NENAD TOMAŠEVIĆ

Monarhisti

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Nenad Tomašević prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 11. na listi DR MILOŠ JOVANOVIĆ - NADA ZA SRBIJU - Srpska koalicija NADA -Nacionalno demokratska alternativa- Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za Kraljevinu Srbiju (MONARHISTI ) - Vojislav Mihailović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe NADA - NOVI DSS - POKS. Član je Odbora za spoljne poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti, i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Takođe, član je Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1971. godine u Osijeku. Srednju građevinsko-tehničku školu je završio u Osijeku, a potom je na Edukons univerzitetu stekao diplomu ekonomiste. Na istom univerzitetu stekao je zvanje magistar ekonomskih nauka.

Od 1991. do 1997. godine bio profesionalni oficir po ugovoru, od 2001. do 2004. godine direktor marketinga i direktor Vaterpolo kluba Bečej.

Od 2008. do 2009. bio je menadžer prodaje u firmi Tehnomobile corporation, od 2009. do 2012. rukovodilac odeljenja za unutrašnju kontrolu i internu reviziju u JKP Novosadska toplana, 2012. godine je bio na funkciji savetnika direktora u JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad, od 2012. godine bio je savetnik direktora u JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad.

Trenutno je savetnik direktora u JKP Čistoća Novi Sad.

Od 2004. do 2005. bio je član Opštinskog veća Bečej za odnose sa javnošću, od 2005. do 2006. menadžer opštine Bečej,

Od 2012. do 2015. godine bio je zamenik predsednika Skupštine opštine Bečej. Od 2015. do 2020. godine bio je predsednik Skupštine opštine Bečej. 2020. ponovo je izabran za zamenika predsednika Skupštine opštine Bečej i još uvek se nalazi na toj funkciji.

U Srpskom pokretu obnove bio je član i funkcioner, potpredsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove u Novom Sadu i predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora.

2017. godine napustio je Srpski pokret obnove, i prešao u Pokret obnove Kraljevine Srbije.

Predsednik je Izvršnog odbora i član predsedništva Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 12:07

Osnovne informacije

  • NADA - NOVI DSS - POKS
  • Bečej
  • 1971
  • magistar ekonomskih nauka

Statistika

  • 3
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 04.02.2023.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodo ministri, članovi izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, neću pričati o onome što su pričale kolege pre mene, da se ne bih ponavljao, reći ću nešto o Zakonu o uređenju sudova, gde sam i podneo neka četiri amandmana.

Mi iz Srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, predlažemo izmeštanje prekršajnih osnovnih i prekršajnih apelacionih sudova, kao sudova posebne nadležnosti i spajanje tih sudova sa osnovnim i višim sudovima, gde bi se formirala posebna odeljenja za prekršaje, kao što postoje građanska i krivična odeljenja u sudovima.

Ovakvim izmenama možda i najbitnija promena bila bi u pogledu budžetskih ušteda, jer bi se time formirale jedinstvene službe, kao što su pisarnice, dostavne službe, pravosudne straže itd, čime bi organizacija sudova bila logičnija, efikasnija i naravno jeftinija.

Pored toga, predlažemo i potpuno fizičko odvajanje tužilaštva od sudova, s obzirom da u najvećem broju slučajeva tužilaštva dele iste zgrade sa sudovima. Dakle, potrebno je obavezno fizičko razdvajanje, s obzirom da se ovde radi o potpuno dva odvojena organa koja ne bi smela da imaju dodirnih tačaka, posebno ne da dele iste prostorije ili zgrade, jer time mogu da se stvore okolnosti koje bi mogle dovesti do uticaja na nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, da ne bi, narodski rečeno, ispalo ono – kadija te tuži i kadija ti sudi.

Kako je moguće da organ koji goni građane deli istu zgradu i prostorije sa organima koji vam sude? Tužilaštva, kao što znamo, nisu deo sudske vlasti. Po takvoj logici, advokati bi mogli da budu u zgradi suda. Nema skoro nikakve razlike. Jedan od predloga je i da se zamene uloge, odnosno da tužilaštva pređu u zgrade prekršajnih sudova, a da prekršajni sudovi pređu u prostorije tužilaštva, kao sastavni deo sudova.

