali hajde, ako se zalažete za neki dijalog i ako pružate ruku, nemojte koristiti to pravo. Ukoliko neko replicira dva minuta, replicirajte i vi iz izvršne vlasti dva minuta. Ukoliko neko priča 10 minuta, replicirajte 10 minuta.

Za one koji ne znaju, podsetiću vas, da je prvi predsednik SAD Džordž Vašington po Ustavu mogao da se kandiduje koliko god puta želi. Kandidovao se dva puta i rekao je da neće više. Svi ostali predsednici SAD koristili su to da se kandiduju dva puta, mada im je Ustav omogućavao da se kandiduju više puta, osim Frenklina Ruzvelta koji je to pravo iskoristio četiri puta i potom je tek Kongres doneo amandman i građani SAD da je obavezno da predsednici mogu da se kandiduju samo dva puta. Znači, postoje neka nepisana pravila koje bi mogli kao vlast da se pridržavate i da tako pokažete da ste zaista za neki razgovor ozbiljan, a ne samo da to bude stvar, rečeno je, otišlo je u etar i vetar je to razveo.

Dalje, medijska scena. Citirate anonimnog građanina na „Tviteru“ koji je izrekao nešto, nešto ružno ili nešto, nemam pojma, i onda to predstavite kao nešto što svi ljudi koji šetaju, ovih 100 hiljada ili 200 hiljada ljudi, nije bitno koliko je, zagovaraju, a i predstavnici opozicije. Zašto tako? Svi imamo ime i prezime. Znači, nemojte to da radite.

Predstavnici izvršne vlasti, čuli smo premijerku u nekoliko navrata, za sve pojave, a i predsednik države to vrlo često koristi, a i drugi ministri, i to je već sada postalo, hajde da tako kažem, zabrinjavajuće, u društvu koje se njima ili vama ne sviđaju optužujete strane obaveštajne službe.

Ukoliko to ne može ovde javno da se kaže koje su to strane obaveštajne službe i koji su ti ljudi koji rade za te strane obaveštajne službe i zašto oni nisu uhapšeni, hajte onda na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti da se po tom pitanju održi jedna sednica i da se poslanici koji su članovi ovog Odbora upoznaju sa tim.

Gospodo iz vlasti, morate da znate da najveću odgovornost za stanje u medijima i za stanje u društvu upravo snosite vi, naravno, kao i svi mi ostali, ali upravo vi jer imate alate i poluge kojima možete to da kontrolišete.

Posebno kao koalicija smo apelovali da se štetni programski sadržaji koji se u najvećoj meri emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom ukinu, odnosno da se ograniče da ne bi bili dostupni mladima. POKS je tražio od REM-a da se rijaliti program ne može puštati pre ponoći, ako već ne postoji volja vlasti da se potpuno ukine.

Ove dve tragedije koje su nas nažalost zadesile su samo vrh ledenog brega. Nama se tragedije događaju toliko često da izgleda da smo kao društvo postali nemoćni da se izborimo sa ubistvima žena, porodičnim nasiljem, vršnjačkim nasiljem i svim oblicima kriminala.

Problem koji imamo sa sveopštim nasiljem u našem društvu nije posledica nečega što se dogodilo juče, to je posledica dugogodišnje nebrige vlasti da se svi ovi izazovi sagledaju i da se deluje pre svega preventivno, odnosno da se svedu na pojedinačne incidente koji se događaju u svim društvima, a ne da postanu naša svakodnevnica na koju treba da se naviknemo i da se ponašamo kao da se takve stvari ne događaju ili da je to sasvim normalno, jer se događaju ponekad i u drugim nazovi demokratskim državama.

Ko je odgovoran, dame i gospodo, za ovakvo stanje stvari? Kao što sam rekao, vlast je po definiciji najodgovornija jer u svojim rukama drži mehanizme i alate za rešavanje upravo ovih problema, ne vodeći računa o tradicionalnim vrednostima, puštajući zapadnu kulturu neselektivno, i to onaj njen najgori deo, da nadvlada našu izvornu. Decenijama unazad razne vlasti a najviše ova poslednja stvaraju klimu da rijaliti stekne veliku popularnost i bude model ponašanja pre svega za našu omladinu.

