Zahvaljujem, predsedavajući.

Zbog niza neistinitih podatka koje smo čuli od premijerke i ministra, prilikom postavljanja pitanja poslednjeg četvrtka, moraću ponovo da postavim pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku, gospodinu Zoranu Đorđeviću, vezano za broj nezaposlenih lica u Srbiji.

Dakle, čuli smo razne podatke o tome kako je stopa nezaposlenosti smanjena na 11,8% da kroz par godina tim tempom verovatno nećemo imati više nezaposlenih lica u Srbiji, ali oni koji danas nemaju posla u Srbiji jako dobro znaju da to zapravo nije istina.

Dakle, postavljam konkretno pitanje da mi se odgovori - koliko je tačno 2012. godine u apsolutnom iznosu bilo nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje? Koliki je to tada bio procenat, koliko je danas, zaključano sa 1. novembrom, u Srbiji, u apsolutnom broju nezaposlenih lica i koliki je to procenat? Koliko je tačno u apsolutnom iznosu zaposlenih bilo 2012. godine, a koliko je to danas i koji je to procenat?

Sve vreme slušamo neke manipulacije, slušamo neistinite statističke podatke o tome kako smo u Srbiji došli do 11,8% nezaposlenosti. Premijerka je ovde u ovoj sali rekla, da smo 2012. godine imali 790 hiljada nezaposlenih lica, da danas imamo 620 hiljada, da je to tada bilo 26%, a danas 11,8% stopa nezaposlenosti. Prosto me zanima, da li ovde neko od nas zna bolje ili lošije matematiku, ili prosto, ona ima neke druge metodologije po kojima se procenat smanjuje, a da se ne zapošljavaju ljudi u Srbiji.

Da ne govorim o tome da je od tih 100 ili 150 hiljada koje danas nemamo na evidenciji Službe za zapošljavanje, verovatno polovina otišla iz Srbije, drugu polovinu ste skinuli sa evidencije za zapošljavanje, jer se ne javljaju redovno, jer nemaju za šta da se javljaju i kada se neko ne javi duže od tri meseca Nacionalnoj službi za zapošljavanje, on se automatski briše. Naravno, ima i onih koji danas nisu među živima, a tražili su posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Drugo pitanje koje želim da postavim takođe, premijeru Vlade Republike Srbije i ministru finansija jeste raspodela sredstava iz budžetske rezerve Republike Srbije. Ovih dana vidimo da poput Deda mraza se nekim gradovima i opštinama dele sredstva, na prvom mestu je to Beograd koji je dobio 110 miliona dinara, Zaječar 380 miliona dinara, da ne govorim o 2016. godini kada je Niš dobio 260, Kragujevac 220, Novi Sad 190, Jagodina itd.

Ovde u ovom domu ste uzeli gradovima i opštinama novac novim Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, a onda taj višak sredstava raspoređujete kako vama gde odgovara, i to po pravilu onim lokalnim vlastima koje nisu u stanju i nisu sposobne da same obavljaju svoje poslove, pa onda kažete zbog manjeg priliva sredstava gradu Beogradu daćemo 110 miliona dinara.

Zašto bi to građani Pirota, Paraćina ili nekog drugog grada kojima ste uzeli novac, finansirali? Te opštine su danas primorane da uvode nove parafiskalne namete, da povećavaju takse kako bi nadomestili rupu u budžetu koju ste im vi napravili, da bi ste dodatno centralizovali državu i centralizovali prihode. Umesto da se radi na decentralizaciji i oživljavanju svih delova Srbije, vi konstantno cetralizujete Srbiju i uzimate pare na jedno mesto, a onda po političkom nahođenju i u cilju kampanje ta sredstva raspodeljujete onako kako mislite da treba. Onda ne treba ni da čudi građane kada Vlada deli milione iz tekuće rezerve, kao što se recimo Ralf Fajnsu dali 62 miliona za snimanje filma, ministru Vulinu 400 miliona iz rezerve, za Ministarstvo odbrane, od čega je značajan deo tih sredstava utrošio za kupovinu ratan garnitura, 12 televizora, 30 kristalnih pepeljara, električne roštilje, 30 bade mantila itd. za opremanje centra u Karađorđevu, da bi mogao da ode da se odmara, verovatno sa svojim političkim saborcima. To je gospodo način na koji sistematski urušavate sistem ove države, urušavate državu i posledice će snositi Srbija i njeni građani.