Sad nešto o Zakonu o sudijama i Zakonu o Visokom savetu sudstva. Predlažemo da se utvrde novi kriterijumi za određivanje broja sudija u sudovima koji odgovarali realnim potrebama sudova. Učinak suda je rezultat velikog broja faktora, kao što sami znate, ali pre svega zavisi od broja sudija. Sudovi su preopterećeni, neefikasni i spori u deljenju pravde, a ogroman problem predstavlja i veliki broj predmeta kojim je svaki sudija zadužen, pa postupci u nemalom broju slučajeva traju dugi niz godina. Neophodno je povećati broj sudija po sudovima, ali primenom jasnih kriterijuma koji bi bili, naravno, objavljeni. Kriterijumi na osnovu kojih Visoki savet sudstva određuje broj sudija u formalnom smislu nisu menjani još od 2006. godine, iako je došlo do promene zakona koji uređuje organizaciju i nadležnost sudova.

Dakle, naš predlog bio bi da se, po uzoru na neke druge profesije, kao što su npr. javni beležnici, gde se jedan javni beležnik bira na nekih 25.000 stanovnika, utvrdi broj sudova po glavi stanovnika, uz primenu korektivnih faktora. Na taj način sudovi bi imali pravičniju organizacionu strukturu i umnogome doprineli bržem i efikasnijem rešavanju predmeta, što je svakako cilj dobrog pravosuđa. Pored toga, sudovi ne mogu da rade bez dovoljnog broja upisničara, zapisničara, daktilografa, arhivara, niti bez sudskih stražara, što znači da građanin kada uđe u sud po pravdu, on ne dolazi samo kod sudije, nego i kod službenice na šalteru i u sudsku pisarnicu. Toliko. Hvala lepo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Gospodine predsedniče, molim vas da mi vreme uračunate samo.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsedniče Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ispred Srpske koalicije NADA, koju čini i Pokret obnove Kraljevine Srbije i Novi DSS, postaviću pitanje ministru pravosuđa.

Kada ćete izmeniti Krivični zakonik u delu koji se odnosi na instituciju nužne odbrane, odnosno kada ćete izmeniti deo Krivičnog zakonika koji danas u mnogome ograničava naše građane da sebe i svoju porodicu odbrane ukoliko im neko neovlašćeno upadne u kuću, stan ili dvorište?

Pojasniću. U važećem Krivičnom zakoniku predviđeno je da, ukoliko vam neko upadne u vaš posed, vi ste dužni da koristite srazmernu silu i odgovarajuće sredstvo onim kojim vas napadač napada da bi odbranili sebe i porodicu.

To znači da, ukoliko vas neko napadne, provalnik ili napadač, po sada važećem zakonu, vi ste prvo dužni da izbegnete taj napad. Šta ovo treba da znači? Da li to znači da vi treba da pobegnete, da ukoliko živite zajedno sa maloletnom decom, suprugom, starim i nemoćnim roditeljima, da ih ostavite na milost i nemilost napasniku ili napadaču i gde da pobegnete ukoliko živite na petom spratu?

Dalje, ukoliko ne možete da izbegnete napad, zakon koji je važeći propisuje da imate pravo da se branite, ali kako da se branite? Pa, tako što morate da izaberete sredstvo odbrane koje je adekvatno i primereno sredstvu napada. Dakle, u slučaju da ste napadnuti bejzbol palicom, vi možete da se branite rukama, palicom, štapom ili sličnim odgovarajućim sredstvom. Ne smete nikako da se branite hladnim ili vatrenim oružjem jer rizikujete da budete osuđeni, a vrlo verovatno i tuženi od strane napadača ukoliko ste mu naneli određenu fizičku štetu, jer ste upotrebili, kako zakon kaže, nesrazmernu silu.

To bi faktički značilo da svi mi moramo u svojim spavaćim ili dnevnim sobama da držimo arsenal različitih sredstava za odbranu, od palica, štapova, metalnih šipki do hladnog i vatrenog oružja, ali isto tako i uređaj za noćni vid, jer vi bi morali u mraku da prepoznate šta je to što trenutni napadač ima od sredstava, ali isto tako da onako bunovni i pospani u istom trenutku shvatite napadačevu nameru, da li on ima nameru da vas opljačka, da vas siluje, da vas zloostavlja ili da vas, ne daj Bože, liši života.

Neka mi niko ne zameri na ovako jednostavnom prikazivanju i uprošćavanju stvari, jer mislim da je ovo zaista vrlo važno da svi shvate, kolika je važnost manjkavosti ovog dela našeg trenutnog Krivičnog zakonika.