Agresija, odsustvo empatije prema drugima, sebična grabež za isključivo materijalne vrednosti, omalovažavanje i negiranje duhovnih vrednosti, poruke su koje su emitovane u našem društvu decenijama unazad. Nažalost, zar je trebalo da se dogode ovakva dva masovna ubistva u Srbiji koja su Srbiju zavila u crno, da bismo se probudili iz letargije i da bi narod ustao protiv ovoga? Cena koju smo platili je previsoka i apsolutno nenadoknadiva.

Svako zlo ima svoje korene, pa ću vam poštovani građani Srbije i poštovane kolege poslanici izneti pojedinačne podatke iz istraživanja koje je provela služba za nadzor i analizu programa pružalaca medijskih usluga regulatornog tela za elektronske medije sprovedenog tokom 2015. godine. Reč je o istraživanju rijaliti programskih sadržaja na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću za period 2010-2017. godine, tako da ne kažete da je obuhvaćen period samo ove vlasti, nego i prethodne vlasti. I ako me budete pitali zašto je to unazad 10 ili više godina, pa, zato što to traje toliko i zato što nam se to događa toliko.

Pre svega, da naglasim koji je delokrug rada regulatora, o čemu REM mora da brine. Mora da brine o poštovanju ljudskih prava, mora da zabrani govor mržnje, mora da brine o zaštiti maloletne dece. Zakon o elektronskim medijima propisuje, kada je reč o zaštiti maloletnih lica, član 68, koji kaže – Zabranjeno je prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika. Regulator se stara da programski sadržaj koji mogu da naškode fizičkom, moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem medijske usluge, radija i televizijskog emitovanja, a izuzev kad je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici po pravilu nisu u prilici da ih vide ili slušaju.

Podaci koji se navode u ovom izveštaju ukazuju da se rijaliti programi emituju u enormnim količinama. Dakle, građani Srbije se mentalno truju medijskim sadržajima u kojima se prikazuju najgori ljudski porivi, u njima možemo videti scene pornografije i scene brutalnog nasilja, koji škode fizičkom, moralnom i mentalnom zdravlju građana Srbije.

Da li se regulator ikad bavio svojim poslom? Nije. Da li je država ikada reagovala na konstantno kršenje ovog zakona? Nije.

U Izveštaju se dalje navodi – Rijaliti program kod televizije sa nacionalnom frekvencijom za period 2010-2017. godina, upadljivo naglašava 2015. godinu, dakle, kada je ova vlast već imala sve poluge vlasti, kao ključnu i graničnu godinu u kojoj se desila najdrastičnija ekspanzija ove vrste programskih sadržaja.

Na programu „Hepi televizije“ ova vrsta programa dostigla je tada svoj istorijski maksimum. Ni „Pink“ nije bolji, on je to postigao 2013. godine.

Ovde je jasno, dame i gospodo, da postoji jedna prava simbioza između TV „Pink“ i TV „Hepi“ i režima. Režim televizijama daje slobodu da truju narod svojim rijaliti programom koji im donosi gledanost i profit, a te televizije za uzvrat režimu daju medijski prostor za promociju i najbrutalnije satanizuju opoziciju.

Zastrašujući je podatak, molim vas da ovo čujete svi, koji se navodi u ovoj izveštaju, da je javni tužilac, Osnovno tužilaštvo u Mladenovcu, Dragan Jovanović, dakle, tamo gde nam se dogodilo masovno ubistvo, podneo Regulatornom telu za elektronske medije 6. novembra 2015. godine zahtev za zabranu emitovanja Rijaliti programa „Farma“ s obzirom da se snima na području Mladenovačkog tužilaštva, a u toku rijalitija bilo je više incidenata. Tužilac u zahtevu traži da se realizacija i emitovanje „Farme“ zabrani u roku od 48 sati. Takođe, po nalogu tužioca Jovanovića u Barajevu u policiji je saslušan učesnik rijalitija Kristijan Golubović zbog ugrožavanja sigurnosti drugih učesnika Maje Nikolić, Alena Unkulića, Radeta Lazića, kao i sumnje da je Jeleni Milošević naneo teške telesne povrede.