Zato postavljam pitanje, da mi se dostavi tačan odgovor – kome su sve dodeljena sredstva od opština i u kolikom iznosu, u prethodnih devet meseci 2017. godine?

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, mi smo podneli amandman da se ovaj član obriše, zato što zapravo razotkriva suštinu i nameru usvajanja jednog ovakvog zakona, a to je da se Srbija pretvori u zemlju jeftine radne snage.

U ovom članu ste pobrojali sve ono čime želite da zaštitite poslodavca na uštrb škole i na uštrb đaka. Nigde u obavezama, u ugovoru koje poslodavac potpisuje sa školom ne stoji da li će on tom učeniku plaćati doprinose, da li će on imati sutradan obezbeđen posao u toj firmi ili ne, već vi želite da praktično prebacite teret školovanja đaka na privatne poslodavce, ali ste tu zaboravili jednu drugu stvar, ili možda niste, a to je da privatni poslodavci za one novce koje daju zaposlenima žele rad i žele rezultate u cilju ostvarivanja profita.

Prema tome, vi na ovaj način ovakvim ugovorom čašćavate verovatno predstavnike krupnog kapitala, koje dovodite u državu i dajete im 10.000 evra po zaposlenom radniku, da mogu dobiti jeftinu radnu snagu u vidu đaka koji treba da se osposobljavaju da sturadan obavljaju, po pravilu, najprostije poslove u ovim firmama, koje inače se i bave najprostijom proizvodnjom.

Vi nemate u Srbiji, nažalost, „Mubadalu“, koju ste obećali i koja proizvodi čipove, da ćete dovesti u Srbiju još, čini mi se, 2012-2013. godine, već imate one firme koje pletu kablove i ostale druge manipulativne, najprostije poslove. Zato vam i treba takva radna snaga.

Prema tome, predlažem da se ovaj član zakona briše zato što on direktno ugrožava prava đaka u Srbiji.

Zahvaljujem.

Predlog našeg poslaničkog kluba je da se i član 16. briše, iz nekoliko razloga. Prvo, zašto ne stoji da škola zaključuje ugovor, barem sa dva poslodavca, ukoliko ih ima na teritoriji grada ili opštine gde se škola nalazi?

Drugo je razlog zašto treba obrisati ovaj član i to šta će raditi škole, odnosno njeni đaci tamo gde ne postoji adekvatan poslodavac kod koga bi oni mogli da pohađaju svoje zanimanje? Da li će oni ići u neki drugi grad ili u neku drugu opštinu ili ćete ekspresno dovesti kao i do sada naći nekog stranca koga ćete častiti sa desetinama hiljada evra da ekspresno napravi neku fabriku, a onda mu date i radnu snagu koja će mu raditi po ceni od 70% od minimalne zarade. Naravno na uštrb domaće privrede, na uštrb obrazovanja, da ne govorim o tome da danas što se tiče privatnih poslodavaca u Srbiji, govorim o našim domaćim preduzetnicima, imate 39600 blokiranih privrednih društava, 30% više nego prošle godine.

