Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja predsedniku države Aleksandru Vučiću, u ime srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, uz prethodno kratko objašnjenje.

Naime, tzv. Francusko-nemački sporazum i mapa njegove implementacije, i pored brojnih pokušaja od strane poslaničkih grupa NADA, Zavetnika i Dveri nikada, nažalost, nije uspeo da dođe na dnevni red ove Skupštine, nego smo se o njegovom sadržaju prvo morali informisati iz medija, a potom sa sajta EU, što smatram da je izuzetno velika sramota za našu državu.

Podsetiću vas, gospodine predsedniče, da je ovo najvažnije državno pitanje kojim se odlučuje ne samo o sudbini naše države, o njenoj teritorijalnoj celovitosti, suverenitetu, ekonomskom prosperitetu i miru, nego i o sudbini celog našeg naroda, kako u našoj državi, tako u regionu i dijaspori.

Predsedniče države, zašto niste izvršili konsultacije sa svim poslaničkim grupama, kako ste to u više navrata javno obećali da ćete da uradite?

Zašto niste dozvolili raspravu o Francusko-nemačkom sporazumu i o njegovoj implementaciji u sali Narodne skupštine, u našem najvišem domu?

To što ponižavate članove vaše stranke, to je vaša stranačka stvar, ali kao predsedniku države nije vam dozvoljeno da ponižavate Narodnu skupštinu, narodne poslanike i preko njih građane naše države.

Predsedniče države, zašto ne želite da građani Srbije čuju ono što vaši neistomišljenici imaju da kažu ovde u Narodnoj skupštini o vašem aranžmanu sa vašim, kako ih često nazivate, zapadnim prijateljima i vašim koalicionim partnerom Aljbinom Kurtijem, jer je zaista Aljbin Kurti vaš koalicioni partner preko kosovsko-metohijskog SNS-a, odnosno Srpske liste, koja u poslednjih 10 godina učestvuje u svim vladama, pa i ovoj poslednjoj Aljbina Kurtija do nedavno?

Znate li, kao pravnik, da ste se javno obavezali da ćete prihvatiti i implementirati Francusko-nemački sporazum, što po Bečkoj konvenciji ima pravnu snagu i može da dovede do rasparčavanja ne samo naše teritorije, nego i do nestabilnosti u celom regionu?

Aleksandre Vučiću, pošto su vam usta uvek puna boljitka građana naše države, zašto ne pristajete da se Francusko-nemački sporazum pročita u Drugom dnevniku i da ga čuju svi građani naše države u njegovom izvornom smislu, i ne samo njega, nego i mapu implementacije, a potom sve ovo stavite pred izjašnjavanje građana naše države, bilo da se radi o referendumu ili da se radi o izborima, pa nek građani o tome odluče. Hvala lepo.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Pričaću o Predlogu zakona o izmeni Zakona o upravljanju otpadom.

Predložena izmena Zakona o upravljanju otpadom je pokušaj da se postojeći zakon uskladi sa evropskom regulativom. Međutim, predložena izmena neće doprineti uspostavljanju održivog sistema upravljanja, s obzirom na to da nije obuhvatila problematiku na lokalu, gde treba da funkcioniše ovaj sistem.

Naime, lokalne samouprave prepuštene su uglavnom same sebi, nemaju dovoljno tehničkih i finansijskih kapaciteta da izgrade regionalne sisteme za upravljanje otpadom, da održavaju taj sistem i da vrše inspekcijski nadzor, odnosno da sistem funkcioniše u skladu sa potrebama. To je suština, nadam se.

Održivi sistem upravljanja otpadom zahteva finansijska sredstva, kadrove, edukaciju stanovništva i kao krajnju meru – kvalitetan inspekcijski nadzor, kako bi se uspostavile navike pravilnog odlaganja otpada, primarne separacije, posude za odlaganje otpada.

Šta su trenutno najveći problemi? To su: pokrivenost sakupljanja otpada nije na nivou 100%, što je prvi preduslov za izgradnju sistema; obavezna primarna separacija na izvoru nastanka otpada, posebne kante za odlaganje otpada kao najznačajnija mera povećanja stepena reciklaže i kvalitetne reciklaže, odnosno mogućnosti ponovne upotrebe sirovina koje nisu zaprljane drugom vrstom otpada; izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom u okviru kojih se deponovanje svodi na najmanju moguću meru, a prikupljanje reciklabilnih sirovina maksimalno favorizuje, kroz kvalitetno uspostavljen sistem prikupljanja pojedinačnih sirovina u posebnim posudama; prikupljanje odvojeno mokre organske faze koja se sakuplja u posebnoj kanti, kontejneru i tretira se u okviru regionalnog centra za upravljanje otpadom, primenom nekih od predviđenih tehnologija, tako da se može koristiti kao energija, odnosno pogonsko čvrsto obnovljeno gorivo, odnosno gorivo proizvedeno uglavnom od neopasnog dela komunalnog otpada.