Da vidimo, dame i gospodo, kakav je bio odgovor vlasti, tačnije jednog od aktuelnih ministara za kojeg mi je žao što nije tu, a bio je prethodnih dana. Informišući se o ovom postupku javnog tužioca posredstvom medija tadašnji ministar pravde Nikola Selaković komentarisao je njegov potez kao neuobičajen. Rekao je tada, citiram ministra Selakovića – javno-tužilačka organizacija hijerarhijski organizovan deo pravosudnog sistema ne pamtim da je neko u Srbiji iz organa pravosudne vlasti tražio ukidanje nečega. Ministar Selaković je time svesno ili nesvesno, sasvim je svejedno, direktno stao na stranu „Pink televizije“ i rijaliti šoua.

Zašto ministar Selaković nije stao u odbranu struke i zdravog razuma i radio svoj posao umesto što je služio interesima vlasnika „Pink kompanije“?

Podsetiću vas da je ubica iz Mladenovca kao svoj uzor upravo naveo Kristijana Golubovića koga je redovno pratio u rijaliti programu.

Dalje, u prostorijama Regulatornog tela u Beogradu 9. decembra 2015. godine održan je glavni skup javne rasprave o nacrtu obavezujućeg uputstva za emitere rijaliti programa, gde je prisustvovao urednik „Hepi televizije“ Milomir Marić. On je tada izneo dve skandalozne teze i posprdavao se sa građanima Srbije. Jedna je da „Hepi TV“ ne proizvodi klasičan rijaliti, već zabavno-humoristički program, a druga je njegova reakcija na onlajn peticiju za ukidanje rijaliti šoua u kojoj tvrdi da su rijaliti ogledalo Srbije, te da svi jure da razbiju to ogledalo jer im se ne sviđa kako izgledaju u njemu. Marić koji je sluga ovog režima građane Srbije poredi sa učesnicima rijaliti programa, što je skandalozno jer među njima prednjače kriminalci, prostitutke, moralno upitne osobe, bez obrazovanja i kućnog vaspitanja.

Da li vi, gospodo iz vlasti, na ovaj način posmatrate građane Srbije s obzirom na to da su „Pink“ i „Hepi televizija“ glavni promoteri vaše politike?

Srpska koalicija NADA koju čine POKS i NOVI DSS zahteva odgovornost vlasti za sve što nam se dogodilo, posebno u vezi sa klimom koja je dovela do nasilja i masovnih ubistava. Zahtevamo da svi odgovorni snose posledice zbog svog činjenja ili nečinjenja koje je dovelo do gubitka toliko velikog broja života.

Predsednik države celu političku i društvenu scenu pretvorio je u rijaliti, svaki dan objavljuje preko društvenih mreža i njegovih rijaliti televizija šta je jeo, sa kim je pio, gde je spavao, koliko je spavao, da li je radostan, s kim se družio, kako se oseća, prepričava s kim je kako vodio razgovore, pregovore, gde je spavao u Briselu itd.

On se u sve najbolje razume, on naziva opoziciju najgorim mogućim rečima, on svađa narod i spletkari. Ukratko on je generator većine nasilja u državi. Tako se ne ponaša nijedan predsednik nijedne normalne države. Proverite i pogledajte.

Jedini mogući izlaz iz ove situacije su prevremeni republički i predsednički izbori, a posle njih potpuna promena sistema vrednosti u našem društvu, akcenat na obrazovanje i vraćanje školama osim obrazovne i vaspitnu ulogu, vraćanje našim tradicionalnim i porodičnim vrednostima, a ne onim devijantnim i štetnim nametnutim sa zapada koje ovaj režim oberučke prihvata bez ikakve selekcije. Hvala.