Zašto? Zato što ne prepoznajete njih da ih treba razvijati u Srbiji, da trebate domaću privredu razvijati sa domaćim privrednicima, nego zato što čašćavate strance, a i ovaj zakon je zapravo nešto što ste pripremili da biste i dalje izlazili u susret i bili servilni strancima. Danas blokada privrednika iznosi dve i po milijarde, domaćih u Srbiji i ovaj zakon niti će pomoći obrazovanju, niti domaćim privrednicima, već će samo ići korak dalje u stvaranju Srbije kao zemlje jeftine radne snage, što će nam biti izgleda jedina prednost, ukoliko nastojite sa ovakvom ekonomskom politikom u odnosu na zemlje iz regiona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Naš predlog je da se obriše član 17. jer kao i ostali članovi ovog zakona o dualnom obrazovanju ne postiže suštinu i ono u kom smeru bi trebalo sistemski rešiti obrazovni sistem u Srbiji.

Naravno, u ovom članu je još jednom pokazano da je Privredan komora ta koja procenjuje poslodavca i koja je nosilac ovog projekta. Ako je Privredna komora ta, jasno je da se ovde ne radi o nikakvom poboljšanju stanja u obrazovnom sistemu Srbije već poboljšanju u odnosu na poslodavce koji će dobiti jeftinu radnu snagu. Dalje, ako pogledamo na osnovu iskustva šta je radila Privredan komora u nekim ranijim godinama, jedan od ministara privrede od pet, šest koliko se promenilo u zadnjih pet godina koji je bio predsednik Privredne komore Srbije je bio, hvalio se svojim radom što je on za godinu dana ugasio preko 500 privrednih subjekata u Srbiji.

Dakle, to je bila njegova referenca posle čega ste ga smenili, verovatno nije bio adekvatan, ali je ovo, nažalost uradio ono što možda nije trebalo raditi ukoliko smo razmišljali da dualno obrazovanje treba da bude neki vid prakse.

Vi ste danas po gradovima širom Srbije, pogasili sve ozbiljne firme počev od IMT, koji se pominje preko „Prve petoletke“ u Trsteniku, koju ste ugasili 1. januara 2016. godine i mnogih drugih firmi u Srbiji, koje jesu bile možda preduzeće koja su mogla da budu u ovoj kategoriji poslodavaca za dualno obrazovanje.

Danas će ti poslodavci biti raznorazne strane firme, pominjem koje kao svoj proizvod imaju žice i kablove kao nekakve komponente za industrije širom sveta. I to je način i to je zapravo način na koji vidite ekonomiju i zapošljavanje Srbije u narednom periodu.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana premijerko, poštovani ministri, prvo ću predsednicu parlamenta zamoliti da poštuje član 214. u kome stoji da ukoliko je ograničeno vreme izlaganja …

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, premijerko, ministri u Vladi, poštovani kolege poslanici, prvo bih predsednici parlamenta ukazao na član 214. u kome mi postavljamo pitanje tri minuta, a ministri odgovaraju u dužini od pet minuta. Ukoliko važi pravilo za poslanike…

Postavljam pitanje, naravno, ali prosto da budu isti aršini.

Evo, posle skoro četiri meseca imamo ministre ispred nas da odgovaraju na pitanja i nadam se da će ta praksa u narednom periodu biti češća, da se ne ponavlja ono što je radio Aleksandar Vučić, da je iza tri godine svega četiri puta ušao u parlament pred poslanike i na taj način pokazao koliko poštuje Skupštinu i građane Republike Srbije, tako da postavljam pitanja pre svega vezana za ekonomiju.