Sledeći veliki problem koji lokalne samouprave imaju i sa kojim će se u budućnosti sve više susretati kako se bude povećavao broj prečistača otpadnih voda je pitanje zbrinjavanja mulja, koje nije definisano u zakonu, niti je zakonodavac doneo program upravljanja muljem, u okviru koga je planirano da se predvide tehnologije koje se mogu primeniti, tako da mulj najčešće završava na divljim deponijama, pogotovo mulj iz industrijskih postrojenja, s obzirom na to da je predaja mulja ovlašćenom operateru na konačno zbrinjavanje izuzetno skupa. Operateri koji se bave zbrinjavanjem ulja ne postupaju adekvatno sa njim.

Osim mulja, sa prečišćavača komunalnih otpada voda, znatna količina mulja se generiše i u industriji na drugim tehničkim sistemima.

Postoje i drugi problemi, naravno, u ovoj oblasti, koji nisu manje bitni, ali s obzirom na to da smo kroz amandmane na predložene izmene zakona mogli da podnesemo samo neke od predloga koje poslanička grupa NADA koju čine Novi DSS i POKS ima kada je u pitanju izmena Zakona o upravljanju otpadom, govorićemo više o njima u konkretnim amandmanima. Hvala lepo.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsedniče Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pitanje postavljam Republičkom javnom tužiocu. Postoji li ijedan pravni razlog zašto još uvek niste podigli optužnicu protiv bivšeg šefa Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji Vilijama Vokera, koji je kriv za fabrikovanje slučaja Račak, koji je doveo do besomučne agresije NATO pakta na našu državu?

Laž Vilijama Vokera možda najveća u 20. veku dovela je do napada na jednu suverenu zemlju, do zločina nad civilnim stanovništvom, ubistva preko 3.000 ljudi, od toga bezmalo 100 dece, do materijalne štete oko 400 miliona dolara i neviđenog zagađenja životne sredine, kao i zdravlja naših građana.

Podizanje optužnice protiv Vilijama Vokera nije samo stvar morala i međunarodnog prava, nego stvar pravde i istine i, jednostavno, ceo svet mora da zna da je slučaj Račak montiran.

U tom slučaju nije se radilo o nikakvim ubistvima nevinih albanskih civila, nego o klasičnoj protivterorističkoj akciji, protiv terorista OVK-a, koju su briljantno izvele srpske snage bezbednosti na Kosovu i Metohiji i ta se akcija i dan danas proučava u određenim zapadnim vojnim školama kao primer uspešne protivterorističke akcije.

Postoji više nego dovoljno dokaza da se podigne optužnica protiv Vilijama Vokera, a najnovija je priznanje finskog patologa Helene Rante o lažiranju masakra, odnosno da je radila pod pritiskom i da je dobila naređenje od šefa OEBS-a da se slučaj iskonstruiše.

Nepodizanjem ove optužnice dolazimo u situaciju da se pravdamo i branimo i da na takav način možda pošaljemo sliku u svet da smo možda i krivi. Ako se stalno pravdamo, a ne preduzimamo pravno dejstvo prema krivcu, kakvu sliku šaljemo u svet? Pitanje glasi: kada ćete podići optužnicu protiv Vilijama Vokera?

Drugo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova. Kada će država Srbija prestati sa diskriminacijom Srba koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji, kojima se izdaju putna dokumenta, odnosno srpski pasoši na takav način da ukoliko žele da putuju u zemlje EU oni su prisiljeni da idu u tzv. ambasade i konzulate u Prištini da bi išli, recimo, u Grčku, Nemačku, Španiju ili bilo koju drugu zemlju, da dobijaju vize? Znači, oni su ovom uredbom koja je doneta još 2009. godine apsolutno stavljeni u podređeni položaj sa ostalim građanima Srbije koji ne žive, odnosno nemaju prebivalište na Kosovu i Metohiji i ovim je apsolutno prekršen Ustav.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi: kada ćete ukinuti spornu uredbu i omogućiti Srbima sa Kosova i Metohije da imaju ista prava kao i Srbi koji nemaju prebivalište na Kosovu i Metohiji?

