Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovaj zakon je itekako važan zato što je Ministarstvo privrede i Vlada Republike Srbije ovu godinu, 2016. godinu proglasila za godinu preduzetništva. Ako je ovo godina preduzetništva, to zapravo podrazumeva i promenu određenih zakona, usklađivanje zakonskih regulativa. Ministar Sertić je svojevremeno dok je bio ministar najavio izmenu preko 40 zakona kojima će se urediti i olakšati funkcionisanje svih privrednih subjekata u Srbiji.
Šta smo od toga u praksi dobili? Nismo dobiti gotovo ništa, samo još neko u nizu lažnih obećanja predstavnika Vlade Republike Srbije. Zato ja danas i predlažem ovaj zakon. Ovaj zakon se odnosi na promene u dva člana Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Najpre, podrazumeva da se svakom poreskom obvezniku koji u tekućoj godini zaposli nove radnike praktično umanji osnovica za plaćanje poreza na dobit za iznos uplaćenih doprinosa za radnike koje je zaposlio na period najmanje od dve godine. Na taj način, zapravo, mi omogućavamo ljude da zaposle radnike, motivišemo ih i podstičemo na to, povlačimo radnike iz sive zone, a sa druge strane, i razvijamo preduzetništvo u Srbiji.
Drugi predlog zakona je da u onim privredno nerazvijenim područjima na teritoriji Republike Srbije mi pomognemo privatnu inicijativu i da na period od tri godine oslobodimo poreza na dobit sva ona pravna lica koja su novoosnovana. Zapravo, na taj način i njima pružamo neki vid podrške i tada bismo mogli da kažemo da ste vi u godini preduzetništva nešto konkretno i uradili za naše privrednike.
Sve vaše vlade od 2012. godine do danas su se zaklinjale u preduzetništvo i u preduzetnike. Nažalost, mi imamo sve manje i manje tih firmi i umesto toga što čašćavate iz polupraznog budžeta strane investitore sa 10.000 evra…

Nisam završio, još minut, izvinite.

Dakle, umesto da čašćavamo strane investitore sa 10.000 evra po radnom mestu, mislim da bi sa mnogo manje sredstava i para mogli da pomognemo našim privatnim preduzetnicima u Srbiji, a njih ima u ovom trenutku negde oko 300.000. Ali, nažalost, oni po nekim procenama ostvaruju tek tridesetak posto BDP, za razliku od zemalja u EU, gde se preko polovine BDP stvara upravo iz poslovanja malih i srednjih preduzeća.
To se ne dešava zato što naši preduzetnici nemaju preduzetničke ideje, ili što su oni lenji, ili zato što oni nisu sposobni da isprate tržište, već zbog toga što oni nemaju uređen sistem, nemaju institucije sistema i nemaju državu koja će njima stvoriti povoljnu klimu za funkcionisanje i to predstavlja veliki problem, a rezultat svega toga je da se na šest novih privatnih preduzeća ugasi 10 postojećih privatnih preduzeća. Dakle, potrebno je stvoriti povoljniji ambijent, a ovaj zakon upravo jeste jedan korak ka tome.

Zahvaljujem.
Mi smo podneli amandman koji se odnosi na rokove vezano za sprovođenje konkursa za IPARD program. Dakle, prosto smatramo da je nedopustivo da ovoliko dugo traju procedure, da je devet mesec predviđen rok od pokretanja postupka za davanje odgovora, a sa druge strane u roku od šest meseci se odgovara na zahtev. Smatramo da pre svega ovaj prvi rok od devet meseci, s obzirom da je ovaj drugi negde definisan iIPARD programom, ovaj prvi rok bi trebao da bude kraći s obzirom na činjenicu da mi već dosta kasnimo sa IPARD programom. O tome smo govorili u načelnoj raspravi, mi moramo da učinimo sve da osposobimo administraciju da u mnogo kraćem roku odgovara na zahteve poljoprivrednika.
Prema tome, to je nešto što se mora ovde promeniti, jer smo mi izgubili vreme, nismo bili efikasni, nismo se fokusirali na IPARD program usled različitih situacija, izbora, promena ministara, pa je i logično da ne možemo očekivati efikasnost Vlade, efikasnost ministarstva. Sada smo u situaciji da nemamo taj luksuz da možemo reći – devet meseci će nam biti potrebno da obradimo neki zahtev ili ne. Prosto, to mora da ide daleko brže i u tom smislu je i podnet naš amandman, sa ciljem da pokušamo da nadomestimo svo ovo propušteno vreme koje smo propustili u prethodnom periodu. Ministre, ja se nadam i očekujem da ćete vi biti daleko efikasniji od vaših prethodnika i da će građani, odnosno poljoprivrednici Srbije moći da očekuju sredstva i podršku iz IPARD programa, barem oni koji mogu da ispune stroge uslove IPARD programa, koji su definisani kriterijumima u samom programu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažavam ovo što ste rekli gospodine ministre, ali ja imam problem što piše u roku od, a ne u roku do, ako bi bilo u roku do, onda bih ja prihvatio to da ti složeni predmeti zaista zahtevaju određeno vreme, a da možemo i pre toga. Dakle, ovde ova odredba u ovom članu zakona vas praktično štiti da vi možete na sve zahteve da odgovarate u roku od devet meseci.