Kako premijerka reče, dizali su ekonomiju u prethodnom periodu i da je Srbija najbolja zemlja u jugoistočnoj Evropi po reformama. Istovremeno postavljam pitanje – zašto je Srbija zemlja sa najnižim rastom BDP u Evropi sa 1,2%, dok sve zemlje Evrope danas imaju 4,2%? Zašto je u periodu od 2014. do 2016. godine u zbiru najniži rast Srbije u regionu? Dakle, 1,66% je rast BDP u Srbiji za te tri godine, dok je u Hrvatskoj 4,1%, Bosni 6,7%, Crnoj Gori 7%, Albaniji 8%, Makedoniji 10%, na Kosovu 9%. To je rezultat kako se dizala Ekonomija. Rezultat toga su najniže prosečne plate u regionu. Zašto su u Srbiji najniže prosečne plate u regionu? Zašto je najniža minimalna zarada u Srbiji njenim zaposlenim radnicima u odnosu na ove ostale? Prvo odgovorite na ta pitanja, pa onda govorite o tome kakve su statistike i šta bi vi voleli da se dešava u Srbiji. rezultat takve ekonomske politike je 550 hiljada apsolutno siromašnih i milion i 800 na granici siromaštva, za šta je odgovorna Vlada kontinuiteta, iako u tri ili četiri različite faze. Šest godina već vladate. Rezultat ekonomije je i u tome i u reformi, što danas u Srbiji imate 30% više privatnih firmi blokiranih nego prošle godine. Za iznos od dve i po milijarde evra su blokirane privatne firme u Srbiji. danas vaša Vlada duguje 33 milijarde povraćaja PDV-a privatnim preduzetnicima kojima ste dužni da to vratite u roku. Ne vraćate ga da biste mogli da pokažete deficit, kao što ste uzeli penzionerima penzije, kao što ste uzeli zaposlenima plate i tako predstavljate suficit u budžetu po leđima građana i po leđima privrede. To je rezultat reformi i to je rezultat vaše ekonomske politike. Tih 33 milijarde je 2015. godine bilo 10, a danas je 33 i toliko brinete o domaćim…

Molim vas da mi dozvolite još vreme.

Gospođo premijerko, ja znam da ste vi skloni manipulacijama i zameni teza, kao što je bio vaš prethodnik, ali vas molim da ne pitate vi mene, nego da vi odgovarate na moja pitanja. Vi ste ovde danas došli da odgovarate na pitanja poslanika. To je prva stvar.

Druga stvar, nemojte da iznosite neistine. Rekli ste da je BDP bio veći nego što je bio sada samo 2007. godine. Da vas upoznam, pošto vi očigledno ne znate. Od 2000. do 2009. godine ukupan rast BDP je 47,37% na osnovu podataka MMF i Zavoda za statistiku, i to četiri, devet, sedam, četiri, dva, devet, pet itd. To je prva stvar.

Dalje, kada ćete početi da poštujete zakone koje vi usvajate? Mislim na Zakon o javnim preduzećima, o profesionalizaciji javnih preduzeća. Godine 2016. usvojili ste Zakon o javnim preduzećima i rekli da ćete birati funkcionere po konkursu. Danas je izabrano svega nekoliko desetina direktora od 346, ako se ne varam, koji treba da budu, po vašem zakonu koji ste usvojili, postavljeni na ta mesta. Naravno, to ne radite zbog toga što vam je potrebna institucionalna korupcija i da možete bilo koga da postavljate kao v.d. na direktorska mesta najvećih sistema, kao što ste vlasnika pečenjare postavili za direktora najvećeg Javnog preduzeća EPS, kao što imate u Putevima direktora koji je sada osuđen na kaznu zatvora. Vama to ne smeta, već samo da poštuju ono što su pravila SNS koja je privatizovala državu.

Dalje, kada govorite o medijima, ovde ste maločas rekli kako nema objektivnih medija, kako se država povukla iz medija. To nije tačno. Vi ste se povukli iz vlasničke strukture, ali zato kontrolišete finansijski sve medije u Srbiji, i to vrlo dobro znate, kroz ta ista javna preduzeća, institucije… Nismo mi mali, znamo i tačno se vidi koje se javno preduzeće u kom mediju oglašava, samo što ti mediji koji su objektivni, a vi kažete da objektivnih nema, nisu na vašem platnom spisku. Na vašem platnom spisku su oni koji su u vašoj službi i koji su tu da manipulišu istinu i da građane Srbije lažu o nekakvom rastu, boljem životu, platama koje obećavate unazad tri, četiri, pet godina itd.