Hvala lepo.

Od vremena grupe.

Uvažena gospođo ministre, u subotu konkretno, nisam imao mogućnost da vam odgovorim na ono što ste mi rekli na moje pitanje vezano za razdvajanje tužilaštva i suda, rekli ste, da država nema fizičkih kapaciteta da to uradi. Mislim, da država nema dobre volje da razdvoji ovo dvoje, a navešću kasnije i jedan konkretan primer da je to tako.

Ta saradnja između nažalost, tužilaštva i sudova, datira još iz 1945. godine, komunističkog režima. Setićemo se svi najčuvenijeg suđenja u istoriji Dragoljubu Draži Mihailoviću i one farse, jel tako. Ta veza je tokom godina narednih, naravno, slabila ali nikad nije prestajala.

Vi ste nedavno zajedno sa ambasadorom EU, ako se ne varam, obišli novu zgradu suda u Novom Sadu, odnosno, ne zgradu suda, nego je rečeno da će to biti zgrada gde će se preseliti deo suda, konkretno krivično odeljenje, i da će se u nju useliti tužilaštvo. Znači, vi ste imali priliku sada da sud odvojite od tužilaštva, ali vi, kada kažem vi, mislim na državu, niste to uradili. Tako da, mislim da država ipak ne želi da se odrekne toga i da postavi stvari onako kako treba, na svoje noge, odnosno da zaista to tužilaštvo kao jedna od stran u postupku bude potpuno razdvojeno.

Verujem da nema prostora na celoj teritoriji Srbije, ali ukoliko, a kasnije ću pričati i amandmanu koji sam podneo, uspemo da uradimo to da prekršajni sudovi pređu u zgrade i u sastav osnovnih i apelacionih sudova. Znači, te konkretne fizičke zgrade možemo iskoristiti da tužilaštvo pređe tamo. Mislim, nije to tako jednostavno, ali to je jedan od načina da priznaćete, da koje može biti rešenje problema. Hvala lepo.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodo ministri, članovi izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, neću pričati o onome što su pričale kolege pre mene, da se ne bih ponavljao, reći ću nešto o Zakonu o uređenju sudova, gde sam i podneo neka četiri amandmana.

Mi iz Srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, predlažemo izmeštanje prekršajnih osnovnih i prekršajnih apelacionih sudova, kao sudova posebne nadležnosti i spajanje tih sudova sa osnovnim i višim sudovima, gde bi se formirala posebna odeljenja za prekršaje, kao što postoje građanska i krivična odeljenja u sudovima.

Ovakvim izmenama možda i najbitnija promena bila bi u pogledu budžetskih ušteda, jer bi se time formirale jedinstvene službe, kao što su pisarnice, dostavne službe, pravosudne straže itd, čime bi organizacija sudova bila logičnija, efikasnija i naravno jeftinija.

Pored toga, predlažemo i potpuno fizičko odvajanje tužilaštva od sudova, s obzirom da u najvećem broju slučajeva tužilaštva dele iste zgrade sa sudovima. Dakle, potrebno je obavezno fizičko razdvajanje, s obzirom da se ovde radi o potpuno dva odvojena organa koja ne bi smela da imaju dodirnih tačaka, posebno ne da dele iste prostorije ili zgrade, jer time mogu da se stvore okolnosti koje bi mogle dovesti do uticaja na nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, da ne bi, narodski rečeno, ispalo ono – kadija te tuži i kadija ti sudi.

Kako je moguće da organ koji goni građane deli istu zgradu i prostorije sa organima koji vam sude? Tužilaštva, kao što znamo, nisu deo sudske vlasti. Po takvoj logici, advokati bi mogli da budu u zgradi suda. Nema skoro nikakve razlike. Jedan od predloga je i da se zamene uloge, odnosno da tužilaštva pređu u zgrade prekršajnih sudova, a da prekršajni sudovi pređu u prostorije tužilaštva, kao sastavni deo sudova.

Sad nešto o Zakonu o sudijama i Zakonu o Visokom savetu sudstva. Predlažemo da se utvrde novi kriterijumi za određivanje broja sudija u sudovima koji odgovarali realnim potrebama sudova. Učinak suda je rezultat velikog broja faktora, kao što sami znate, ali pre svega zavisi od broja sudija. Sudovi su preopterećeni, neefikasni i spori u deljenju pravde, a ogroman problem predstavlja i veliki broj predmeta kojim je svaki sudija zadužen, pa postupci u nemalom broju slučajeva traju dugi niz godina. Neophodno je povećati broj sudija po sudovima, ali primenom jasnih kriterijuma koji bi bili, naravno, objavljeni. Kriterijumi na osnovu kojih Visoki savet sudstva određuje broj sudija u formalnom smislu nisu menjani još od 2006. godine, iako je došlo do promene zakona koji uređuje organizaciju i nadležnost sudova.