Takođe, ja moram, koristiću vreme ovlašćenog, da vam pomenem i ovo što je definisano u članu 4, zapravo gde vi kao ministar bliže propisujete lica. Ono što je bila ideja našeg amandmana koji smo podneli, jeste da vi donosite pravilnik kojim se bliže propisuju lica. Smatrao da u članu to nije formulisano baš najsrećnije, jer ispada da ministar sam može da određuje ko je taj ko će imati pravo na sredstva iz IPARD programa ili ne. Jednostavno smatramo da tu treba samo to drugačije preformulisati i usvojiti pravilnik koji ćete vi doneti i koji će propisati koja su to lica koja imaju pravo da koriste sredstvo iz ovog programa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ja zaista, uz potpuno uvažavanje poljoprivrednika iz Vojvodine, ne razumem ovoliku potrebu da govorimo samo o tome šta je radio Pokrajinski sekretarijat, pritom govoreći o tome da li je bilo dovoljno malo ili više. U svakom slučaju, mnogo više je od onoga što smo dobijali poljoprivrednici iz centralne Srbije tokom svih ovih godina. Agrarni budžet se, dragi prijatelji, ne puni samo sa teritorije Vojvodine, nego sa cele Srbije. Godinama unazad vi zaboravljate na te male poljoprivrednike iz centralne Srbije koji imaju nešto preko dva hektara po poljoprivrednom domaćinstvo obradivog zemljšta. Mere se, nažalost, nisu na njih usmeravale.
Sada ovde slušam i bivšu ministarku koja kaže da ćemo politiku zasnovati na malim poljoprivrednim domaćinstvima. Ja kažem – da, tako i treba, ali zašto to niste uradili? Zato što nema strategije, zato što nema vizije i zato što do sada to nije bila praksa. Ja očekujem od gospodina Nedimovića da će on to prepoznati, jer to će biti prava strategija razvoja poljoprivrede, kada budemo obuhvatili sve one koji se bave poljoprivredom.
U centralnoj Srbiji, dragi prijatelji, poljoprivrednici imaju traktore koji su stari preko 30 godina. Retko ko da ima mogućnosti da kupi polovan koji je star pet, šest ili deset godina. Nemaju sredstava da pokrenu proizvodnju, nemaju sredstava da prežive, zato što ne mogu da dođu do tih mera ili su te mere neprimenljive za njih. Neprimenljive su zato što mera direktnih davanja po hektaru ne može da zadovolji njihove potrebe. Njima treba sredstava za investicije da bi mogli da investiraju u novu proizvodnju, nove tehnologije, novu opremu i da na taj način prežive i na taj način pomognu ukupnom ekonomsko razvoju Republike Srbije.
Prema tome, molim vas da u tom smeru razgovaramo, a ne da sad tu tražimo krivce. Pa, svi su krivci. Evo, nemojte da gledamo zadnjih pet godina, hajmo da gledamo zadnjih 15 godina, od 2000. godine. Ništa nije bilo bolje, ali nije ni sad u ovih pet godina. Vi sada govorite neko drugi je bio kriv pre 2012. godine. Neka je, bio je kriv. Ali, hajde da vidimo šta ste vi uradili. Pa, vi ste valjda dobili poverenje građana zato što ste bolji i vi treba da promenite to što su drugi loše radili. A šta ste uradili? Smanjili budžet. Ne možemo razvijati poljoprivredu sa budžetom koji je 2,5% ili 3% od budžeta Republike Srbije. Mora budžet biti minimum 5%. Tek smo ove godine došli negde do granice 4%. Minimum 5, 6, 7% i kad se to bude dešavalo, onda možemo govoriti i o podsticajima i o razvoju poljoprivrede i programima i o merama i da napravimo obuhvat svih i da konačno iskoristimo te potencijale koje imamo kao poljoprivredna zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ja sam već govorio o potrebi skraćivanja administrativnih rokova i procedura, ali, ponoviću ponovo da s obzirom da se mi nismo pokazali dovoljno sposobni da u adekvatnim rokovima realizujemo i krenemo zapravo u realizaciju IPARD programa, neophodno je da sada ispravljamo te greške.
Mi smo opomenuti od Evropske unije samim iznosom sredstava koji smo dobili za ovaj program – 175 miliona evra je jedan od najmanjih iznosa koji su dobile sve zemlje koje su bile članice, zapravo kandidati za članstvo u EU, a mi smo dobili 174, čak manje od Hrvatske, a trebali smo u odnosu na nju barem dva puta više da dobijemo, negde oko 400 miliona evra. Zašto? Zato što je i Evropa sumnjala u to da smo sposobni da sa našim institucijama i našim kadrovima, i dosadašnje iskustvo koje imaju sa nama, sposobni da povučemo ta sredstva. I to se zapravo tako i dešava.