Prema tome, pitanje – kada će Vlada početi da poštuje zakone koje usvaja? Kada će početi da poštuje medijski zakon? Da li zakon i taj set medijskih zakona, koji ste pominjali, ne važi za vlasnike privatnih televizija, pošto oni koji su bili bliski režimu i pokupovali desetine televizija po Srbiji, vi to vrlo dobro znate? Da li za njih ne važi? Oni su sada informativna služba Vlade i vaše stranke. Koliko ja znam, ako se poštuje zakon, to tako ne sme i ne može da bude.

Dalje, odgovorite mi na pitanje, ministre Stefanoviću, pošto ste se javili, nisam vas pitao ništa – ko je odgovoran za rušenje u Savamali, dokle se stiglo sa istragom, ko je suspendovao državu pre godinu i po dana?

Dakle, odgovora na moja pitanja nema, a ne može ih ni biti jer ne smete da kažete istinu ljudima.

Što se tiče vaših odličnih makroekonomskih pokazatelja u Srbiji, oni su Srbiju svrstali na začelje u svim ekonomskim kategorijama u regionu i Evropi i to su zvanični podaci, koje iznosim, podaci MMF i podaci našeg Zavoda za statistiku. Ako oni lažu, onda lažem i ja.

Dalje, kada već govorite o nezaposlenosti, da je ona danas 11,8%, kažete da je 2012. godine bila 26%, molim vas da mi kažete u apsolutnom iznosu koliko je nezaposlenih lica u Srbiji bilo 2012, koliko je danas, kada imate 11,8% stopu, apsolutni broj nezaposlenih lica u Srbiji?

Postavljam još jedno pitanje i pozivam se na član 51. Ustava, pravo građana Srbije da budu blagovremeno informisani, da mi odgovorite kako glasi tekst zakletve koju su položile sudije sa Kosova juče?

Dalje, moje je pitanje hoće li taj tekst biti objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“? Da li je taj sporazum sa Prištinom donesen u skladu sa Ustavom i članom 142, u kome se jasno kaže da je sudska vlast jedinstvena ne celoj teritoriji Republike Srbije?

Poslednje pitanje vezano za to jeste li one koji donose ovakve sporazume upoznali sa delom iz člana 307. Krivičnog zakona?

Dakle, s obzirom da vi ne poštujete ni Ustav, ni zakon, s obzirom da manipulišete statističkim podacima vezano za stanje života u Srbiji, napretku, boljitku, platama, ekonomskom razvoju, ovoj zemlji kojom vi upravljate šest godina otprilike može da pomogne jedino tetka ministra Vulina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, evo danas kada govorimo o obrazovanju, mislim da svi u ovoj sali treba da budemo svesni toga da obrazovanje jeste temelj društva i obrazovanje nije trošak, nego investicija u budućnost Srbije.

Moram da konstatujem da u prethodnih pet godina razni oblici vlasti SNS sa koalicionim partnerima nisu na delu pokazali ovo o čemu govorim. Ne vi koji ste poslednji ministar, pre vas je bilo nekoliko ministara obrazovanja, zapravo nisu imali rezultate o kojima su govorili kada su preuzimali svoje resore.

Iskoristiću priliku i vama da kažem, jer ste prisutni, godinu i po dana predlažem jednu tehničku stvar, kako bi smo jedan mali doprinos napravili u smislu podrške obrazovanju Srbije, to je da usaglasimo Zakon o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama, kako bi predsednici opština i gradonačelnici mogli da stipendiraju najbolje đake i studente iz svojih opština, da pri tom ne krše ni jedan zakon. To je samo jedna mala stvar, ali prosto, ne znam iz kog razloga, se o tome nije govorilo do sada.