Hvala lepo. Pa evo, možda sam ja i trut i mrmot, ali s obzirom da ste spomenuli naciste, ponosan sam što u mojoj porodici niko nije bio nacista ni ustaša. S druge strane, vi, kolega, bi trebalo da znate ko je iz koje stranke. Vi ste pričali non-stop o DSS-u, ja sam član POKS-a, jeste da su oni naš koalicioni partner.

Što se tiče DSS-a, vi ste bili tada kada je Koštunica oslobodio te za koje sad pričate, između ostalog i Kurtija, ali da on to nije uradi, pa ko bi vam sad bio koalicioni partner, ko bi vas autobusima provozio na kontramiting u Beograd?

Što se tiče Miloša Jovanovića, znate, malo ste nervozni, ne znam zbog čega, Miloš Jovanović nije moj predsednik, ali je moj prijatelj i Miloš Jovanović je za vas institucija. On je za vas obrazovan, on je za vas pristojan, on je za vas kulturan, on je za vas hrabar, on je za vas patriota, on je završio 63. padobransku i vratio se kada je ova zemlja bila napadnuta. Znači, kada pričate o njemu, molim vas da vodite malo više računa kako pričate, jer ne bi bilo lepo da to što pričate da je to izraz frustracije prema vašem bivšem partijskom saborcu.

Predsedniče, molim vas, ako ste primetili, ja nikad nikome ne dobacujem, zaista, nikad nikog ne prekidam. Vi imate običaj kada vodite sednicu kada neko ovako nešto kaže, onda kažete – vi. Nemojte – vi, kažite tačno ime i prezime ko dobacuje. Ja nikad ne dobacujem, pa vas molim bar kad pričam da imate u vidu toliko poštovanje da me pustite, jest da su mi ukrali na početku 30 sekundi, evo, sad sam morao zbog kolege koji se direktno obraća meni i koji mi dobacuje, ali nema veze.

(Predsednik: Nikakav problem da kažemo ime i prezime. Evo, sad ću odmah.)

Evo, ja ću ovo vreme da poklonim vama, izgleda da vam je sve ovo vreme koje imate malo, pa evo izvolite ga.

Hvala.

Evo, žao mi je što ministar Gašić nije tu, ali kolega iz policije je tu pa bih sa njim par stvari što se tiče struke ove vezano za naoružanje i to, ali naravno i sa predsednikom Vlade.

Suština je da pozdravljamo naravno ovu akciju prikupljanja nelegalnog naoružanja i da pozivamo građane da sve nelegalno naoružanje, pogotovo te duge cevi, minsko eksplozivna sredstva i sve ostalo, da to predaju. Moram vas podsetiti da nema potrebe da se toliko hvalite sa tim, jer to nije prvi put. Gospodin iz policije je tu, pa može da kaže da je to u Srbiji bilo već jedno tri-četiri puta te akcije prikupljanja nelegalnog naoružanja.

Zanima me, pošto ste svakodnevno, maltene, obično predsednik države, izlazio u javnost sa statistikom koliki je broj naoružanja prikupljen, da ako je moguće kažete mi koliko to iznosi u procentima ili po brojevima po regionima? Recimo, posebno me interesuje jug Srbije, opštine Bujanovac, Preševo, Novi Pazar, Sjenica, Tutin, čisto da znamo?

Strana statistika, čitao sam nedavno, mislim da je radio „Slobodna Evropa“ izašla sa tim, nas prikazuje, naravno sve što dolazi sa Zapada uzimamo sa rezervom, jer oni su skloni da nas blate po svemu tome, da smo među najgorima po pitanju broja naoružanja po glavi stanovnika.