Postavljam pitanje, koje je vrlo jednostavno, zašto ne primenimo pozitivna iskustva i primere zakonodavstava pojedinih zemalja EU, pre svega naših komšija iz Mađarske, ali isto tako i SAD, u kojima je to pitanje rešeno na adekvatan način u korist građana, a ne kriminalaca?

Naime, zakoni pomenutih država uređuju ovu materiju tako da ne traže nužno načelo srazmernosti u odbrani od napadača, već kreću od pretpostavke da svaki nelegalan upad u stan, kuću ili vaš posed, naročito noću, bude tretiran kao napad na vaš život i živote vaše porodice, te da imate pravo da se branite svim sredstvima odbrane, čak i u toj odbrani da nekoga lišite života i da za to ne budete odgovorni.

Ovakve izmene Krivičnog zakona omogućile bi efikasniju mogućnost odbrane naših građana od nelegalnih, nezakonitih upada u njihove posede, ali isto tako, delovali bi preventivno, jer bi potencijalni provalnici i napadači dobro razmislili da li bi ušli u tuđ stan, ukoliko bi to bilo čak pogubno i za njihov život.

Sledeća pitanja postaviću ministru unutrašnjih poslova.

(Predsednik: Samo privedite kraju, molim vas.)

Kratko. Tiče se novog Zakona o oružju i municiji, pa da li planirate produžavanja trajanja lekarskog uverenja za vlasnika oružja sa pet na deset godina, jer to predstavlja veliki trošak našim građanima? Da li planirate da ukinete diskreciono pravo koje imaju načelnici policijskih uprava, da ne bi došlo do zloupotreba? I da li planirate da promenite proceduru za nabavku oružja za vlasnika koji već poseduje registrovano oružje, da bude pojednostavljena i olakšana u odnosu na one koji oružje nabavljaju prvi put, jer su vlasnici koji imaju registrovano oružje pokazali da su podobni? Hvala lepo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi potpredsedniče Skupštine Mihailoviću, dame gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ispred srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, želim da postavim nekoliko pitanja, između ostalog, prvo ministru finansija.

Na osnovu kojih zakonskih i podzakonskih akata i kriterijuma je utvrđen godišnji iznos nenamenskih transfera namenjen jedinicama lokalne samouprave za 2023. godinu u iznosu od 33.307.366,00 dinara?

Kome odgovara ovakav potpuno nejasan način utvrđivanja transfera koji pripadaju jedinačno jedinicama lokalne samouprave? Da li među lokalnim samoupravama postoje oni gradovi i opštine koji se dele na lokalne samouprave prvog reda, na lokalne samouprave drugog reda i na lokalne samouprave trećeg reda? Da se neke lokalne samouprave faktički favorizuju.

Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave godišnji iznos ukupnih nenamenskih sredstava utvrđen je kao 1,7% ostvarenog BDP prema objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.

Istim zakonom utvrđeni su i parametri za izračunavanje iznosa pojedinačnih transfera namenjenih lokalnim samoupravama. Jedan od osnovnih parametara za dodelu sredstava je upravo stepen razvijenosti lokalne samouprave koji se određuje prema jedinstvenoj listi razvijenosti jedinica lokalne samouprave, a u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Uzimajući u obzir ove pobrojane zakone i važeća podzakonska akta, praktično je nemoguće izračunati tačan iznos transfera koji pripadaju pojedinačno jedinicama lokalne samouprave.

Stiče se utisak da je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave koji je na snazi još od 2006. godine, dakle, još iz vremena kada je vedrio i oblačio ministar finansija Mlađan Dinkić, namerno unesena konfuzija i to kreiranjem stanja u kome jedinice lokalne samouprave ne mogu tačno da izračunaju iznos transfernih sredstava koji će im pripasti, odnosno, da treba da budu zadovoljne sa onim što im se na osnovu budžeta transformiše kao godišnji iznos za datu jedinicu lokalne samouprave.

Ako znamo da je u prethodnim godinama Vlada Srbije iz sredstava budžetske rezerve izdvajala značajna sredstva za pojedine lokalne samouprave među kojima se najčešće nalazila Jagodina, onda zbrka i nejasnoća u ovom galimatijasu u vezi sa transferima postaje još veća.