Da ne govorimo o tome da je IPARD samo vežba za ozbiljna sredstva kada uđete u EU. Na primer, Mađarska je dobijala, kao status kandidata, 53 miliona evra godišnje. Kada su postali članica, taj iznos je bio deset puta veći – 553 miliona evra. Dakle, neophodno je vrlo ozbiljno se posvetiti ovome i ispraviti greške koje smo imali.
Zašto treba da bude kraći rok od devet meseci? I zbog pretfinansiranja. Vi ovde u ovim izmenama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju nigde ne tretirate kategoriju pretfinansiranja. Ja napominjem i obraćam se poljoprivrednicima Srbije – da bi neko mogao da koristi sredstva IPARD programa, on mora da isfinansira svoj projekat. Da li želi da napravi savremenu farmu, podigne plastenik, podigne voćnjak, on mora da investira to iz svoga džepa, a zatim da konkuriše da mu neko odobri sredstva. Takođe je to skopčano i vezano za rokove, naročito što poljoprivrednici, velika većina njih, nije u stanju da sada to finansira. Moraće tražiti nove načine i izvore za finansiranje, ili ćete vi to na neki drugi način, kao što su neke druge zemlje uradile, ali nisam video u zakonu da igde tretirate kategoriju pretfinansiranja, što može biti jako veliki problem.
Dakle, suština jeste da se ne dozvoli da izgubimo ni jedan jedini dinar iz IPARD-a. Ukoliko, kao što ste najavili u aprilu mesecu očekujte da ćemo dobiti akreditaciju, nemojte da ispustimo 2017. godinu, gde ćemo izgubiti barem 15 miliona evra, koliko nam sleduje za tu godinu, jer koliko znam sredstva se povlače po pravilu N+3, dakle od nulte godine pa u trećoj godini dospevaju sredstva. Ukoliko rokovi budu bili ovoliko dugi, postoji ozbiljna opasnost da ćemo i jedan deo tih sredstava izgubiti. Zato vas molim, naš amandman je u tom smislu da se rok sa devet skrati na četiri meseca, a naravno, uvek postoje izuzeci kada nešto može da se uradi ranije ili kasnije. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman koji smo podneli odnosi se na pooštravanje kaznene politike u slučaju nenamenskog korišćenja sredstva iz ovog IPARD programa. Dakle, to naročito s obzirom na činjenicu da će biti jako mali broj poljoprivrednika koji će moći da koriste ova sredstva i pre svega će ga koristiti velika pravna lica ili velika poljoprivredna gazdinstva.
Napominjem da su uslovi toliko rigorozni da svega desetak posto poljoprivrednih gazdinstava i pravnih lica će moći uopšte da konkuriše za ova sredstva. U Srbiji imate preko 75% malih poljoprivrednih gazdinstava, od 631.000 negde oko 480.000 je onih koji imaju do pet hektara zemlje. Dakle, jako mali broj njih će moći da konkuriše.
Ono što je takođe pretnja je da će velika pravna lica, veliki sistemi, veleposednici u Srbiji, kako ih nazivaju tajkuni, verovatno konkurisati za sve ove programe. Oni će sasvim sigurno ispuniti sve uslove, oni će imati sredstva za predfinansiranje, povući će određene kreditne linije i povući najznačajnija sredstva iz IPARD-a. To govori o tome da mi moramo voditi računa kakve će biti naše nacionalne mere iz Zakona o podsticajima, o kome ćemo nešto kasnije govoriti, ali zato tražimo da se ovim amandmanom pooštri ta kaznena politika i da, s obzirom na iznose koji će biti povlačeni iz IPARD-a, odnosno sredstva koja će se potraživati će biti jako visoka.
Dakle, ovde će biti projekti i od po nekoliko stotina hiljada evra, desetine hiljada evra i nedopustivo je malo da kazne budu ovoliko male koliko ste vi predvideli ovim izmenama i dopunama zakona.
Završavam. Dakle, neće poljoprivredu pokrenuti IPARD program Srbije, on će samo pomoći malo u jednom delu. Da bi pokrenuli poljoprivredu, moramo mnogo više ulagati u nju i sprovoditi programe koji će imati daleko veći obuhvat od IPARD-a. Neće našim poljoprivrednicima ni iz Leskovca ni iz Trstenika biti bolje sada kada se pokrene IPARD program, ali prosto hajde da kažemo da se nešto dešava iz te oblasti. Naročito što je, ja opet napominjem, program usmeren na one koji imaju ili nekoliko hiljada grla krava ili nekoliko stotina hektara obradivih zemljišta, koji imaju jagodičasto voće na površinama od preko dva hektara itd.
