Poštovani gospodine ministre, ja takođe predlažem da se obriše stav 1. gde se predviđa produžavanje ove mere zabrane zapošljavanja u 2017. godini, koja je uvedena krajem 2013. godine i četvrtu godinu zaredom mi imamo isti problem.
Dakle, sa jedne strane imate jedinice lokalne samouprave, ako govorimo o njima, kao deo javnog sektora, koji po Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih imaju daleko manje nego što im je propisano i ne mogu da ostvare pravo od komisije na prijem niti jednog radnika. Ja ću vam navesti svoj primer. Četiri godine sam bio gradonačelnik. Imamo manje radnika daleko nego što je propisano. Za četiri godine smo dobili samo jednu jedinu saglasnost za zapošljavanje. Da ne govorim o Paraćinu i drugim mestima.
Sa druge strane, imate one koji se ponašaju nedomaćinski i dobijaju saglasnost i te vladine komisije, koja zapravo ima za cilj samo da se zapošljavaju stranački i partijski kadrovi SNS, tako po opštinama, tako po javnim preduzećima, EPS-u, EMS-u, „Srbijagasu“ itd. Što se tiče toga koliko je ta komisija dala saglasnosti, pa to niko ne može da utvrdi, to sam bog zna.
Bojan Cvejić, novinar „Danasa“, dobio je sudski spor protiv Vlade Republike Srbije zbog nedostavljanja podataka koliko je ljudi zaposleno u javnom sektoru posle odluke o zabrani zapošljavanja. Prema tome, to niko ne zna. Vlada plaća kazne zato što ne poštuje odredbe zakona koje je ona usvojila.
Takođe, u ovom amandmanu predlažem da se povećaju pozicije gde se predviđa povećanje penzionerima sa 1,5% na 5%, zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane na 10%, zaposlenima u srednjem i osnovnom obrazovanju 10% i ustanovama socijalne, zdravstvene zaštite na 10%, kao i predškolskim ustanovama na 10%. To predlažem zato što građani danas žive zahvaljujući…

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, ja sam predložio da se izvrši korekcija ovog člana 27, gde se u jednom delu kaže da, ukoliko budžetski korisnik sredstva ne utroši u skladu sa zakonom, odnosno nenamenski potroši, da se može izdati nalog da se obustavi prenos budžetskih sredstava, ukoliko to utvrdi nadležna budžetska inspekcija.
Dakle, ja predlažem da se umesto „može“ stavi „da izdaje nalog“, jer ako neko prekrši zakon i to utvrdi budžetska inspekcija, neophodno je da on snosi određene konsekvence. Na taj način ćemo izbeći određene slobodne procene da li će neko nekog kazniti ili ne, izbeći ćemo bilo kakvu diskriminaciju i svi će biti pod istim uslovima i jednakim kriterijumima.
Dakle, mi imamo situaciju da govorimo sad i tome i o tekućoj budžetskoj rezervi, koja između ostalog služi da se određenim gradovima i opštinama prebacuju sredstva za tekuću likvidnost ukoliko nemaju adekvatna punjenja budžeta, a ja bih pre rekao ukoliko se ne ponašaju domaćinski i racionalno. Na taj način diskriminišemo one koji su dobri.
Sada stalno pominjemo, slušam ovde gospodina Milojičića koga pominju kao gradonačelnika ili predsednika opštine Smederevska Palanka, koji je ostavio velike dugove, a mogu vas podsetiti i reći vam da imate sijaset takvih slučajeva i primera gradonačelnika i predsednika opština iz SNS-a kojima se daju sredstva iz budžeta. Evo, recimo, više puta pominjani i Kragujevac i Niš i Leskovac i Novi Sad i mnogi drugi, sa stotinama miliona iz republičkog budžeta.
Dakle, ne možemo imati različite aršine i moramo biti jednaki prema svima, ukoliko da poštujemo zakon. Hvala.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Nisam imao nikakvu lošu nameru, prosto sam ga samo pomenuo u kontekstu i drugih predsednika opština.
Dakle, što se tiče člana 30, predlažem da se izbriše kategorija fiskalnog analitičara, zato što prvo Zakon o budžetu ne treba da tretira zapravo sistematizaciju Fiskalnog saveta. Fiskalni savet je nezavisni državni organ koji je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i oni imaju određenu sistematizaciju na koju ne bi trebalo mi da utičemo.
S druge strane, ja ne znam šta će to raditi fiskalni analitičar drugo u odnosu na do sada zaposlene u Fiskalnom savetu i ljude koji već obavljaju određene poslove. Tako da, nije predlagač ni obrazloži nužnost ove promene fiskalnog analitičara u ovom članu Zakona o budžetskom sistemu. Smatram da je, ukoliko bi to bila ideja za zapošljavanje nekog novog člana Fiskalnog saveta, moglo da se uradi na jedan drugačiji način. Smatram da sve poslove koje Fiskalni savet treba da obavlja mogu da obavljaju ljudi koji danas čine Fiskalni savet, a on se sastoji od tri člana koja su zadužena praktično za vršenje stručnih i administrativnih poslova vezano za funkcionisanje budžeta, da unaprede kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji nezavisnom analizom fiskalne politike.
Dakle, nisam siguran da je Fiskalni savet i u prethodnom periodu i vezano za ovaj budžet konsultovan kao nezavisni organ, kao što se ne konsultuju ni Zaštitnik građana ni Poverenik za informacije. Jednostavno, to je u maniru ove Vlade i ne vidim da će se rad Fiskalnog saveta više uvažiti ukoliko ubacimo kategoriju fiskalnog analitičara i s toga predlažem da se taj deo ovog člana 30. obriše.