Nisam video u tom društvu Hrvatsku, BiH, nisam video Makedoniju, Tursku, Francusku, tek Albaniju. Znamo, naročito oni malo stariji koji se sećaju 1995. godine u Albaniji kada je bila tzv. „revolucija“, kada su upali u vojna skladišta i uzeli sve dugo naoružanje, minsko eksplozivna sredstva. Nažalost, veliki deo tog naoružanja prelio se na Kosovo i Metohiju i na današnji jug Srbije, takođe Preševo, Bujanovac, Medveđu, gde smo imali takođe onaj tzv. „ustanak“ 2000. godine.

Švajcarska, država koja svoje lično naoružanje svojih vojnika koji služe vojni rok drže kod kuće, bar je to bilo do nedavno, ispravićete me ako grešim. Šta želim sa tim da kažem? Želim da kažem da oružje samo po sebi nije ono koje je krivo. Naravno, oružje ne može samo da puca. Krivi su ljudi koji ga upotrebljavaju, odnosno koji ga zloupotrebljavaju.

Moram da podsetim da, recimo, država Island ima liberalan stav prema naoružanju, tako da njihovi građani mogu da imaju u posedu naoružanje o kojem mi možemo da sanjamo, recimo, a to je država sa jednom od najmanjih, ako ne i najmanjom stopom kriminaliteta na svetu.

Sa druge strane, recimo, država Meksiko, njihovi građani nemaju pravo apsolutno da imaju u posedu legalno naoružanje. U Meksiko Sitiju imate jednu prodavnicu naoružanja koja je pod kontrolom vojske, ali ih to ne sprečava, tako rigorozan zakon o naoružanju, da imaju jednu od najvećih stopa ubistava, čak mislim da imaju blizu 100 ubistava dnevno.

Zašto sve ovo govorim? Govorim zbog mera o kojima ste pričali i moratorijuma koji ćete da uvedete na dve godine na izdavanje zabrane za nabavku, legalnu nabavku naoružanja.

Podsetiću vas da na području PU Novog Sada više od tri godine nije izdata maltene ni jedna dozvola za nabavku naoružanja, pa to nije sprečilo da se u Novom Sadu dese neka ubistva, da li je tako?

Statistika kojom često pokušavamo da pokažemo nešto, naravno nema bolje nauke od nje za sada, što se tiče toga, egzaktne stvari, kaže da, malo sam istraživao, od 90 do 93% krivičnih dela se izvrši sa nelegalnim oružjem, ovim sada koje država uzima, što pohvaljujem. Sedam posto čak, što je po meni „nonsens“ sa službenim i samo od jedan do tri posto sa registrovanim.

Predsednik države u početku je najavio da će 90% oružja legalnog, za koje ljudi poseduju urednu dozvolu biti oduzeto na neki način, odnosno smanjeno. Ja pitam vas – kako? Koji će to kriterijumi biti po kojima će država da oduzima oružje od onih građana koji poseduju lično naoružanje za ličnu bezbednost, lovci, sportski strelci, da jednostavno nemaju ni jednu mrlju, nemaju ni jedno remećenje javnog reda i mira ili bilo šta na osnovu čega bi im neko oduzeo to oružje? Da li je to pretenciozna poruka predsednika države ili država zaista ima tu nameru da oduzima 90% legalnog oružja?

Mislim da pre svega treba malo pročešljati ta neka obezbeđenja koja često vidimo po Srbiji, legalna, nelegalna, sa džipovima, bez džipova, pa da vidimo kako ti pojedinci imaju mogućnost ne samo da drže, nego i da nose naoružanje? Naš zakon, postojeći, moram da kažem, u principu je dobar zakon, mogu da kažem odličan zakon, ali najveći problem tog zakona je to što se ne sprovodi, odnosno što država ne kontroliše sprovođenje ovog zakona.

Ukoliko se uvede moratorijum postoji opravdana bojazan da će se pojačati trgovina ilegalnim oružjem. Neki građani jednostavno žele da imaju oružje za ličnu bezbednost i možda će da pokušaju da ga nabave na crno.