Što se tiče samog dualnog obrazovanja, suštinski, sistemski ne mogu da kažem da to Srbiji ne treba. Treba i Srbija da ide u korak sa drugim zemljama i treba da nalazimo načine kako ćemo da usaglasimo zahteve privrede i naš obrazovni sistem. Međutim, imam drugi problem, a to je šta je danas privreda u Srbiji? Ko je danas taj poslodavac i koju strukturu radne snage on u Srbiji zahteva?

Moramo biti realni tome da većina ovih investitora koji dolaze danas u Srbiju traže jeftinu radnu snagu. To ne sme da bude cilj našeg obrazovnog sistema. Ne sme da bude cilj to da mi sada nisko kvalifikovane, ili đake sa trogodišnjim zanimanjima treba da obučavamo za 20.000, 25.000 ili 30.000 dinara, niti je, po meni, normalno da tadašnji premijer, današnji predsednik, na forumu na Kopaoniku kaže da je šansa Srbije u narednim godinama za privlačenje stranih investitora u tome što je Rumunija kao glavni konkurent podigla prosečnu zaradu svoje zemlje.

Pa i mi treba da težimo i podizanju minimalne zarade, treba da težimo i razvoju privrede kroz savremene tehnologije, kroz korak sa svim ostalim drugim razvijenim zemljama, ne da školujemo decu da bi radili u nisko proizvodnim fabrikama, pleli kablove u lošim uslovima i bili zadovoljni zato što su se zaposlili u fabrici gde primaju 200 evra platu. Sa tih 200 evra plate, nažalost, oni sutra neće moći da školuju svoju decu. To da neće moći da školuju niste shvatili u prethodnih pet godina. Niste, zato što nisu investirana niti opredeljivana dovoljna sredstva za stvaranje uslova za normalno funkcionisanje škole i predškolskih ustanovo širom Srbije.

Vi danas imate nesređene toalete u školama, iako je premijer tada, Aleksandar Vučić, govorio da će obići svaki toalet u Srbiji. Ja nisam primetio da je obišao te toalete i da ih je renovirao. Imate fiskulturne sale sa kojih opadaju plafoni, konkretno imate kod mene u Trsteniku, u gradu iz koga dolazim, školu u kojoj pada plafon. Imate škole koje ne mogu da obezbede sredstva, ni njihovi roditelji za talentovane đake koji treba da idu na takmičenje. Konkretno primer fizičara iz Trstenika koji je proglašen za najboljeg fizičara u Srbiji, nije otišao na olimpijadu fizičara jer roditelji nisu imali sredstava da mu daju, otišli su neki drugi čiji su roditelji bili imućniji.

Žao mi je što ovim zakonom se ponovo deo troškova prebacuje na roditelje, da ne kažem na ove privrednike. Što se njih tiče, ne verujem da će njima biti loše, ali što se tiče roditelja i te kako. Zašto? Ovde ste u delu Zakona o predškolskom obrazovanju dali mogućnost opštinama, odnosno jedinicama lokalne samouprave, da mogu sa manje od 80% da učestvuju u finansiranju predškolskog obrazovanja. Do sada je u zakonu bilo minimum 80%, sada je to maksimum, ali zato deo učešća roditelja koji je bio 20% maksimalno, sada može biti 50-50.

Obzirom na činjenicu da ste u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije devastirala jedinice lokalne samouprave tako što im je značajan deo sredstava uzela što kroz smanjenje budžeta, što kroz druge neke nadležnosti, vrlo se realno stvara sumnja da će se taj teret troškova i pretpostavljam da će to tako biti, da će jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi prevaliti na roditelje. Onda će reći – znate šta, pošto sa 20% budžeta učestvujemo u finansiranju predškolskog obrazovanja, hajde da malo to smanjimo za neke druge projekte i da dođemo u situaciju da uštedimo neka sredstava.