Molim vas, dakle, da razmotrite još jednom ovaj amandman i da pooštrite mere kaznene politike za te velike koji razmišljaju o tome zapravo da mogu i zloupotrebiti ova sredstva.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno da nemam nameru nikog ovde da plašim, a naročito ne poljoprivrednike Srbije jer znam u kakvom stanju se oni danas nalaze i svakoga dana se srećem sa poljoprivrednicima i sa njima razgovaram o Srbiji. Bio sam dovoljno sposoban da pročitam IPARD program i vidim šta on propisuje, kakvi su uslovi i to je nešto što je realnost i je nešto što je istina, to zna i ministar, to znaju i svi oni koji su hteli ozbiljnije da se pozabave ovim programom. Biće, naravno, problema, zato i treba da govorimo o širem obuhvatu kroz izmene Zakona o nacionalnim merama, a što se tiče IPARD-a, vrlo jasno se vidi ko će moći njega da koristi. Na kraju, IPARD program zapravo je za osnaživanje već postojećih poljoprivrednika u Srbiji, a ne za širi neki obuhvat i razvoj nove poljoprivrede.
Ono još što želim da pitam ministra vezano za obuhvat IPARD programa, s obzirom da tu jasno stoji da poljoprivrednici AP Kosova i Metohije nisu obuhvaćeni IPARD programom – da li to znači da oni imaju svoj IPARD program ili to znači da oni ne mogu ni računati na sredstva iz IPARD programa i da li je to možda neka nova geografska oblast Republike Srbije, kao što smo imali priliku nedavno da slušamo i vezano za pozivni broj 383? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, amandman koji smo podneli na ovaj član odnosi se i na to da krave za uzgoj teladi za tov dobiju isti iznos podsticaja, kao i ostale krave za proizvodnju mleka, teladi, itd.
Međutim ako govorimo već o podsticajima, ja mislim da ovo nije pravi način da podstičemo proizvodnju mleka i stočarstva u Srbiji, naročito kroz uzgoj krupne stoke, zato što je trend s kojim se susrećemo od 2010. godine, da je broj grla krupne stoke u opadanju, a ono što je još opasnije je da nam opada količina proizvedenog mleka po grlu krave. To je ozbiljno upozorenje i mislim da ovaj alat neće dati prave rezultate.
Mi se moramo okrenuti tome da stimulišemo veću produktivnost, dakle, da imamo po grlu veću količinu mleka, a ne da imamo više grla, a manje mleka. Dakle, moramo tu naći negde šta su to evropski standardi, u kom smeru želimo da podstičemo proizvodnju mleka i da održimo ovaj nivo grla krupne stoke koji Srbija u ovom trenutku ima.
Takođe, kad govorimo o proizvodnji mleka, mi se tu suočavamo već sa problemima. Dakle, prelevman, odnosno ne prelevman nego premija koju imamo od sedam dinara po litri mleka, nisam siguran da li će biti dovoljna od 1. januara ukoliko se ukine prelevman na uvoz mleka. Dakle, znamo da u prethodnom periodu je bilo situacija da zbog ukinutih kvota u Evropi je bilo tržišnih viškova mleka i naši proizvođači mleka s pravom mogu da se boje šta će se desiti 1. januara ukoliko budemo bili primorani da taj prelevman, koga smo zadržali u prethodnih šest meseci, budemo ukinuli. Da li ćemo sa premijom od sedam dinara po mleku moći da pružimo podršku našim poljoprivrednicima da ovde u Srbiji svoje mleko mogu da prodaju, da ne govorim o nekom izvozu na druga tržišta.
Takođe, mi nismo imali u prethodnom periodu nikakve mere koje bi pojeftinile proizvodnju. Ako već nemamo sredstava da podignemo prelevman, hajmo na neki način bilo kako ljudima omogućimo da lakše mogu da proizvode mleko i da održavaju svoj stočni fond. Prema tome, mislim da generalno treba razmisliti da li je pravi način davati subvencije po grlu ili ići na to da se stimuliše veća produktivnost, odnosno veća proizvodnja mleka po grlu, kao i to da li će se premije zadržati na tom nivou ili je možda treba povećati. Neke zemlje iz okruženja imaju premiju na mleko čak i oko 24 eruo centa što, složićete se stavlja u mnogo bolji položaj proizvođače mleka iz tih zemalja nego naše ovde u Srbiji.

Zahvaljujem.
S obzirom da se ovaj član odnosi na podršku ruralnom razvoju, mi smo želeli da amandmanom podignemo iznos davanja sa 45% na 50%, iz prostog razloga što u tim delovima Srbije, pre svega mislim na južnu i jugoistočnu Srbiju, ljudi nemaju preteranog izbora čime mogu da se bave. Dakle, ti ljudi ne mogu da se zaposle u preduzećima i firmama koja su pogašena, nema privatnih kompanija gde mogu da rade, oni se moraju obratiti poljoprivredi. Iz tog razloga smatram da jedina šansa da uposlimo te ljude jeste upravo da ih uposlimo kroz poljoprivredu ima ovde nekih pozitivnih pomaka, ali moramo da bude agresivniji sa merama podsticana i stimulacije tih ljudi da mogu da podižu određenu poljoprivednu proizvodnju.