Ono što je takođe važno, a to je da 146.000 ljudi radi u ovom sektoru oružja, municije, kaiševa, torbica, ranaca i sve prateće opreme. Svi ti ljudi će u toku dve godine moći da zatvore te svoje radnje i da ostanu na birou. Moramo voditi računa i naravno o tom aspektu.

Šta predlažemo? Pa, gospodo, primenite zakon, uvedite kontrolu, uvedite kontrolu propisanog držanja oružja. Znači, jasno je u zakonu da ovo oružje mora da bude državno u određenim zaključanim pretincima koji moraju da budu fiksirani, da bude oružje odvojeno od municije.

Ja imam u posedu legalno naoružanje i nikada za 20 godina nisam imao nijednu kontrolu provere od strane policije, da provere da li ja to oružje držim kako treba. To treba da se uvede.

Dalje, lekarski pregledi. Treba da se vodi računa da li su ti lekarski pregledi adekvatni ili dođete, platite i za 15 minuta završite lekarski preglede. Čemu će vam vađenje krvi da bi imali pravo da držite naoružanje?

Pojačajte lekarski pregled u smislu psihotestova, pojačajte psihotestove. Nemojte da se razgovor sa psihologom svodi - jesi loše sanjao, nisam, dobro, prošao si test, ali verujte mi to se radi ili tome slično. Čast onima koji rade pošteno svoj posao. Uvedite kontrolu i ovde.

Dalje, imamo formalne, teorijske i praktične ispite kod nabavke oružja. Verujte mi, mnogo tih potvrda možete i jednostavno platite taksu i dobijete.

Uvedite kontrolu da li šaljete pripadnike policije ili službenike države u streljačke klubove ili bilo gde gde se ovi ispiti održavaju da vide da li su to pravi ispiti, da će građanin da polaže ispit o rukovanju naoružanjem i o čuvanju i merama bezbednosti.

Dalje, a to ste već naveli i to pozdravljam, pooštrenje kazne i za nelegalno oružje. Ma nije dovoljno 15 godina, pooštrite još i sprovodite. Sudska praksa nek bude ako je od dve do 15 naše sudije izdaju dve godine. Zašto? Neka izda 10, 15. Šta je problem?

Na kraju, a pričao sam o tom pre nekoliko meseci, to je on što je po meni užasno i što otvara proces zloupotreba, a to je diskreciono pravo načelnika policijskih uprava da daju nabavne dozvole. Ukinite diskreciono pravo načelnicima policijskih uprava da daju nabavne dozvole. Šta će njima diskreciono pravo? Nisu oni ni psiholozi ni stručnjaci da da znaju da neko može ili ne može da ima to naoružanje.

Gospodo, primenjujte zakon onako kako je napisan i verujte mi da ćete ovaj procenat koji iznosi od 1% do 3% kriminala sa legalnim naoružanjem još da smanjite. Ne kažnjavajte ljude koji su pošteni i većina građana Srbije koje poseduju oružje ne zloupotrebljava. Primenite ove mere. To je ono što treba da radite. To je ono gde, neću se složiti sa predsednikom Vlade da je rekla da sistem nije zakazao, jeste u ovom delu kontrole zakone i primene tog zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem se vama, predsedniče Vlade, na konkretnom odgovoru. Nismo se možda najbolje razumeli. Ovo po regionima zaista nema nikakvu lošu konotaciju, jer da imam nešto protiv bilo kojih nacionalnih manjina, spomenuo bih i sever, jug, svuda imamo nacionalne manjine, i među Bošnjacima imam vrlo dobrih prijatelja. Ali moram da podsetim da je to isti mentalitet, kao i ostalog našeg naroda dole na jugu, jel tako, pogotovo Novi Pazar i ovaj deo, i blizinu gde su se dešavala borbena ratna dejstva.