Član 31. je takođe u vezi sa članom 30, a tiče se sistematizacije, da se tako izrazim, u Fiskalnom savetu, gde se zapravo pored fiskalnih analitičara brišu i specijalni savetnici, jer postoji glavni ekonomista u Fiskalnom savetu. To su zapravo lica koja treba da pomognu Vladi i pokažu put kojim ona treba da ide zapravo.
Ono što je dobro, jeste da je Fiskalni savet vezano za ovaj budžet mnogo puta upozoravao na one slabosti budžeta. Tu pre svega mislim na javna preduzeća. Zapravo, Fiskalni savet je više puta upozorio i danas je upozoravao da je najkritičnija tačka ovog budžeta za 2017. godinu upravo nerešen problem sa javnim preduzećima i da to može povećati deficit koji je predviđen za 2017. godinu. Zapravo, neophodno je izvršiti reformu javnih preduzeća, neophodno je rešiti te probleme koji traju godinama, kako bismo zapravo mogli da ozdravimo istinski naš budžet, a ne da se fiskalna konsolidacija svodi samo na uštede iz džepova građana i na teret građana Republike Srbije.
Prema tome, smatram da ko god bude radio u Fiskalnom savetu, da li su to specijalni savetnici, glavni ekonomisti, ti ljudi rade svoj posao i njih treba uvažavati prilikom njihovih analiza i njihovih stavova u pogledu budžeta.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovaj amandman je zapravo u vezi sa prethodna dva amandmana i time završavam, pošto i poslednji se odnosi takođe na to, a evo i gospodin Nedimović me je pitao kada ću završiti. Evo, sada završavam.
Dakle, što se tiče Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu, suma sumarum, ja mogu reći da kada treba da se štedi, štede obični građani, kada treba da se troši, troši Vlada i troše ministri, kada treba da se primenjuje zakon, on se primenjuje selektivno i važi…