Ja sam imao prilike da obilazim te delove Srbije i Bujanovac i Belu Palanku, da ne govorim sve ostale, tamo je stopa nezaposlenosti preko 50%. Ti ljudi nemaju od čega drugog da žive, ako ne proizvedu malo mleka ili uberu neke šljive da ispeku rakiju itd. Prosto, moramo sa njima posebno raditi i moramo im pružiti šansu da žive u ovoj zemlji. Srbija nam se prazni i izumire. Ljudi nam odlaze iz tih područja zato što tu ne vide nikakvu perspektivu. Jedina perspektiva jeste da im kroz rad na svojim imanjima omogućimo da tu ostanu gde imaju neke stabilne izvore prihoda i zato smatram da treba posebnu pažnju njima posvetiti, da treba maksimalne podsticaje dati, posebnu politiku za ta ruralna područja Srbije i verujem da ćemo to u narednom periodu i moći da vidimo u praksi jer svih ranijih godina zapravo to se sve svelo na priče, ali nije bilo ničega na terenu, nije bilo nikakvih rezultata zapravo.

Poštovani gospodine ministre, samo vezano za ovo poređenje sa Hrvatskom, ja se apsolutno slažem, mi ne treba da se poredimo sa Hrvatskom, iz razloga što oni su pokušavali da silom i davanje prevelikih sredstava izvuku rezultate u poljoprivredi i nisu uspeli, tako je, dobili su kontra efekat jer su ulenjili svoje proizvođače, i naravno to se nije pokazalo kao dobar način.
Ali, sa druge strane oni nemaju potencijale koje imamo mi, mi imamo daleko veće potencijale, ali sa druge strane smo davali daleko, daleko manje nego oni svojim poljoprivrednicima. I, sada tu treba naći negde balans. Hrvatima poljoprivreda nije primarna stvar. Oni imaju i manje poljoprivrednog zemljišta obradivog itd. ali mi zato nemamo more. Mi ne možemo da kažemo da ćemo mi u turizmu moći da se merimo sa njima ali u poljoprivredi i te kako možemo da budemo bolji i uspešniji od njih.
Prema tome, ne treba na taj način to posmatrati nego jednostavno uskladiti mere da dobijemo maksimalne rezultate.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na jednu izbačenu kategoriju. To su regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.
U načelnoj raspravi smo čuli obrazloženje ministra zašto toga ovde nema, ali i pored svega toga, ja mislim da je ovo jedna destimulišuća mera za poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve. Dakle, postoji veliki problem, naročito kada je u pitanju voćarstvo ili kada su u pitanju plavna područja u dolini Zapadne Morave. Ja dolazim iz tog kraja. Dolazim iz kraja od Kruševca do Čačka, gde je najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja upravo u dolini Morave.
Imali smo iskustvo i prethodnih nekoliko godina da smo pretrpeli ogromne štete od posledice poplava. Ljudima se dešavalo da dve godine za redom gube useve i oni nemaju više odakle da finansiraju svoju proizvodnju, da je ponovo pokrenu.
Odnošena je i obradiva zemlja koja je u dolini Morave i zato je neophodno stimulisati ljude da oni dobijaju neki podsticaj da osiguravaju svoje plodove i svoje useve.
Da ne govorim o tome da osiguravajuće kuće danas izbegavaju da osiguraju te useve, da znaju otprilike gde su problemi, gde nema odbrambenih nasipa. Ti ljudi zaista jesu u velikom problemu. Oni ne mogu sada uzmu zemlju negde gde je nema. Prosto, tu gde su uvek radili, tu obrađuju i dalje zemlju, seju, sade, ali imaju problem sa tim. Mislim da barem u nekom delu treba predvideti mogućnost regresa ili refundacije tih sredstava da bismo te naše ljude motivisali da osiguravaju svoju proizvodnju i na taj način imaju izvestan prihod, da li od prodaje na tržištu ili ukoliko dođe do neke vanredne situacije od osiguravajućih kuća.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre takođe smatram da je potrebno podržavati organsku proizvodnju, naročito ako znamo da imamo veliki broj usitnjenih parcela, da je u centralnoj Srbiji nešto više preko 2 ha, po domaćinstvu prosek obradivog zemljišta i jedan od načina kako možemo da iskoristimo tu zemlju jeste svakako da se više ulaže i da se podstiče organska proizvodnja. S toga je dobra namera i izmene člana zakona, ali dobra namera i amandmanima, jer isti takav amandman imam i ja da više još iz budžeta, i snažnije, podržim organsku proizvodnju.
Takođe, moram da kažem da hoću da pohvalim, iako sam poslanik opozicije, vašu inicijativu i vašu želju da ovim zakonima pokušate da barem mali pomak da napravite u poljoprivredi. Zahvaljujem se i na onome što ste prvi put od 2000. godine predvideli u podsticajima i ljude koji se bave rasadničarstvom, odnosno proizvodnjom voćnih sadnica i loznih kalemova, i nadam se da ćete to podzakonskim aktima još razraditi i da ćete te mere upodobiti njima da i oni budu konkurentni sa proizvođačima iz drugih zemalja. Takođe se nadam da će iz ovog zakona koji nije veliki pomak, i neće sada poljoprivrednicima svanuti posle usvajanja ovog zakona, to je jedan dugotrajan proces, ali je važno da ga pokrenemo, da će uslediti niz podzakonskih akata koji će oslikati ono što mi od vas i očekujemo.