Zaboravili ste Kosovo i Metohiju, Bosnu i Hercegovinu, jug Srbije, gde smo imali oružanu pobunu. Prema tome, postoji verovatnoća da tamo ima veliki deo nelegalnog naoružanja, kao i u ostalim delovima Srbije, a onoliko koliko imam informacije, da je predaja naoružanja jako slaba, da ne kažem skoro ništa. Tako da vidimo kako će država da odreaguje na to preventivno, što se tiče toga.

Što se tiče ovog dela oko ove strašne tragedije koja se dogodila u školi, naravno, pričao sam i o tome, ali i o svim ostalim tragedijama, i u Mladenovcu i o svoj ovoj ostaloj preventivi, hteo sam da kažem da mora neko da bude kriv. Znači, ako je dete uzelo oružje, maloletno, nije moglo, naravno, da ima dozvolu, uzelo je od oca, koji to oružje nije adekvatno čuvao. To sada, da li je on imao šifru, nije, znalo dete šifru, to nema šta, on je kriv, završena priča. Dete je došlo u posed naoružanja.

Ono što je još gore, iako je ovo zlo, to je da je vodio to dete u streljanu, i to ne jednom, nego više puta. Ja sada ovde kažem, imam informacije, a to nadležne službe treba da provere, da ga je vodio u streljanu koja je pod kontrolom države. Neću da kažem koja institucija, da ne bih stvarao neku zabunu javnosti, ali u streljanu koja i te kako ima veze sa nekim od naših državnih službi. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi potpredsedniče Skupštine Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo pitanje ću postaviti predsedniku države. Zašto se odustalo od ideje koju je najavio, a koja se tiče uvođenja obaveznog vojnog roka? Podsetiću da se za to zalaže i srpska koalicija NADA koju čini POKS i Novi DSS. Da li to ima neke veze sa tim što će naša vojska na Vidovdan ove godine da organizuje zajedničke vojne vežbe sa državama NATO pakta, suprotno odluci koja je još uvek na snazi da dok traje rat u Ukrajini Vojska Srbije ne održava nikakve vežbe sa ni jednom stranom državom?

Da li ste odustali od ideje obaveznog služenja vojnog roka, koja nesumnjivo podstiče našu borbenu gotovost pod pritiskom stranih sila sa zapada ili je u pitanju neki drugi razlog?

Drugo pitanje postavljam Republičkom javnom tužiocu – dokle je stigla istraga protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koju pretpostavljam da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi po službenoj dužnosti, jer je pomenut javno pred kamerama na pres-konferenciji 24. aprila ove godine, priznao da je lično naredio da se nelegalno ruši Savamala?

Govoreći o Savamali, predsednik je rekao sledeće, citiram ga: „Sa ponosom vam saopštavam, ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice“. S obzirom da mi je ranije na saslušanju jedan od vođa kriminalnog i zloglasnog Kavačkog klana, Veljko Belivuk, poznatiji pod nadimkom „Velja nevolja“, izjavio što je ušlo i u zapisnik da je njegova grupa zajedno sa grupom Zvonka Veselinovića rušila objekte u Savamali bez ikakve dozvole, bez ikakvog pravnog osnova i u pratnji policije, predsednik države je faktički time priznao da je u to vreme bio povezan sa najvećom i najbrutalnijom zločinačkom organizacijom u državi.

Tužilaštvo lako može utvrditi da je nesumnjivo ta veza postojala u obostranom interesu, sve dok se Belivukova banda nije toliko osilila da je pomislila da je jača od predsednika i od države, kada je nastao i sukob između njih. Ako Tužilaštvo još uvek nije pokrenulo postupak, pitam – zašto to nije uradilo i da li u ovoj državi zakoni i pravda ne važi za predsednika države?