Dakle, to sve nije dobro i to ne govori da je u prethodnom periodu išta rađeno da možemo reći – da, bilo je pomaka, bilo je strategija. Prošlo je punih pet godina, nekoliko ministara se promenilo, nikakvih rezultat apsolutno nismo videli, izuzev činjenica prelivanja troškova na roditelje, pa kada govorimo i o udžbenicima koji više nisu besplatni.

Takođe, ovde sada u ovom predlogu zakona imamo i nešto o čemu se danas ne govori, verovatno svesno. To je još jedno novo zaduženje, ugovor sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 47 miliona dinara, koji će opet u jednom trenutku vraćati građani Srbije. Koliko se obrazovanje ne shvata ozbiljno u Srbiji govori i objedinjena rasprava gde smo obrazovanje stavili danas u isti koš sa upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnoj sigurnosti u Srbiji. Barem su te tačke mogle da se razdvoje zato što imamo sada predsednicu parlamenta koja je u Upravnom odboru Agencije za jonizujuće zračenje, pa je verovatno ona mogla nešto kvalitetnije da nam kaže u raspravi o ovoj temi. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Predlažem Zakon o lokalnoj samoupravi, odnosno izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Ne znam ni sam koliko puta i pozivam vas ponovo, s obzirom da se radi o zakonu koji treba usaglasiti sa zakonom o učeničkom i studentskom standardu, a tiče se davanja mogućnosti lokalnim samoupravama u Srbiji da mogu da stipendiraju najbolje đake i učenike u školama.

Nažalost, moram da kažem da sve vreme, predlaganjem ovog zakona više od 20 puta to nije bilo dovoljno za vašu pažnju, da taj zakon prihvatite, iako se tiče budućnosti Srbije, iako smo svesni kakvo je stanje danas u Srbiji, iako smo svesni koliko ljudi teško žive i teško obezbeđuju sredstva za finansiranje svoje dece, nažalost i onda kada to možemo da uradimo, kada je to stvar forme vi to ne želite.

Molim vas da ovaj zakon predloži Vlada, neka predloži poslanička grupa SNS ili bilo koja druga vladajuća stranka. Otklonite ove smetnje da gradonačelnici i predsednici opština ne moraju da krše zakone kada budu želeli da pomognu u studiranju svojih najboljih đaka.

Takođe, to je toliko važnije, što iz godine u godinu, se budžeti, odnosno broj đaka, studenata koji su na budžetu fakulteta smanjuje i vi danas imate situaciju da oni studenti sa prosecima koji su 9,4 ili 9,5 i više, budu samofinansirajući, zbog toga što fakulteti nemaju dovoljno sredstava iz budžeta kako bi mogli da prihvate veći broj studenata na budžetu. To se dešava iz godine u godinu. Onda se pitamo zašto svake godine na desetine hiljada mladih ljudi odlaze iz Srbije. Odlaze zato što mi ne brinemo o njima. Odlaze zato što kada najbolji đaci i studenti završe svoja školovanja za njih mesta nema u Srbiji. Nema zato što su u državnim upravama njihova mesta zauzeli vozači, zauzeli konobari, zauzeli su neki koji su lojalni partijama, a koji apsolutno ne zaslužuju da zauzmu mesta takvim mladim ljudima. Mi danas, nažalost, ne baziramo ni svoju ekonomsku strategiju na najboljima, nego na najgorima, a to se vidi i na načinu koje firme i na koji način podržava privredu Srbije.

Podržavamo one koji traže nekvalifikovane radnike, tako da u budućnosti, verovatno po ovom principu ćemo trebati decu da upisujemo na trogodišnja zanimanja kako bi oni pleli kablove u raznoraznim firmama koje dolaze u Srbiju, jer nama, izgleda ne trebaju kvalitetni, obrazovani đaci i studenti koji mogu da daju kvalitet više našem društvu i da pokrenu i privredu Srbije i da pokrenu promenu u društvu, već nam treba jedna prosta radna snaga i zato i ne želite da ovaj zakon da prihvatite.