Ovde imam i drugi problem. Ovde danas govorimo u sali gde su dva ministra poljoprivrede, vi danas kao novi ministar, gospođa Bogosavljević kao neko ko je to bio ranije, fale još Knežević i fali još Glamočić. Nikada u novijoj istoriji poljoprivrednicima nisu davana veća lažna obećanja nego u proteklih četiri, pet godina. Molim vas da tu praksu vi prekinete. Verujem da vi imate dobru nameru, ali vas molim da objasnite premijeru, pre svega, da je poljoprivreda grana privrede koja uz najmanja ulaganja daje u najkraćem periodu najveće efekte. Da mu objasnite da u poljoprivredi danas radi oko dva miliona ljudi na 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, radi negde oko dva miliona ljudi, od njih je 480.000 prijavljeno na poljoprivredno socijalno i zdravstveno osiguranje. Ostali nisu jer nemaju sredstava da to urade.
Ideja svih nas treba da bude da ih uposlimo kroz poljoprivredna gazdinstva, da im damo šansu da mogu da rade na svojim imanjima, da plaćaju za sebe doprinose i zdravstveno osiguranje, i penziono osiguranje, i na taj način iskoristimo potencijale koje imamo. Srbija ima potencijale koji se mere milijardama evra, izvozne potencijale u proizvodnji voća i povrća. Slažem se sa vama da treba da se okrećemo intenzivnim proizvodnjama, treba da se okrećemo povrtarstvu, treba da se okrećemo voćarstvu.
Što se povrtarstva tiče rekli ste maločas da je prihod 10.000 evra po jednom ha. Tu ću se sa vama složiti, ali sa druge strane troškovi su daleko, daleko veći. Mi imamo jako velike izdatke i za naftu, i za đubrivo, i za sav ostali repromaterijal, i proizvođači teško mogu da prežive i sa tih 10.000 evra, oni usitnjeni koji to rade na malim parcelama zbog velikih troškova, i na kraju zbog velikih troškova života. Prema tome, mogu da podržim vašu dobru nameru, mogu da podržim mere koje ste najavili, ovde ih u zakonu ne možemo videti.
Takođe, očekujem da te uredbe pokažu šta će biti vaš plan za narednu 2017. i 2018. godinu, koliko god budete bili na mestu ministra, ali vas molim da ovo ne bude još jedna u nizu lepih priča, lepih bajki, gde ćemo poljoprivrednicima pričati da ih čekaju bolji dani, a da će oni i dalje jedva sastavljati kraj sa krajem, da će i dalje zemlju obrađivati traktorima koji su stari 30 i 40 godina, da će jedva skupljati pare da pokrenu novu proizvodnju i to je nešto o čemu mi zaista treba da razgovaramo.
Zato sam i u načelnoj raspravi rekao da će poslanička grupa SDS -Narodni pokret Srbije podržati i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer smatramo da treba konačno otkočiti taj proces IPARD i pomoći našim poljoprivrednicima da dođu do tih sredstava, isto kao i da u ovom Zakonu o podsticajima, ovo je tek neka mala, mogu reći, kozmetička promena, ali bitna. Bitna i za mlade ljude koji hoće da se bave poljoprivredom, zašto mi ne bi mogli da radimo nešto što rade Slovenci koji sa 45.000 evra pomažu svakog mladog poljoprivrednika koji želi da se zaposli u poljoprivredi, da tu radi.
Mislim da ima mesta za sve, dajte, nemojte da govorite samo o tome, to su radili neki pre, oni nisu bili dobri, ovakvi ili onakvi. Prosto ajmo da krenemo jednom napred, da vidimo te rezultate. U protivnom ništa se drugo neće videti osim svih neispunjenih obećanja koje su imali vaši prethodnici i svih 40 ministara koji su se promenili u vladama raznim Aleksandra Vučića. Ajte da vidimo da li će sve ovo biti još jedna bajka, ili zaista građani mogu nešto očekivati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana ministarka, evo danas imamo na dnevnom redu osam predloga zakona od čega tri sporazuma i svi su po hitnom postupku. Ja zaista, uz uvažavanje toga da ste vi održali određeni broj javnih rasprava, moram da pitam – zašto se praksa iz prethodnog mandata usvajanja zakona po hitnom postupku i dalje nastavlja? Dakle, to govori o tome da mi ne možemo ovde u ovom domu kvalitetno raspravljati o zakonskim predlozima, naročito ukoliko objedinite u okviru jedne tačke osam različitih zakona.