Dakle, naš predlog bio bi da se, po uzoru na neke druge profesije, kao što su npr. javni beležnici, gde se jedan javni beležnik bira na nekih 25.000 stanovnika, utvrdi broj sudova po glavi stanovnika, uz primenu korektivnih faktora. Na taj način sudovi bi imali pravičniju organizacionu strukturu i umnogome doprineli bržem i efikasnijem rešavanju predmeta, što je svakako cilj dobrog pravosuđa. Pored toga, sudovi ne mogu da rade bez dovoljnog broja upisničara, zapisničara, daktilografa, arhivara, niti bez sudskih stražara, što znači da građanin kada uđe u sud po pravdu, on ne dolazi samo kod sudije, nego i kod službenice na šalteru i u sudsku pisarnicu. Toliko. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, molim vas da mi vreme uračunate samo.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsedniče Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ispred Srpske koalicije NADA, koju čini i Pokret obnove Kraljevine Srbije i Novi DSS, postaviću pitanje ministru pravosuđa.

Kada ćete izmeniti Krivični zakonik u delu koji se odnosi na instituciju nužne odbrane, odnosno kada ćete izmeniti deo Krivičnog zakonika koji danas u mnogome ograničava naše građane da sebe i svoju porodicu odbrane ukoliko im neko neovlašćeno upadne u kuću, stan ili dvorište?

Pojasniću. U važećem Krivičnom zakoniku predviđeno je da, ukoliko vam neko upadne u vaš posed, vi ste dužni da koristite srazmernu silu i odgovarajuće sredstvo onim kojim vas napadač napada da bi odbranili sebe i porodicu.

To znači da, ukoliko vas neko napadne, provalnik ili napadač, po sada važećem zakonu, vi ste prvo dužni da izbegnete taj napad. Šta ovo treba da znači? Da li to znači da vi treba da pobegnete, da ukoliko živite zajedno sa maloletnom decom, suprugom, starim i nemoćnim roditeljima, da ih ostavite na milost i nemilost napasniku ili napadaču i gde da pobegnete ukoliko živite na petom spratu?

Dalje, ukoliko ne možete da izbegnete napad, zakon koji je važeći propisuje da imate pravo da se branite, ali kako da se branite? Pa, tako što morate da izaberete sredstvo odbrane koje je adekvatno i primereno sredstvu napada. Dakle, u slučaju da ste napadnuti bejzbol palicom, vi možete da se branite rukama, palicom, štapom ili sličnim odgovarajućim sredstvom. Ne smete nikako da se branite hladnim ili vatrenim oružjem jer rizikujete da budete osuđeni, a vrlo verovatno i tuženi od strane napadača ukoliko ste mu naneli određenu fizičku štetu, jer ste upotrebili, kako zakon kaže, nesrazmernu silu.

To bi faktički značilo da svi mi moramo u svojim spavaćim ili dnevnim sobama da držimo arsenal različitih sredstava za odbranu, od palica, štapova, metalnih šipki do hladnog i vatrenog oružja, ali isto tako i uređaj za noćni vid, jer vi bi morali u mraku da prepoznate šta je to što trenutni napadač ima od sredstava, ali isto tako da onako bunovni i pospani u istom trenutku shvatite napadačevu nameru, da li on ima nameru da vas opljačka, da vas siluje, da vas zloostavlja ili da vas, ne daj Bože, liši života.

Neka mi niko ne zameri na ovako jednostavnom prikazivanju i uprošćavanju stvari, jer mislim da je ovo zaista vrlo važno da svi shvate, kolika je važnost manjkavosti ovog dela našeg trenutnog Krivičnog zakonika.

Postavljam pitanje, koje je vrlo jednostavno, zašto ne primenimo pozitivna iskustva i primere zakonodavstava pojedinih zemalja EU, pre svega naših komšija iz Mađarske, ali isto tako i SAD, u kojima je to pitanje rešeno na adekvatan način u korist građana, a ne kriminalaca?