Iz svega gore navedenog proizilaze još dva važna pitanja ministru finansija. Zašto su zakoni o budžetu Republike Srbije niz godina nazad, kao i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pisani protivno odredbama dva zakona koja su i dalje na snazi, a to su Zakon o finansiranju lokalne samouprave i Zakon o regionalnom razvoju? Zbog čega je tekst novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je sačinilo Ministarstvo finansija još 2015. godine, ostalo samo mrtvo slovo na papiru?

Još jedno pitanje, ovog puta upućeno ministarki za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – kada će se u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednicima, proizvođačima suncokreta izmiriti sredstva, imajući u vidu da je kraj ekonomske godine kako bi se ublažio efekat suše, kao i štetne Uredbe Vlade Republike Srbije o zabrani izvoza jestivog ulja? Hvala lepo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Gospodine predsedniče, molim vas da mi vreme uračunate samo.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsedniče Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ispred Srpske koalicije NADA, koju čini i Pokret obnove Kraljevine Srbije i Novi DSS, postaviću pitanje ministru pravosuđa.

Kada ćete izmeniti Krivični zakonik u delu koji se odnosi na instituciju nužne odbrane, odnosno kada ćete izmeniti deo Krivičnog zakonika koji danas u mnogome ograničava naše građane da sebe i svoju porodicu odbrane ukoliko im neko neovlašćeno upadne u kuću, stan ili dvorište?

Pojasniću. U važećem Krivičnom zakoniku predviđeno je da, ukoliko vam neko upadne u vaš posed, vi ste dužni da koristite srazmernu silu i odgovarajuće sredstvo onim kojim vas napadač napada da bi odbranili sebe i porodicu.

To znači da, ukoliko vas neko napadne, provalnik ili napadač, po sada važećem zakonu, vi ste prvo dužni da izbegnete taj napad. Šta ovo treba da znači? Da li to znači da vi treba da pobegnete, da ukoliko živite zajedno sa maloletnom decom, suprugom, starim i nemoćnim roditeljima, da ih ostavite na milost i nemilost napasniku ili napadaču i gde da pobegnete ukoliko živite na petom spratu?

Dalje, ukoliko ne možete da izbegnete napad, zakon koji je važeći propisuje da imate pravo da se branite, ali kako da se branite? Pa, tako što morate da izaberete sredstvo odbrane koje je adekvatno i primereno sredstvu napada. Dakle, u slučaju da ste napadnuti bejzbol palicom, vi možete da se branite rukama, palicom, štapom ili sličnim odgovarajućim sredstvom. Ne smete nikako da se branite hladnim ili vatrenim oružjem jer rizikujete da budete osuđeni, a vrlo verovatno i tuženi od strane napadača ukoliko ste mu naneli određenu fizičku štetu, jer ste upotrebili, kako zakon kaže, nesrazmernu silu.

To bi faktički značilo da svi mi moramo u svojim spavaćim ili dnevnim sobama da držimo arsenal različitih sredstava za odbranu, od palica, štapova, metalnih šipki do hladnog i vatrenog oružja, ali isto tako i uređaj za noćni vid, jer vi bi morali u mraku da prepoznate šta je to što trenutni napadač ima od sredstava, ali isto tako da onako bunovni i pospani u istom trenutku shvatite napadačevu nameru, da li on ima nameru da vas opljačka, da vas siluje, da vas zloostavlja ili da vas, ne daj Bože, liši života.

Neka mi niko ne zameri na ovako jednostavnom prikazivanju i uprošćavanju stvari, jer mislim da je ovo zaista vrlo važno da svi shvate, kolika je važnost manjkavosti ovog dela našeg trenutnog Krivičnog zakonika.

Postavljam pitanje, koje je vrlo jednostavno, zašto ne primenimo pozitivna iskustva i primere zakonodavstava pojedinih zemalja EU, pre svega naših komšija iz Mađarske, ali isto tako i SAD, u kojima je to pitanje rešeno na adekvatan način u korist građana, a ne kriminalaca?

Naime, zakoni pomenutih država uređuju ovu materiju tako da ne traže nužno načelo srazmernosti u odbrani od napadača, već kreću od pretpostavke da svaki nelegalan upad u stan, kuću ili vaš posed, naročito noću, bude tretiran kao napad na vaš život i živote vaše porodice, te da imate pravo da se branite svim sredstvima odbrane, čak i u toj odbrani da nekoga lišite života i da za to ne budete odgovorni.