Dakle, to je samo izgleda da se ispuni forma da se zakoni usvoje. Desiće nam se ono što se dogodilo u prethodnom sazivu, da je polovina od svih zakona usvojenih po hitnom postupku vraćena na ponovnu doradu ili na ponovne izmene i dopune zakona. Dakle, to je nešto što ne vidim da će doneti ikakvog boljitka građanima Srbije i ne znam zašto se sa tom praksom nastavlja.
Sa druge strane, ovde govorite danas da je to usaglašavanje zakona sa evropskim zakonima, standardima i procedurama. Nemam ništa protiv toga i smatram da mi treba da uređujemo naše društvo i da ovde cenimo i uspostavljamo evropske vrednosti, ali to bez istinske reforme javnog sektora i javnih preduzeća, koje niste uspeli za pet godina da sprovedete ovde… Dakle, to je jedino što ste obećavali i rekli da ćete uraditi, ukoliko govorimo o oblasti ekonomije javnog sektora. Niste uspeli za pet godina da reformišete niti „Srbijagas“, niti „Železnice“, niti EPS. Videli smo u budžetu koliko se sredstava građana Srbije baca na te gubitaše.
Takođe, nema sistema institucija u Republici Srbiji, nema uspostavljenih institucija kako bismo te zakone koje usvajamo mogli da primenimo.
Problem je što se zakoni koji se usvajaju ne primenjuju na kraju. Sve to što pokušavamo da uradimo meni liči kao da želimo u Srbiji da sadimo banane. Mi hoćemo da usvajamo evropske zakone, a nemamo sistem institucija koji će uspeti te zakone da sprovede.
Sada imate ovde jedan od zakona koji je na dnevnom redu – Zakon o komunalnim delatnostima. Godine 2012. je usvojen Zakon o komunalnim delatnostima. Jedna od stvari koja je tu definisana, koju ja podržavam, jeste da svi vodovodi u Srbiji moraju imati titulara, moraju biti u okviru javnog preduzeća ili nekog drugog preduzeća, a ne kao što je bio slučaj da budu u sklopu mesnih zajednica, da njima upravljaju raznorazne grupe građana.
Recite mi gde se to u Srbiji sprovelo? Koliko takvih primera ima? Reći ću vam da je bezbroj vodovoda u Srbiji i dalje u potpuno nerešenom statusu. Dakle, od 2012. do 2017. godine taj problem nije rešen.
Sada imamo nove nadležnosti koje predviđa Zakon o komunalnim delatnostima. Ima dosta dobrih stvari koje se nalaze u ovim izmenama zakona, ali je pitanje da li će to neko uspeti da sprovede, naročito, ukoliko govorimo o jedinicama lokalne samouprave koje nemaju kapaciteta, pre svega, zbog ograničenih finansijskih sredstava. I dalje smo nastavili trend povećavanja nadležnosti lokalnim samoupravama, a oduzimanju sredstava opštinama, što se videlo u poslednjem budžetu i Zakonom o finansiranju jedinica lokalne samouprave, gde ste vi ponovo posegli za time da uzmete 4,8 milijardi para gradovima i opština uz obrazloženje fiskalne konsolidacije.
Dakle, to je dokaz da zapravo mi želimo da ostvarimo nešto, a nemamo kapacitet i nemamo izgrađene institucije, nemamo reformisan sistem, i to je ono što trebamo da uradimo da bi pre usvajanja zakona ti zakoni mogli da zažive u praksi.
Što se tiče Zakona o stanovanju, ovde imamo u ovom predlogu zakona dva zakona. Jedan je Zakon o stanovanju, a drugi je Zakon o održavanju stambenih zgrada. Da li treba tu napraviti određene promene? Da, treba, ali ovde nisam od vas čuo odgovor vezano za čl. 153. i 154. koji tretiraju mogućnost otkupa stanova u javnoj svojini od strane državnih funkcionera.
Rekli ste da će to biti promene u zakonu. Nisam video da li postoji amandman da ćete te članove izbaciti, kada se javnost pobunila oko toga da će po povlašćenim uslovima neko moći da kupuje stanove. Pitam – da li će to ostati u zakonu, kako smo dobili u materijalu, ili će se to izmeniti?
Što se tiče profesionalnih upravnika, svaka zgrada i svaka skupština stanara treba da ima svog upravnika, međutim, ovde se otvara jedno drugo pitanje. Prvo, građani Srbije i stanari će morati iz svojih džepova da finansiraju, koliko sam video, između 10 i 15 hiljada novo zaposlenih ljudi u Srbiji. verovatno je i to jedna od mera za zapošljavanje u Srbiji, gde vi želite da iz džepova građana Srbije zapošljavate neke radnike. Oni će zapravo biti verovatno funkcioneri, jer u jednom delu zakona se kaže, molim vas pogledajte, da su oni funkcioneri. Pitam vas – da li će ti ljudi podnositi izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i drugi funkcioneri koji podnose? Možda je to greška i podneli smo amandmane u tom delu, pa da vidimo ko su zapravo ti upravnici ili profesionalni upravnici koje će delegirati jedinice lokalnih samouprava.