Naime, zakoni pomenutih država uređuju ovu materiju tako da ne traže nužno načelo srazmernosti u odbrani od napadača, već kreću od pretpostavke da svaki nelegalan upad u stan, kuću ili vaš posed, naročito noću, bude tretiran kao napad na vaš život i živote vaše porodice, te da imate pravo da se branite svim sredstvima odbrane, čak i u toj odbrani da nekoga lišite života i da za to ne budete odgovorni.

Ovakve izmene Krivičnog zakona omogućile bi efikasniju mogućnost odbrane naših građana od nelegalnih, nezakonitih upada u njihove posede, ali isto tako, delovali bi preventivno, jer bi potencijalni provalnici i napadači dobro razmislili da li bi ušli u tuđ stan, ukoliko bi to bilo čak pogubno i za njihov život.

Sledeća pitanja postaviću ministru unutrašnjih poslova.

(Predsednik: Samo privedite kraju, molim vas.)

Kratko. Tiče se novog Zakona o oružju i municiji, pa da li planirate produžavanja trajanja lekarskog uverenja za vlasnika oružja sa pet na deset godina, jer to predstavlja veliki trošak našim građanima? Da li planirate da ukinete diskreciono pravo koje imaju načelnici policijskih uprava, da ne bi došlo do zloupotreba? I da li planirate da promenite proceduru za nabavku oružja za vlasnika koji već poseduje registrovano oružje, da bude pojednostavljena i olakšana u odnosu na one koji oružje nabavljaju prvi put, jer su vlasnici koji imaju registrovano oružje pokazali da su podobni? Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi potpredsedniče Skupštine Mihailoviću, dame gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ispred srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, želim da postavim nekoliko pitanja, između ostalog, prvo ministru finansija.

Na osnovu kojih zakonskih i podzakonskih akata i kriterijuma je utvrđen godišnji iznos nenamenskih transfera namenjen jedinicama lokalne samouprave za 2023. godinu u iznosu od 33.307.366,00 dinara?

Kome odgovara ovakav potpuno nejasan način utvrđivanja transfera koji pripadaju jedinačno jedinicama lokalne samouprave? Da li među lokalnim samoupravama postoje oni gradovi i opštine koji se dele na lokalne samouprave prvog reda, na lokalne samouprave drugog reda i na lokalne samouprave trećeg reda? Da se neke lokalne samouprave faktički favorizuju.

Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave godišnji iznos ukupnih nenamenskih sredstava utvrđen je kao 1,7% ostvarenog BDP prema objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.

Istim zakonom utvrđeni su i parametri za izračunavanje iznosa pojedinačnih transfera namenjenih lokalnim samoupravama. Jedan od osnovnih parametara za dodelu sredstava je upravo stepen razvijenosti lokalne samouprave koji se određuje prema jedinstvenoj listi razvijenosti jedinica lokalne samouprave, a u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Uzimajući u obzir ove pobrojane zakone i važeća podzakonska akta, praktično je nemoguće izračunati tačan iznos transfera koji pripadaju pojedinačno jedinicama lokalne samouprave.

Stiče se utisak da je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave koji je na snazi još od 2006. godine, dakle, još iz vremena kada je vedrio i oblačio ministar finansija Mlađan Dinkić, namerno unesena konfuzija i to kreiranjem stanja u kome jedinice lokalne samouprave ne mogu tačno da izračunaju iznos transfernih sredstava koji će im pripasti, odnosno, da treba da budu zadovoljne sa onim što im se na osnovu budžeta transformiše kao godišnji iznos za datu jedinicu lokalne samouprave.

Ako znamo da je u prethodnim godinama Vlada Srbije iz sredstava budžetske rezerve izdvajala značajna sredstva za pojedine lokalne samouprave među kojima se najčešće nalazila Jagodina, onda zbrka i nejasnoća u ovom galimatijasu u vezi sa transferima postaje još veća.

Iz svega gore navedenog proizilaze još dva važna pitanja ministru finansija. Zašto su zakoni o budžetu Republike Srbije niz godina nazad, kao i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pisani protivno odredbama dva zakona koja su i dalje na snazi, a to su Zakon o finansiranju lokalne samouprave i Zakon o regionalnom razvoju? Zbog čega je tekst novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je sačinilo Ministarstvo finansija još 2015. godine, ostalo samo mrtvo slovo na papiru?

Još jedno pitanje, ovog puta upućeno ministarki za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – kada će se u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednicima, proizvođačima suncokreta izmiriti sredstva, imajući u vidu da je kraj ekonomske godine kako bi se ublažio efekat suše, kao i štetne Uredbe Vlade Republike Srbije o zabrani izvoza jestivog ulja? Hvala lepo.