Ovakve izmene Krivičnog zakona omogućile bi efikasniju mogućnost odbrane naših građana od nelegalnih, nezakonitih upada u njihove posede, ali isto tako, delovali bi preventivno, jer bi potencijalni provalnici i napadači dobro razmislili da li bi ušli u tuđ stan, ukoliko bi to bilo čak pogubno i za njihov život.

Sledeća pitanja postaviću ministru unutrašnjih poslova.

(Predsednik: Samo privedite kraju, molim vas.)

Kratko. Tiče se novog Zakona o oružju i municiji, pa da li planirate produžavanja trajanja lekarskog uverenja za vlasnika oružja sa pet na deset godina, jer to predstavlja veliki trošak našim građanima? Da li planirate da ukinete diskreciono pravo koje imaju načelnici policijskih uprava, da ne bi došlo do zloupotreba? I da li planirate da promenite proceduru za nabavku oružja za vlasnika koji već poseduje registrovano oružje, da bude pojednostavljena i olakšana u odnosu na one koji oružje nabavljaju prvi put, jer su vlasnici koji imaju registrovano oružje pokazali da su podobni? Hvala lepo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi potpredsedniče Skupštine Mihailoviću, dame gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ispred srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, želim da postavim nekoliko pitanja, između ostalog, prvo ministru finansija.

Na osnovu kojih zakonskih i podzakonskih akata i kriterijuma je utvrđen godišnji iznos nenamenskih transfera namenjen jedinicama lokalne samouprave za 2023. godinu u iznosu od 33.307.366,00 dinara?

Kome odgovara ovakav potpuno nejasan način utvrđivanja transfera koji pripadaju jedinačno jedinicama lokalne samouprave? Da li među lokalnim samoupravama postoje oni gradovi i opštine koji se dele na lokalne samouprave prvog reda, na lokalne samouprave drugog reda i na lokalne samouprave trećeg reda? Da se neke lokalne samouprave faktički favorizuju.

Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave godišnji iznos ukupnih nenamenskih sredstava utvrđen je kao 1,7% ostvarenog BDP prema objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.

Istim zakonom utvrđeni su i parametri za izračunavanje iznosa pojedinačnih transfera namenjenih lokalnim samoupravama. Jedan od osnovnih parametara za dodelu sredstava je upravo stepen razvijenosti lokalne samouprave koji se određuje prema jedinstvenoj listi razvijenosti jedinica lokalne samouprave, a u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Uzimajući u obzir ove pobrojane zakone i važeća podzakonska akta, praktično je nemoguće izračunati tačan iznos transfera koji pripadaju pojedinačno jedinicama lokalne samouprave.

Stiče se utisak da je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave koji je na snazi još od 2006. godine, dakle, još iz vremena kada je vedrio i oblačio ministar finansija Mlađan Dinkić, namerno unesena konfuzija i to kreiranjem stanja u kome jedinice lokalne samouprave ne mogu tačno da izračunaju iznos transfernih sredstava koji će im pripasti, odnosno, da treba da budu zadovoljne sa onim što im se na osnovu budžeta transformiše kao godišnji iznos za datu jedinicu lokalne samouprave.

Ako znamo da je u prethodnim godinama Vlada Srbije iz sredstava budžetske rezerve izdvajala značajna sredstva za pojedine lokalne samouprave među kojima se najčešće nalazila Jagodina, onda zbrka i nejasnoća u ovom galimatijasu u vezi sa transferima postaje još veća.

Iz svega gore navedenog proizilaze još dva važna pitanja ministru finansija. Zašto su zakoni o budžetu Republike Srbije niz godina nazad, kao i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pisani protivno odredbama dva zakona koja su i dalje na snazi, a to su Zakon o finansiranju lokalne samouprave i Zakon o regionalnom razvoju? Zbog čega je tekst novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je sačinilo Ministarstvo finansija još 2015. godine, ostalo samo mrtvo slovo na papiru?

Još jedno pitanje, ovog puta upućeno ministarki za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – kada će se u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednicima, proizvođačima suncokreta izmiriti sredstva, imajući u vidu da je kraj ekonomske godine kako bi se ublažio efekat suše, kao i štetne Uredbe Vlade Republike Srbije o zabrani izvoza jestivog ulja? Hvala lepo.