Sa druge strane, bojim se da to ne budu plaćeni politički funkcioneri, koji će imati i ulogu obavljanja i nekih drugih poslova tokom predizborne kampanje, što nije nešto sa čime se mi već nismo susretali, tako da i te kako to je pitanje o kome treba da razgovaramo.
Naravno, tu se pominje da će oni popisivati i matične brojeve vlasnika stanova, odnosno stanara, kao i zakupaca stanova, i ozbiljno pitanje je u koju svrhu će neko obrađivati i prikupljati matične brojeve ljudi koji u stanovima žive.
Prema tome, to i dalje jeste nastavak politike vaše Vlade da se problemi rešavaju tako što se uzimaju pare od građana i sve se radi na teret građana, što najbolje oslikava budžet za 2017. godinu i smanjeni deficit na teret penzionera, na teret zaposlenih, na teret mnogih drugih stvari koje se tiču građana Srbije i njihove ekonomske situacije. Kažem vam nemate više od koga da uzmete.
Građani su toliko siromašni u Srbiji, i u zadnjih pet godina naročito, a ni pre nije bila bolja situacija, ali vi taj trend nastavljate i dalje na grbači građana želite da promovišete vašu politiku i govorite o uspesima Vlade Republike Srbije.
Što se tiče Komisije za javno-privatna partnerstva, podržavam to i mislim da Srbija treba da u tom delu da veći doprinos. Ali, od formiranja Komisije za davanje mišljenja o javno-privatnim partnerstvima, ako se ne varam između 30 i 40 pozitivnih mišljenja je ukupno dato, i zanima me koliko je realizovano takvih projekata u Srbiji, jer to nije dovoljno intenzivno rađeno, ali možda nije ni trebalo, s obzirom da Aleksandar Vučić govori da on gradi više od Tita, da će više auto-puteva izgraditi od Nemaca, tako da možda njemu i ne trebaju javno-privatna partnerstva, već on to može da radi sam, verovatno na neke njemu poznate načine.
Što se tiče Zakona o aerodromima, tu imam takođe nekoliko vrlo važnih pitanja. Vlada Republike Srbije je 30. januara ove godine poštovana ministarka, usvojila Odluku o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću Aerodromi Srbije. U toj odluci su definisane i nadležnosti tog javnog preduzeća, gde se kaže – da će osnovni zadatak preduzeća Aerodromi Srbije biti upravljanje, razvoj i održavanje aerodromske infrastrukture, da će se preduzeće finansirati iz budžeta Republike Srbije, da će sedište preduzeće biti na Aerodromu „Nikola Tesla“, da će imati zaposlene, itd.
Vi sada ovim lex specialis-om, zapravo, oduzimate nadležnosti tom preduzeću koje je Vlada oformila, odnosno u nekom delu ovog zakona vi tretirate da će i to preduzeće Aerodromi Srbije imati neku ulogu, ali suština je da se ovde nekim partnerima omogućava da oni uđu u posed i upravljanje određenim aerodromima.
Ovaj zakon uvodi jednu novu kategoriju i to je razlika u odnosu na Zakon o vazdušnom saobraćaju, to je aerodromski kompleks. To je vrlo važno pitanje, za mene, u ovom zakonu. Šta to znači? Dakle, taj novi pojam podrazumeva da neko u okviru aerodromskog kompleksa može da gradi hotel, i da po principu ugovora sa Beogradom na vodi, možemo u odnosu 49 - 51% u korist Republike Srbije, dobiti nekog novog investitora, kao što smo dobili Arape za Beograd na vodi, koji će doneti odluku da tu gradi hotel.
Takođe, šta se dešava sa sadašnjim zaposlenima u Aerodromu, sadašnjim zaposlenima na aerodromima Srbije? Govorim o dva aerodroma, Aerodrom Niš i Beograd, jer su to jedina dva koja u ovom trenutku tretira ovaj zakon. Dakle, da li će ti ljudi biti kod novog poslodavca, da li će zadržati svoj posao, da li će on sve njih otpustiti, da li će smanjiti broj radnika i zapravo to su pitanja koja su potpuno otvorena, naročito vezano za aerodromski kompleks i ne mogu ništa drugo da kažem, nego da se tu kriju neke skrivene namere, kao što smo već imali prilike da vidimo sa prethodnim zakonima, prethodnim lex specialis, gde opet napominjem primer najadekvatniji za to je Beograd na vodi, koga otprilike finansiraju građani Republike Srbije i projekat koji se predstavljao kao razvojni projekat Srbije. Od tog projekta će biti bolje i građanima Leskovca i Niša i Kruševca i Kragujevca, ispada da će ga oni, zapravo, iz svojih džepova finansirati, da biste vi mogli da vodite kampanju i da bi neki tajkuni mogli da izvode određene radove.
Dakle, pitanje je kredibiliteta vašeg zakona i vaše Vlade. U prethodnih pet godina, od 2012. do danas, usvojeno je more zakona, dato je more lažnih obećanja, priča o boljem životu, iz godine u godinu građani Srbije slušaju kako samo što nije, evo biće bolje, strpite se…