Treće pitanje postavljam direktoru BIA Aleksandru Vulinu. Šta je BIA uradila po pitanju provere tvrdnji Vojislava Šešelja, koji je javno izjavio da poseduje pouzdane podatke o tome da se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić na sastanku u Parizu 2008. godine, u luksuznom hotelu „Ric“, u vreme osnivanja SNS, dogovorili sa predstavnicima zapadnih obaveštajnih službi, konkretno sa francuskom obaveštajnom službom i njihovim obaveštajcem Arno Danžanom da će im zapad pomoći da dođu na vlast na sledećim izborima 2012. godine, a zauzvrat da budu blagonakloni ka zahtevima SAD, Nemačke i Francuske, što se tiče priznanja lažne države Kosovo?

Obzirom da se radi o vrhunskom pitanju nacionalne bezbednosti i očuvanju ustavnog poretka naše zemlje, šta je BIA uradila da proveri ove tvrdnje i da li upravo to ima veze sa prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, koji defakto znači priznanje tzv. „republike Kosovo“?

Da li je BIA utvrdila postoji li u posedu stranih obaveštajnih službi kompromitujući snimak ovog razgovora iz 2008. godine, kojim sada zapadne diplomate prete predsedniku države da će ga pustiti u etar ako ne bude primenio sporazum koji je u februaru prihvatio u Briselu, a u martu u Ohridu njegovu implementaciju?

Ako BIA proverava ove informacije, da li je uzeo u obzir i činjenicu da su predstavnici EU čestitali Tomislavu Nikoliću na pobedi za predsednika Srbije 2012. godine, čak nekoliko časova ranije nego što su se zatvorila biračka tela, biračka mesta, što je svakako neuobičajeno? Ako nisu, zašto nisu? Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsedniče Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja direktoru BIA, Aleksandru Vulinu.

U sedištu BIA postoji muzej, za one koji ne znaju, u kome se, između ostalog nalaze razni predmeti, eksponati kojima se ova služba služila tokom svog rada ili koje je zaplenila.

Tako osim stvari raznih špijuna, izdajnika, neprijatelja naroda, stoje i lične stvari prvog gerilca Evrope u borbi protiv nacizma, vojnog ministra Kraljevske vlade u egzilu, đenerala Armije Dragoljuba Draže Mihailovića. To su njegove lične naočare, torbica, nekoliko pištolja, opasač, dvogled, busola itd. Pitam direktora Vulina, šta će ove stvari u muzeju BIA?

Kao što znate, pre 15 godina je donet Zakon o izjednačavanju prava pripadnika oba pokreta otpora Jugoslovenske vojske u otadžbini i partizanskog pokreta. Isto tako, pre oko osam godina sud je rehabilitovao đenerala Dragoljuba Mihailovića, odnosno ukinuo smrtnu presudu i sve pravne posledice koje je ona proizvela u onom sramnom komunističkom suđenju koje i svi ostali znate kako je izgledalo.

Da li država ili neko ko smatra da je iznad države još uvek, bez obzira na ove zakonske norme, smatra generala Mihailovića neprijateljem naroda, ratnim zločincem ili tome slično? Zašto direktore BIA i svi prethodni, naravno, direktori ove Agencije, ove lične stvari niste vratili članovima porodice? Članovi porodice živi su. Jedan od njih, najdirektniji potomak, krv đenerala Draže, sedi ovde ispred mene, to je gospodin Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine Srbije.

Ukoliko ima nekih pravnih smetnji, a mislim da nema, bar ste te stvari mogli da izložite u Narodnom muzeju, u Vojnom muzeju ili u Muzeju na Ravnoj Gori, a ne

u Muzeju BIA.

Znate li da takvim odnosom i dalje produbljujete nejedinstvo i podele u našem društvu i iskrivljujete stori?

Zašto se BIA nikada nije izjasnila o tome, odnosno ogradila od zločina i protivpravnih radnji OZNE, UDBE, Službe državne bezbednosti i Resora državne bezbednosti čija je pravna naslednica? Mislim da bi to trebalo.

Još na kraju samo da podsetim građene Srbije da je na današnji dan pre 130 godina rođen srpski rodoljub, đeneral Mihailović. Neka mu je večna slava i hvala. Hvala vam.