Ne, govorio sam i o analitičarima, pa sam se…

Odustajem od tog amandmana.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 103. zato što niste dali reč gospodinu Ćiriću koji je reklamirao Poslovnik, a bili ste dužni da po završenoj tački, odnosno obraćanju narodnog poslanika, da mu date.
S druge strane, isprovocirali ste ovde poslanike opozicije, gospodina Đurišića, time što ste konstatovali da nije u sali. Čovek je sve vreme bio u sali. Prozvali ste ga i posle toga mu izrekli dve opomene. Pritom, dve trećine vremena ste iskoristili vi i vaši poslanici od početka ove sednice. NJima je dozvoljeno sve, poslanicima SNS, kao i vama, za razliku od nas u opoziciji, gde vi izazivate neistinama, jer ste rekli neistinu da gospodin Đurišić nije bio ovde, reakciju opozicionih poslanika.
Ja vas molim, pošto ste vi, po ovom Poslovniku, dužni da se starate o redu na sednici, da shvatite da je to vaša uloga. Ne može opozicija da ovde uvodi red na sednici, nego to treba da radite vi. Ja vas molim da se pridržavate Poslovnika i da po njemu dajete reč i poslanicima opozicije kao što dajete i poslanicima vladajućih stranaka.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministri, ideja i smisao ovog amandmana jeste da probamo da pomognemo tamo gde imamo potencijala, a to je pre svega poljoprivreda, da sa druge strane smanjimo sredstva za subvencije javnim preduzećima koja su i od strane Fiskalnog saveta i u diskusijama od ministra Vujovića, praktično predstavljeni kao nešto što je najveći problem ovog budžeta.
Dakle, mi imao situaciju da štedimo na svim drugim stvarima u proteklih četiri godine osim na onome što je najveći problem Srbije, a to su javna preduzeća koja i dalje troše i bahato se ponašaju, a građani Srbije treba da štede i da nadoknađuju njihove gubitke. Dakle, predlog je da se Ministarstvo poljoprivrede za deset milijardi podigne budžet za subvencije uz uvažavanje ovoga što je gospodin Nedimović rekao da je budžet povećan za dve i po milijarde. To je dobro, ali smatram da nije dovoljno i da će se to mnogostruko više vratiti budžetu ukoliko bismo više i uložili.
Takođe, sa pozicija ostalih subvencija, ostalih transfera i drugih netransparentnih stavki predlažem da se vrati barem deo oduzetih transfera, odnosno sredstava zapravo gradova i opštinama koji su oduzeti usvajanjem nove izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Dakle, tri milijarde da se rasporedi gradovima i opštinama u Srbiji, jer oni zapravo su iz godine u godinu sve siromašniji, sa sve većim i većim nadležnostima.
Nešto što moram da prokomentarišem u prilog tome, jeste da sam, zapravo u biltenu javnih finansija koje izdaje Ministarstvo finansija pročitao da je u prvih osam meseci 2016. godine centralna vlast ostvarila deficit od 5,3 milijardi, a lokalni nivo suficit 13,9 milijardi. To je sada zapravo dokaz da se manipuliše podacima i obmanjuje javnost. Mi smo jedno slušali u raspravi, a drugo čitamo u javnim dokumentima koje objavljuje Ministarstvo finansija.

Gospodine ministre, vi govorite ovde o formi, ja govorim o suštini. Ukoliko želimo nešto da uradimo naći ćemo načina. Mi smo imali 24 sata da predložimo amandmane i potpuno će biti normalno da smo napravili određene propuste. U tom roku smo trebali 1300 starana da pregledamo.
Što se tiče konkretnih predloga za poljoprivredu, ja sam vas pohvalio, jer postoji blagi porast, ali smatram da to nije dovoljno i da Vlada treba da štedi na drugim mestima, a ne na 630 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi zaposleno, zapravo svakodnevno u tim gazdinstvima i oni obavljaju svoj posao.
Prema tome, ako date 15 i po milijardi, skoro 16, zapravo 15 i 800, subvencije železnici, a date 30 i nešto milijardi poljoprivredi, ja tu ne vidim nekakvu logiku.
Što se tiče lokalnih samouprava, naravno, kriterijume ne određujemo mi, niti je to mogao amandman da odredi. To određuje zakon, to određuje Vlada i ukoliko ste želeli da nadomestite onih 4,8 milijardi koje ste uzeli zbog smanjivanja deficita gradovima i opštinama u Srbiji, to je moglo da se barem jednim delom vrati. Ja nisam tražio da se sve vrati, već samo jedan deo toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Moj amandman se odnosi na ukidanje garancija za javna preduzeća, dela garancija, konkretno vezano za EPS i EMS iz prostog razloga što i po oceni Fiskalnog saveta, javna preduzeća su ocenjena i to ponavljam već treći put, kao najveći problem budžeta za 2017. godinu.
Dakle, rashodi za javna preduzeća u budžetu za 2017. godinu iznose 40 milijardi dinara i zapravo su najveća pretnja srpskoj ekonomiji. Iako se Srbija po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU obavezala da neće više subvencionisati javna preduzeća, to se sada nastavlja na jedan drugi način, a to je izdavanje garancija od strane države javnim preduzećima kako bi se ona zaduživala kod poslovnih banaka. Zato imamo danas u budžetu situaciju da i u poslednjem trenutku je deficit podignut za milijardu više. Zato što su došle na naplatu neke od garancija koje je Republika Srbija izdala za svoja javna preduzeća koja su najveći gubitaši.
Tu mislim i na „Srbijagas“, „Galeniku“, „Er Srbiju“, mislim i na „Železnicu“ kojoj pored garancija dajemo ponovo subvencije u iznosu od 15,8 milijardi dinara. Dakle, ne mogu građani Srbije da plaćaju cenu nereformisanih javnih preduzeća. Vi za pet godina niste uspeli da reformišete niti jedno javno preduzeće i da na taj način tu napravimo uštede i da tu smanjimo deficit, a ne da ga smanjuju građani Srbije iz svojih džepova, tako što im se oduzimaju penzije, tako što im se smanjuju plate i tako što im se sprovodi jedna neselektivna štednja, pre svega usmerena na teret građana Republike Srbije. zato smatram da sa ovom praksom treba prekinuti i ukinuti davanje garancija za javna preduzeća koja su gubitaši i kancer u ekonomiji Srbije.