Zahvaljujem predsednice.

Naravno, ja već dugo vremena govorim o tome da poljoprivreda jeste šansa, jeste neiskorišćeni potencijal Republike Srbije i žao mi je što kako stvari stoje, i nadalje će to tako biti. Vi zanemarujete činjenicu da danas u Srbiji živi preko milion i po ljudi, neki kažu, čak i do dva, direktno od poljoprivrede radom kroz 640.000 malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Danas su ta poljoprivredna gazdinstva najveći poslodavac u Srbiji, a imaju najmanju podršku iz budžeta. Strategija za poljoprivredu i ulaganje u poljoprivredu nisu usmerena na njih, nego su usmerena na mali broj onih velikih tajkuna koji treba da uzmu što više sredstava iz budžeta i kada to govorim, jasno vam je i kada pogledate koliki su podsticaji za poljoprivrednike i zato ja predlažem ovaj zakon, da se povećaju podsticaji i na biljnu proizvodnju i na regres za gorivo, đubrivo, seme, premiju za mleko, jer smatram da apsolutno nisu dovoljni da bi naši poljoprivrednici mogli da budu konkurentni sa poljoprivrednicima iz zemalja u okruženju.

Nažalost, to nije strategija vladajuće stranke, nije strategija SNS. Moram da vas podsetim da ste još 2012. godine, kada ste dolazili na vlast, poljoprivredu proglasili kao jednu od ključnih grana privrede, kojoj ćete posvetiti posebnu pažnju, pa ste čak rekli da je ekonomsko i političko opredeljenje da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, da će se agrarni budžet svake godine povećavati, počev od 5% 2012. godine, pa svake godine za po 1% izdvajanja u budžetu.

Ja ću vas podsetiti da to piše u Beloj knjizi. Možete da pročitate, ako ne verujete, koju ste vi izdali i obećali poljoprivrednicima koliko ćete da im dajete. Danas je taj budžet ispod ovih 5%. Dakle, da ne govorim o tom povećanju od 1%, koji ste obećali i slagali, nego govorim o tome da nije ni onih 5% iz 2012. godine i da kršite Zakon o budžetu, kojim je predviđeno da se minimalno 5% mora izdvajati za poljoprivredu. To govori o tome koliko ste iskreni u vašim obećanjima i koliko želite da posvetite pažnju poljoprivrednicima. Ali, s druge strane, ne znači da se ne daje poljoprivrednicima. Evo, dali ste Arapima 10 hiljada hektara najplodnijih oranica u Vojvodini. Sada ćete dati „Tenisu“, koji treba da nas uči kako se gaje svinje, a naši ljudi koji bi mogli od toga normalno da žive i koji taj posao rade odlično. Nažalost, za njih nema tu mesta, jer oni nisu dovoljno dobri i zanimljivi da funkcioneri SNS i Vlade Republike Srbije dođu slikaju se i prikazuju lažnu sliku kako se zapravo ulaže u poljoprivedu i kako se poljoprivreda razvija.

Poštovana predsednice, reklamiram član 106. stav 3. da za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.

Ako niste primetili, sve vreme dok je gospodin Konstantinović govorio, ne da je bilo dobacivanja, nego je bilo gnusnih laži, uvreda na njegov račun, vikanja i dranja i vaša je obaveza da, kao kada skrećete pažnju opozicionim poslanicima kada viču, to uradite i sa poslanicima koji čine vladajuću većinu.

Molim vas da ne kršite Poslovnik, nego da omogućite predstavnicima predlagača ovih zakonskih predloga sa opozicione strane da mogu normalno da predlože svoje zakone, da ih niko ne vređa, da im niko ne upada u reč, već da takvo ponašanje u budućnosti sankcionišete, ukoliko zaista želite da sačuvate dostojanstvo ovog Doma u kome se nalazimo. Zahvaljujem.