Uz uvažavanje ovoga što govori gospodin Antić, ja samo moram reći da, pored garancija, mi nastavljamo i dalje sa subvencijama. Malopre sam govorio i o „Železnicama Srbije“ koji su se 15,8 milijardi predviđene u budžetu, a u planu Ministarstva i Vlade je gašenje 800 kilometara pruge kroz Srbiju. Prema tome, to jedno s drugim nekako ne ide. Ukoliko gasimo određene koridore, ne znam zašto dajemo i dalje subvencije takvim preduzećima koja dokazano prave jako velike gubitke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Moj amandman se odnosi na povećanje budžetskog fonda za vanredne situacije za iznos od 200 miliona dinara. Razlog tome je što smo mi bili svedoci svih posledica razornih poplava 2014. godine, koje su bile u nekim delovima Srbije 2015, pa čak i 2016. godine. Nažalost, u ovom budžetu se ne vidi želja da se uradi ono o čemu smo mogli da slušamo od predstavnika Vlade Republike Srbije, a to je da će se u narednom periodu ulagati u prevenciju elementarnih nepogoda i da će se otkloniti sve one kritične tačke koje su utvrđene tokom tih poplava.
Dakle, mnogi gradovi i mnoge teritorije Republike Srbije bili su pogođeni poplavama, štete su bile, po procenama predstavnika Vlade, oko milijardu evra. Nažalost, preko najava novog zakona o vanrednim situacijama, uvođenja opštinskih menadžera koji će se profesionalno baviti tim poslom, ulaganja u regulaciju vodotokova, izgradnje odbrambenih bedema, kupovine opreme, od svega toga očigledno nema ništa jer je budžet tako mali da bi to sve moglo da se realizuje. Dakle, mi i dalje ostajemo pri tome da treba da se verovatno molimo Bogu da nam se to ne desi ponovo, a ne radimo ono što bi trebalo da radimo sistemski, a to je da ulažemo u prevenciju, sprečavanje tih posledica sa kojima smo se suočili.
Prema tome, predlažem da se poveća ova pozicija kako bi se moglo preduprediti ono sa čime smo se već suočavali. Zahvaljujem.

Dakle, što se tiče nabavke osnovnih sredstava za rad policije o tome ću govoriti u drugom amandmanu koji imam, i to je naravno jako važno, ali ovde govorim o konkretnim stvarima koje treba preduzeti, a ne preduzimaju se.
Dakle, u prošlogodišnjem budžetu za 2016. godinu je bilo predviđeno da će se u budžetu za 2017. godinu naći 250 miliona sredstava za budžetski Fond za vanredne situacije. To ne postoji, vi ste ga vratili na sto, ja o tome govorim. Najveće posledice što se tiče plavljenja na teritoriji opštine Trstenik, nastale su zbog neregulisanih vodo tokova prvog reda, kao što je Zapadna Morava, koja je konkretno poplavila i moju opštinu, opštinu Trstenik i napravila razorne posledice. To mora da rade vodoprivredna preduzeća. Nažalost, oni nemaju sredstava ni u ovom budžetu kao što nije bilo ni u prošlom da to odrade.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. koji se odnosi na direktno obraćanje poslanika poslaniku. Dakle, gospođa šefica iz PUPS-a sve vreme, u toku dva svoja obraćanja, se direktno obraća poslaniku, pri tome iznosi salve uvreda, braneći lik i delo Krkobabića, PUPS-a i prikazujući navodnu brigu za penzionere koji su zapravo za vreme njihove brige najviše izgubili. Jedino tada su njima oduzeta stečena prava, a oni su brinuli sve vreme za penzionere. Nemoj da oni više brinu o penzionerima, a vas molim da povedete računa…